bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
PREDRAG NIKOLIĆ
ponedeljak, 15 novembar 2010
Toliki je nesklad između propagandnih slika i reči koje se upućuju narodu, i dela režima, da je pre ili kasnije moralo da se desi da mladi ljudi zapevaju „Spasi Srbiju i ubi se, Borise!"
Srbiji i Srbima nikada u istoriji nije bilo lako, ali nikada ovako loše, ponižavajuće i besperspektivno kao danas. Nekada su nas i neprijatelji i gore pritiskali, ali bar naše vođstvo sa njima nije bilo na istom zadatku. Doduše, u doba titoizma srpski satrapi su radili protiv svoje nacije i republike, ali smo još bili biološki vitalniji i moralno normalniji narod, i imali smo bolje šanse da prevaziđemo teškoće. Sada su se svi negativni faktori skupili, a njihova kruna je aktuelni državni vrh predvođen Borisom Tadićem.
NI MAGOVI NISU SVEMOĆNI Gde smo sada, i mračne devedesete, koje Tadić stalno pominje, iz današnje perspektive ne izgledaju tako loše. Ova 2010. godina sigurno je mračnija od devedeset i neke. Tada smo se bar borili sa neprijateljima, sada se za račun neprijatelja borimo sami sa sobom. No, nešto je sada ipak „bolje". Ono što ne valja, ma koliko toga bilo više, danas je mnogo veštije sakriveno.
Na diku i ponos režima, Srbija sada ima marketinškog maga Šapera. Njegov zadatak je da obmanjuje naciju. I da nas već prevarene i dalje hrani apatijom i održava u stanju letargije. Ali sve ima svoj kraj. Niko doveka ne može da vara narod. Pogotovo kada se sve oko njega raspada.
Širom stadiona naše zemlje već neko vreme se ori: „Spasi Srbiju i ubi se, Borise". To je postala toliko uobičajena pojava da ni javni servis bahatog priučenog novinara više ne može da je prenebregava, pa je Šaper morao hitro da reaguje. Međutim, i kralju marketinga omakne se greška. Toliki je nesklad između propagandnih slika i reči koje se upućuju narodu, i dela režima, da je to pre ili kasnije moralo da se desi.
Šaper je kroz Tadićeva usta saopštio znatiželjnim novinarima da se pomenuta pesma pevala svim predsednicima, počev od Miloševića pa do Koštunice. To je bio potpuni fijasko! To je kao kad lopova uhvate u krađi, a on se brani: „Nisam samo ja krao, krali su i drugi". Predsednik je svojom izjavom, ustvari, potvrdio da itekako ima razloga što se ta pesmica čuje sve češće, odnosno što je peva sve veći broj ljudi.
Da stvar bude još gora, predsednik je pokazao da je potpuno svestan pogubnosti svoje politike, ali ne misli da menja kurs. On zna da, iako demonstrante od 10. oktobra naziva huliganima, to nisu nikakvi huligani, već srpska mladost, nespremna da evropske integracije plaća dezintegracijom sopstvene zemlje. Zato je i uplašen.
PEVAJUĆI IZLIV NARODNOG BESA Koliko god da priča koještarije, i te kako je predsednik svestan da ta pesma nije nikakav navijački hir već protest naroda zbog sistematskog devastiranja institucija koje smo kroz vekove mukom gradili i koje su nas učinile civilizovanom nacijom. To je protest zbog urušavanja, putem beskonačnih rekonstrukcija, naših najvažnijih i najstarijih kulturnih institucija što nije ništa drugo do način unutrašnjeg razoružavanja našeg nacionalnog bića, uništenja svih moralnih faktora koji bi jednog dana mogli poslužiti uskrsnuću srpskog naroda.
To je i protest zbog doktrine liberal-kapitalizma i dogme tržišnog fundamentalizma, prema čemu se mora oblikovati baš sve: i škola, i deca, i porodica. To je i protest protiv ideologije koja nalaže da čak i profitabilna preduzeća treba prodati da bismo stvorili nešto novo zašta smo, znajući ko vodi ovu zemlju, sigurni da ne može biti profitabilno i uspešno.
