Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Dragi forumaši, na konkurs su pristigla 3 rada.
Pročitajte, glasajte ... Pravila su vam poznata,
----------------------------------------------------------
1.
UDAVAČE
LICA: Gospodjica J i Gospodjica K
SCENA: Na sceni se oponasa atmosfera kafica. Scena je u polumarku osvetljena oskudnim sarenim svetlima. Na sceni se nalazi sank i dve barske stolice, na kojima sede glumice okrenute licem ka publici. Na sanku se nalaze dve prazne koktel case, a “unutrasnja” strana sanka okrenuta je ka publici koja posmatra razgovor.
Gospodjica J: Gospodjice danas sva blistas. Kome treba zahvaliti za taj sjaj na tvom licu?
Gospodjica K: Pa mom vereniku. Rekao mi je da mi za danas sprema veliko iznenadjenje. Mislim da ce da me zaprosi. Sva sam ushicena.
Gospodjica J: Pa to je divna vest. Sjajno. A kakav je mladozenja?
Gospodjica K: Jao on je divan. Tako je bogati i uspesan. Ima svoju firmu.
Gospodjica J: Pa ima li jos nesto pored toga. Da li je lep? Pazljiv? Nezan?
Gospodjica K: Ne znam, nikada nismo dugo zajedno. On je stalno zauzet, stalno je na putu. Ima previse poslovnih obaveza.
Gospodjica J: Hmmm, da te on ne vara na tim putovanjima?
Gospodjica K: Ne bih rekla. Mislim da sam mu sve na ovom svetu.
Gospodjica J: A kako ste se upoznali?
Gospodjica K: Bilo je to pre 5 meseci. Ja sam tada jos uvek studirala. Jedno vece cekajuci autobus, ispred mene se zaustavio dzip. U njemu je sedeo on. Bio je tako zreo, snazan I bezobrazan. Gotovo da mi je naredio da udjem u njegova kola. Nisam imala izbora. Usla sam u auto I tako je sve zapocelo
Gospodjica J: “Zreo?” Pa to je neki stariji covek.
Gospodjica K: Pa jeste stariji od mene puno, ali je on tako zero, tako stabilan, uvek zna sta hoce. To sto zna sta zeli me je I privuklo ka njemu.
Gospodjica J: I njegov novac.
Gospodjica K: Da, I njegov novac. Zasto bih to krila. Privlaci me taj zivot pun luksuza I raznih zadovoljstava.
Gospodjica J: Volis da uzivas u luksuzu?
Gospodjica K: O da, itekako. Ja mislim da to zasluzujem.
Gospodjica J: Po cemu ti to zasluzujes?
Gospodjica K: Pa lepa sam, sarmantna. Puno sam ulozila u svoj izgled I vreme je da to sve naplatim.
Gospodjica J: Ti mislis da samo mozes da naplatis? Mislis da nece biti cene koju ces ti morati da platis?
Gospodjica K: Ne pitam za cenu, vazno je samo da pobegnem.
Gospodjica J: Od cega da pobegnes?
Gospodjica K: Od siromastva, bede I ucmale sredine u kojoj sam zivela do svoje 19. Godine.
Gospodjica J: I zato si dosla da studiras? Da napravis sopstvenu karijeru?
Gospodjica K: Ma ne. Studiranje je bilo samo paravan za moj odlazak. Nemam nameru nista da gradim, hocu sve gotovo. Hocu sve odmah I sada... A sada moram da idem. Vreme je da se nadjem sa mojim buducim suprugom koji ce mi obezbediti zivot kakav zasluzujem.
Gospodjica J: Sa srecom. Zelim ti sve najbolje.
SCENA II: Isti enterijer, sank, dve prazne koktel case. Gospodjica J sedi na svojoj stolici, a Gospodjica K stoji pored nje. Gospodjica K je uplakana.
Gospodjica J: Sta se desilo? Da li su to suze radosnice?
Gospodjica K: Ne! On je jedan matori, prevrtljivi I perverzni pokvarenjak. Zamisli sta mi je predlozio: da pitam tebe da li si raspolozena da sa nama krenes na jedan kraci put? Da uzivamo svi zajedno.
Gospodjica J: O, da! Veoma volim putovanja I bas bi mi prijao jedan kraci odmor.
