Godišnjica devetomartovskog mitinga

[katana_blade]

Beograd -- Na današnji dan, pre četrnaest godina, u Beogradu su održane masovne opozicione demonstracije.

Procenjuje se da su one prvi put ozbiljno uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Predsednik Srpskog pokreta obnove i ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Vuk Drašković, zapaliće sveće i položiti cveće na Trgu Republike, povodom obeležavanja 14 godina od devetomartovskih demonstracija.

Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.

U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginuli su demonstrant, učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a povredjena su 203 demonstranta. Na demonstracijama su učestvovale desetine hiljada gradjana. Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo bivše SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice tadašnje JNA izađu na beogradske ulice, a Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović, uhapšeni su nakon demonstracija

Da li se ista promenilo od tadasnjeg 9. marta do danas , ja licno mislim da je sjasio kurta a uzjasio murta.

 

[Pobunjenik]

Према званичној верзији овог историјског догађаја, СПО 9. марта сазива протесни митинг зато што их је државна телевизија назвала усташама и Туђмановим плаћеницима; Полиција разбија демонстрације и баца сузавац у масу; Долази до великих сукоба на београдским улицама; Вук бива ухапшен; Почињу студентски протести; Ученик Бранивој Милиновић и полицајац Недељко Косовић бивају убијени; На улице излазе тенкови; Студенти захтевају да Вук буде пуштен, и Милошевић је морао да попусти и ослободи лидера СПО-а.

То би укратко била званична верзија. А да ли је баш тако било? Одговор на ово питање налази се у посебном издању књиге Зорана Д. Ненезића (Масона 33. степена и Мајстора Велике Ложе "Југославија") под називом Масони у Југославији 1764-1999:


"Деветог марта 1991. после великих опозиционих демонстрација против владајућег монопола СПС на државним медијима, које су разбијене полицијском интервенцијом, са два погинула, уследило је хапшење лидера СПО Вука Драшковића и излазак војних оклопних јединица на улице Београда. У ситуацији неизвесности, смушености, безнађа, узаврелих политичких страсти, са новим мирним демонстрацијама студената, неки чланови Велике Ложе "Југославија" су, не одступајући од основних масонских начела, покушали да лично и неформално, у улози посредника, помогну мирном разрешењу кризне ситуације у Београду.

Један тадашњи члан Велике Ложе "Југославија" из иностранства (Слободан Ћеран), неовлашћено је искористио добру комуникацију Велике Ложе "Југославија" са већим бројем утицајних слободних зидара у Вашингтону и од њих замолио интервенцију код америчких званичних политичких фактора ради притиска на власти у Београду ради ослобађања челника СПО, представљајући га, неодређено, као члана Велике Ложе "Југославија". Иако Драшковић никада није био члан ниједне ложе под заштитом Велике Ложе "Југославија", по добијању информација из Вашингтона да ће Вук Драшковић бити пуштен у року од два дана, разговарао сам са Даницом Драшковић, упознајући је и са тим сазнањима. Тада сам указао и на потребу смиривања страсти и избегавања даљег конфротнтирања с полицијом због бојазни од могућих компликација с несагледивим последицама (Разговарали смо у парохијском дому цркве Светог Саве у Београду, уз присуство два ђакона СПЦ). Како ми је било јављено и из Вашингтона, Вук Драшковић је стурадан увече био пуштен из притвора."

Као што видимо, постоји једна "мала" разлика у званичној и Ненезићевој верзији. Према званичној верзији, Вук Драшковић је пуштен зато што су се студенти побунили. Значи, устала кука и мотика па Милошевић није имао куд'. С друге стране, Зоран Д. Ненезић нам објашњава да су ствари изгледале мало другачије. Наиме, Драшковић је ослобођен после ургирања МАСОНЕРИЈЕ, а не због протеста куке и мотике коју нико никада није ништа питао, нити ће је икада питати!

 

[Baron Ungern]

Осим што је почело ослобађање народа од страха од власти, конкретни ефекти су били поразни, јер је на место смењених Слоба поставио још оданије и још бруталније.

Тресла се гора, родио се миш.

 

[Headhunter]

Vuka ne gotivim, ali mu treba skinuti kapu jer je bio jedina realna opozicija Slobi par godina za redom.
A to sto niko zivi nije uspeo da prezivi rts blacenje(bas niko), do Kostunice... Lepo je rekao Ivanov u razgovoru sa Kostijem da mu je isti duzan- sto mu je Sloba omogucavao cistu sliku na rts-u (dakle bez pljuvanja)

To je kratak kroki o Vuku i ostalima do 5-oktobra, treba ih ceniti za trud...

 

[Baron Ungern]

Vuka ne gotivim, ali mu treba skinuti kapu jer je bio jedina realna opozicija Slobi par godina za redom.
A to sto niko zivi nije uspeo da prezivi rts blacenje(bas niko), do Kostunice... Lepo je rekao Ivanov u razgovoru sa Kostijem da mu je isti duzan- sto mu je Sloba omogucavao cistu sliku na rts-u (dakle bez pljuvanja)

To je kratak kroki o Vuku i ostalima do 5-oktobra, treba ih ceniti za trud...

Ово је скретање од теме.

Најпре, Иванов није имао никакав састанак са Коштуницом и Милошевићем. Када је дошао у Београд, најпре се састао са Коштуницом и вођама ДОС-а, потом сам са Милошевићем и одмах после овог састанка се вратио у Москву.

Касније истог дана, посредовањем Павковића, састали су се Коштуница и Милошевић, а том састанку је присуствовао и Павковић, Томић, новинар Бете Милош Јевтовић и камерман који је направио снимак који је истог дана емитован на телевизији, и гед се видело ко су учесници састанка. Притом, разговор је трајао само 15 минута, и говорило се о одлуци Уставног суда којим је призната победа ДОС-а, да би исте вечери Милошевић признао победу ДОС-а.

Све се ово да лако проверити прегледом одговарајућих бројева листова.

Ако Беба не зна ни ко је учествовао на састанку, тешко да зна и о чему се говорило.

Да је Милошевић измислио ДСС је чиста глупост. Ко би на изборима жртвовао победу за љубав опозиционом лидеру? Милошевић је 1993. изгубио парламентарне изборе, и оформио владу само захваљујући Душану Михајловићу, а ДСС је добио преко 200000 гласова.

Штавише, Коштуница се на горе поменутом састанку први пут срео са Милошевићем и никада није улазио у пактове са њим, док је ДС током 1994. и 1995. гласао за СПС-ове законске предлоге а Ђинђић је 1998. замрзао статус председника странке Мирољубу Лабусу пошто је Лабус тражио да Ђинђић саопшти руководству и члановима странке шта се договарао са Тигром на канабету, а Драшковић је 1998. и 1999. био потпредседник савезне владе. Од тадашње три најбитније опозиционе странке, ДСС, за разлику од ДС-а и СПО-а, никада није улазио ни у какав дил са СПС-ом.

 

[Headhunter]

Ma skapirali smo da je Kostunica jedina oaza pravde u Srbiji :wink:

Nego cini mi se da je bas imao taj sastanak sa Ivanovim. A nisam uopste tvrdio da je Sloba izmislio Dss! Nemoj ti sad da izmisljas sta sam rekao, kazao sam da ga Sloba nije ni 1% toliko napadao i pljuvao koliko ostale lidere opozicije, zato ga je i narod mogao u fokusu da izabere kao nevinog i jedinog neiskompromitovanog.

A za koga smo glasali smo videli tek kad je dosao na vlast i poceo da STITI DB, RADETA, STANISICA, PAVKOVICA I ostalu bulumentu...