Quantcast

GEOSTRATEŠKI POTENCIJALI SRBIJE-VEOMA POUČAN TEKST!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

KOLEGA IVAN

Poznat
Poruka
8.213
Jeste da je tekst star i dugačak ali kome je ovo dugačko neka uključi Pink i gleda šta radi Ekrem na Farmi a kome nije dugačko i kome je zanimljivo neka obavezno pročita:

INTERVJU: Prof. dr Nenad Mileusnić, diplomirani inženjer i doktor nauka mašinstva i clan Odbora za ekonomske nauke SANU.


BEZ GEOSTRATEGIJE NEMA DRŽAVNE POLITIKE

ŠTA BI MOGAO DA BUDE SRPSKI "NEW DEAL"?


Kako ste počeli da se bavite prouačavanjem geostrategije?
Ja sam diplomirao i kasnije doktoriraro ovde na beogradskom Mašinskom fakultetu. Prvi sam diplomirao iz naucne organizacije rada. Nakon toga sam, po savetu moga oca koji je smatrao da škola bez prakse nije dovoljna, otišao da radim u proizvodnji. Radio sam pet godina u fabrici Ivo Lola Ribar u Železniku, a onda sam otišao godinu dana u Pariz gde sam završio jednu Vojno- privredna školu, BTE, gde se izucava organizovanje proizvodnje. Direktor škole je bio general francuske vojske. Godinu dana sam radio i u jednoj fabrici mašina i alatki.
Nakon toga sam poželeo da odem u Ameriku, jer su i Francuzi sa zanimanjem pratili americku tehniku. Otišao sam na Micigenski univerzitet, koji je bio na šestom mestu u rangu tehnickih škola. Prvi je bio Institut za tehnologiju u Masacusetsu (MIT).
Ipak, uspeo sam da upravo na MIT, u kontaktu sa samim dekanom, steknem prva saznanja o tome šta je geostrategija.


Šta je geostrategija?
To je naucna disciplina koja obuhvata sve društvene fenomene od tehnike, ekonomije, vojske do kulture i politike. Sve što je znacajno za razvoj odredjenog geografskog prostora. Njena društvena snaga je u nalaženju najboljih ekonomskih rešenja za državu i u potonjem politickom delovanju na spropvodjenju tih rešenja. Nastala je kao naucna disciplina na univerzitetima u SAD, a danas se razvija u svim razvijenim zemljama.


Kako se utvrdjuje geostrategija jedne države?
Prvo se utvrdjuje ekonomska snaga države gde se polazi od procene nacionalnog rentnog kaptala. Mnogima nije poznato da osim profitnog postoji i rentni kapital. Profitni kapital se vremenom pretvora u rentni kapital. Da li znate na cemu žive porodice Kenedi i Rokfeler? Na rentnom kapitalu. Imaju nekretnine i dobijaju rentu. Profitni kapital je na tržištu i on se može lošim poslovnim potezima i izgubiti.


Kako se koristi rentni kapital?
Osnovna stvar kod procene nacionalnog rentnog kapitala je da on ne sme da koristi takozvano nepovratno prirodno bogatstvo jer se ono može zauvek potrošiti. To su prirodna bogatstva kao rude, nafta, voda itd. A to je upravo ono što smo mi radili decenijama. Ovaj kapital se može samo delom koristiti, ali u onoj kolicini koliko je potrebno da se pokrene neka druga proizvodnja koja ce svoriti drugi kapital, a onda se nalazišta rude ili nafte zatvore. Amerikanci ne prodaju svoja prirodna bogatstva. Oni nadju naftu, zapecate nalazište i plate odštetu vlasniku. A naftu uvoze. Dakle, nepovratno prirodno bogatstvo ne treba da ulazi u aktiviran nacionalni rentni kapital. Ali povratno prirodno bogatstvo, na primer reke, tj. vodni tokovi, gde se mogu graditi hidroelektrane, treba da od rentnog postane profini kapital.
Srbija je bogata vodnim tokovima, ali od Morave cesto ima vece štete nego koristi jer se ona izliva i plavi zemljišta. Sa druge strane, nemamo izgradjen sistem za navodnjavanje zemljišta i suše cesto uzimaju svoj danak. To je tipican primer neiskorišcenog rentnog kapitala u jednoj zemlji.


