" GDE SU DANAS I ŠTA RADE BIVŠI POLITIČARI:
Politika je najisplativiji posao! Šofer došao do vile na Dedinju, a ministar postao milijarder! Mišković, Janjušević, Beko, Bubalo, Đelić, Baki, Vlahović...
Samo baveći se politikom možete preko noći da steknete sve privilegije - od luksuznih nekretnina i kompanija do pozamašnog iznosa na računu, kojim biste obezbedili čak i praunuke
Politika je u Srbiji najisplativija delatnost. Funkcioneri preko noći postaju milioneri, iz garsonjera se sele u vile, a po odlasku s funkcije osnivaju firme i postaju uspešni biznismeni koji vrte ozbiljan novac.
Prema rečima sagovornika Kurira, političari, dok su na funkciji, svesno rade u interesu ne naroda, već svog džepa, donose zakone koji su naruku njihovim prijateljima, predstavnicima krupnog kapitala, koji im se novčano revanširaju za to, a prostor za trgovinu uticajem je neograničen. Samo analizirajući gde su, šta rade i kakvog su imovinskog stanja bivši funkcioneri, jasno se vidi da su neki od njih zloupotrebljavali svoje pozicije.
Trgovina uticajem
Ivan Ninić, direktor Centra za vladavinu prava, kaže da niz funkcionera poslednjih 30 godina, u vreme dok su na funkciji, svesno rade u interesu sopstvenog džepa.
- Politika je ovde najisplativija delatnost zbog prostora koji ostavlja za trgovinu uticajem. Pojedinac i ne mora da se obogati dok je na funkciji. Dok obavlja funkciju, on može da akumulira kontakte i podešava sistem kako njemu odgovora, pa sve to da iskoristi po silasku s funkcije - kaže Ninić za naš list.
On još navodi i drugi slučaj - da funkcioner namešta zakone, uredbe i pravilnike u korist predstavnika krupnog kapitala, a da onda, po prestanku mandata, naplati tu pomoć - postane suvlasnik u toj kompaniji za koju je radio ili jedan od visokopozicioniranih zaposlenih.
- Niz sistemskih zakona, podzakonskih akata, menjan je u skladu s potrebama predstavnika krupnog kapitala. Dakle, ako vi jednom biznismenu kao državni funkcioner štelujete propise na osnovu kojih se on bogati, može se očekivati da po silasku s funkcije i vi imate udeo i akcije u tom njegovom biznisu. Vi ste, praktično, dok ste bili na funkciji, bili partner krupnog kapitala. Imali smo slučajeve da tajkuni postavljaju ministre, da se na funkciju ministra dolazi iz tajkunske kompanije. Po prestanku funkcije, gde ćete se vratiti - na biro za nezaposlene ili u tu istu kompaniju?
Privatizacije
I ekonomista Mlađan Kovačević ocenjuje da je ogroman broj političara od 2000. naovamo koristio svoje funkcije kako bi došao do velikog bogatstva.
- Neki od političara su te pare iznosili, a neki ih uopšte nisu ni unosili u Srbiju, nego je taj novac ostajao u slobodnim zonama, odakle su ga oni koristili za kupovinu zemljišta ili preduzeća po Srbiji. Nema dilema da je bilo veoma mnogo zloupotreba, naročito prilikom privatizacija - kaže Kovačević i dodaje da bi bilo normalno da jednog dana dođe na dnevni red i to da svako od tih bivših političara pokaže kako je došao do ogromnog novca.
Na pitanje da li su finansijska korist i kontakti koji se po silasku s funkcije koriste za lično bogaćenje glavni motiv da se uđe u politiku, ovaj istaknuti ekonomista navodi:
- Često je to glavni motiv.
Ljudi u Srbiji, ali i svetu, preokupirani su time da brzo dođu do para, bogatstva, moral je potpuno pao u drugi plan na svim nivoima. Oni koji pretenduju da budu političari u ogromnom procentu su oni koji gledaju da tu funkciju iskoriste da bi došli do nekog kapitala. To su ljudi koji gledaju da iskoriste funkciju kako u budućnosti ni oni, pa čak ni njihova deca ne bi morali da rade - kaže Mlađan Kovačević.
Režim stvorio tajkune
Da je politika isplativ posao i dok se bavite njome, ali i zahvaljujući privilegijama kad odete s funkcije, navodi i Dragan Dobrašinović iz Koalicije za javni nadzor finansija.
