Geneza Britanske politike prema Rusiji/Srbiji

[Mrkalj]

To je stvar politike Velikih sila.

Šta "to"?

 

[Mrkalj]

Izuzetno značajni faktor uticaja centra moći u Londonu je nesporan, ali stiče se utisak kao da se sa žalošću posmatra na nedostatak pakta Beča, Moskve, Berlina i Petrograda, kao sa bi to bilo nešto što bi bilo u interesu Srba, umesto da bi značilo da bi srpski narod bio u potpunosti podređen interesima pomenutih velikih sila, uz dosta sužene perspektive da potraži saveznike na Zapadu ili čak kod samih Turaka.

Ovo je tipično neistorijsko politikantsko nagvždanje soroševske orijentacije. Šta bi bilo kad bi bilo, pa onda još imputiramo insinuaciju da danas interesi Srba, šatro, nisu podređeni interesima velikih sila.

Idi na Politiku i ne vraćaj se odande.

 

[Boris T]

Да је народу још 1991. речено - Руси неће доћи, борићемо се сами па шта буде... Не би то све баш било исто.

А зашто мислиш да је народ чекао Русију 1991. године? зар ниси мало помешао 19. са 20. веком? Зашто би се Русија мешала у постјугословенски рат, када Југославија није била у њеној сфери утицаја, већ управо супротно.
А како је другачије могло бити?

 

[Platin]

А зашто мислиш да је народ чекао Русију 1991. године? зар ниси мало помешао 19. са 20. веком? Зашто би се Русија мешала у постјугословенски рат, када Југославија није била у њеној сфери утицаја, већ управо супротно.
А како је другачије могло бити?

Нисам ништа помешао. Ми смо и 1999. чекали да Руси ураде нешто. Дочекали смо, али је ту било свега и свачега, свеукупно далеко од довољног.

Да је нама неко пред референдум пре бомбародвања рекао "борићете се сами, неће вам нико помоћи"... Не би био исти резултат. Нико се не бори само да би изгинуо, бори се ако верује да ће једног дана победити.

 

[Mrkalj]

Нисам ништа помешао. Ми смо и 1999. чекали да Руси ураде нешто. Дочекали смо, али је ту било свега и свачега, свеукупно далеко од довољног.

Да је нама неко пред референдум пре бомбародвања рекао "борићете се сами, неће вам нико помоћи"... Не би био исти резултат. Нико се не бори само да би изгинуо, бори се ако верује да ће једног дана победити.

Kad bi devojka čekala 23 godine da momak uradi nešto, postala bi baba.

Misim, samo kažem.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

još imputiramo insinuaciju da danas interesi Srba, šatro,

U objavi nema ničeg sličnog, samo u tvojoj mašti.

 

[Platin]

Kad bi devojka čekala 23 godine da momak uradi nešto, postala bi baba.

Misim, samo kažem.

Појединци не би, слажем се, а шта држава ради?

 

[Mrkalj]

Sve više gotivim Bokija Dimitrijevića:

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Makinderova doktrina

Hartlend teorija Helforda Makindera i nova velika igra u Evroaziji

Budimir Željko M.a, Zarić Ivanb

aUniverzitet u Banjoj Luci, Fakultet političkih nauka, Republika Srpska, BiH
bUniverzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka



Ključne reči: geopolitika; geostrategija; Hartlend; velika igra; Evroazija

Sažetak

Hartlend teorija Helforda Makindera spada u klasična geopolitička učenja koja razmatraju globalno sučeljavanje pomorske i kopnene moći. Makinder spada u teoretičara koji daje preimućstva kopnenoj moći zbog kontrole nad strategijski važnim delom evroazijske kopnene mase. Hartlend, kao stožerni region Evroazije prema ovom učenju predstavlja 'sedište svetske moći' i geopolitički imperativ za dominaciju nad kontinentom, čime se otvara mogućnosti za globalnu dominaciju. Makinder je Hartlend teorijom odredio strategijski obrazac kojim se rukovodi i telurokratija i talasokratija. Pomorske sile pokušavaju da spreče integraciju Evroazije pod jednim geopolitičkim entitetom. Kopnene sile, sa druge strane, pokušavaju integrisati kontinent geostrategijskim okupljanjem oko prostora Hartlenda. Ruska država je kroz istoriju glavni istorijski organizator prostora Hartlenda kao sredstva za kontinentalnu hegemoniju. Odnosi se menjaju nakon raspada SSSR kada nova ruska država gubi kontrolu na 1/3 teritorije Hartlenda. Istovremeno se u južnom delu Hartlenda, unutar srednjoazijskog prostora pet država započinje geopolitičko nadmetanje koje je nazvano Nova velika igra. Od ishoda ove igre zavisi budućnost Evroazijskog integrisanja i povratak Rusije u svetsku politiku kao supersile.

PDF>
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2232-9641/2015/2232-96411510009B.pdf

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

BUJICA 18.03.2020. ADMIRAL LOŠO O KORONAVIRUSU: Spasit će nas Bog, Putin i Trump! 482K views 2 years ago

BUDNICA 22.03.2021. Admiral Lošo: Svijet srlja u rat! 139K views 1 year ago

(Ne stavljam svoj komentar da se ne nakači trol. Pa mislite sami šta je poruka.)

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Pored Ljepojevića, evo još jedan pozitivan lik iz srpske priče, gitarista, sa prijatnim glasom.

Objavljeno pre sat vremena.

1,081 views Mar 3, 2023

00:00 - Uvod i kratak opis emisije
01:18 - Šta je pokazala godina dana rata u Ukrajini
24:30 - O engleskoj veštini da drugi narodi ratuju za njihove interese
32:15 - Zašto Rusija 2014. godine nije bila spremna za sukob sa Zapadom
35:40 - Zašto Rumuni ne vole Rusiju?
42:40 - Zapadna Evropa je kolonija Amerike
46:40 - Katolička crkva i fenomen konvertitstva
01:00:43 - Jesu li Srbi narod zapadne kulture a istočne duhovnosti?
01:05:26 - O odnosima Srbije i Rusije
01:17:55 - Da li nam ambasador SAD preti izolacijom?
01:25:35 - O anglofobiji i rusofobiji
01:33:54 - Ima li srpske krivice za raspad Jugoslavije?
01:42:40 - Zašto Rusi ne sklone Lenjinov mauzolej iz Moskve?
01:55:47 - Da li je Oktobarska revolucija imala i dobre strane?
02:19:15 - Da li je uspon Kine znak da komunizam nije mrtav?
02:25:41 - Da li je jugoslovenski komunizam bio manje krut od sovjetskog?
02:44:00 - Neuspeh Evrope da integriše migrante kao vesnik njene propasti

У 159. епизоди емисије Дијалог у продукцији портала Нови Стандард говорио је филозоф Милан Брдар. Емисија је снимљена 27. фебруара у нашем студију у Београду.