U svetlu prethodnog treba biti nezamislivo da čovek ima 'besmrtnu dušu' ili ikakvog besmrtnog elementa prirodno unutar sebe. Sada ćemo pokušati razjasniti zabunu koja okružuje reč 'duša'.
Hebrejska i grčka reč koje su prevedene 'duša' u Bibliji ('nefeš' i 'psiha' ) isto tako su prevedene na sledeće načine:-
TELO, DAH, BIĆE, SRCE, UM, OSOBA, SEBE (SAM)
'Duša' se dakle odnosi na osobu, telo ili sebe. Čuveno 'Save Our Souls' (S.O.S.) jasno znači 'Spasite nas smrti !' 'Duša' si dakle 'ti', ili skup svih stvari koje sačinjavaju osobu. Razumljivo je, stoga, da mnoge današnje verzije Biblije retko koriste reč 'duša', prevodeći je umesto toga sa 'ti' ili 'osoba'. Životinje koje je Bog stvorio su nazvane "žive duše… sve žive duše" (1Moj.1:20,21). Hebrejska reč prevedena "duša" ovde 'nefeš', koja je takođe prevedena 'duša'; na primer u 1Moj.2:7: "i posta čovjek duša živa". Tako čovek je 'duša', isto kao što su i životinje 'duše'. Jedina razlika između ljudskog roda i životinja je ta da je čovek duševno superiorniji od njih; on je stvoren po fizičkom obliku Božijem (1Moj.1:26; , i neki su ljudi pozvani poznavanju evanđelja s kojim im je nada o besmrtnosti otkrivena (2Tim.1:10). Što se tiče naše osnovne prirode i prirode naše smrti, nema nikakve razlike između čoveka i životinje:-
"Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva (primeti duplo isticanje); kako gine ona tako ginu i oni… i čovjek ništa nije bolji od stoke… Sve (tj. čovek i životinja) ide na jedno mjesto (u grob); sve je od praha i sve se vraća u prah" (Pro.3:19,20). Nadahnuti pisac 'Propovednika' se molio da Bog pomogne ljudima da shvate ovu tešku činjenicu: da mogu videti "da su kao stoka" (Pro.3:18). Stoga je za očekivanje da će mnogi ljudi naći ovu činjenicu tešku za prihvaćanje; dakako, može biti ponižavajuće shvatiti da smo po prirodi tek životinje, proživljavajući iste nagone samoodržanja, opstanka najsposobnojih i rađanja. Prevod N.I.V. Pro.3:18 kaže da bog 'testirs' čoveka time što ga tera uvideti da je tek životinja; tj. oni koji su dovoljno ponizni biće Njegov istinski narod i shvatiće istinitot toga, ali oni koji nisu će pasti na tom 'testu'. Filozofija humanizma - ideja da su ljudska bića od vrhovne važnosti i vredosti - se tiho raširila svetom za vreme dvadesetog veka. Popriličan zadatak je očistiti naše razmišljanje od uticaja humanizma. Jasne reči Ps.39:5 su od pomoći: "Baš je ništa svaki čovjek živ". "(Nije) čovjeku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim" (Jer.10:23).
Jedna od najosnovnijih stvari koje znamo je da sva ljudska tela - zaista sve "žive duše" - konačno umiru. 'Duša', dakle, umire; to je upravo protivno nečemu što je besmrtno. Nije iznenađujuće to da su oko trećine svih upotreba reči prevedenih 'duša' u Bibliji povezane sa smrću i uništenjem duše. Sama činjenica da se reč 'duša' koristi na ovaj način pokazuje da ona ne može biti nešto što je neuništivo i besmrtno:-
· "Koja duša zgriješi ona će poginuti" (Jez.18:4).
· Bog može uništiti dušu (Mt.10:28). Drugi primeri da se duše uništavaju su: Jez.22:27; Pri.6:23; 3Moj.23:30.
· Sve "duše" koje su bile unutar grada Asora bejahu ubijene mačem (Isus 11:11; up. Isus 10:30-39).
· "…izginu sve živo" (Otk.16:3; up. Ps.78:50).
· Često je Mojsijev zakon zapovedao da bilo koja "duša" koja je prekršila određene zakone treba biti ubijena (pr.4Moj.15:27-31).
· Primeri da je duša zadavljena ili u zamci mogu tek dobiti smisao ako se shvati da duša može umreti (Pri.18:7; 22:25; Jov 7:15).
· "…koji ne mogu sačuvati duše svoje u životu" (Ps.22:29).
· Hrist "je dao dušu svoju na smrt" pa tako je njegova "duša", ili život, bila napravljena ponudom za greh (Is.53:10,12).
Da 'duša' ukazuje na osobu ili telo umesto na neku besmrtnu iskru unutar nas je pokazano od većine stihova u kojima se reč pojavljuje. Neki očigledni primeri su:-
· "Krv (duša) siromaha pravijeh" (Jer.2:34).
· "Kad (duša) zgriješi što čuje kletvu…pa ne kaže…kad se (duša) dotakne nečiste stvari…kad se (duša) zakune govoreći svojim ustima" (3Moj.5:1-4).
· "…dušo moja…i sve što je u meni…Blagosiljaj, dušo moja Gospoda…(koji) Ispunja dobrim želje tvoje" (Ps.103:1,2,5).
· "Tko hoće (dušu) život svoj spasiti, izgubit će ga ; a tko izgubi (dušu) život svoj poradi mene…spasit će ga" (Mk.8:35).
Ovo je dovoljan dokaz da se duša ne odnosi na nikakav duhovni elemenat unutar čoveka; ovde 'duša' (grčki 'psiha') označava tek nečiji fizički život, kao što je i prevedeno ovde.
-4Moj.21:4 pokazuje da grupa ljudi može imati jednu "dušu". Stoga se "duša" ne može odnositi na iskru lične besmrtnosti u svakom od nas.
