Gde su momci za ozbiljne veze?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

nikolina1997

Početnik
Poruka
48
Kako u ovom ludom vremenu, gde je brak skroz izgubio na vrednosti, ma kakav brak, veza. Imam osećaj da je sve postalo nekako kratkotrajno i da ljudi ne vole da se obavezuju, da su manje tolerantni, da ne znaju da rešavaju probleme, nego se samo okrenu i odu. Kako onda u takvom vremenu ja, samo jedna od mnogih normalnih, pametnih devojaka, koja već ima 26 godina, završila je fakultet, zaposlila se, koja želi da osnuje porodicu i gradi nešto sa muškarcem, kako da se snađe u tom ludilu? Skoro sam izašla sa jednim dečkom, 2 godine mlađim od mene, dečko od 24 godine ne želi ništa ozbiljno, dečko mojih godina koga sam pre njega upoznala ne želi ni da pomisli na brak i porodicu, kaže još je previše mlad za to, ponaša se nezrelo i ljuti se što ja ne iniciram viđanje, što ja njega ne zovem... Pa kakvi su to muškarci danas, šta se to desilo i gde upoznati onog pravog, a pod time mislim ozbiljnog, zrelog, kog ne moraš učiti šta i kako?
 
Na prvu loptu, razmišljanje, uzrok nezrelosti je manjak odgovornosti, a višak mogućnosti.
A treba razmišljati i o neredima 80ih i ratovima 90ih, pa i kasnijem periodu jer su roditelji generacija o kojima govorimo sazrevali u tom periodu a i mi smo u tim uslovima odrastali. Ne znam kako i koliko nas je cela ta situacija haosa, naglog propadanja, razaranja i izolacije, tranzicije, svih promena poremetila, i pojedince i zajednice.
 
Na prvu loptu, razmišljanje, uzrok nezrelosti je manjak odgovornosti, a višak mogućnosti.
A treba razmišljati i o neredima 80ih i ratovima 90ih, pa i kasnijem periodu jer su roditelji generacija o kojima govorimo sazrevali u tom periodu a i mi smo u tim uslovima odrastali. Ne znam kako i koliko nas je cela ta situacija haosa, naglog propadanja, razaranja i izolacije, tranzicije, svih promena poremetila, i pojedince i zajednice.
Pretpostavljam da je sve to uticalo da se sistem vrednosti tako promeni.
Pa i globalizacija takođe. Možda strani svet ne funkcioniše na taj način, ali ostavlja takav utisak.
 
Pretpostavljam da je sve to uticalo da se sistem vrednosti tako promeni.
Pa i globalizacija takođe. Možda strani svet ne funkcioniše na taj način, ali ostavlja takav utisak.
Ne znam za strani svet, ali imam utisak da je svuda tako, granice su se mnogo pomerila, vidim iz svog okruženja. Mnogo devojaka koje su već uveliko u tridesetim ili se bliže njima, su same. Moja majka je mene već imala u mojim godinama, a ja nemam ni neku dužu vezu iza sebe, razmišljala sam možda je problem i u meni, a onda sam shvatila da je prosto došlo takvo vreme i da sam samo jedna od mnogih, nije da razbijam glavu oko toga toliko, ali svakako sam zabrinuta, usamljena kao mnogi mladi ljudi jer mislim da je jedino ono što je vredno porodica koju gradiš, pa čak je to bitnije od činjenice iz kakve porodice potičeš, a s kim graditi danas?
 
Ima ih ali su skoro neprimetni ... ista je prica veruj mi i kada sam ja momcio sa svojih 26-27 a to je 2004. - 2005.
masa drugarica se pitala gde su "momci"
evo ih sve koje poznajem osim jedne ( naravno ona je baksuz) udate tj. osnovale porodicu.

Nema razloga da juris jer se granica stupanja u brak pomerila.

Samo treba da ne spustas svoje kriterijume sta zelis od "coveka svog zivota" i kada naidje kada se sretnete
lako ces ga prepoznati i zgtabiti da bude tvoj.

Samo malo strpljenja.
STRPLJENJE si zaboravila da napomenes da je rec koju svi '90.-'99. koje poznajem nemaju.
Ne znaju sta znace "sacekaj malo" ... sve mora nesto instant.
Kao da nema zivota posle 30te.

Sve ovo ti pise jedan covek od 45god

ako si zacrtala ciljeve polako tezi ka njima ne ocekuj da ce se nesto veliko u zivotu desiti preko noci.
A to preko noci ume da potraje i par godina.
Najvaznije je da Ti znas sta zelis.
 
Na prvu loptu, razmišljanje, uzrok nezrelosti je manjak odgovornosti, a višak mogućnosti.
A treba razmišljati i o neredima 80ih i ratovima 90ih, pa i kasnijem periodu jer su roditelji generacija o kojima govorimo sazrevali u tom periodu a i mi smo u tim uslovima odrastali. Ne znam kako i koliko nas je cela ta situacija haosa, naglog propadanja, razaranja i izolacije, tranzicije, svih promena poremetila, i pojedince i zajednice.
Ne bih ja tu nikoga osuđivao. Ima i onih koji žele porodicu i sa 18 godina, a ima i onih koji ne žele nikada. Njihovo pravo i njihov život. Na @nikolina1997 je da traži šta joj leži. Ništa u životu nije šablon i ne mora da znači da će naći.
 
