Gazda poklanja stanove radnicima!

Neznanko

Iskusan
Poruka
5.497
Neverovatna priča: Gazda poklanja stanove radnicima!

Slobodan Janjušević, vlasnik preduzeća „Kirka Suri", zaposlenima je podelio na desetine kuća, stanova, automobila, beskamatnih kredita... Kaže da bi se pre ubio nego što bi spiskao milione evra na jahtu, a da prethodno nije rešio probleme svojih ljudi

P.S. Šta reći jedan je Slobodan Janušević, a na stotine LOPURDI, kriminalaca tipa: Kole, FILIP CEPTER, alijas MILAN JANKOVIĆ, Mišković, Beko, i ostala bagra koja misli u grob da odnese milijarde.
 

Gruban

Buduća legenda
Poruka
35.604
Filip Cepter
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Janković (23. novembar 1950, Veliko Gradište), poznatiji pod imenom Filip Cepter. Po završetku gimnazije u Kozarskoj Dubici, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Imao je 29 godina kada je otišao u Beč radi usavršavanja nemačkog jezika, ali je ubrzo doneo odluku da ostane u Austriji. Godine 1986. osnovao je vlastito preduzeće pod imenom Cepter (Zepter - skiptar, žezlo) koja je ubrzo postala sinonim za dobro posuđe. Uspon i širenje delatnosti preduzeća odvijali su se fantastičnom brzinom - od posuđa, medicinskih aparata i aparata za domaćinstvo, kozmetike do luksuznih proizvoda. Cepter je danas prisutan na svim kontinentima, u više od 40 zemalja, i ima više od 120 000 zaposlenih. Vrednost kompanije kojom upravlja Filip Cepter procenjuje se na više milijardi evra.
Nosilac je visokog priznanja Vitez rada, za doprinos industrijskom progresu Italije. Jedno nebesko telo nosi njegovo ime. Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije odao mu je lično priznanje i zahvalnost, a papa Jovan Pavle II blagoslovio je proizvode kompanije Cepter. Pored humanitarnih aktivnosti, podrške mladim talentima i razvoju kulture u otadžbini, poznat je i kao veliki prijatelj sporta. Sponzor je najvećih sportskih manifestacija u svetu. Bivši je predsednik Olimpijskog komiteta SCG. Tu funkciju je obavljao u kraćem vremenskom periodu 2005. godine.
Oženjen je Madlenom koja je 1999 god. osnovala prvu privatnu operu Madlenianum u Zemunu i koja je dobrotvor brojnih kulturnih i humanitarnih akcija. Sa kćerkom Emom žive u Monaku i Beogradu.
 

tok

Primećen član
Poruka
541
Pa druže kod mene ti je sve mnogo, bilo glupo, pametno, jako, itd.
Tako da, tvoje maleckosti mi nisu strane.

A koje su ti strane? I nemoj sad da spamujes sopstvenu temu nego je razradjuj i usmeravaj diskusiju na uvodni post! Zar je moguce da u demokratskoj Srbiji na celu sa demokratski izabranim predsednikom koji njom vlada vec sedam godina na najdemokratskiji moguci nacin takve lopine opstaju i jos uvecavaju svoje bogatstvo?
 

Milan od Gruze

Buduća legenda
Poruka
44.775
...za пример другима и показати да су и овакви људи део Србије, да је то чиме се трба поносити а не само `фарма`, педер-парада, про-сртпски прердседник, ДС-демократија, курварлуци, лагарије, лоповлуци, неморал...:

Neverovatna priča: Gazda poklanja stanove radnicima!

Slobodan Janjušević, vlasnik preduzeća „Kirka Suri”, zaposlenima je podelio na desetine kuća, stanova, automobila, beskamatnih kredita... Kaže da bi se pre ubio nego što bi spiskao milione evra na jahtu, a da prethodno nije rešio probleme svojih ljudi
Slobodan Janjušević
E, to je gazda - Slobodan je uspeo da napravi firmu gde se svi pitaju za sve

Ono što Slobodana Janjuševića, direktora i vlasnika preduzeća „Kirka Suri” iz beogradskog naselja Krnjača, razlikuje od većine, posebno od uspešnih privrednika i vlasnika firmi, jeste to što on ne može da bude zadovoljan ako to zadovoljstvo ne dele i njegovi radnici. U to ime Janjušević je zaposlenima u svom preduzeću dao 15 beskamatnih kredita na 100 godina; finansirao je kupovinu placa i izgradnju 35 kuća, kupio je radnicima više od deset stanova.