Gospodjica K: Ali… pa ti si moja prijateljica. Kako mozes to?
Gospodjica J: Ovde nema prijatelja. Ovo je surov svet takmicenja i borbe oko onih koji nam nude bolji zivot. Ovde nema prijatelja, oslonca, ovde si sama. Ulaznica za bolji zivot je nemolosrdna borba za one koji mogu to da nam priuste.
Gospodjica K: Ali… Ja to tako nisam zamisljala. Mislila sam da ce sve biti lakse. Mislila sam da lepota moze da osvoji muskarca.
Gospodjica J: Svet je izopacen, perverzan I vodi se samo zadovoljenju najprimitivnijih nagona. Lepote ima na sve strane. Podji ulicom I pogledaj koliko lepih ljudi seta. Mislis da si ti najlepsa, da si jedina?! Ako zelis u taj svet, moras znati da taj svet cine primitivci, beskrupulozni osvajaci novca I zena, bezprizorni rusitelji svega onoga sto im stoji na putu. Cena ulaska u takav svet je robovanje! Robovanje njihovim izopacenim umovima, zeljama, perverzijama… Tu ne postoji erotika, ne postoji strast, ljubav je tabu rec. Tu obitava samo marketing I prijatna spoljasnost, oni su se odrekli unutrasnjeg sveta I emocija. Emocije sputavaju svaku ambiciju I teznju. Emocije coveka cine setnim, tuznim I neaktivnim.
Gospodjica K: To sto si opisala lici mi na dvorsku aristokratiju.
Gospodjica J: Njihova spoljasnost je slicna tome. Njihove kuce, odeca, luksuz slici na to. Ostalo cini coveka ogoljenog do srzi! Dvorska aristokratija iako ogrezla u porocima drzala je do casti, manira, ugleda. Ljudi iz sveta kome tezimo drze samo do svog primitivizma.
Gospodjica K: Taj svet mi se cini tako odvratnim I prvljavim, ali I pored svega toga, ono sto nudi je primamljivijo I obecavajuce. Taj luksuz je ono sto me vuce ka njemu.
Gospodjica J: Sada znas koja je cena ulaska u taj svet.
Gospodjica K: Znam. I necu zaliti da je platim.
KRAJ
2. Drama, komedija i tragikomedija ( iza scene )
Pola sata pred premijeru napetost iza scene dostizala je svoj vrhunac. Kakafonija zvukova tanjila je već istanjene nerve. Smeh, vika, psovke, gunđanje, lupa, glasovi, šuštanje tkanine, bat koraka, reski zvuk alarma...
Reditelj je šetao kao lav u kavezu. Nervozan i namrgođen. Glumci, poluodeveni trčali su ko’ muve bez glave; šminkerke su jurile za njima, garderoberke sa iglama, koncima, makazama, peglom nisu znale gde i kod koga pre da stignu...
Neki su pušili u toaletu. Prorivpožarni alarm zaparao je uši i nerve svih i dodatno pojačao skoro opipljivu napetost...
- Da li ste vi normalni ? – kreštao je Miloš, inspicijent. - Da li ste normalni, ludaci jedni! Kreteni neozbiljni! U zemlju će da me oterate! Za deset minuta počinje premijera a vi ne znate ni ko kada izlazi, ko ulazi, niste obučeni, zajebavate se, je*avate a na pos’o ne mislite! I posle Miloš kriv! E evo vam ga što ću više da budem ja kriv. Je*ite se kako znate i umete al’ ne više preko moje grbače! Jok više...
Ima da odem sad’ na bolovanje i boli ne *urac i za premijeru i za vas i za pozorište! Dabogda svi pocrkali! Živce mi pokidaste idioti jedni! Posle kažete Miloš pije. Kako bre da ne pijem. I da sam normalan, poludeo bih. Šta se smejete *ička vam materina da vam *ička materina bezobrazna!?
A vi kao ne pijete?! Jok, vi bre ločete, mamu vam *ebem pijanu! Vi umetnici?! Vi ste *urac moj a ne umetnici, majku vam *ebem ludačku da vam *ebem! – pa poteže iz flaše da okvasi grlo i koliko toliko smiri prenapete živce.
