Gde biste voleli da živite i čime da se bavite u zrelim godinama?

[Paula]

E da, pitanje je u forumu 40+
A pitanje nije za sad, već recimo nakon što odemo u zasluženu penziju.

Naime, ponekad razmišljam o zrelijim godinama i pitam se da li treba i nakon posla da nastavim da živim u gradu?
Imam i jednu strast, volim ostrva. Često kada sam u Grčkoj ili prošle godine Hrvatskoj pomislim da li bih volela tamo na nekom brdu a opet blizu mora da provodim svoje poslednje godine? Ili neka planina donekle u civilizaciji zbog svakidašnjih potreba?

Zatim, gledam moje kolege kada odu u penziju kako različito postupaju. Jedna profesorka se sada bavi slikarstvom. Nikada pre nije. Ostvaruje neke snove iz mladosti. Neke su čak tek sada krenule sa blagim planinarenjima. A neke kao da na nešto čekaju, i kao da se sve zaustavilo.

Šta biste vi voleli?

 

[Lorelajn]

cek da razmislim malo...

 

[Lorelajn]

Nista ekstravagantno....

Volela bih da bude deda pored mene...da smo bez nekih vecih zdrastvenih tegoba...pored mora...da se bakcem biljcicama...pored mora...zivim jedan miran zivot...citam knjige, slikam, sviram, igram igrice...kafenisem sa komsijama...ispijam neko vino ili drugu tekucinu...i tome slicno...

 

[Обилић]

Šta biste vi voleli?

Ја кад маштам, увек идем на Северни пол !
Волим кад је хладно, а ја имам грејање и негде сам ушушкан ...

 

[Gost 436569]

Ja bih volela da živim u gradu ali da imam veliku terasu.

U gradu da mi sve bude blizu- doktor, pijaca i pozorište.

Na terasi da imam dovoljno prostora za cveće i eventualno povrće, ne bih volela da imam baštu jer je to velika obaveza da se okopava.

Ako imam sreće da imam nekog vitalnog dedu pored sebe onda da putujemo i odemo u popodnevne šetnje, da kuvamo zajedno i da se ne nerviramo

 

[Odzacar]

ja bih voleo da se igram sa unucima. da budem sa zenom/bakom koja ce me razumeti i pomagati se uzajmno do smrti i da umrem posle nje da ne bi tugovala za mnom i ostala stara i sama. isto zivot u gradu, kako bi joj/nam sve bilo na ruku u tim starackim godinama.

 

[paketije]

Nesto ovako bi mi odgovaralo

 

[canavaro]

ja ovako zamisljam penziju

... a ako mi zena odapne pre mene, onda nazad jedna od 25 god.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

ja ovako zamisljam penziju

... a ako mi zena odapne pre mene, onda nazad jedna od 25 god.

Statistički, ona će nazad po nekog od 25 živimo duže!

 

[Jasna]

E da, pitanje je u forumu 40+
A pitanje nije za sad, već recimo nakon što odemo u zasluženu penziju.

Naime, ponekad razmišljam o zrelijim godinama i pitam se da li treba i nakon posla da nastavim da živim u gradu?
Imam i jednu strast, volim ostrva. Često kada sam u Grčkoj ili prošle godine Hrvatskoj pomislim da li bih volela tamo na nekom brdu a opet blizu mora da provodim svoje poslednje godine? Ili neka planina donekle u civilizaciji zbog svakidašnjih potreba?

Zatim, gledam moje kolege kada odu u penziju kako različito postupaju. Jedna profesorka se sada bavi slikarstvom. Nikada pre nije. Ostvaruje neke snove iz mladosti. Neke su čak tek sada krenule sa blagim planinarenjima. A neke kao da na nešto čekaju, i kao da se sve zaustavilo.

Šta biste vi voleli?

