Glasanje Glasanje za prozni konkurs na temu "Horor priča"

  • Začetnik teme Začetnik teme Mika
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Mika

Mika

dream catcher
Poruka
24.291
Stigle su dve priče za koje možete glasati do 27.05. do 21h.
Imate 5 poena na raspolaganju

Pravila

1. Pravo glasa imaju svi učesnici foruma, uključujući i autore koji ne smeju glasati za svoj rad,
2. Glasanje autora nije obavezno ali je poželjno,
3. Moderator koji organizuje konkurs nema pravo glasa,
4. Glasanje je javno,
5. Svako ima na raspolaganju 5 poena, koje možete podeliti ili dati jednom radu,
6. Komentarisanje radova je poželjno (autori žele, pa ispoštujmo),
7. Po isteku roka određenog za glasanje moderator proglašava rezultate i pobednika,
8. Nepravilno, neozbiljno glasanje neće se računati
9. Simbolična nagrada za pobednika konkursa je zadavanje teme za naredno takmičenje.
 
Priča br.1

Хорор прича

Дан мрмота који се понавља из године у годину.Усамљеност уз самоћу у земљи економског тигра где са плафона пада фина прашина на под док одлепљене тапете тужно стоје.
Изриљај,посади,прихвати одбацивање свих јер немаш за бетонско травнато двориште са неким финим аутом.
Трпи зависни поремећај личности и хордерски уз нарцисоидни поремећај личности са клептоманијом који су ти уништили све шансе за нормалан живот и вађење из незаслужене агоније.Стрепи,трепери од свега што можда погрешно урадиш јер су реакције вербално насиље или физичко разваљивање врата.Некако све погрешно радиш и никад ништа није урађено како треба док се за јавност фолира да је све у реду.
Жали што дишеш сваког јутра ал' нађи лажно светло наде да не изгубиш здрав разум и ту неку исконску потребу да се ипак живи упркос свему.
Удар као Титаник о дно океана кад чујеш набрајање шта све други имају ал' не и како су стекли.Агресивне реакције на све што одговориш,
вербално насилне где се душа смрзава.Жеља да побегнеш а немаш где и онда гледаш у тапете.Шта је сврха прикачити их кад то не мења ништа на изванредно?Шта је сврха доласка на овај свет кад си жив физички као особа мртва изнутра јер наде нема у пракси?Већ бесконачни дан мрмота где је све исто,стагнира или иде на непоправљиво горе.У земљи економског тигра где је селидба неизводљива а нова некретнина недоступна јер су цене астрономске.У земљи где је живот престао.
 
Priča br.2


Lift je stao.

Mirko je čitao novine i nije primetio da je lift stao.

Ćutali su jedno vreme i Mirko i lift.

Lagano je pokušao da otvori vrata, još laganije da lupa.

Tek kasnije je uzviknuo prvo "upomoć".

Još kasnije je, skinuvši naočare i odloživši novine, obema pesnicma lupao o vrata zaglavljenog lifta i sada već punim glasom vikao "upomoć".

Najkasnije je to već bio užasnut urlik i lupanje iz petnih žila po liftu i nogama i rukama.

Tek kad je seo na pod posle tog krika, izudaravši lift, polomivši ruke i noge, jecajući... Shvatio je da tamo nema više nikoga.

Nema nikoga.

Njegova želja za samoćom bez ljudi, bez žena, bez buke i besa... ostvarila se.

Ostali su lift i on.

Na spratu.

Sami.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top