- Očigledno je da je politika isplativ posao, i u vreme dok se bave i zbog privilegija koje ostvaruju nakon toga na bazi usluga koje su učinili nekim svojim prijateljima. Mislim da većina ljudi ulazi u politiku s namerom da se obogati, to je najveći motiv kod većine. Političari, dok su na položaju, stvaraju kontakte koje koriste za lično bogaćenje i to je praksa i u svetu. Međutim, za razliku od svetskih političara, naši nemaju strpljenja da čekaju da odu u političku penziju, pa da onda naplate svoje bavljenje politikom - kaže Dobrašinović, a na pitanje da li bi, recimo, biznismeni Miroslav Mišković i Milan Beko bili danas tu gde jesu da nisu imali upliv u političke vode, Dragan Dobrašinović kaže:
- Oni ne bi bili to što jesu da nisu bili deo režima. Oni su na bazi toga (što su bili deo vlasti) razvili mrežu kontakata. Njih dvojica su bili ministri (Mišković potpredsednik, Beko ministar), ali i ljudi mnogo nižeg formata, na primer državni sekretari, napravili su ozbiljne pare, ali se nalaze ispod radara.
Božidar Đelić, DS
nekada ministar finansija
TETKIN KAUČ, FIRME PO SVETU I VILA NA SENJAKU
- Od 1991. do 1992. radio je kao savetnik vlade Poljske u oblasti privatizacija
- Od 1992. do 1993. bio je savetnik v. d. predsednika vlade Ruske Federacije Jegora Gajdora u oblasti markoekonomske reforme
- Od 1993. do 2000. radio i izabran za partnera suvlasnika u konsultantskoj firmi „Mekenzi i ko“
- Od 2000. šef ekspertskog tima potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, zadužen za izradu ekonomskog programa
- Godine 2001. izabran je za ministra finansija u vladi Zorana Đinđića
- Ministar finansija bio je i u vladi Zorana Živkovića
- Ostaće upamćen po izjavi da nema svoj stan, već da spava na tetkinom kauču
- Vilu na Senjaku od 425 kvadrata kupio je 2005.
- U vladi Mirka Cvetkovića 2008. bio je potpredsednik za evropske integracije
- U vreme dok je bio ministar, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, postao je stoprocentni vlasnik „Haus ov Jurop invest B. V.“, nominalna vrednost (akcija) 30.000 evra, i „SCI Almil“, 99 odsto akcija, nominalna vrednost (akcija) 9.900 evra
- Godine 2011. predao ostavku nakon što Evropski savet nije dodelio status kandidata
- Postao je izvršni direktor Lazar banke u Parizu 2014.
Milan Beko
nekada ministar za vlasničku transformaciju
KRALJ PRIVATIZACIJA
- Godine 1997, kao nestranački stručnjak, postao je ministar za vlasničku transformaciju (privatizaciju) u vladi Mirka Marjanovića. Rekao je da je ušao u vladu iz „patriotskih razloga“
- Napisao je zakon o privatizaciji i prodao „Telekom“ za oko 1,5 milijardi tadašnjih maraka
- Dve godine kasnije prešao je u saveznu vladu Momira Bulatovića
- U vreme bombardovanja 1999. bio je predsednik UO kragujevačke „Zastave“
- Na izborima 2000, kao nestranačka ličnost, bio kandidat za poslanika na listi JUL
- Posle promena 2000. napustio je sve funkcije
- Tokom dvehiljaditih učestvovao je direktno ili posredno u nekoliko velikih privatizacija - kupovini najvećih srpskih mlekara, „Knjaz Miloša“, „Luke Beograd“, kao i privatizaciji „Večernjih novosti“ i „C marketa“ sa Miroslavom Miškovićem. Sve te privatizacije često su ga smeštale u centar afera
- Zbog korupcije u privatizaciji „Telekoma“ svedočio je i pred italijanskim pravosudnim organima
- Zbog kupovine „Luke Beograd“ za 40 miliona evra, pošto se smatralo da ona vredi više, saslušavan je u Specijalnom sudu u okviru preispitivanja 24 sporne privatizacije
- Predsednik je investicione holding kompanije „Laderna“.
...
...
...
...
https://www.kurir.rs/vesti/specijal...o-vile-na-dedinju-a-ministarpostao-milijarder
Bas je leoo sto nisu "socijalni slucajevi" i "sto ne trpe sikaniranje Pravde"...
