GDF Apel građana za prihvatanje predloga EU za Srbiju i Kosovo

Nataša Kandić: Ruski ambasador upozorio Vučića


Nataša Kandić: Ruski ambasador upozorio Vučića 1


Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo smatra da je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko upozorio predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Ona je reagovala na nedavni intervju Harčenka na svom Tviteru.

„Jučerašnje poruke ruskog ambasadora u Beogradu više su upozorenje Vućiću da će Rusija u Savetu bezbednosti glasati za članstvo Kosova u UN ako Srbija uvede sankcije a ne da će stav Rusije zavisiti od odluke Vučić, kako je rekao“, napisala je Kandić.

Među komentatorima ovog tvita našao se i marketinški stručnjak Nebojša Krstić koji je naveo da će biti i gorih posledica.


„Ima i gore. To znači da će biti više kamenovanja Skupštine ili divljanja kako smo videli pre nedelju dana. I više molebana koje vode njihovi motorciklisti. Samo ti „molebani“ neće bit verskog, već rušilačkog karaktera“, napiso je on.

Harčenko je u intervjuu na pitanje da li bi Rusija u Savetu bezbednosti (SB) sprečila članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN) ukoliko predsednik Vučić prihvati sve tačke francusko-nemačkog plana, odgovorio da će za Rusiju, kao stalnu članicu SB, biti od značaja stav Beograda.
 

Apel


Emisija03/02/2023

Pogledajte prilog 1292133

2.2.2023. u Medija centru u Beogradu u organizaciji Građanskog demokratskog foruma (GDF) održani su debata i potpisivanje Apela javnih ličnosti i građana Srbije za prihvatanje EU predloga sporazuma Kosova i Srbije. Govore istoričar Milivoj Bešlin, pisac Svetislav Basara, Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, profesor dr Ivo Visković, novinar i pisac Tomislav Marković, predsednik GDF-a Zoran Vuletić, advokat Radoje Stefanović i predsednik Političkog saveta GDF-a Boško Jakšić.
***

GDF – Apel građana za prihvatanje predloga EU za Srbiju i Kosovo

Ruska agresija na Ukrajinu ubrzala je geostrateška pomeranja i u tom smislu neminovno aktuelizovala kosovsko pitanje.
Predlog koji su EU i SAD ponudili Srbiji i Kosovu u cilju konsolidacije situacije na Balkanu rezultat je tih novih okolnosti i potrebe da se region stabilizuje i definitivno orijentiše na evroatlantske integracije.

To je i prilika da se Srbija po prvi put, suštinski, prikloni toj opciji. Srbija je deklarativno opredeljena za članstvo u EU i shodno tome se obavezala na vrednosti na kojima ta organizacija počiva. Svaka odgovorna zemlja uzima u obzir međunarodne okolnosti i dužna je da napravi izbor koji bi omogućio njen napredak u svakom pogledu. Stotine hiljada građana Srbije je otišlo ili svakodnevno odlazi na Zapad – oni su već napravili taj izbor.

Beskonačne rasprave o tome da li je Kosovo sastavni deo Srbije i neodgovorna politika Beograda koja je na delu od devedesetih godina prošlog veka, prevaziđene su realnošću.

Od te politike nije bilo jasnog distanciranja, jer se još uvek očekuju raspleti koji bi omogućili srpske aspiracije u regionu. To, osim što kvari odnose sa susedima, šteti i Srbiji koja je takvom politikom „ujedinjenja“ u drugi plan stavila modernizaciju, demokratizaciju i dobrobit svojih građana.

Vraćanje Kosova u državni okvir Srbije ne samo da je iluzija, već je i nemoguće bez novog rata koji bi Srbiju ponovo i nesagledivo unazadio.

Srbija mora konačno da se suoči i prihvati posledice sopstvene politike, jer bez toga ni Srbi, ni Albanci na Kosovu nemaju perspektivu.
Francusko-nemački predlog prihvaćen od strane kompletne EU – računajući i pet članica koje nisu priznale Kosovo – a podržan i od SAD – pruža dobru osnovu da se civilizovano i dogovorom napravi korak napred. U interesu Srbije je da Kosovo i Albance prihvati kao ravnopravne partnere.

Predlog počiva na premisama koje iniciraju proces i otvaraju perspektivu i za Srbiju i za Kosovo. To bi relaksiralo odnose, rešilo pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i zaštitilo njihovu imovinu, kao i kulturno i versko nasleđe.

Predlog otvara i perspektivu ekonomskog razvoja, jer samo dobra regionalna dimenzija Srbiju pozicionira kao međunarodni subjekat. Realizaciju sporazuma bi garantovala EU, a članstvo u Uniji bi praktično ukinulo granice i omogućilo slobodu kretanja i saradnju.