Kako u ovom ludom vremenu, gde je brak skroz izgubio na vrednosti, ma kakav brak, veza. Imam osećaj da je sve postalo nekako kratkotrajno i da ljudi ne vole da se obavezuju, da su manje tolerantni, da ne znaju da rešavaju probleme, nego se samo okrenu i odu. Kako onda u takvom vremenu ja, samo jedna od mnogih normalnih, pametnih devojaka, koja već ima 26 godina, završila je fakultet, zaposlila se, koja želi da osnuje porodicu i gradi nešto sa muškarcem, kako da se snađe u tom ludilu? Skoro sam izašla sa jednim dečkom, 2 godine mlađim od mene, dečko od 24 godine ne želi ništa ozbiljno, dečko mojih godina koga sam pre njega upoznala ne želi ni da pomisli na brak i porodicu, kaže još je previše mlad za to, ponaša se nezrelo i ljuti se što ja ne iniciram viđanje, što ja njega ne zovem... Pa kakvi su to muškarci danas, šta se to desilo i gde upoznati onog pravog, a pod time mislim ozbiljnog, zrelog, kog ne moraš učiti šta i kako?
Sta da ti kazem mozda su stariji ozbiljniji,ja to isto mislim o zenama ,niko nece da se potrudi iebe ih ego ,pa onda neka nek budu svi sami ne treba nam dodatni teret pogubljenih
 
Ne znam za strani svet, ali imam utisak da je svuda tako, granice su se mnogo pomerila, vidim iz svog okruženja. Mnogo devojaka koje su već uveliko u tridesetim ili se bliže njima, su same. Moja majka je mene već imala u mojim godinama, a ja nemam ni neku dužu vezu iza sebe, razmišljala sam možda je problem i u meni, a onda sam shvatila da je prosto došlo takvo vreme i da sam samo jedna od mnogih, nije da razbijam glavu oko toga toliko, ali svakako sam zabrinuta, usamljena kao mnogi mladi ljudi jer mislim da je jedino ono što je vredno porodica koju gradiš, pa čak je to bitnije od činjenice iz kakve porodice potičeš, a s kim graditi danas?
mlada si.. sve se može promeniti u mesec, dva..
ja kad sam bio u najvećem bedaku posle 100 neuspešnih veza sam upoznao 101. vu moju ženu..
čekaj i ne opterećuj se mnogo
 
Sta da ti kazem mozda su stariji ozbiljniji,ja to isto mislim o zenama ,niko nece da se potrudi iebe ih ego ,pa onda neka nek budu svi sami ne treba nam dodatni teret pogubljenih
U pravu si za ego, danas je to ogroman problem i samodovoljnost koja se gleda kao neka vrlina, a mislim da ti je za srećan život ipak potreban neko pored tebe
 
Nisu ti valjda dvojica reprezentativan uzorak?

Ako ih je, pak, vise, onda treba da razmislis da nije do tebe i tipa muskaraca koji te privlace.
Možda je, možda neke moje mane nešto koče u celoj priči, ali što se tiče tipa muškaraca koji me privlače, sigurna sam da to nije problem, nego nešto što se danas teško pronalazi i što se shvata kao "previsok standard", a baš je tužno što smo došli do toga da se vernost, dobar smisao za humor, iskrenost, tolerancija, podrška i muževnost shvataju kao neki previsok standard
 
Možda je, možda neke moje mane nešto koče u celoj priči, ali što se tiče tipa muškaraca koji me privlače, sigurna sam da to nije problem, nego nešto što se danas teško pronalazi i što se shvata kao "previsok standard", a baš je tužno što smo došli do toga da se vernost, dobar smisao za humor, iskrenost, tolerancija, podrška i muževnost shvataju kao neki previsok standard
ne postoji idealan a osobine koje si nabrojala karakterišu skoro pa , u nekoj teoriji, idealnog muškarca..
vernost.. ne znam šta bih ti rekao a da te ne razočaram..
 
I muškarci se pitaju gde su nestale kvalitetne devojke, ostala samo jeftina roba. Tako da, na obe strane postoji isti problem. Poenta je znati gde šta tražiti. Kvalitet se ne traži među škartom, mora da se promeni lokacija.
Nestale su u emancipaciji i potrosackom drustvu,ubedili ih da je najbitnije imati stav o svemu a jaja ne znaju disprze
 
Možda je, možda neke moje mane nešto koče u celoj priči, ali što se tiče tipa muškaraca koji me privlače, sigurna sam da to nije problem, nego nešto što se danas teško pronalazi i što se shvata kao "previsok standard", a baš je tužno što smo došli do toga da se vernost, dobar smisao za humor, iskrenost, tolerancija, podrška i muževnost shvataju kao neki previsok standard
Nema previsokog standarda. Posve je normalno da sebi zelis najbolje i partnera koji ti odgovara po svemu. To je jedino ispravno, a sta drugi misle i kakve standarde postavljaju je nebitno.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top