Americano (2011)
http://www.imdb.com/title/tt1742023/?ref_=nm_flmg_act_14
Gledala večeras u okviru Festivala francuskog filma o putovanjima, koji je trajao ceo vikend i gde su karte bile simboličnih 150din.
Film je sporijeg tempa, ali nije razvučen. Traje taman koliko treba. Nema ni mnogo suvišne priče, više je akcenat na facijalnoj ekspresiji aktera.
dobra stvar ovog film, kao i većine evropskih, je što sve izgleda realno. Ljudi izgledaju kao obični ljudi, qrve izgledaju kao qrve, a ne kao top modeli, Los Anđeles izgleda kao pravi grad, a ne tropski raj, Salma (verovali ili ne, ali ovo je pravilna transkripcija na srpski njenog imena) izgleda prirodnije i običnije, iako je i takva vrlo atraktivna (ima scenu seksi plesa koji može da se meri sa onim u Od sumraka do svitanja, samo nema zmiju
).
Elem, muškarac u tridesetim saznaje da mu je majka, koja živi u Los Anđelesu, preminula. Odlazi tamo kako bi otpremio njeno telo za Pariz, ali i da proda njen stan. Osećanje napuštenosti koje nije ostavio za sobom već ga i dalje prati, bol, bes, pitanja, želja za prihvatanjem, sve se to lomi u njemu idobro je dočarano što glumom što retrospektivnim fragmentima sećanja iz perioda detinjstva.
Ne znam koliko je bitno, ali od početka filma primetna je zagasito plava boja, uvek je neki detalj na sceni u toj boji, bilo da je to košulja koju lik nosi, zid bolnice, rub na šolji za čaj...uvek je prisutna. ja nisam pronašla neku simboliku, osim što doprinosi hladnoj i sumornoj atmosferi otuđenosti.
Ima par stvari koje mi se nisu dopale, ali je to sve zanemarljivo.
Film nije spektakularan, ali nije ni loš. A opet, nije ni neki koji se gleda ponovo, a s druge strane greota ga je ne pogledati, bar zbog zaista dobre glume.
Eto tako...
I ostali se dobro uklapaju...Melanholičnoj atmosferi doprinosi Muzika Šopena kroz ceo film...
