Geneza Britanske politike prema Rusiji/Srbiji

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
32.469
Ja bih ovu temu osvetljivao kroz stavove javnih ljudi iz Srbije, koji su, po mom mišljenju, prozreli suštinu politike Britanske Imperije prema Rusiji i Srbiji.

Evo, kao uvod osvrt istoričara Miloja Pršića na problematiku:

Jutarnji program TV Happy od 14. septembra 2022.

Britanija 1878: "Narodima koji lako primaju ruski uticaj sprečiti ujedinjenje, sprečiti stabilnost i ekonomski napredak." (Austro-Ugarska "glavni stražar")
 
Мени не треба посебно тумачење, само чињенице - Енглези ће уништити све и свакога ако им није покоран и вољан да остане економски бедан.

Ништа посебно различито се они не баве са нама или Русима, све је то исто.

Направили су, заједно са Американцима, начин да остану они који се питају у Европи тако што су изазвали рат... Да ЕУ изгуби на значају а Нато добије.
Заборавили су да је СССР поклекао због економије, у миру, не у рату.

Једнако су злуради према Французима и Немцима, нема разлике, само што на њих мање могу да делују него на нас.

Даћу и једну општу примедбу, практично за цео запад на гомилу - већ неко време им мањка способних политичара и стање се погоршава.
 
А шта је Караџић направио? И остали...
Јесте, био је рат итд. али нисмо ништа добили, више смо на крају изгубили.
Da li je tako daleko od pameti da smo se borili da nam ne bi baš sve uzeli? Bosna je projektovana kao unitarna muslimanski unikonstitutivna država. Svašta.

I drugo, ovde je britanski zatvor dopao glavi bosanskih Srba kao metafora ili britanski potpis na balkanskoj geopolitici. To je bio kontekst moje objave.
 
Da li je tako daleko od pameti da smo se borili da nam ne bi baš sve uzeli? Bosna je projektovana kao unitarna muslimanski unikonstitutivna država. Svašta.

I drugo, ovde je britanski zatvor dopao glavi bosanskih Srba kao metafora ili britanski potpis na balkanskoj geopolitici. To je bio kontekst moje objave.
Слажем се, ако га баш Енглези држе, као што јесте случај.

Мишљења сам да нам оружана борба није донела ништа добро. Последње године свих ратова западно од Дрине друга страна је узела шта је хтела. Тиме је поништен сав претходни труд.

Не кажем да су тамошњи Срби нешто криви, само сам сада већ прилично уверен да су погрешно изабрали. Они нису имали савезнике, а нисмо ни ми овамо. Руси до данас нису стигли, а питање је да ли ће до 2050.

Да је народу још 1991. речено - Руси неће доћи, борићемо се сами па шта буде... Не би то све баш било исто.
 
Слажем се, ако га баш Енглези држе, као што јесте случај.

Мишљења сам да нам оружана борба није донела ништа добро. Последње године свих ратова западно од Дрине друга страна је узела шта је хтела. Тиме је поништен сав претходни труд.

Не кажем да су тамошњи Срби нешто криви, само сам сада већ прилично уверен да су погрешно изабрали. Они нису имали савезнике, а нисмо ни ми овамо. Руси до данас нису стигли, а питање је да ли ће до 2050.

Да је народу још 1991. речено - Руси неће доћи, борићемо се сами па шта буде... Не би то све баш било исто.
Glupost neiskusnog čoveka. Nisu nam bili potrebni nikakvi Rusi. 1991 bilo je dovoljno dati nam oužije i pustiti nas na Hrvate a ne igrati kreni-stani koristeći JNA kao antisrpsko oružije
 
Glupost neiskusnog čoveka. Nisu nam bili potrebni nikakvi Rusi. 1991 bilo je dovoljno dati nam oužije i pustiti nas na Hrvate a ne igrati kreni-stani koristeći JNA kao antisrpsko oružije
Нисам тада могао баш добро да пратим... Мени је утисак свог ратовања 91-95 да није било значајније битке, осим пар опсада градова које су се завршиле на разне начине.
Прво што поуздано памтим да је личило на битку је брисање Крајине и потом скраћивање Српске (што се данас нигде не помиње).

Испоставља се да је џаба било то што смо имали оружје на гомили када није имао ко да га употреби.
Не памтим да је СРЈ урадила било шта у смислу слања људи или неког озбиљног слања оружја.

Знам да је на граници Крајине био рат две стране а у БиХ три стране, све негде до 1994., када су се две од три стране помириле. Шта је било са ратовањем између Хрвата и муслимана, немам појма. Само знам да је била туча око Мостара. Рекао бих да је данас исто, само што не користе бојеву муницију.
Могу да разумем како су Срби и Хрвати у БиХ војно опстали, док ми за муслимане није јасно. Биће да је сваки авион хуманитарне помоћи који је слетео у Сарајево био пун оружја, а да је помоћ била тек козметички одозго. Знаћемо то за неку годину, када се отворе данас још увек тајни документи.
Или је шверц био распрострањен. Или ко зна шта још... не морам ни да знам.