- Dakle, ovaj Miloš je prolupao skroz. Urla ko’ kreten svaki put. Udaviću ga jednom, kunem ti se.
- Ma daj, Mila; što se nerviraš? Ko’ da ne znaš da su svi ludi i inače, a pred premijeru sve go ludak. E kad bi onaj narod napolju znao zašta je dao pare, ne bi nikad’ više došao u pozorište.
- Vala Neno da znaš da si u pravu. Kakva drama, *ebote! Drama , komedija ili tragikomedija je ovde iza scene, ono na sceni je *ičkin dim...hahahahahahaha
- Šta se cerekate vas dve? Upalo vam nešto smešno. – dobaci Aca.
- Života ti Neno, namesti mi ovu košulju. *ebem ti onu garderoberku, ni za *urac nije.- psovao je mršteći se.
- Acika, koji ti je ovo put da se ženiš, ’leba ti – pitala je Nena kroz smeh nameštajući mu kragnu.
Jana se okrenu, razrogači oči pa upita:
-S’kim se bre ženiš? Kad, kako? Ništa ne pričaš, *ebem te usta mutava!
-Pa sa Ninočkom – ozbiljno će Aca.
- A od kad si ti, majke ti sa njom? – Jana je blenula zaprepašćeno.
- *ebem te blentavu Jano. Aca se ženi na sceni, a ne stvarno.
Prasnuše svi u smeh, glasan, pomalo histeričan.
- ’Leba ti Aco, koji se put ženiš?
- Pojam nemam. Toliko puta sam se ženio da mi je mnogo za tri života. Što se bre ovi reditelji okomili na mene? Baš im se nešto sviđam kao mladoženja, majke im ga lude.E, a sećaš se Milivoja? *ebote bog njega su svi saranjivali. U svakoj predstavi Milivoje umire. Naumirao se ni sam ne zna koliko puta. Kad’ javiše da je umro, nisam odmah poverovao. Mislio da me za*ebavaju. Bog da mu dušu prosti – pa se prekrsti a sa njim i svi ostali.
- *ebo vas Milivoje da vas *ebo! Šta *erete tu umesto da se spremate. Samo što nije počelo a vi tu k enjate, *izda vam materina! – urlao je Miloš kao i uvek kada potegne malo više, a potezao je često. Koliko god glasan bio, niko ga nije ni čuo ni video. Pravili su se ludi, što je njega dovodilo do usijanja.
- Evo ga skot – šapatom reče Nena, a odmah potom umiljatim glasom se obrati upravniku –Pa gde ste vi nama, upravniče? Kasnite na premijeru – smešila se najslađim osmehom i tobož mu pretila prstom.
Upravnik samo odmahnu rukom i prođe pored njih i ne pogledavši ih.
- *ebote upravnik, Neno. Šta mu se tu čepiš, *ebo mu ja mater pe dersku – ljutito će Aca.
- Ma za*ebavam ga bre, zar ne vidiš. Što da mu se čepim, ko ga *ebe.
- E aj’ ne s erite više – Jana će – Svi se rete nešto, a kad se skot pojavi vi svi ko’male mace. Samo predete. Povraća mi se od vas.
- Jano, ’ajde ’leba ti, idi vidi dal’ si došla il’ si pošla – kroz zube će Nena.
-Ne *eri Neno – odbrusi joj Jana – Ti mu se prva uvlačiš i čepiš, a čim okrene leđa pljuješ ga.
- ’Ajde bre umetnici! *urac ste vi od ovce, a ne umetnici. Ja da vam kažem! ’Ajde marš na scenu! Odmaaaaaaaaa!!! Počinjeeeee! *ebem vas gluve i blesave...
- E *ebeš mi mater, da ovo neko čuje, ne bi verovao – Aca će.
- Šta Aco?
- Pa ovo dranje, *ranje, pljuvanje, *ebavanje iza scene. A ’ vamo smo neki vajni radnici u kulturi. E *ebem ti ja tu kulturu, i ustanove kulture i sve ostalo gde nema ni k od kulture.
- Kulturo, eve me – Nena će, cepajući se od smeha – Nabijem vas na onu stvar, sve vas tako kulturne.
- Marš na scenu, bando jedna! Ajde, mršššš! Mamu vam *ebem da vam *ebem – oponašao je Aca Miloša, izlazeći na scenu...