Politika je najisplativiji posao! Šofer došao do vile na Dedinju, a ministar postao milijarder! Mišković, Janjušević, Beko, Bubalo, Đelić, Baki, Vlahović...
Samo baveći se politikom možete preko noći da steknete sve privilegije - od luksuznih nekretnina i kompanija do pozamašnog iznosa na računu, kojim biste obezbedili čak i praunuke
Politika je u Srbiji najisplativija delatnost. Funkcioneri preko noći postaju milioneri, iz garsonjera se sele u vile, a po odlasku s funkcije osnivaju firme i postaju uspešni biznismeni koji vrte ozbiljan novac.
Prema rečima sagovornika Kurira, političari, dok su na funkciji, svesno rade u interesu ne naroda, već svog džepa, donose zakone koji su naruku njihovim prijateljima, predstavnicima krupnog kapitala, koji im se novčano revanširaju za to, a prostor za trgovinu uticajem je neograničen. Samo analizirajući gde su, šta rade i kakvog su imovinskog stanja bivši funkcioneri, jasno se vidi da su neki od njih zloupotrebljavali svoje pozicije.
Trgovina uticajem
Ivan Ninić, direktor Centra za vladavinu prava, kaže da niz funkcionera poslednjih 30 godina, u vreme dok su na funkciji, svesno rade u interesu sopstvenog džepa.
- Politika je ovde najisplativija delatnost zbog prostora koji ostavlja za trgovinu uticajem. Pojedinac i ne mora da se obogati dok je na funkciji. Dok obavlja funkciju, on može da akumulira kontakte i podešava sistem kako njemu odgovora, pa sve to da iskoristi po silasku s funkcije - kaže Ninić za naš list.
On još navodi i drugi slučaj - da funkcioner namešta zakone, uredbe i pravilnike u korist predstavnika krupnog kapitala, a da onda, po prestanku mandata, naplati tu pomoć - postane suvlasnik u toj kompaniji za koju je radio ili jedan od visokopozicioniranih zaposlenih.
- Niz sistemskih zakona, podzakonskih akata, menjan je u skladu s potrebama predstavnika krupnog kapitala. Dakle, ako vi jednom biznismenu kao državni funkcioner štelujete propise na osnovu kojih se on bogati, može se očekivati da po silasku s funkcije i vi imate udeo i akcije u tom njegovom biznisu. Vi ste, praktično, dok ste bili na funkciji, bili partner krupnog kapitala. Imali smo slučajeve da tajkuni postavljaju ministre, da se na funkciju ministra dolazi iz tajkunske kompanije. Po prestanku funkcije, gde ćete se vratiti - na biro za nezaposlene ili u tu istu kompaniju?
Privatizacije
I ekonomista Mlađan Kovačević ocenjuje da je ogroman broj političara od 2000. naovamo koristio svoje funkcije kako bi došao do velikog bogatstva.
- Neki od političara su te pare iznosili, a neki ih uopšte nisu ni unosili u Srbiju, nego je taj novac ostajao u slobodnim zonama, odakle su ga oni koristili za kupovinu zemljišta ili preduzeća po Srbiji. Nema dilema da je bilo veoma mnogo zloupotreba, naročito prilikom privatizacija - kaže Kovačević i dodaje da bi bilo normalno da jednog dana dođe na dnevni red i to da svako od tih bivših političara pokaže kako je došao do ogromnog novca.
Na pitanje da li su finansijska korist i kontakti koji se po silasku s funkcije koriste za lično bogaćenje glavni motiv da se uđe u politiku, ovaj istaknuti ekonomista navodi:
- Često je to glavni motiv.
Ljudi u Srbiji, ali i svetu, preokupirani su time da brzo dođu do para, bogatstva, moral je potpuno pao u drugi plan na svim nivoima. Oni koji pretenduju da budu političari u ogromnom procentu su oni koji gledaju da tu funkciju iskoriste da bi došli do nekog kapitala. To su ljudi koji gledaju da iskoriste funkciju kako u budućnosti ni oni, pa čak ni njihova deca ne bi morali da rade - kaže Mlađan Kovačević.
Režim stvorio tajkune
Da je politika isplativ posao i dok se bavite njome, ali i zahvaljujući privilegijama kad odete s funkcije, navodi i Dragan Dobrašinović iz Koalicije za javni nadzor finansija.
