Genetski modifikovana hrana

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
U drustvu se cesto vodi debata povodom opravdanosti, korisnosti i bezbednosti uzgajanja i konzumiranja genetski modifikovane hrane. Na primer, znam da je u Austriji veoma jak pokret koji se protivi uzgajanju genetski modifikovanih sorti, pa se tamo navodno sve relevantne politicke partije zalazu za zabranu ili ostru restrikciju uzgajanja i koriscenja u ishrani genetski modifikovanih biljaka (i zivotinja?).

Izvinjavam se ako sam prevideo da se na ovom forumu vec diskutovalo povodom ovog pitanja, ali verujem da ce pokretanje ovakve teme izazvati paznju i interesovanje.

Jesu li i koliko strahovi povezani sa uzgajanjem ili upotrebom genetski modifikovane hrane opravdani? Da li ljudi izlazu bilo kakvoj opasnosti svoje zdravlje kroz konzumiranje genetski modifikovanih prehrambenih proizvoda?



-
 
Mislim da ne, ali ako vec moze da se jede prirodno zasto ga ne bi jeli.

Mozda zato sto se uzgajanjem genetski modifikovane hrane umesto one "koja nije" ponekad stedi zemljiste, ostvaruju veci prinosi, poljoprivredne kulture bolje stite od stetocina i bolesti, a sa druge strane gladnih na kugli zemaljskoj jos uvek ima. Inace, cuo sam da savremene vestacke genetske modifikacije ne predstavljaju sustinski nista novo u odnosu na ranije covekovo unapredjivanje i oplemenjavanje poljoprivrednih i stocarskih vrsta. Ne znam da li je to istina. Hvala na odgovoru, u svakom slucaju.
 
Da iskarikiram:
Genetski modifikovan organizam nastaje kada se u genetski materijal jednog organizma (na primer kupusa) ubaci, na primer, gen za tamnu boju iz dagnje.
Novostvoreni organizam bi licio na taman kupus, ali se postavlja pitanje koliko je on biljka a koliko zivotinja.
Naucnici, radeci po uzoru na doktora Frankenstajna, ne znaju sta stvaraju. Znaju samo cemu se nadaju.
Potrebne su decenije uzgajanja i unistavanja letine, da bi se utvrdile moguce lose osobine novog organizma. Ipak: Decenije gubitaka se mogu pretvoriti u decenije profita ukoliko se genetski modifikovani organizam ponudi gradjanima za ishranu. Tada se sav moguci eventualni rizik prebacuje na gradjane, koji tako postaju zamorcici.
Tajkuni investiraju i ocekuju profit, Frankenstajni prave metodom uzaludnih pokusaja, eksperimentisu na zivim organizmima preteci da naruse prirodnu ravnotezu. Pitanje je koliko je ovako stvorenih organizama iz privatnih laboratorija vec "pobeglo" u prirodu.

Nisu genetski modifikovani organizmi obavezno losi, ali mogu biti. Taj rizik nije jeftino prihvatiti.
 
Ја донекле оправдавам коришћење генетски модификоване хране. На пример, у Азији је била врло честа болест берибери и дуго није могао да се открије узрок. Онда су научници схватили да је то последица начина спремања пиринча који се тамо претежно користи у исхрани. Пиринач се једе без љуске, користи се само језгро, а љуска је извор витамина Б1, тиамина. Захваљујући генетици и генетски модификованој храни, произведене су врсте пиринча које чак и при оваквој припреми могу обезбедити довољне дневне потребе за овим витамином...
 
Moze li neko da mi objasni razliku izmedju genetski modifikovanog i hibridnog semena koje se koristi legalno?

Znanje. Hajde da ovo napišemo veoma vidljivo:

Jedina razlika između prirodnog i GMO voća i povrća: kod prirodnog povrća ne znamo kakav je genetski sastav, dok kod GMO znamo.

