GENERACIJO

Dok sedimo,oči prelaze sa lica na lice. Misli beže u godinama daleku prošlost. U izmaglici sećanja neki klinci.Daleki ,a bliski.Puni nadanja. I nevinih snova.
Ideala i ideja koji će snove u javu pretvoriti.
I kao da varamo ovu našu sadašnjost vraćajući se u prošlost, pokušavajući bar za tren ostvariti bar delić naših izgubljenih snova.
Misli se prekidaju .Prepričavaju se nestašluci.Na licima osmesi.I malo sete.
I bes.
Svet je izgubio još jednu generciju.
Jednog arhitektu.Inžinjera.
Ili možda nekog novinara.
Bežeći od hulja snovi su se raspršili u mraku jednog jedinog dana.
Ostala su samo sećanja na neke klince i njihove snove.
Misli se prekidaju.
Smeh.Onako,od srca.
Smeh koji je osvajao i pre mnogo,mnogo godina.
I znam.Nisu nas pobedili

 

[123loncar]

....i moju generaciju nisu pobedili...da su nas pobedili . imali bi bar revanš....nas su smlavili -- živimo a da nismo živi !

 

[jegor 23]

Ne daj se.I kad padnemo ustati moramo.