To je i protest što zvanična politika Srbije više ne predstavlja mišljenje i interese naroda koji zastupa, što vlast na čijem ste čelu ne odlučuje o potezima koje povlači, već samo izvršava naloge svojih nalogodavaca na štetu države koju vodi i sopstvenog naroda koji predstavlja. To je i protest što Tadić ćutke prelazi preko izmišljenih optužbi protiv Vojislava Koštunice i drugih političkih protivnika, i što je glavni generator nesloge i unutrašnjih raskola u srpskom narodu.
To je protest protiv politike malodušnog omalovažavanja, bezsramnog samooptuživanja i poniznog povlačenja pred stalnim arogantnim ucenama naših neprijatelja. To je i protest što nas predsednik kriomice uvodi u NATO iako već i glavne zemlje EU, poput Francuske (čiji je predsednik nedavno pozvao na stvaranje novog sistema evropske bezbednosti koji bi uključivao Rusiju, a isključivao NATO, jer je NATO prevaziđen) traže alternativu tom agresivnom paktu.
To je i protest što Tadić uporno neće da vidi da najveća opasnost po mir u svetu danas dolazi sa Zapada, i to od lupeža i pljačkaša okupljenih oko spomenute Alijanse. To je protest što je sa svojim lakejom za spoljne poslove i ostatkom dvorske klike sramno i kukavički, zarad ličnog konformizma, odustao od odbrane Kosmeta. Što ništa ne činite da sprečite evroatlantsko potpaljivanje vatre u Raškoj oblasti, koje ima za cilj dalje rastakanje Srbije.
To je protest što režim bespogovorno sledi politiku svojih nalogodavaca koji nisu zadovoljni stepenom paralisanosti Srbije pa podstiču regionalizaciju koja treba da izbriše Srbiju sa političke karte Evrope. Što, ne pitajući nikoga i ne konsultujući se ni sa kim, potpisujete Istambulsku deklaraciju koja je nož u leđima Republike Srpske.
DOLAZEĆI SUMRAK REŽIMA Umesto što narodu priča gluposti, režim bi trebalo da se suoči sa razlozima koji su doveli do toga da spomenuta pesma peva i aktuelnom predsedniku. Međutim, on to neće učiniti. Jer, nije Srbiju doveo u ćorsokak iz neznanja, već zato što je tako plaćao cenu za sopstveno dovođenje na vlast od strane neprijatelja naše zemlje i naroda.
Režim se neće pozabaviti pravim razlozima potpunog urušavanja svog kredibiliteta u očima naroda, već će nastaviti da nas laže i maže. Tako nam predsednik sada kaže da bi on na skandiranje o kome govorimo reagovao samo ako bi bilo upućeno njegovim političkim protivnicima. A za takvu reakciju već je imao priliku, ali ništa nije učinio. Ako ga u slučaju Miloševića možemo opravdati jer je bio golobradi opozicionar koji se nizašta nije pitao ni u sopstvenoj stranci, u slučaju Koštunice za njega nema opravdanja. Tada je već bio predsednik države. I nije reagovao.
Prevara je moćno sredstvo vladanja, ali ne i večno. Ko to ne shvati, skupo će se kajati. A Tadiću ni Hudini više ne može da pomogne. Zato njega i njegove doglavnike hvata panika, ali to ne znači da nas treba da ogreje sunce radosti. Dobro je da ode ova pogubna vlast, ali to nije dovoljno. Moramo da menjamo sistem i geopolitički put kojim idemo, a ne samo vladajuće političare. No, menjajući njih i upućujući im pevajuće i druge poruke o tome šta mislimo o rezultatima njihove vladavine, ipak stvaramo šansu da nešto krene nabolje. Bar svi pretendenti na njihovo mesto mogu da zaključe da nismo ovce koje će mirno da čekaju zlu sudbinu. Zato se suprotstavljajmo energično ovom režimu, i pri tome tražimo suštinske promene. I nastavimo isto to da radimo i sa narednim ako ne bude istinski bolji, pa će pre ili kasnije doći bolje vreme za Srbiju.
Slobodarska pesma nas je održala. Dok god je ne zaboravimo, a omladina pokazuje da to neće učiniti, nismo propali. I dočekaćemo preporod Srbije i srpstva.