Pročitajte, glasajte ... Pravila su vam poznata,
----------------------------------------------------------
1.
UDAVAČE
LICA: Gospodjica J i Gospodjica K
SCENA: Na sceni se oponasa atmosfera kafica. Scena je u polumarku osvetljena oskudnim sarenim svetlima. Na sceni se nalazi sank i dve barske stolice, na kojima sede glumice okrenute licem ka publici. Na sanku se nalaze dve prazne koktel case, a “unutrasnja” strana sanka okrenuta je ka publici koja posmatra razgovor.
Gospodjica J: Gospodjice danas sva blistas. Kome treba zahvaliti za taj sjaj na tvom licu?
Gospodjica K: Pa mom vereniku. Rekao mi je da mi za danas sprema veliko iznenadjenje. Mislim da ce da me zaprosi. Sva sam ushicena.
Gospodjica J: Pa to je divna vest. Sjajno. A kakav je mladozenja?
Gospodjica K: Jao on je divan. Tako je bogati i uspesan. Ima svoju firmu.
Gospodjica J: Pa ima li jos nesto pored toga. Da li je lep? Pazljiv? Nezan?
Gospodjica K: Ne znam, nikada nismo dugo zajedno. On je stalno zauzet, stalno je na putu. Ima previse poslovnih obaveza.
Gospodjica J: Hmmm, da te on ne vara na tim putovanjima?
Gospodjica K: Ne bih rekla. Mislim da sam mu sve na ovom svetu.
Gospodjica J: A kako ste se upoznali?
Gospodjica K: Bilo je to pre 5 meseci. Ja sam tada jos uvek studirala. Jedno vece cekajuci autobus, ispred mene se zaustavio dzip. U njemu je sedeo on. Bio je tako zreo, snazan I bezobrazan. Gotovo da mi je naredio da udjem u njegova kola. Nisam imala izbora. Usla sam u auto I tako je sve zapocelo
Gospodjica J: “Zreo?” Pa to je neki stariji covek.
Gospodjica K: Pa jeste stariji od mene puno, ali je on tako zero, tako stabilan, uvek zna sta hoce. To sto zna sta zeli me je I privuklo ka njemu.
Gospodjica J: I njegov novac.
Gospodjica K: Da, I njegov novac. Zasto bih to krila. Privlaci me taj zivot pun luksuza I raznih zadovoljstava.
Gospodjica J: Volis da uzivas u luksuzu?
Gospodjica K: O da, itekako. Ja mislim da to zasluzujem.
Gospodjica J: Po cemu ti to zasluzujes?
Gospodjica K: Pa lepa sam, sarmantna. Puno sam ulozila u svoj izgled I vreme je da to sve naplatim.
Gospodjica J: Ti mislis da samo mozes da naplatis? Mislis da nece biti cene koju ces ti morati da platis?
Gospodjica K: Ne pitam za cenu, vazno je samo da pobegnem.
Gospodjica J: Od cega da pobegnes?
Gospodjica K: Od siromastva, bede I ucmale sredine u kojoj sam zivela do svoje 19. Godine.
Gospodjica J: I zato si dosla da studiras? Da napravis sopstvenu karijeru?
Gospodjica K: Ma ne. Studiranje je bilo samo paravan za moj odlazak. Nemam nameru nista da gradim, hocu sve gotovo. Hocu sve odmah I sada... A sada moram da idem. Vreme je da se nadjem sa mojim buducim suprugom koji ce mi obezbediti zivot kakav zasluzujem.
Gospodjica J: Sa srecom. Zelim ti sve najbolje.
SCENA II: Isti enterijer, sank, dve prazne koktel case. Gospodjica J sedi na svojoj stolici, a Gospodjica K stoji pored nje. Gospodjica K je uplakana.
Gospodjica J: Sta se desilo? Da li su to suze radosnice?
Gospodjica K: Ne! On je jedan matori, prevrtljivi I perverzni pokvarenjak. Zamisli sta mi je predlozio: da pitam tebe da li si raspolozena da sa nama krenes na jedan kraci put? Da uzivamo svi zajedno.
Gospodjica J: O, da! Veoma volim putovanja I bas bi mi prijao jedan kraci odmor.