Koliko nacionalnih rentnih kapitala može da ima jedna država?
Postoje ugradjeni i steceni rentni kapitali. Švajcarska, na primer, po saznanju, ima cetiri rentna kapitala, od kojih je samo jedan ugradjen, a ostali su steceni. Šajcarska je naknadno izgradila rentni kapital prihvatanjem sedišta za mnoge medjunarodne oganizacije na svojoj teritoriji i sada sa mnogim znacajnim medjunardnim skupovima u Švajcarsku stiže i novac. To je slucaj i sa medjunarodnim samitom u Davosu, koji je bio ovih dana. Tu je i centar medjunarodnog Crvenog krsta, Svetski patentni zavod, tu je Medjunarodna organizacija rada, ispostave Organizacije Ujedinjenih Nacija, itd. Tako Švajcarska stalno stice prihod.


Drugi rentni kapital su joj banke. Kako je do njih došla? Banke su prvo bile razvijene u Francuskoj. Onda je došlo do verskog rata izmedju katolika i protestanata, poznat kao Vartolomejska noc. Rat je trajao nekoliko godina. U tom ratu protestanti su bili bankari i intelektualci, pretežno trgovci. Katolici su bili zemljoradnici i posednici zemlje. Katolici su proterali protestante u Švajcarsku i to je zacetak izuzetnog Švajacarskog bankarstva. I to je stecen rentni kapital. Ona ima jedan rentni kapital koji je ugradjen, a to je turizam od zimskih sportova. Letnjih nema. Cetvrti stvoreni rentni kapital je zasnovan na razvijenom preciznom mašinstvu i preciznoj mehanici. Najbolje slicuge na svetu izradjuju se u Švajcarskoj. To je tehnologija veoma preciznog mašinskog kovanja celika. Po ovim merilima, Švajcarska je siromašna, ali prebogata zemlja, ciji je godišnji bruto domaci proizvod 43000 americkih dolara po stanovniku.


Kakav je rentni kapital Srbije i Crne Gore?
Sadašnja Srbija i Crna Gora ima pet ugradjenih nacionalnih rentnih kapitala. Okolne države u jugoistocnoj Evropi imaju samo jedan do dva. Naš nacionalni rentni kapital preracunat u dolare iznosi oko 47000 dolara po stanovniku. I to je više nego što ima Švajcarska. Po tome mi smo veoma bogata država. Naravno, odredjivanje geostrategije jedne države uglavnom predstavlja državnu tajnu, ali mnogo toga je danas postalo javno i dostupno onima koje to zanima. Ja cu vam za sada otkriti jedan projekat koji smo pripremili za Vladu Srbije. Ubistvo premijera Djindjica sprecilo nas je da se sa njim licno sastanemo, iako je to vec bilo dogovoreno, a do premijera Živkovca nismo uspeli da dodjemo. Projekat, dakle, ceka sledeceg premijera.


O čemu se radi u tom projektu?
To je plan izgradnje kanala i uspostavljanje recnog puta Dunav- Morava- Vardar - Egejsko more. To bi mogao da bude naš "Nju dil" slican onome što je radio americi predsednik Ruzvelt u dolini reke Tenesi od 1933. do 1935. godine kada je zaustavio krizu ne samo u Americi, nego i u citavom svetu. Moram da vam napomnem i da je Prvi projekat izgradnje ovog kanala predocen javnosti još 1904. godine. Izradio ga je profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Stamenkovic. Posle toga radjen je 1961. godine projekat koji je pretežno radio inženjer Konstantin Bobrov. Treci projekat je bio zajednicka razrada rešenja izgradnje kanala prilagodjena Grckoj i Jugoslaviji. Radjen je od 1973. do 1980. U sva tri projekta zadržana je glavna trasa kanala. Zašto je koristan ovaj kanal? Zato što dužina Dunava kroz Jugoslaviju iznosi 588 kilometara. Od Crnog mora do Beograda on može da bude plovan za recne brodove nosivosti do 5000 tona. Izgradnjom kanala Dunav -Morava-Vardar-Egejsko more skracuje se put brodovima od Beograda do Soluna za 1260 kilometara.
Koliko je to ekonomski isplativo govore vam podaci o troškovima transporta roba po toni - kilometru. To izgleda ovako: drumski - železnicki - recni saobracaj odnose se približno u ceni kao 1 prema 0,4 prema 0,2.