Izvor
ponedeljak, 15 novembar 2010
Toliki je nesklad između propagandnih slika i reči koje se upućuju narodu, i dela režima, da je pre ili kasnije moralo da se desi da mladi ljudi zapevaju „Spasi Srbiju i ubi se, Borise!"
Srbiji i Srbima nikada u istoriji nije bilo lako, ali nikada ovako loše, ponižavajuće i besperspektivno kao danas. Nekada su nas i neprijatelji i gore pritiskali, ali bar naše vođstvo sa njima nije bilo na istom zadatku. Doduše, u doba titoizma srpski satrapi su radili protiv svoje nacije i republike, ali smo još bili biološki vitalniji i moralno normalniji narod, i imali smo bolje šanse da prevaziđemo teškoće. Sada su se svi negativni faktori skupili, a njihova kruna je aktuelni državni vrh predvođen Borisom Tadićem.
NI MAGOVI NISU SVEMOĆNI Gde smo sada, i mračne devedesete, koje Tadić stalno pominje, iz današnje perspektive ne izgledaju tako loše. Ova 2010. godina sigurno je mračnija od devedeset i neke. Tada smo se bar borili sa neprijateljima, sada se za račun neprijatelja borimo sami sa sobom. No, nešto je sada ipak „bolje". Ono što ne valja, ma koliko toga bilo više, danas je mnogo veštije sakriveno.
Na diku i ponos režima, Srbija sada ima marketinškog maga Šapera. Njegov zadatak je da obmanjuje naciju. I da nas već prevarene i dalje hrani apatijom i održava u stanju letargije. Ali sve ima svoj kraj. Niko doveka ne može da vara narod. Pogotovo kada se sve oko njega raspada.
Širom stadiona naše zemlje već neko vreme se ori: „Spasi Srbiju i ubi se, Borise". To je postala toliko uobičajena pojava da ni javni servis bahatog priučenog novinara više ne može da je prenebregava, pa je Šaper morao hitro da reaguje. Međutim, i kralju marketinga omakne se greška. Toliki je nesklad između propagandnih slika i reči koje se upućuju narodu, i dela režima, da je to pre ili kasnije moralo da se desi.
Šaper je kroz Tadićeva usta saopštio znatiželjnim novinarima da se pomenuta pesma pevala svim predsednicima, počev od Miloševića pa do Koštunice. To je bio potpuni fijasko! To je kao kad lopova uhvate u krađi, a on se brani: „Nisam samo ja krao, krali su i drugi". Predsednik je svojom izjavom, ustvari, potvrdio da itekako ima razloga što se ta pesmica čuje sve češće, odnosno što je peva sve veći broj ljudi.
Da stvar bude još gora, predsednik je pokazao da je potpuno svestan pogubnosti svoje politike, ali ne misli da menja kurs. On zna da, iako demonstrante od 10. oktobra naziva huliganima, to nisu nikakvi huligani, već srpska mladost, nespremna da evropske integracije plaća dezintegracijom sopstvene zemlje. Zato je i uplašen.
PEVAJUĆI IZLIV NARODNOG BESA Koliko god da priča koještarije, i te kako je predsednik svestan da ta pesma nije nikakav navijački hir već protest naroda zbog sistematskog devastiranja institucija koje smo kroz vekove mukom gradili i koje su nas učinile civilizovanom nacijom. To je protest zbog urušavanja, putem beskonačnih rekonstrukcija, naših najvažnijih i najstarijih kulturnih institucija što nije ništa drugo do način unutrašnjeg razoružavanja našeg nacionalnog bića, uništenja svih moralnih faktora koji bi jednog dana mogli poslužiti uskrsnuću srpskog naroda.
To je i protest zbog doktrine liberal-kapitalizma i dogme tržišnog fundamentalizma, prema čemu se mora oblikovati baš sve: i škola, i deca, i porodica. To je i protest protiv ideologije koja nalaže da čak i profitabilna preduzeća treba prodati da bismo stvorili nešto novo zašta smo, znajući ko vodi ovu zemlju, sigurni da ne može biti profitabilno i uspešno.