Većina ljudi nije svesna da su sve biljke, u stvari, veoma, veoma otrovne. Sve biljke proizvode gomile supstanci koje su veoma toksične - jedan krastavac je dovoljno otrovan da ubije nekoliko ljudi. Mi smo, međutim, evoluirali da se izborimo sa time: naša jetra koristi mnogo energije radi uništavanja ovakvih supstanci, a naš krvotok štiti centralni nervni sistem kroz veoma kompleksnu strukturu (moždano-krvnu barijeru) koja troši mnogo energije na pumpanje svih takvih stvari iz cerebrospinalne tečnosti.

Kada mi kupimo "potpuno prirodnu" biljku, ili novi soj biljke proizveden ukrštanjem, mi nemamo pojma koliko toksina taj plod sadrži. Uvek postoji verovatnoća mutacije koja povećava nivo neke toksične supstance. A kod ukrštenih sojeva, ovo je još veće: kada ukrštanjem, recimo, proizvedemo jabuku koja je slađa i ukusnija, mi pritom ne znamo da li smo povećali i nivo neke toksične supstance.

Kod GMO organizama, mi znamo genetiku organizma prilično dobro, a sami biramo koje ćemo gene gde i kako ubaciti. I ovo se ne radi po nekim besmislenim pravcima (ubacivanje gena iz dagnje u kupus, ili tome slično), već planski radi rešavanja velikih i važnih problema. Recimo, ubacivanje gena za vitamin B u pirinač, kao što je već pomenuto; ili ubacivanje gena iz vrsta biljaka koje mogu da izdrže slanu zemlju u žitarice, sa ciljem da se proizvede žito koje može rasti u tlu koje je danas potpuno neplodno.

Dakle, u principu, GMO hrana predstavlja jednu veoma obećavajuću i ukupno pozitivnu granu istraživanja.

No, na žalost, u stvarnosti situacija nije baš tako ružičasta.

Koji su osnovni problemi sa GMO razvitkom? Pa, oni koje smo proizveli dobrim delom sami, kroz preteranu paniku, a koja danas preko pohlepe vodi do ogromnih problema.

GMO tehnologija je nova, pa samim tim i sumnjiva. Razne grupe su proširile mnoge besmislene priče o GM, i otud dolazi pominjanje Frankenštajna, i priče o tome kako naučnici otprilike rade neke ultraopasne stvari ne razmišljajući o posledicama (naprotiv, ove stvari su uvek bile pod veoma, veoma uskom kontrolom, i radile su se jako pažljivo sa mnogo planiranja i razmišljanja). Kao rezultat, bilo koji GMO organizam koji izađe na tržište prvo mora da prođe kroz ogromnu, višegodišnju seriju testova i provera, većinom potpuno besmislenih.

Ali pošto sve provere koštaju, jedine kompanije koje danas mogu realno da razviju nove GMO organizme su pohlepne, bezlične megakorporacije kao što su Monsanto ili DuPont.

I tu dobijamo probleme, na političkoj i ekonomskoj ravni. Uzmimo primer kukuruza. Monsanto je razvio GM kukuruz, čija jedina modifikacija jeste otpornost prema jednoj klasi hemikalija koje inače uništavaju biljke. Otud, polja se mogu prskati ovim hemikalijama (koje su relativno ok za okolinu, bar u poređenju sa prethodnom generacijom pesticida), i kukuruz preživljava dok sve vrste korova nestaju.

Ovo bi mogla da bude pozitivna stvar. Međutim, Monsanto ne dozvoljava čuvanje semena: biljke su zatim hibridizovane tako da proizvode neplodno seme (plodno seme se samo može kupiti od Monsanta). Zatim, Monsanto je počeo kampanju za širenje ovog semena, tako što je učinio da seme privremeno bude jeftinije nego većina drugih - s tim što svaki put mora novo da se kupi. Konačno, Monsanto ima patent na pesticid, i na vrste đubriva koje su najbolje za ove sojeve.