Moja mama je čekala penziju i nakon godinu dana je preminula. Poslednje tri godine života je teško bolovala, tako da nije zapravo u penziji ni uživala.
Tata je zbog beneficija sa 50 otišao u penziju, ali je i pre toga bio tamo gde želi da bude i radio je ono što njemu ima smisla. Živeo je samo 10 godina duže od mame, ali je on zapravo ceo život živeo. Ništa nije čekao. Za to je hrabrost potrebna.
Šta će ko reći? Da li će misliti da sam lud? Šta deca očekuju od mene? Da li ću ih razočarati?

Život je suviše kratak da bi se čekalo.

 

[Jasna]

Davno sam upoznala ženu koja je završila PMF. Radila je u struci i imala finu platu. Muž se isto bavio nečim što donosi super lovu. Deca ih nisu htela, ona sa kičmom nešto kuburila, pa krene na jogu. Onda završi i kurs za instruktora joge, da otkaz i nastavi samo time da se bavi. Pitam ja nju kakvog smisla ima da baci pet godina studija i radi nešto sa sertifikatom koji može da dobije bilo ko. Ona kaže da je cimanja bilo, ali je ovako srećnija, zdravija i tako je odlučila.
Posle je i muž njen završio za instruktora joge i otišli su da putuju po svetu i drže škole joge. Ne znam da li su se negde skrasili ili nisu, ali su odličan primer da se živeti može odmah.

 

[Odzacar]

kad bolje razmislim, ja bih umro pre starosti.

 

[Manastirka]

Ja sam nostalgična.
Vraćam se sa dragim, tamo gde je sve i počelo. U malom stanu,...na lepom mestu!
Sa godinama sam shvatila, da mi nikad ništa više od toga i nije trebalo u životu.
Ili,...Sadim svoju baštu, čuvam konje i sitnu živinu na nekom ranču, daleko od gradske vreve.

 

[ZamaloNik]

E da, pitanje je u forumu 40+
A pitanje nije za sad, već recimo nakon što odemo u zasluženu penziju.

Naime, ponekad razmišljam o zrelijim godinama i pitam se da li treba i nakon posla da nastavim da živim u gradu?
Imam i jednu strast, volim ostrva. Često kada sam u Grčkoj ili prošle godine Hrvatskoj pomislim da li bih volela tamo na nekom brdu a opet blizu mora da provodim svoje poslednje godine? Ili neka planina donekle u civilizaciji zbog svakidašnjih potreba?

Zatim, gledam moje kolege kada odu u penziju kako različito postupaju. Jedna profesorka se sada bavi slikarstvom. Nikada pre nije. Ostvaruje neke snove iz mladosti. Neke su čak tek sada krenule sa blagim planinarenjima. A neke kao da na nešto čekaju, i kao da se sve zaustavilo.

Šta biste vi voleli?

Definitivno negde van velikih gradova, da li negde na planini ili na nekom manjem Grckom ostrvu i nije toliko bitno.
Samo da bude lepo za setanje, neki hobi, citanje knjiga i prilicno iskljuceno od svakodnevnice

 

[Manga Hilux]

neka mala kućica sa terasom i okućnica

 

[Paula]

Divni odgovori

 

[RužnaKoLopov]

E da, pitanje je u forumu 40+
A pitanje nije za sad, već recimo nakon što odemo u zasluženu penziju.

Naime, ponekad razmišljam o zrelijim godinama i pitam se da li treba i nakon posla da nastavim da živim u gradu?
Imam i jednu strast, volim ostrva. Često kada sam u Grčkoj ili prošle godine Hrvatskoj pomislim da li bih volela tamo na nekom brdu a opet blizu mora da provodim svoje poslednje godine? Ili neka planina donekle u civilizaciji zbog svakidašnjih potreba?

Zatim, gledam moje kolege kada odu u penziju kako različito postupaju. Jedna profesorka se sada bavi slikarstvom. Nikada pre nije. Ostvaruje neke snove iz mladosti. Neke su čak tek sada krenule sa blagim planinarenjima. A neke kao da na nešto čekaju, i kao da se sve zaustavilo.

