Glasanje Glasanje za poetski konkurs Dubina

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Baudrillard

Autošoven
VIP
Poruka
131.089
Stiglo je pet pesama za koje možete glasati do 23.05. do 21h

Pravila glasanja:

1. Pravo glasa imaju svi učesnici foruma, uključujući i autore koji ne smeju glasati za svoj rad,
2. Glasanje autora nije obavezno ali je poželjno,
3. Moderator koji organizuje konkurs nema pravo glasa,
4. Glasanje je javno,
5. Svako ima na raspolaganju 5 poena, koje možete podeliti ili dati jednom radu,
6. Komentarisanje radova je poželjno (autori žele, pa ispoštujmo),
7. Po isteku roka određenog za glasanje moderator proglašava rezultate i pobednika,
7. Nepravilno, neozbiljno glasanje neće se računati
8. Simbolična nagrada za pobednika konkursa je zadavanje teme za naredno takmičenje
 
Pesma br. 1

Kroz koliko si praznina u životu svom prošao,
kao krčag bez vazduha, bez zvuka...
Ponekad padneš, potoneš
u tvom okeanu ćutanja
u tvom ponoru ponosnog gneva.
Šta nalaziš tamo?
Huk, cviljenje i ništa više.
Tamo nećeš naći
ono što čuvam za tebe;
ljubav dublju od tvog ponora.
Ne plaši me se,
prihvati moju ruku,
ne budi zrno peska u divovskom okeanu,
budi sa mnom, kap kiše,
usudi se, ne plaši se,
Postani sam okean.
 
Pesma br. 3

ДУБИНА У БОЈАМА

Плаво.

Такве су боје очи твоје
због којих лупа срце моје...
Дубине у које падам од погледа твог
неописиве су, а лепе као Бог.

Зелено.
Дубоко у шуми, где летим ја
у сновима, као птица уморна...
Далеко од свих, скривена
љубав твоја, росом умивена.

Бело.
Снегом покривене, камените горе
гледају мрко у дубоко море...
Закопана у тамни рудник прошлости
једна тајна, и мој крик: опрости !!!

Црно.
Поноћ глува, поклпољена сенком сове
црна мачка, што мјауком несрећу зове...
Бунар без дна и Сунчевог светла ћути
Ал' нешто лепо ипак душа слути.

Сиво.
Облаци бели са црнима загрљени
Ветар јак, и мирис јесење студени...
Чај од горких трава и само кап меда
Дубоко верујем, да срећа и мене гледа.
 
Pesma br. 4

Погледај ми очи
Дуго, нетремице
Осети дрхтај душе
Додирни ми срце
И видећеш тугу
Искрену, јаку
Добоко скривену
Која као Везув
Ерупцијом прети

И пустићеш сузу
Која не боли
Већ по лицу пише
Сећање неко давно
Кад смо једном били
А да више нисмо
Једно другом све

И заклетве наше
Једне летње ноћи
Под месецом пуним
Јединим сведоком
Љубави нам сетне
Рука у руци
Усна на усни
И вечност

Поклони ми осмех
Исцелитељски
Ниска бисерних зуба
Испод најмекше усне
И ето ми лека
Одагнај ми море
И опет ћемо бити ми
На неки наш начин
Јесмо, иако нисмо
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top