Ovaj predlog je prilika koju ne bismo smeli da propustimo, jer nema garancija da će biti boljih ponuda. Istorijske okolnosti nalažu odgovornost svih elita – političkih, akademskih, medijskih i verskih – da podrže Predlog koji će najzad odrediti državu Srbiju kao modernu evropsku državu.
***
Možete dati svoj doprinos popunjavanjem peticije.
***
Mi, potpisnici ovog apela, pozivamo predstavnike vlasti, nadležnih institucija, političke aktere i građane da podrže predlog Evropske unije i SAD, koga su inicirale Francuska i Nemačka.
Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji
Boško Jakšić, novinar
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora
Rade Radovanović, novinar i pisac
Filip David, pisac
Tomislav Marković, novinar i pisac
Žarko Korać, profesor
Dubravka Stojanović, istoričarka
Rade Veljanovski, profesor
Nenad Prokić, dramaturg
Milivoj Bešlin, istoričar
Ivan Videnović, profesor
Čedomir Stojković, advokat
Milan Jovanović, novinar
Luka Jovanović, advokat
Radoje Stefanović, advokat
Dragan Banjac, novinar
Milan Todorović, kolumnista
Veljko Đurović, snimatelj
Vasilije Anđelić, penzioner
Olivera Ježina, glumica
Dinko Gruhonjić, novinar
Jovan Komšić, profesor
Tanja Petovar, advokat
Aleksandar Sekulović, penzioner
Vlatko Sekulović, advokat
Aleksandar Kraus, predsednik Saveza antifašista Srbije
Miodrag Kapor, energetičar
Ivan Srdanović, pisac
Olga Pintar Manojlović, istoričarka

Peščanik.net, 03.02.2023.
KOSOVO https://pescanik.net/apel/



Apel dolazi u pravom trenutku. Ličnosti koje su stale iza Apela dokazani su borci protiv ''memorandumske" antipolitike koja je Srbiju dovela tu gde se sada nalazi. Što više građana treba ovu peticiju potpisati.

Hvala za spisak Soroševih/CIA/Mi6 plaćenika...:zzzz:
Srecom pola ih je vec jednom nogom u grobu...ubi ih vakcinacija...kojoj su takođe služili...
NWO Zver jede samu sebe...

...
 

Bešlin: Cilj Vučića je podela Kosova


"SAD, iako su formalno priznale nezavisnost Kosova, ne poštuju dovoljno njegov suverenitet"​


Milivoj-Beslin3-foto-Gradski-portal-1024x697.png


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije rekao da neće prihvatiti francusko-nemački plan i on na neki način priprema i javno mnjenje u Srbiji da će, ako odbace predlog, to biti katastrofalno za Srbiju.

To je izjavio istoričar Milivoj Bešlin za Radio Kosova.

“Mislim da u ovim okolnostima niko nema luksuz da kaže ne i mislim da neće odbiti, ali možda će tražiti nešto dodatno”, rekao je Bešlin i istakao da je ovog puta Zapad rešen da “ide do kraja kako bi i Srbija i Kosovo prihvatili plan”.

Bešlin ukazuje da “nema sumnje” da politika u Srbiji ima za cilj da podeli Kosovo kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom.

“Svrha tog udruživanja, prema načinu na koji to vidi vlast u Beogradu, njeni stratezi, nije očuvanje Srba na Kosovu, već kontinuirano cementiranje podele Kosova. Cilj vlade, cilj Vučića je podela Kosova“, tvrdi Bešlin.

Bešlin je objasnio da “SAD u ovom trenutku igraju sa Aleksandrom Vučićem kao da je on faktor u regionu”.
“Ako vidite američke diplomate, počev od Gabrijela Eskobara do američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila, kako prilaze Vučiću i kako razgovaraju sa premijerom Aljbinom Kurtijem, govoreći mu da će, ako sada ne formira udruženje, naći druge partnere da ga formiraju, pokazuje da SAD, iako su formalno priznale nezavisnost Kosova, ne poštuju dovoljno njegov suverenitet”, predočio je on.

Amerikanci su pragmatični, misle da u izvesnoj meri obe strane moraju da prave kompromise. I za Vučića je teško da prihvati nezavisnost Kosova, zbog unutrašnjeg mišljenja koje je sam stvorio, pa se osnivanje udruženja vidi kao prihvatljiv kompromis, rekao je Bešlin.

“Zapadne države će nastaviti da insistiraju na osnivanju Asocijacije, ali verujem da neće napraviti grešku koju su napravile sa Republikom Srpske. Ako se postupa mudro i ako udruženje ima za cilj samo zaštitu prava Srba na Kosovu, a ne stvaranje paralelne države na teritoriji Kosova, onda to i može biti progresivno rešenje”, zaključio je Bešlin.

Gradski.me
 

Back
Top