To je i protest što zvanična politika Srbije više ne predstavlja mišljenje i interese naroda koji zastupa, što vlast na čijem ste čelu ne odlučuje o potezima koje povlači, već samo izvršava naloge svojih nalogodavaca na štetu države koju vodi i sopstvenog naroda koji predstavlja. To je i protest što Tadić ćutke prelazi preko izmišljenih optužbi protiv Vojislava Koštunice i drugih političkih protivnika, i što je glavni generator nesloge i unutrašnjih raskola u srpskom narodu.
To je protest protiv politike malodušnog omalovažavanja, bezsramnog samooptuživanja i poniznog povlačenja pred stalnim arogantnim ucenama naših neprijatelja. To je i protest što nas predsednik kriomice uvodi u NATO iako već i glavne zemlje EU, poput Francuske (čiji je predsednik nedavno pozvao na stvaranje novog sistema evropske bezbednosti koji bi uključivao Rusiju, a isključivao NATO, jer je NATO prevaziđen) traže alternativu tom agresivnom paktu.
To je i protest što Tadić uporno neće da vidi da najveća opasnost po mir u svetu danas dolazi sa Zapada, i to od lupeža i pljačkaša okupljenih oko spomenute Alijanse. To je protest što je sa svojim lakejom za spoljne poslove i ostatkom dvorske klike sramno i kukavički, zarad ličnog konformizma, odustao od odbrane Kosmeta. Što ništa ne činite da sprečite evroatlantsko potpaljivanje vatre u Raškoj oblasti, koje ima za cilj dalje rastakanje Srbije.
To je protest što režim bespogovorno sledi politiku svojih nalogodavaca koji nisu zadovoljni stepenom paralisanosti Srbije pa podstiču regionalizaciju koja treba da izbriše Srbiju sa političke karte Evrope. Što, ne pitajući nikoga i ne konsultujući se ni sa kim, potpisujete Istambulsku deklaraciju koja je nož u leđima Republike Srpske.
DOLAZEĆI SUMRAK REŽIMA Umesto što narodu priča gluposti, režim bi trebalo da se suoči sa razlozima koji su doveli do toga da spomenuta pesma peva i aktuelnom predsedniku. Međutim, on to neće učiniti. Jer, nije Srbiju doveo u ćorsokak iz neznanja, već zato što je tako plaćao cenu za sopstveno dovođenje na vlast od strane neprijatelja naše zemlje i naroda.
Režim se neće pozabaviti pravim razlozima potpunog urušavanja svog kredibiliteta u očima naroda, već će nastaviti da nas laže i maže. Tako nam predsednik sada kaže da bi on na skandiranje o kome govorimo reagovao samo ako bi bilo upućeno njegovim političkim protivnicima. A za takvu reakciju već je imao priliku, ali ništa nije učinio. Ako ga u slučaju Miloševića možemo opravdati jer je bio golobradi opozicionar koji se nizašta nije pitao ni u sopstvenoj stranci, u slučaju Koštunice za njega nema opravdanja. Tada je već bio predsednik države. I nije reagovao.
Prevara je moćno sredstvo vladanja, ali ne i večno. Ko to ne shvati, skupo će se kajati. A Tadiću ni Hudini više ne može da pomogne. Zato njega i njegove doglavnike hvata panika, ali to ne znači da nas treba da ogreje sunce radosti. Dobro je da ode ova pogubna vlast, ali to nije dovoljno. Moramo da menjamo sistem i geopolitički put kojim idemo, a ne samo vladajuće političare. No, menjajući njih i upućujući im pevajuće i druge poruke o tome šta mislimo o rezultatima njihove vladavine, ipak stvaramo šansu da nešto krene nabolje. Bar svi pretendenti na njihovo mesto mogu da zaključe da nismo ovce koje će mirno da čekaju zlu sudbinu. Zato se suprotstavljajmo energično ovom režimu, i pri tome tražimo suštinske promene. I nastavimo isto to da radimo i sa narednim ako ne bude istinski bolji, pa će pre ili kasnije doći bolje vreme za Srbiju.
Slobodarska pesma nas je održala. Dok god je ne zaboravimo, a omladina pokazuje da to neće učiniti, nismo propali. I dočekaćemo preporod Srbije i srpstva.
Izvor