Пада ми нешто на памет... Сви који мисле да је ЈНА могла да уради нешто значајно тамо негде око 1990. ... Можда о томе треба поново размислити. Ако се СФРЈ "истопила" односно тако лако растурила на мање делове, питање је каква је то војска била, како би се показала у некој борби. Број овога или онога није пресудан.
Мишљења сам да војска која дуго времена није успела ни петокраке да скине са шлемова (што је нама била савршена антиреклама)... А и пре тога се није десио никакав војни пуч у стилу "похапсимо ове помахнитале политичаре, ударимо по пар шамара да дођу до разума" да би се сачувало јединство државе.
ЈНА се може испоставити као митологија заснована на Другом светском рату али у 1990. години слепа и трома организација.
 
Нисам тада могао баш добро да пратим... Мени је утисак свог ратовања 91-95 да није било значајније битке, осим пар опсада градова које су се завршиле на разне начине.
Прво што поуздано памтим да је личило на битку је брисање Крајине и потом скраћивање Српске (што се данас нигде не помиње).

Испоставља се да је џаба било то што смо имали оружје на гомили када није имао ко да га употреби.
Не памтим да је СРЈ урадила било шта у смислу слања људи или неког озбиљног слања оружја.

Знам да је на граници Крајине био рат две стране а у БиХ три стране, све негде до 1994., када су се две од три стране помириле. Шта је било са ратовањем између Хрвата и муслимана, немам појма. Само знам да је била туча око Мостара. Рекао бих да је данас исто, само што не користе бојеву муницију.
Могу да разумем како су Срби и Хрвати у БиХ војно опстали, док ми за муслимане није јасно. Биће да је сваки авион хуманитарне помоћи који је слетео у Сарајево био пун оружја, а да је помоћ била тек козметички одозго. Знаћемо то за неку годину, када се отворе данас још увек тајни документи.
Или је шверц био распрострањен. Или ко зна шта још... не морам ни да знам.

Пада ми нешто на памет... Сви који мисле да је ЈНА могла да уради нешто значајно тамо негде око 1990. ... Можда о томе треба поново размислити. Ако се СФРЈ "истопила" односно тако лако растурила на мање делове, питање је каква је то војска била, како би се показала у некој борби. Број овога или онога није пресудан.
Мишљења сам да војска која дуго времена није успела ни петокраке да скине са шлемова (што је нама била савршена антиреклама)... А и пре тога се није десио никакав војни пуч у стилу "похапсимо ове помахнитале политичаре, ударимо по пар шамара да дођу до разума" да би се сачувало јединство државе.
ЈНА се може испоставити као митологија заснована на Другом светском рату али у 1990. години слепа и трома организација.
kada se VRS povukla sa aerodroma Butmir u sarajevu i prepustila ,,UNPROFOR-u", poceli su da slecu strani transportni avioni sa raznim tovarima...prvi avion, koji je sleteo, bio je iranski avion prepun oruzja...naravno, da je Iran morao da dobije dozvolu od Amerikanaca za tako nesto...da se Srbi ne zanose, kako Iran pomaze Rusiji, tokom rata u Ukrajini...sve je to interes i nista drugo
 
kada se VRS povukla sa aerodroma Butmir u sarajevu i prepustila ,,UNPROFOR-u", poceli su da slecu strani transportni avioni sa raznim tovarima...prvi avion, koji je sleteo, bio je iranski avion prepun oruzja...naravno, da je Iran morao da dobije dozvolu od Amerikanaca za tako nesto...da se Srbi ne zanose, kako Iran pomaze Rusiji, tokom rata u Ukrajini...sve je to interes i nista drugo
Беше то у периоду када су Американци хтели добре односе са Ираном. Иран је помагао и после рушења кула у Њујорку. Све је било добро док Америка није одлучила да од Ирана направи непријатеља... и у томе су успели. Све зарад добрих односа са неким другим земљама у околини Ирана.

Да ли постоји неки попис, са наше стране, барем онога што ми знамо... о авионима који су слетали у Сарајево? Могао би да се направи неки полуиграни документарац о свему томе.
 
Беше то у периоду када су Американци хтели добре односе са Ираном. Иран је помагао и после рушења кула у Њујорку. Све је било добро док Америка није одлучила да од Ирана направи непријатеља... и у томе су успели. Све зарад добрих односа са неким другим земљама у околини Ирана.