Kakav bi još bio ekonomski efekat gradnje ovog kanala na nivou citave države?
Izgradnjom kanala ovaj ugradjeni nacionalni rentni kapital Srbije petvorio bi se profitni kapital znacajan za razvoj citave Jugoslavije. Ostvario bi se, ne samo jeftin i efikasan transport ljudi i roba, nego bi se obezbedila znatna proizvodnja elektricne energije sa novim sistemom elektrana koji bi se tu gradio. Akumulicijom vode snabdelo bi se stanovništvo pitkom vodom koja nedostaje i omogucilo bi se navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Zatim bi se izvela zaštita zemljišta od poplava, a vi znate koliko se puta Morava do sada izlivala i koliko je šteta time ucinjeno. Trajno bi se regulisali tokovi nivoa vode Velike Morave, Južne Morave, Zapadne Morave, Pcinje i Vardara. Regulisalo bi se trajno oticanje podzemnih vode, a izgradio bi se i sistem ribnjaka od priticajnih recica. Razvio bi se banjski turizam, izgradila se pristaništa u priobalnim gradovima. Takodje, jeftino bi se eksploatisao šljunak i pesak za gradjevinske potrebe. Izgradio bi se povoljan ambijent za život i rad što bi dovelo do decentralizacije velikih naselja. Javni radovi bi podstakli i zapošljavanje ljudi iz naucno istraživacke delatnosti, kadrova koji najviše odlaze iz zemlje, a uposlilo bi se gradjevinarstvo, mašino i elektrogradnja, brodogradnja itd. Koristi su izuzetno velike.


..........................................................................
 

KOLEGA IVAN

Poznat
Poruka
8.213
.............................................................................

Celokupnu izgradnju mogu izvesti naša preduzeca, bez angažovanja stranih kompanija. Da bi imali jeftine gradjevinske materijale kao što je cement, opeka, odlivke, otkovke, valjan i vucen celik itd, država mora da zadrži bar vecinsko vlasništvo nad ovim preduzecima.


Ali mi smo najveće cementare prodali strancima?
To je greška. To i jeste problem neosmišljene državne politike. Takodje je važno sigurnosno ocuvanje teritorije na granici Srbije i Makedonije, Preševska dolina i reka Pcinj. Da li sad shvatata koliko je važna geostrategija i koliko ona definiše politiku jedne države?


Koliko ljudi bi se tu zaposlilo?
Izgradnja ovog kanala treba da pripada javnim radovima. Gradnja u celini može da bude izvedena za 12 godina. Na njegovoj izgradnji u Jugoslaviji, Makedoniji i Grckoj trebalo bi da se angažuje oko 37000 zaposlenih, a samo u našoj zemlji oko 22000. Koristi od gradnje ovakvog kanala su za državu mnogostruke.


Koliko bi sve to koštalo i kako bi se finansiralo?
Još jedna prednost naše zemlje je u tome što smo mi prostorno mala teritorija i imamo mali broj stanovnika. Srbija ima manje stanovnika nego Njujork, manje nego Moskva. Površina središnje Srbije je svega 56 000 kvadratnih kilometara. Površina Vojvodine je otprilike 22000, Kosova i Metohije 11000, što je cak 20% kvadratnih kilometara teritorije središnje Srbije. I kako mi sad tu teritoriju možemo da izdvojimo iz države? To je neprihvatljivo.
Za izgradnju kanala nisu potrebni veliki kapitali. Bio sam clan komisije za investicije kod pokojnog akademika Dragoslava Avramovica, kada je bio guverner. I kada sam mu rekao da se radi o investiciji od oko 4,5 milijardi dolara, on je zakljucio da su to za Svetsku i Evropsku banku, kao i konzorcijum privatnih banaka, male pare.