Rezultat? Monsanto je uspešno potisnuo mnoge lokalne varijante kukuruza, koje su prethodno seljaci uzgajali u raznim sredinama (i znali koja varijanta je najbolja za koje zemljište). Umesto toga, sadi se GM kukuruz, koji se svuda đubri Monsantovim đubrivom i priska Monsantovim pesticidima. Rezultat je da mali seljaci i uzgajivači propadaju, pošto više ne mogu da opstanu sa starim metodama ostavljanja i ponovnog sađenja dela semena, a ne mogu da budu profitabilni na maloj njivi sa kupovinom novog semena svake godine. Takođe, mnogi sojevi kukuruza su na ivici nestanka, što je velika opasnost za budućnost: ako neka vrsta bakterije, virusa ili gljivice evoluira način da napadne Monsanto sojeve, one će globalno da unište celu žetvu, a nećemo više imati alternative.

Danas mnogi naučnici vrše prve korake protiv ove opasnosti (Norveška je pre par godina otvorila na jednom zaleđenom ostrvu veliku "banku semenja", sa ciljem očuvanja semena ugroženih vrsta i sojeva), ali ekonomske i ekološke posledice su već velike.

Tako da imamo situaciju sličnu farmaceutskoj industriji: naučni potencijal je veliki i pozitivan, ali pohlepa i glupost dovode do katastrofalnih problema.

Samo da pitam, ako neko zna: da li su besemene lubenice GMO ili su nastale prirodnim ukrstanjem sa slicnim biljkama?

Ukrštanjem, koliko mi je poznato.
 
Endonuclease, hvala za jos jedan u nizu dobrih i zanimljivih tekstova povodom znacajnih pitanja! Tuzno je pomisliti kako bi ovaj forum izgledao bez tebe.

Kod GMO organizama, mi znamo genetiku organizma prilično dobro, a sami biramo koje ćemo gene gde i kako ubaciti. I ovo se ne radi po nekim besmislenim pravcima (ubacivanje gena iz dagnje u kupus, ili tome slično)

Razne grupe su proširile mnoge besmislene priče o GM, i otud dolazi pominjanje Frankenštajna

Hm, to znaci da serijal Velikih Misli nije zavrsen...
Je l' ce biti jos epizoda?

:hahaha:

Mislim, neka se niko ne nadje uvredjenim, ali nije mi jasan motiv nekih ljudi da po forumima uporno pisu sta god im padne na pamet. Nazalost, takvi kada se neko osvrne na njihova lupetanja, pod teretom svoje dzinovske tastine ne uspeju da se zapitaju postoje li posledice njihovih postupaka. Ne znam cemu karikature i stilska razgibavanja, kad ovde imamo ljude koji se ipak u neke stvari u odredjenoj meri razumeju.

Ovo bi mogla da bude pozitivna stvar. Međutim, Monsanto ne dozvoljava čuvanje semena: biljke su zatim hibridizovane tako da proizvode neplodno seme (plodno seme se samo može kupiti od Monsanta). Zatim, Monsanto je počeo kampanju za širenje ovog semena, tako što je učinio da seme privremeno bude jeftinije nego većina drugih - s tim što svaki put mora novo da se kupi. Konačno, Monsanto ima patent na pesticid, i na vrste đubriva koje su najbolje za ove sojeve.

Hm, ovo me podseca na onu pricu o, uspesnom ili neuspesnom pokusaju ne znam, da se geni patentiraju. Mozes li da napises nesto o tome - da li je istina da su neki pokusali da izvrse patentiranje pojedinih gentskih sekvenci ili pojedinacnih gena?

Mozda je bolji izraz "da sastav izvesnih sekvenci gena zastite kao intelektualnu svojinu".
 
Poslednja izmena:
Можда један неуспешан пример добијања биљака на вештачки начин може бити Raphanobrassica (Raphanus - ротква, Brassica - купус). Научници у Совјетском Савезу су покушавали да добију биљку која би имала подземни део роткве, а надземни купуса, међутим - увек су добијали обрнут случај каква год укрштања вршили. Мени је овај пример хибридизације био интересантан...
 
"Остварење научног сна

Средином деведесетих година генетски модификовани организми ушли су у комерцијалну пољопривредну производњу. О томе шта су то генетски модификовани организми и како настају, разговарали смо са проф. др Миодрагом Димитријевићем са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Господине професоре, реците нам укратко, молим Вас, шта су то генетски модификовани организми (GМО) и како настају?