Да ли постоји неки попис, са наше стране, барем онога што ми знамо... о авионима који су слетали у Сарајево? Могао би да се направи неки полуиграни документарац о свему томе.
sigurno postoje podaci o tome, samo sto nase lopurde to kriju...nisam siguran, koje godine, 2002 ili 2003, nase vlasti su predale spisak saradnika nase vojske i policije, poreklom sa Kosmeta...spisak saradnika albanske nacionalnosti...eto, kako se nase vlasti zahvalile lojalnim Albancima...
 
Dr Radovan Kalabić - Istoriograf


Intermarium - stalna težnja anglosaksonskog faktora da razdvoji Rusiju od Nemačke - ne dozvoliti bilo kakvu saradnju Rusa i Nemaca
Мени је већ одавно јасно да без "осовине" Париз - Берлин - Москва нема трајног мира у Европи.

Запад је са Москвом посвађан одавно, по многим питањима. Једино је разлика да ли се више баве дипломатијом или нишане.
Сукоб или барем несарадња Немаца и Француза може од ЕУ да направи само папиролошку ствар, без инспирације.
Шта остане? Само Нато. То Енглези и хоће, да се никако не може без њих. Њихова политика уништавања целог свега, и слугу и противника, је одавно позната.
 
Ja bih ovu temu osvetljivao kroz stavove javnih ljudi iz Srbije, koji su, po mom mišljenju, prozreli suštinu politike Britanske Imperije prema Rusiji i Srbiji.

Evo, kao uvod osvrt istoričara Miloja Pršića na problematiku:

Jutarnji program TV Happy od 14. septembra 2022.

Britanija 1878: "Narodima koji lako primaju ruski uticaj sprečiti ujedinjenje, sprečiti stabilnost i ekonomski napredak." (Austro-Ugarska "glavni stražar")

To je stvar politike Velikih sila. Ni Rusija nije vodila nešto drugačiju politiku u domenu svoje sfere interesa; jedina je razlika to, Britanija je imala imperiju u kojoj Sunce nikada ne zalazi, a doseg ruskog imperijalizma je bio sve do 1945. godine prostorno ograničen. Ali tamo gde ga je bilo, nije po svojoj surovosti previše mnogo zaostajao za zapadnjačkim ugnjetavačima.

Rusija za koju neki retroaktivno kažu da je bila lider i zaštitnik slovenskog sveta, prvom prilikom je gledala kako da se dogovori da Nemcima i rasparča i podeli kao kolač istočnu Evropu. Sporazum Molotov-Ribentrop nije stvar dogovora totalitarnih ideologija, već ima dugu tradiciju koja seže do rasparčavanja poljske države do potpunog brisanja da karte sveta u XVIII stoleću, usled čega su čak po nekim kriterijumima za deo slovenskog sveta na severu Rusi postali i na neki način nešto što su za nas ovde bili Turci.

Ogromno stradanje Rusa u dva svetska rata, pa i pod komunističkom ideologijom, odnosno u građanskom ratu, a koje je nesporno od njih napravilo tragičnu žrtvu među evropskim narodima i dalo im u izvesnom smislu taj kapital, ni na koji način ne utiče na pomenuto tj. na istorijat ruskog imperijalizma, koji je znao biti i itekako surov (kao na primeru Čerkeza, recimo).
 
Kad Rusi i Nemci bili u saradnji, malim narodima je uvek bilo najgore. Bilo da govorimo o već pomenutim Deobama Poljske, o gušenju mađarskog ustanka čime su Rusi efektivno spasili Habzburšku monarhiju ili o zajedničkom protivljenju Sretenjskom ustavu Srbije, sklapanju Trojecarskog saveza, odnosno dogovarancijama oko međunarodnog priznanja aneksije Bosne i Hercegovine.

Izuzetno značajni faktor uticaja centra moći u Londonu je nesporan, ali stiče se utisak kao da se sa žalošću posmatra na nedostatak pakta Beča, Moskve, Berlina i Petrograda, kao sa bi to bilo nešto što bi bilo u interesu Srba, umesto da bi značilo da bi srpski narod bio u potpunosti podređen interesima pomenutih velikih sila, uz dosta sužene perspektive da potraži saveznike na Zapadu ili čak kod samih Turaka.
 
Doslo je vreme kada iz svih istorijskih i politickih analiza treba odvojiti narode od njihovih rukovodstava, uostalom to su pokazali englezi javno...svakako da politika ne zavisi od naroda, nego od njihovih rezima koji je kod engleske monarhije bez premca beskrupulozna najvise prema svom narodu....
 
Poslednja izmena:
Ne treba politiku engleske monarhije i satelita analizirati kroz izjave zvanicnika ni javnih licnosti, jer da je ta javnost ista znala ne bi brljala po srpskoj politickoj sceni....Vrlo malo srpskih politicara je sve vreme imalo isti stav prema monarhiji, a posle bitke moze i baba Mara da kaze ko je pobedio i zasto....dokaz je 30to godisnja tranzicija nesposobnosti i ulagivanja....
 

Back
Top