Gospodjica K: Ali… pa ti si moja prijateljica. Kako mozes to?
Gospodjica J: Ovde nema prijatelja. Ovo je surov svet takmicenja i borbe oko onih koji nam nude bolji zivot. Ovde nema prijatelja, oslonca, ovde si sama. Ulaznica za bolji zivot je nemolosrdna borba za one koji mogu to da nam priuste.
Gospodjica K: Ali… Ja to tako nisam zamisljala. Mislila sam da ce sve biti lakse. Mislila sam da lepota moze da osvoji muskarca.
Gospodjica J: Svet je izopacen, perverzan I vodi se samo zadovoljenju najprimitivnijih nagona. Lepote ima na sve strane. Podji ulicom I pogledaj koliko lepih ljudi seta. Mislis da si ti najlepsa, da si jedina?! Ako zelis u taj svet, moras znati da taj svet cine primitivci, beskrupulozni osvajaci novca I zena, bezprizorni rusitelji svega onoga sto im stoji na putu. Cena ulaska u takav svet je robovanje! Robovanje njihovim izopacenim umovima, zeljama, perverzijama… Tu ne postoji erotika, ne postoji strast, ljubav je tabu rec. Tu obitava samo marketing I prijatna spoljasnost, oni su se odrekli unutrasnjeg sveta I emocija. Emocije sputavaju svaku ambiciju I teznju. Emocije coveka cine setnim, tuznim I neaktivnim.
Gospodjica K: To sto si opisala lici mi na dvorsku aristokratiju.
Gospodjica J: Njihova spoljasnost je slicna tome. Njihove kuce, odeca, luksuz slici na to. Ostalo cini coveka ogoljenog do srzi! Dvorska aristokratija iako ogrezla u porocima drzala je do casti, manira, ugleda. Ljudi iz sveta kome tezimo drze samo do svog primitivizma.
Gospodjica K: Taj svet mi se cini tako odvratnim I prvljavim, ali I pored svega toga, ono sto nudi je primamljivijo I obecavajuce. Taj luksuz je ono sto me vuce ka njemu.
Gospodjica J: Sada znas koja je cena ulaska u taj svet.
Gospodjica K: Znam. I necu zaliti da je platim.
KRAJ
2. Drama, komedija i tragikomedija ( iza scene )
Pola sata pred premijeru napetost iza scene dostizala je svoj vrhunac. Kakafonija zvukova tanjila je već istanjene nerve. Smeh, vika, psovke, gunđanje, lupa, glasovi, šuštanje tkanine, bat koraka, reski zvuk alarma...
Reditelj je šetao kao lav u kavezu. Nervozan i namrgođen. Glumci, poluodeveni trčali su ko’ muve bez glave; šminkerke su jurile za njima, garderoberke sa iglama, koncima, makazama, peglom nisu znale gde i kod koga pre da stignu...
Neki su pušili u toaletu. Prorivpožarni alarm zaparao je uši i nerve svih i dodatno pojačao skoro opipljivu napetost...
- Da li ste vi normalni ? – kreštao je Miloš, inspicijent. - Da li ste normalni, ludaci jedni! Kreteni neozbiljni! U zemlju će da me oterate! Za deset minuta počinje premijera a vi ne znate ni ko kada izlazi, ko ulazi, niste obučeni, zajebavate se, je*avate a na pos’o ne mislite! I posle Miloš kriv! E evo vam ga što ću više da budem ja kriv. Je*ite se kako znate i umete al’ ne više preko moje grbače! Jok više...
Ima da odem sad’ na bolovanje i boli ne *urac i za premijeru i za vas i za pozorište! Dabogda svi pocrkali! Živce mi pokidaste idioti jedni! Posle kažete Miloš pije. Kako bre da ne pijem. I da sam normalan, poludeo bih. Šta se smejete *ička vam materina da vam *ička materina bezobrazna!?
A vi kao ne pijete?! Jok, vi bre ločete, mamu vam *ebem pijanu! Vi umetnici?! Vi ste *urac moj a ne umetnici, majku vam *ebem ludačku da vam *ebem! – pa poteže iz flaše da okvasi grlo i koliko toliko smiri prenapete živce.
- Dakle, ovaj Miloš je prolupao skroz. Urla ko’ kreten svaki put. Udaviću ga jednom, kunem ti se.