Генетски модификовани организми су организми који никада не би настали спонтано у природи. То су, дакле, организми који настају свесним деловањем човека у лабораторији. По изласку из лабораторије, они налазе своје место било у свету микроорганизама, било у свету виших организама. Генетски модификовани организми не познају границе: ради се о једном механичком трансферу гена из организма који даје ген (донора) у организам који ген прима (акцептор), техникама које не познају никакве баријере, те је буквално могуће узети било који ген из било којег организма и убацити га у генетску основу неког другог организма. Ево примера: из рибе иверка, која живи у северном Атлантику, изоловани су гени одговорни за добро подношење ниске температуре, па су техником генетског инжењеринга ови антифриз гени уграђени у парадајз, чиме се продужава сезона гајења. Ово је још увек у фази лабораторијских истраживања. У Северној Америци експериментише се са лососом којем је уграђен људски ген (hGH) одговоран за стварање хормона раста, те се тако убрзава раст и повећава величина лососа. Хумани ген за хормон раста (rBGH) се, такође, уноси у геном крава и свиња. Још један пример деловања убаченог људског гена јесте крава Роуз. Код ове краве убачен је ген за лактацију узет из организма жене да би се добило млеко хемијског састава најприближнијег мајчином. Резултат је постигнут са деведесет шест процената успешности. Из ових примера се види да ту нема ни таксономске сродности ни баријера што се тиче оплодње: гени могу да се пребацују из микроорганизама у људе, биљке, из животиња у биљке - дакле, могуће је остварити било какву релацију. "
http://www.spc.rs/sr/genetski_modifikovani_organizmi
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10164.html
 
Poslednja izmena:
Onda ostani dosledan svojoj izjavi i ne upadaj u rec kad odrasli razmenjuju saznanja i misljenja.

Odraslima internet forum sluzi da sa drugima podele i preispitaju svoja razmisljanja, da postave pitanje o temi koja ih zanima, da se suprotstave sirenju drustveno; a time i po njihov, i zivot njima dragih osoba; stetnih i opasnih lazi , gluposti, besmislica. Odrasli ne remete redovan rad foruma bahatim i samozivim smestanjem u centar forumskih zbivanja svoje nagojene razmazene tastine kojoj je zakinut mali zalogaj bespogovornog odobravanja i divljenja, placuci i ocajnicki urlicuci "U pomoc! Skinite mi spamera sa vrata!". Odrasli ne akaju cyberspace slanjem poruka ciji jedini smisao predstavljaju besmislena prepucavana i jeftine dosetke, niti izradjuju psiholoske profile drugih ucesnika foruma. Odrasli odgovorno razmisljaju o posledicama svoje javne reci, i ne nalaze se licno uvredjeni kad ona naidje na ostricu tudje kritike, niti zbog tog podizu uzbunu za opstu opasnost. Mozgovima odraslih osoba se, makar jednom u zivotu, prikrade neverovatna ideja da forum ne postoji samo zbog njih, a da neko ne napada, ili cak ismeva, njihove stavove tek da bi se sa nekim licno nadmetao.

Odrasle cini sretnim ako svojom porukom pomognu nekom da i sam odraste. ;)



-
 
Prvo, hakime, izem ti izvore. Drugo, od navedenog su dva blizu istini (ali ne baš na njoj), a jedno je potpuno izmišljeno:

Ево примера: из рибе иверка, која живи у северном Атлантику, изоловани су гени одговорни за добро подношење ниске температуре, па су техником генетског инжењеринга ови антифриз гени уграђени у парадајз, чиме се продужава сезона гајења. Ово је још увек у фази лабораторијских истраживања.

Ovo je blizu istini, mada je predstavljeno u negativnom svetlu.

Naime, postoje arktičke ribe, koje su evoluirale jedan fenomenalan protein, koji im omogućava da prežive na temperaturama ispod nivoa zamrzavanja vode. Protein sprečava nukleaciju leda: kada se stvori malo, mikroskopsko zrnce leda iz koga dalje raste kristal, protein se veže za njega, i sprečava dalji rast.