- Očigledno je da je politika isplativ posao, i u vreme dok se bave i zbog privilegija koje ostvaruju nakon toga na bazi usluga koje su učinili nekim svojim prijateljima. Mislim da većina ljudi ulazi u politiku s namerom da se obogati, to je najveći motiv kod većine. Političari, dok su na položaju, stvaraju kontakte koje koriste za lično bogaćenje i to je praksa i u svetu. Međutim, za razliku od svetskih političara, naši nemaju strpljenja da čekaju da odu u političku penziju, pa da onda naplate svoje bavljenje politikom - kaže Dobrašinović, a na pitanje da li bi, recimo, biznismeni Miroslav Mišković i Milan Beko bili danas tu gde jesu da nisu imali upliv u političke vode, Dragan Dobrašinović kaže:
- Oni ne bi bili to što jesu da nisu bili deo režima. Oni su na bazi toga (što su bili deo vlasti) razvili mrežu kontakata. Njih dvojica su bili ministri (Mišković potpredsednik, Beko ministar), ali i ljudi mnogo nižeg formata, na primer državni sekretari, napravili su ozbiljne pare, ali se nalaze ispod radara.
Božidar Đelić, DS
nekada ministar finansija
TETKIN KAUČ, FIRME PO SVETU I VILA NA SENJAKU
- Od 1991. do 1992. radio je kao savetnik vlade Poljske u oblasti privatizacija
- Od 1992. do 1993. bio je savetnik v. d. predsednika vlade Ruske Federacije Jegora Gajdora u oblasti markoekonomske reforme
- Od 1993. do 2000. radio i izabran za partnera suvlasnika u konsultantskoj firmi „Mekenzi i ko“
- Od 2000. šef ekspertskog tima potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, zadužen za izradu ekonomskog programa
- Godine 2001. izabran je za ministra finansija u vladi Zorana Đinđića
- Ministar finansija bio je i u vladi Zorana Živkovića
- Ostaće upamćen po izjavi da nema svoj stan, već da spava na tetkinom kauču
- Vilu na Senjaku od 425 kvadrata kupio je 2005.
- U vladi Mirka Cvetkovića 2008. bio je potpredsednik za evropske integracije
- U vreme dok je bio ministar, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, postao je stoprocentni vlasnik „Haus ov Jurop invest B. V.“, nominalna vrednost (akcija) 30.000 evra, i „SCI Almil“, 99 odsto akcija, nominalna vrednost (akcija) 9.900 evra
- Godine 2011. predao ostavku nakon što Evropski savet nije dodelio status kandidata
- Postao je izvršni direktor Lazar banke u Parizu 2014.
Milan Beko
nekada ministar za vlasničku transformaciju
KRALJ PRIVATIZACIJA
- Godine 1997, kao nestranački stručnjak, postao je ministar za vlasničku transformaciju (privatizaciju) u vladi Mirka Marjanovića. Rekao je da je ušao u vladu iz „patriotskih razloga“
- Napisao je zakon o privatizaciji i prodao „Telekom“ za oko 1,5 milijardi tadašnjih maraka
- Dve godine kasnije prešao je u saveznu vladu Momira Bulatovića
- U vreme bombardovanja 1999. bio je predsednik UO kragujevačke „Zastave“
- Na izborima 2000, kao nestranačka ličnost, bio kandidat za poslanika na listi JUL
- Posle promena 2000. napustio je sve funkcije
- Tokom dvehiljaditih učestvovao je direktno ili posredno u nekoliko velikih privatizacija - kupovini najvećih srpskih mlekara, „Knjaz Miloša“, „Luke Beograd“, kao i privatizaciji „Večernjih novosti“ i „C marketa“ sa Miroslavom Miškovićem. Sve te privatizacije često su ga smeštale u centar afera
- Zbog korupcije u privatizaciji „Telekoma“ svedočio je i pred italijanskim pravosudnim organima
- Zbog kupovine „Luke Beograd“ za 40 miliona evra, pošto se smatralo da ona vredi više, saslušavan je u Specijalnom sudu u okviru preispitivanja 24 sporne privatizacije
- Predsednik je investicione holding kompanije „Laderna“.
...
...
...
...
https://www.kurir.rs/vesti/specijal...o-vile-na-dedinju-a-ministarpostao-milijarder
Bas je leoo sto nisu "socijalni slucajevi" i "sto ne trpe sikaniranje Pravde"...