Kako bi se izgradnja kanala finansirala?
To se može odraditi na tri nacina: donacijama, zajmovima i koncesijama. Sa stanovišta interesa naše države, donacije su najbolje, a koncesije stranom kapitalu najlošiji nacin finansiranja. Mi smo inace sacinili projekat sa pet predloga kako se finasiranje može obaviti.
Iz svega navedenog proizilazi da je u osnovi skoro svake geostrategije proizvodnja u privredi.

A to je upravo ono što Srbija sada nema.


Na žalost, najveci broj naših proizvodnih pogona sada stoji. Treba navesti i to da postoje tri osnovne proizvodne delatnosti koje su strateške za opstanak nacije i nezavisne su od rentnog kapitala. To je proizvodnja hrane, jer narod mora da jede, proizvodnja odece i obuce, jer narod mora da se obuce i trece je gradjevinarstvo, jer narod mora negde da stanuje. To država mora da pomaže i dotira.


Zar mi nismo zapostavili tekstilnu industruju, a delimicno i gradjevinarstvo kao neprofitablne?
To je greška.


A neke poljoprivredne fabrike prodali smo strancima?
I to je greška.


Pa kako tumačite takve poteze naše vlade?
Neznanje, mada ima jedna izreka koja kaže da neznanje ne opravdava loše cinjenje ili necinjenje.


Ali naši politicari su sve ljudi koji su eminentni univerzitetski profesori, doktori nauka, ekonomisti, finansijski eksperti...
Da, ali vecina je školovana u socijalizmu. Oni su ucili politicku ekonomiju. Nisu ucili kapitalisticku mikro i makro ekonomiju. Oni nedovoljno poznaju kapital Zapada.


Da li to znaci da mi imamo potpuno pogrešnu državnu politiku?
Ne, mi uopšte nemamo državnu politiku. Mi imamo samo programe politickih stranaka i politicare, ali ne politiku koja se zasniva na geostrategiji. Rasprodaje se državna imovina da bi mogle da se namire penzije, obrazovanje, zdravstvo, da bi imali mir u kuci.


Dokle može tako da se vodi država?
Dok se sve ne proda.


I šta onda?
Onda više nemate državu. Privredni razvoj Jugoslavije, odnosno sada Srbije i Crne Gore, može da se projektuje na dva nacina. Uhodan nacin je iskustvo iz zemalja gradjanskog društva koje uglavnom primenjuju bivše socijalisticke zemlje. Drugi nacin, daleko kreativniji, je iznalaženje novog puta razvoja privrede korišcenjem postojeceg strucnog i naucnog potencijala. A mi u Srbiji taj potencijal imamo.
Na kraju, želim da vam predocim još nešto što sam u kontaktu sa nekim znacajnim i pametnim ljudima cuo. Dr Vasilj Leontjev je ekonomista koji je dobio Nobelovu nagradu iz oblasti medjusektorske ekonomske analize. Imao sam priliku da ga upoznam. U oblasti ekonomskih nauka mislim da je ova analiza prva gde je matematika došla na nivo državne politike. On mi je tada rekao da je na osnovu svetske ekonomske krize napravio metod ravnoteže, ponude, tražnje i balansa izmedju proizvodnje i potrošnje i nazvao ga je "input - output" teorija. Smatrao je da je ova metoda doprinela da se 1947. zaustavi kriza u Americi. On je 1973. godine dobio Nobelovu nagradu. Još tada mi je nagovestio, da ce pocetkom dvadesetog veka matematika odrediti ponašanje tržišta, te ce postepeno biti sve manje slobodnog tržišta. Matematika je ušla u tržište, i u drugoj polovini 21. veka bice uspostavljana planska, a ne tržišna privreda. To je zapažanje o kome se mora voditi racuna kod utvrdjivanja geostrategije zemlje.