Ove arktičke ribe (pa samim tim i svi proteini u njihovom telu) se jedu širom sveta već par stotina godina, bez negativnih efekata. Dakle, ne postoji nikakav razlog da se odjednom očekuje da će ovaj protein postati otrovan ili opasan na neki volšeban način.

Zbog toga, nakon dve decenije planiranja, nakon decenije odrađivanja siguronosnih studija i razgovora sa raznim vladama i internacionalnim organizacijama, neke laboratorije pažljivo rade na koracima razvoja biljaka u koje je ugrađen ovaj protein. Da ponovimo, ovo nije enzim sa hemijskom funkcijom, već prosto statičan protein, koji je već pokazan sigurnim za ljudsku ishranu.

Sada da pređemo na jednu stvar koja je čisto širenje panike, pa onda na drugu, koja je iskrivljena van svake razumne granice:

У Северној Америци експериментише се са лососом којем је уграђен људски ген (hGH) одговоран за стварање хормона раста, те се тако убрзава раст и повећава величина лососа. Хумани ген за хормон раста (rBGH) се, такође, уноси у геном крава и свиња.

Ovo je u potpunosti netačna izjava.

U severnoj americi se u nekim farmama pokušava koristiti lososki hormon rasta (ljudski hormon rasta ne deluje na losose), koji se ribama daje kao dodatak. Ovde uopšte nisu u pitanju GMO, ili promene na genomu.

Takođe, rBGH je skraćenica za "recombinant BOVINE growth hormone"; tj. rekombinantni kravlji hormon rasta. Niko, nigde, nikada nije pokušao da "ugradi humani gen za hormon rasta" u genom krava ili svinja. Za početak, to bi bilo potpuno besmisleno, jer ne bi imalo nikakaf efekt.

Ono što se masivno radilo (mada sada sve ređe) je da su kravama i svinjama davane injekcije veštački proizvedenog (rekombinantnog: proizvedenog na isti način na koji se proizvodi insulin za dijabetičare) hormona rasta, što je proizvodilo više mesa i mleka. Dakle, opet ne GMO, već injekcije (isto kao što se domaćim životinjama daju antibiotici i drugi hormoni već decenijama).

Međutim, dobici su relativno mali, a postoji neznatna opasnost da ovaj hormon rasta može da "preživi" i dođe do čoveka kroz ishranu, gde efekti nisu potpuno poznati. Zato je većina zemalja davno zabranila ovakve stvari, a u Americi se, nakon decenije korišćenja, sve manje koristi (štaviše, danas mleko reklamiraju kao "od krava kojima nije davan rBGH", kao da treba da im budemo zahvalni što im više ne daju to čudo; eh, marketing).

Још један пример деловања убаченог људског гена јесте крава Роуз. Код ове краве убачен је ген за лактацију узет из организма жене да би се добило млеко хемијског састава најприближнијег мајчином. Резултат је постигнут са деведесет шест процената успешности.

Ljudsko mleko je najbolja hrana za odojčad. Bebe koje se hrane majčinim mlekom (umesto veštačkim formulama, ili kravljim mlekom) imaju nekoliko IQ poena veću inteligenciju, dokazano jači imuni sistem, i bolji razvoj mozga.

Ali šta raditi ako majka nema mleka, što je često slučaj? Ili kada majka mora da uzima lekove koji se prenose kroz mleko, u kom slučaju ne može da hrani odojče?

Zbog toga postoje veoma lepi početni koraci da se proizvede soj krava koji proizvodi mleko sličnije ljudskom, koje bi onda služilo umesto danas korišćenih veštačkih formulacija za bebe. Početni stadijumi obećavaju, ali još mnogo istraživanja je potrebno.

* * *

Ako misliš da su ovakve kombinacije iz nekog razloga loše, objasni mi logiku, i objasni kakve potencijalne probleme zamišljaš.

Jer ovoga ima mnogo, i svuda se radi jako kontrolisano, i jako planirano; stručnjaci su procenili rizike veoma pažljivo, i kreću se samo po linijama koje obećavaju veoma dobre rezultate uz minimalne negativne posledice.