- Ma daj, Mila; što se nerviraš? Ko’ da ne znaš da su svi ludi i inače, a pred premijeru sve go ludak. E kad bi onaj narod napolju znao zašta je dao pare, ne bi nikad’ više došao u pozorište.
- Vala Neno da znaš da si u pravu. Kakva drama, *ebote! Drama , komedija ili tragikomedija je ovde iza scene, ono na sceni je *ičkin dim...hahahahahahaha
- Šta se cerekate vas dve? Upalo vam nešto smešno. – dobaci Aca.
- Života ti Neno, namesti mi ovu košulju. *ebem ti onu garderoberku, ni za *urac nije.- psovao je mršteći se.
- Acika, koji ti je ovo put da se ženiš, ’leba ti – pitala je Nena kroz smeh nameštajući mu kragnu.
Jana se okrenu, razrogači oči pa upita:
-S’kim se bre ženiš? Kad, kako? Ništa ne pričaš, *ebem te usta mutava!
-Pa sa Ninočkom – ozbiljno će Aca.
- A od kad si ti, majke ti sa njom? – Jana je blenula zaprepašćeno.
- *ebem te blentavu Jano. Aca se ženi na sceni, a ne stvarno.
Prasnuše svi u smeh, glasan, pomalo histeričan.
- ’Leba ti Aco, koji se put ženiš?
- Pojam nemam. Toliko puta sam se ženio da mi je mnogo za tri života. Što se bre ovi reditelji okomili na mene? Baš im se nešto sviđam kao mladoženja, majke im ga lude.E, a sećaš se Milivoja? *ebote bog njega su svi saranjivali. U svakoj predstavi Milivoje umire. Naumirao se ni sam ne zna koliko puta. Kad’ javiše da je umro, nisam odmah poverovao. Mislio da me za*ebavaju. Bog da mu dušu prosti – pa se prekrsti a sa njim i svi ostali.
- *ebo vas Milivoje da vas *ebo! Šta *erete tu umesto da se spremate. Samo što nije počelo a vi tu k enjate, *izda vam materina! – urlao je Miloš kao i uvek kada potegne malo više, a potezao je često. Koliko god glasan bio, niko ga nije ni čuo ni video. Pravili su se ludi, što je njega dovodilo do usijanja.
- Evo ga skot – šapatom reče Nena, a odmah potom umiljatim glasom se obrati upravniku –Pa gde ste vi nama, upravniče? Kasnite na premijeru – smešila se najslađim osmehom i tobož mu pretila prstom.
Upravnik samo odmahnu rukom i prođe pored njih i ne pogledavši ih.
- *ebote upravnik, Neno. Šta mu se tu čepiš, *ebo mu ja mater pe dersku – ljutito će Aca.
- Ma za*ebavam ga bre, zar ne vidiš. Što da mu se čepim, ko ga *ebe.
- E aj’ ne s erite više – Jana će – Svi se rete nešto, a kad se skot pojavi vi svi ko’male mace. Samo predete. Povraća mi se od vas.
- Jano, ’ajde ’leba ti, idi vidi dal’ si došla il’ si pošla – kroz zube će Nena.
-Ne *eri Neno – odbrusi joj Jana – Ti mu se prva uvlačiš i čepiš, a čim okrene leđa pljuješ ga.
- ’Ajde bre umetnici! *urac ste vi od ovce, a ne umetnici. Ja da vam kažem! ’Ajde marš na scenu! Odmaaaaaaaaa!!! Počinjeeeee! *ebem vas gluve i blesave...
- E *ebeš mi mater, da ovo neko čuje, ne bi verovao – Aca će.
- Šta Aco?
- Pa ovo dranje, *ranje, pljuvanje, *ebavanje iza scene. A ’ vamo smo neki vajni radnici u kulturi. E *ebem ti ja tu kulturu, i ustanove kulture i sve ostalo gde nema ni k od kulture.
- Kulturo, eve me – Nena će, cepajući se od smeha – Nabijem vas na onu stvar, sve vas tako kulturne.
- Marš na scenu, bando jedna! Ajde, mršššš! Mamu vam *ebem da vam *ebem – oponašao je Aca Miloša, izlazeći na scenu...
pisala...La,la la...