Šta biste vi voleli?

ne razmisljam

postoji solucija grad ili selo

nekad bih voljela da sagradim blizu shume drvenu kutjicu koju bih iznajmljivala neshto kao seoski turizam za odabrane , onda kontam ko da se zaebava sa turistima, nekad bih voljela da sam na mediteranu onda opet kontam "au ko tje gledati sezonu , turiste i sharene peshkire dje god da se okrenem" znachi i to nije safe

inache volim da chitam i volim da heklam i da shijem na singericu onda opet kontam mozhda tju da crtam bacim na platno tri boje prosharam chetkom i napishem ime upoznam odredjene osobe i izlozhe mi slike (koje su realno bezveze ali dream big)


bitje da sam josh mlada da o tome dublje razmishljam

 

[Darth Vader]

Opet neka maštanja.
Nema šta da se voli i želi.
Nego odmah uradiš to.
Bez odlaganja.


Nemam pojma.
Šta moja žena odluči.
Ima tri puta više para od mene.Biće kako ona kaže.
Ne znam.Kupovaćemo neke kuće na moru za adaptacije.One kamene.Jednu po jednu nemam pojma.Ja ću da čuvam dete i da se zevzečim.

 

[paketije]

„Кako je samo čudan taj naš životni sled!" napisao je jednom prilikom Stiven Likok. „Dete kaže: „Кada postanem veliki dečak..." Ali, šta to znači? Veliki dečak kaže: „Кada samo odrastem..." A kad odraste, kaže: „Кada se budem oženio..." Dođe i ženidba, i on se počne zanositi drugim mislima: „Кad odem u penziju..." I kad na kraju ode u penziju, počne se osvrtati za sobom, za pređenim putem. Čini mu se da je mnogo toga propustio, i da je život otišao u nepovrat. Tek u starosti čovek nauči istinu da se život sastoji od življenja, i da je ono satkano od niti svakog dana, svakog sata."

 

[georgejune]

Selo da se bakcem nekim vockicama,moze i sljiva vise neka rakija iz zezanja,pa posadim secerac,dinje,jagode,paradajz,nista preterano samo za sebe bez cimanja

 

[RužnaKoLopov]

„Кako je samo čudan taj naš životni sled!" napisao je jednom prilikom Stiven Likok. „Dete kaže: „Кada postanem veliki dečak..." Ali, šta to znači? Veliki dečak kaže: „Кada samo odrastem..." A kad odraste, kaže: „Кada se budem oženio..." Dođe i ženidba, i on se počne zanositi drugim mislima: „Кad odem u penziju..." I kad na kraju ode u penziju, počne se osvrtati za sobom, za pređenim putem. Čini mu se da je mnogo toga propustio, i da je život otišao u nepovrat. Tek u starosti čovek nauči istinu da se život sastoji od življenja, i da je ono satkano od niti svakog dana, svakog sata."

istina

 

[RužnaKoLopov]

Selo da se bakcem nekim vockicama,moze i sljiva vise neka rakija iz zezanja,pa posadim secerac,dinje,jagode,paradajz,nista preterano samo za sebe bez cimanja

oko toga ima posla

i nigde ne mozhesh mrdnuti

 

[georgejune]

Zena ce

 

[RužnaKoLopov]

Katastrofa

 

[Metronomy]

Pa do penzije solucije se same iskristališu. Meni je sasvim pristojno da imam svoje legalo, manjih dimenzija, da imam pristup deci i unucima u okviru svojih mogucnosti i zelja, da mogu da promenim mesto na neodredjeno vreme i vise mesta u zavisnosti od doba godine i ćefa, a da uvek ima neko da brine da li sam stigao kući.
Pesčane plaže bi mi dosadile, grad mi ne smeta, ako ne zaviruje u moje odaje, selo, planina, šuma, plaža su sasvim pristojno mesto za promenu. Dakle, konačni odgovor je sve je dobro ako preživiš do tada. Važna je pokretljivost.