Moj omiljeni je nešto drugo. Proizvode se GM ovce, kojima je ugrađen komplement gena preuzet iz paukova. Ako uspe (prvi koraci obećavaju), ove ovce će imati mleko neupotrebljivo za piće, ali iz koga će se moći izvući paučja svila - materijal snažniji od čelika, a lak kao pamuk. Upotrebe takvog materijala prepuštam mašti čitalaca.
 
Prvo, hakime, izem ti izvore. Drugo, od navedenog su dva blizu istini (ali ne baš na njoj), a jedno je potpuno izmišljeno:
...
Ovo je blizu istini, mada je predstavljeno u negativnom svetlu.
...
Sada da pređemo na jednu stvar koja je čisto širenje panike, pa onda na drugu, koja je iskrivljena van svake razumne granice
...
Ovo je u potpunosti netačna izjava.
Da li ti kazes: "Valjda vise verujes meni nego svojim ocima" :zper:
Nemam pristup vladinim i naucnim dokumentima zato sto mi vlada i naucnici ne nude informacije. S obzirom da sam direktan korisnik blagodeti njihovih istrazivanja (jedem GMO), trazim nacine da se informisem. Razume se da je moguce da izjave redovnog profesora poljoprivrednog fakulteta nisu istinite, ali je to jedino sto nalazim i na osnovu tih izjava donosim zakljucke.
Ukoliko imas uvida u zvanicne naucne studije i analizu stetnosti (ne analizu profita) molim Te da ih podelis sa nama, jer ni vlada ni naucnici to ne cine.
Kazes da su neistinite? Uvek mozes da izjavis i da je zemlja ravna ploca, ali to nije pravo stanje stvari. Svojim tekstovima si stekao masala ugled, :hvala: pa pazljivo citam sve napisano.
u Americi se, nakon decenije korišćenja, sve manje koristi (štaviše, danas mleko reklamiraju kao "od krava kojima nije davan rBGH", kao da treba da im budemo zahvalni što im više ne daju to čudo; eh, marketing). ...Ljudsko mleko je najbolja hrana za odojčad.
Da li to znaci da je mleko koje svakog dana kupujem, na kome NE pise "od krava kojima nije davan rBGH", obogaceno sa rBGH?
Marketing, da. Najbolji lek protiv paranoje je pravilno i redovno informisanje.
Ako misliš da su ovakve kombinacije iz nekog razloga loše, objasni mi logiku, i objasni kakve potencijalne probleme zamišljaš.
Jer ovoga ima mnogo, i svuda se radi jako kontrolisano, i jako planirano; stručnjaci su procenili rizike veoma pažljivo, i kreću se samo po linijama koje obećavaju veoma dobre rezultate uz minimalne negativne posledice.
Prvi potencijalni problem je strah koji sire novinari, a naucnici ne demantuju. Ne zamisljam, samo trazim odgovore. I nalazim, ali, kako tvrdis, neistinite.
A te "minimalne negativne posledice" su minimalne negativne posledice po mene i moje potomstvo, pa se osecam uskracenim za informacije.
Toga nema mnogo i ne radi se svuda, nego samo u par "pohlepnih bezlicnih korporacija".
U obecanja i deda-mraza odavno ne verujem.
Moj omiljeni je nešto drugo. Proizvode se GM ovce, kojima je ugrađen komplement gena preuzet iz paukova. Ako uspe (prvi koraci obećavaju), ove ovce će imati mleko neupotrebljivo za piće, ali iz koga će se moći izvući paučja svila - materijal snažniji od čelika, a lak kao pamuk. Upotrebe takvog materijala prepuštam mašti čitalaca.
Sta ce tek rodjeno jagnje da pije? Paukov sok?
Ah, da, zaboravio sam, od njegove nezne koze ce biti napravljena lepa astraganska bunda, a ostatak ce biti pretvoren u stocno brasno kojim ce se druge ovce hraniti. Mljac.
Mozda sam zastareo i zatucan, ali je ovo ispod granice dobrog ukusa. Frankenstajn? Naravno!
 
Hm, to znaci da serijal Velikih Misli nije zavrsen...
Je l' ce biti jos epizoda?