Razgovarala: Ivona Živkovic

Tekst je sa manjim skraćivanjem objavljen u nedeljniku "Internacional", 2004.

http://www.ivonazivkovic.net/geostrategija-mileusnic.htm

I samo 1 mala ispravka, profesor je pogrešio kada je rekao da naši političari sve te pogrešne odluke i strategije donose iz neznanja. Nije tu u pitanju samo neznanje jer kao što Ivona reče, oni su se navodno školovali na najprestižnijim domaćim i svetskim univerzitetima. Tu je najviše u pitanju to što oni NAMERNO rade za strane interese i što NAMERNO UNIŠTE i opljačkaju sve čega se dohvate!

Ovaj intervju je ujedno i odgovor na one tekstove o bogatstvu Norveške (ili Švajcarske) kada se kaže da norveška država ima toliko para da ne zna šta će sa njima. Evo sad vidimo da je Srbija takođe bogata zemlja i po mnogim potencijalima je na nivou Švajcarske ali te potencijale ili ne znamo da koristimo ili smo dali/prodali/rasprodali strancima! Što znači da Srbija ima SVE potencijale da bude bogata država ali šta ćete kada imamo loše političare, sistem i mane u mentalitetu!

I samo bih još dodao i solarne potencijale Srbije. I u tom smislu je Srbija veoma bogata pošto ima intenzitet sunčevog zračenja mnogo veći od Nemačke naprimer a to je takođe veoma malo iskorišćeno.
 

C0NSIGLIERI

Buduća legenda
Poruka
32.748
Da li to znaci da mi imamo potpuno pogrešnu državnu politiku?
Ne, mi uopšte nemamo državnu politiku. Mi imamo samo programe politickih stranaka i politicare, ali ne politiku koja se zasniva na geostrategiji. Rasprodaje se državna imovina da bi mogle da se namire penzije, obrazovanje, zdravstvo, da bi imali mir u kuci.

Dokle može tako da se vodi država?
Dok se sve ne proda.

I šta onda?
Onda više nemate državu.
To bi bilo to, ukratko.

The End
 

Lakonac

Veoma poznat
Poruka
14.271
Zašto bi neko od Srbije pravio Švajcarsku ako to sami Srbi ne mogu.

Baš zbog gorepomenute geostrategije sve se to neće desiti jer vlasnicima tog neophodnog kapitala to ne odgovara.

Ovo je samo još jedan u nizu pokušaja da se ljudima da `leba i igara, ovog puta geopolitičkih igara, pošto Srbi mnogo vole da se igraju geopolitikom.
 

gost 186661

Elita
Poruka
24.157
како каки,
пропали у власништву највећи непријатеља постсербианске будућности, дакле МОРА бити одузет и предат пријатељима на управу, јасно је речено све везе са пијанцима морају се прекинути..
 
Poruka
68.559
a onda sam otišao godinu dana u Pariz gde sam završio jednu Vojno- privredna školu, BTE... Direktor škole je bio general francuske vojske... Nakon toga sam poželeo da odem u Ameriku, jer su i Francuzi sa zanimanjem pratili americku tehniku. Otišao sam na Micigenski univerzitet, koji je bio na šestom mestu u rangu tehnickih škola. Prvi je bio Institut za tehnologiju u Masacusetsu (MIT). Ipak, uspeo sam da upravo na MIT, u kontaktu sa samim dekanom, steknem prva saznanja o tome šta je geostrategija...
Сумњиво, веома сумњиво.

Шта има нама ова продана душа, страни плаћеник и агент ЦИА да прича, као да смо ми блесави па не знамо сами? Кад је нешто добро дошло са Запада?

Знао бих ја са овим издајником шта бих... у бунар.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.