Gde optužbu svoju da započnem? A gde da je završim? Šta u sredinu da stavim?

Soradze

Veoma poznat
Moderator
Poruka
10.122
Prošlo je više od 2.000 godina od kada se Euripidova Elektra zapitala:

"Gde optužbu svoju da započnem?
A gde da je završim?
Šta u sredinu da stavim?"

Danas, u vreme eufemizma i isprazne retorike, kada je, čini se, važnije voditi
računa o bilo čijoj osetljivosti, nego stvari nazvati pravim imenom, vapaj
Agamemnonove kćeri još uvek odzvanja...

Da ukaže...
Da podstakne...
Da uznemiri...

Nije li to prava uloga pozorišta?

Mundijalizacija, sada tako u modi, kojom nam neprestano pune uši, univerzalnost
po svaku cenu, globalizacija (i korona) koja preti da ceo svet svede na veliko selo
u kome je sve isto i gde smo svi isti - sigurno neće olakšati misiju pozorišta u našem
sve sterilnijem i jadnijem društvu, s visina ili s dna svojih moći, nastoje da vladaju
dva "kulturna" monstruma... U neutaživoj želji da sve bude slično ili isto za sve i
svakoga, sve je postalo bolesno i obezličeno...

Već dobrano zakoračenima u 3. milenijum, spasenje donose mali glasovi koji se na
sve strane dižu protiv nepravde i, u skladu sa samom suštinom pozorišta, crpe srž
ljudskog bića, prečišćuju je i raznose kako bi je podelili sa celim svetom... Ti mali
glasovi stižu iz Škotske, Irske, Južne Afrike, Kvebeka, Sarajeva, Brčkog distrikta,
Novog Sada, Kruševca, Beograda...

Sa svih strana čuju se gnevna negodovanja... i obraćaju se svima, jer su od samog
početka upućena nekome... određenoj publici koja ume da zatreperi, prepoznavajući
svoja osećanja i svoje muke, publici koja zna da se zaplače nad sobom i da se nasmeje
sama sebi... Pa će se, ako naslikani portret ima potrebnu prepoznatljivost - i ceo svet
u njemu prepoznati... Jer, univerzalnost jednom pozorišnom tekstu ne daje mesto
nastanka, već čovečnost kojoj odiše istinitost iskaza, lepota njegove građe...
Sampokritična publika, voljna da se prepozna, pozorišnom čarolijom, verom i iskrenošću
koju u teatru nalaze, uspeva da prepozna ljudsku dušu, da istraži njene tajne, da oseti
njeno bogatstvo...

Pisac Čehov nije bio univerzalan zato što je Rus, već zato što je snagom talenta razotkrio
ljudsku dušu u kojoj mogu da se prepoznaju i sva ljudska bića...

Naš glumac, Stevo Žigon je rekao:
"Čehov će dugo, dok bude čovečanstva, uznemiravati na prvi pogled potpuno
nevažnom literaturom, ali u njegovoj i najmanjoj priči se uvek nalazi po jedan
glavni problem čovečanstva."

Ja dodajem: I ne samo Čehov...

Jer, svaka replika koju napiše pisac u bilo kom delu sveta, univerzalna je samo
ako izražava onaj suštinski Elektrin vapaj:

"Gde optužbu svoju da započnem?
A gde da je završim?
Šta u sredinu da stavim?"

A vapaja je sve više...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.