:hahaha:

Mislim, neka se niko ne nadje uvredjenim, ali nije mi jasan motiv nekih ljudi da po forumima uporno pisu sta god im padne na pamet. Nazalost, takvi kada se neko osvrne na njihova lupetanja, pod teretom svoje dzinovske tastine ne uspeju da se zapitaju postoje li posledice njihovih postupaka. Ne znam cemu karikature i stilska razgibavanja, kad ovde imamo ljude koji se ipak u neke stvari u odredjenoj meri razumeju.

Spamujes sopstvenu temu. Neverovatno.
Mislim, neka se niko ne nadje uvredjenim, ali .... znas ti :zper:
 
A sta kazete na prijone?
J-K bolest - bolest ludih krava. Koja se prva pojavljuje kod kanibala.
Ja sam ipak za to da se na drugima proba ne treba da se zuri i da smo mi poskusni zecici.
Nikad se nezna kake mogucnosti imaju takvi organizmi kako ce se genom izraziti na populacijama i ostalim vrsta zivotinja-biljkama a sve faktore nikad ne mozeju uzeti u obzir kod preracunavanja i predvidjanja.
Ipak te zivotinje nisu u izolovanju kao nap. kod fermentacije biotehnoloskih postupka mikroorganizama.
 
Ја бих те замолио да порадиш на свом правопису и граматици. Молим те :dash: :dash: :dash: Немој да мислиш да је коментар злобан, али џаба ти знање из којекаквих области ако ни свој језик не познајеш...
 
Pa nije srpski jezik moj svakodnevni jezik. Nikad u zivotu se nisam ucila ni gramatiku ni pravopis srpskog jezika al mislila sam da se o ovoj temi ne radi o tome nego o genetsko preradjeni hrani izvinite za nesporazume.

Ja sam samo za dobru diskusiju i razmenu misljenja.
 
Spamujes sopstvenu temu. Neverovatno.
Mislim, neka se niko ne nadje uvredjenim, ali .... znas ti :zper:

Hvala sto se me podsetio - i sa aspekta cinjenice da sam upravo ja pokrenuo temu, mislim da tvoja ranija primedba nije na mestu. Ali, to nije ono sto je bitno. Moja poruka se ticala problema koji mi se cini znacajnim i siroko rasprostranjenim, a to je da ponasanje pojedinih ucesnika odaje utisak da deo podforuma koji se bavi konkretnim pitanjima razumeju kao poligon za ostvarivanje nekakvih licnih ambicija, zadovoljenje sujete, pokazivanje, dokazivanje, nadmetanje, sporenje spora samog radi, i tome slicno.

Ne bi mi to smetalo u slucaju da ovde nema i onih koji poseduju dovoljno znanja da podforum kroz konstruktivnu medjusobnu komunikaciju njegovih ucesnika vremenom moze postati prava naucno-popularna enciklopedija. Cini mi se da bi smisao i svrha foruma trebalo da prevazilazi znacaj pojedinaca i njihovih odnosa, te bilo cije potrebe da bude u pravu, ispadne pametan, ili porazi protivnika, i zato je tuzno posmatrati kako se pojedini, umesto da koriste blagodet kakva im stoji pred nosom, intenzivno bave svojom tastinom i njome nepotrebno opterecuju forumsku komunikaciju, dozivljavajuci medjusobno sporenje ili kritiku kao licni obracun.

Oprostite sto sam se tim pitanjem pozabavio na ovom mestu, ali nisam znao kud to da denem. Mislio sam da je vazno, a bojao sam se da bi otvaranje posebne teme bilo preterano.

Pa nije srpski jezik moj svakodnevni jezik.

Oprosti ako svojom radoznaloscu zadirem u privatnost. A koji jeste?
 
Poslednja izmena:
Oprostite sto sam se tim pitanjem pozabavio na ovom mestu, ali nisam znao kud to da denem. Mislio sam da je vazno, a bojao sam se da bi otvaranje posebne teme bilo preterano.

Dozvolite tek jos da dodam da je World Wide Web prvobitno bio zamisljen po ugledu na mozak. U tom mozgu svako od nas tek je jedan neuron. Sustina, smisao i svrha daleko je sira i pojedinacno nas prevazilazi.
 

Back
Top