- Poruka
- 7.368
Svako ko uživa u dobrom humoru, može da prepozna, grohotom se nasmeje, a verovatno i rado koristi cinične opaske. Jedan od likova moderne televizijske serije, koga ste ili voleli ili imali bar ambivalentan odnos prema njemu, a čiji komentari odišu cinizmom je Dokotor Haus (ako i niste gledali seriju, čitajte dalje, tekst nije o njemu).
Neke od njegovih rečenica su: „Moraću da se ponašam kao pristojno ljudsko biće, znaš i sama koliko mi to teško pada.“; „Da li dobijam bonus poene ako se pravim da mi je stalo?“; „Stvari se menjaju, a to ne znači da idu na bolje.“; „Ako umireš, odjednom te svi vole".
Osim cinizma i genijalnosti na polju njegove medicinske prakse, doktora Hausa prati zloupotreba lekova protiv bolova, vrlo usamljenički život, disfunkcionalnost na svim ostalim poljima, loši socijalni odnosi i poteškoće u ostvarivanju intimnih partnerskih odnosa.
Cinizam se vrlo često dovodi u vezu sa inteligencijom, duhovitošću, visprenošću. Ponekad, bez sumnje osoba koja ima ovakve opaske, poseduje i ove osobine, ipak to ne mora biti slučaj. Kao što osoba koja je optimistična, benevolentna ne mora biti naivna, niti joj manjka inteligencije.
Začetak cinizma nastaje u filozofiji, kao pravac, način mišljenja i životna filozofija, a Diogen (spavao je u buretu, zgrožen raspiništvom Atenjana, da svedemo na što jednostavniji prikaz njegovog životnog stila) je najpoznatiji sledbenik ovog pravca.
Danas cinizam lako prepoznajemo u govoru, a možemo ga opisati kao negativan stav pojedinca prema određenoj grupi vrednosti, ljudi ili društva u celini. Imati stav neodobravnja prema nečemu je sasvim u redu (često i poželjno), kao i neku dozu cinizma kao mehanizma suočavanja i nošenja sa nepravdom, povređenošću, besom ili strahom. Ipak, na osnovu onoga što do sada znamo o cinizmu, pretpostavka je da se prvo “seme” cinizma javlja još u ranom dobu, kada se suočimo sa neuspesima i neostvarenim ciljevima nakon uloženog truda. Nakon uviđanja ove vrste neslaganja između očekivanja i realnosti, osobe koje imaju tendenciju ka ciničnom i pesimističnom razmišljanju razvijaju doživljaj bespomoćnosti i besmisla sa idejom da “I ovako ništa što radimo nema smisla”. Istraživanja pokazuju da postoji veća sklonost ka depresiji kod ljudi koji neguju ovakav pogled na život. Ukoliko se osvrnemo možemo videti sjajna umetnička dela i velika dostignuća istorijski poznatih cinika, što može ukazati na to da su oštro oko ili jezik uspešno prikazali realnost koja ume da bude nepravedna, gruba itd. Poželjno je uvideti, kada to cinizam počinje da šteti našem odnosu prema životu i ljudima.
Nastavak na https://www.self.rs/glorifikovanje-cinizma-vs-realnost-cinizma/ Autor: Isidora Morokvašić
***Da li ste vi cinični, ili znate nekoga ko je ciničan?
Kakvi su cinici, po vašem mišljenju?
Postoji li dobra strana cinizma i ironije kada su u pitanju književna dela?