Prognoza - Kriza nas tek očekuje, ali možemo da pobedimo
Slobodan Janjušević ima dovoljno iskustva da tvrdi da nas pravi udari krize tek očekuju, ali i dovoljno vere da možemo da je prevaziđemo.
- Istina je da je Srbija na kolenima i da su prave nedaće tek pred nama. Ipak, ne treba se predavati i klonuti duhom. Srbija ima rešenje u razvoju malih i srednjih preduzeća kojima treba obezbediti maksimalnu, ali zdravu bankarsku podršku. Država mora stvoriti uslove da banke više ne skidaju kožu s leđa, da nam se omoguće povoljni krediti bez lihvarskih kamata i preteških uslova. privrednicima udahnemo svež vazduh, uveren sam, Srbija će brzo procvetati.

- Moja firma je moja porodica. Moji radnici su moja deca. Zar bih mogao da zbrinjavam neke daleke, još nerođene potomke, da gomilam bogatstvo i nemilice ga razbacujem, a da istovremeno gledam kako njihova deca gladuju? Pre bih se ubio kada bih, recimo, spiskao milione evra na neku luksuznu jahtu, a da prethodno nisam rešio njihove egzistencijalne probleme - kaže Janjušević.
Janjušević ima ono što većina prosečnih ljudi može samo da sanja: svoju fabriku, kvalitetnu proizvodnju, osvojeno tržište, 120 radnika i najmanje 150 kooperanata. Proizvodi kotlovska postrojenja, a njegovi proizvodi pronašli su put i do najzahtevnijih svetskih tržišta. Ima porodicu, lepu kuću, dve odrasle ćerke i unuke. Rečju, bogat i sadržajan život.
Uspeo je da napravi firmu u kojoj bi danas svaki metalski radnik ili inženjer poželeo da radi. Ne samo zbog redovnih plata, mogućnosti da reše egzistencijalne probleme i drugih pogodnosti, već i zbog međuljudskih odnosa. Među radnicima nismo naišli ni na jedno tmurno lice. Što se kaže, rade s voljom i kao za sebe!

- I radimo za sebe! - ubeđuje nas Dubravko Pašić, elektrozavarivač, koji je u „Kirka Suriju” od osnivanja. - Među prvima sam dobio besplatni plac u Borči za izgradnju kuće i svu pomoć pri njenoj izgradnji. A najlepši je osećaj kada znate da niste sami, da iza sebe imate veliku porodicu koja vas nikada neće ostaviti na cedilu. A kada su drugi prema vama takvi, ne čudi zadovoljstvo koje i sami imate kada ste u prilici da pomognete nekom drugom.
Njegove kolege, zavarivač Darko Sredojević i bravar Jovo Đurović, tvrde da Janjušević nije samo direktor i vlasnik, već pre svega otac koji učestvuje u svim njihovim problemima.
- Mislim da nema kuće u kojoj Janjušević nije bio i da nema porodice sa čijim problemima nije upoznat - tvrdi Sredojević. - S druge strane, nije ni čudno što ovo preduzeće svako doživljava kao svoju kuću, što dodatni nadzor nije potreban. Jednostavno, svi smo upoznati sa tehnološkim procesom rada i budite sigurni da nikada nećemo dozvoliti da bilo ko od nas ošljari u poslu. Naš posao se ne završava dobijanjem plate ili završetkom radne smene, već onda kada od kupca dobijemo pohvalu za naš rad. Tek tada znamo da smo bili dobri i da će nam dobar glas obezbediti i nove poslove.

Mecena - Umetnicima dao više od 300.000 evra
Porodični dom Janjuševića je tik uz fabričko dvorište. Zidove prostranog salona krase slike naših umetnika, knjige i prava etnografska zbirka. Sve podseća na težak period naše istorije, ali i na nekadašnje selo, naše pretke, njihov život i rad.
- Izuzetno poštujem naše selo i naše seljake - objašnjava naš domaćin. - Svako seosko domaćinstvo je imalo nekoliko fabrika u svom sastavu, sami su proizvodili prehrambene, tekstilne, metalne i ko zna kakve još proizvode. Trebalo je preživeti viševekovno ropstvo pod Turcima, ostati normalan, održati i produžiti lozu. Ne verujem da bi uspeli u tome da u svom domu nisu gajili kulturu i umetnost, tako što su uz gusle, narodna predanja i zapise sačuvali svoj identitet i svoje korene.
Upravo u ovom stavu se ogleda i Janjuševićeva naklonost prema umetnicima, slikarima, književnicima i drugim kulturnim stvaraocima. Ne zna tačno, ali je uveren da je na razna sponzorstva, donacije i druge vrste pomoći do sada dao više od 300.000 evra.

Janjušević se trudi da radnicima uvek izađe u susret, da im pomogne i sasluša, a to mu se višestruko i vraća: njegova firma je jedna od retkih koja ekonomsku krizu skoro da nije ni osetila! Svako ko deli njegove ideje, ko želi da radi, može da računa na to da će ovde rešiti životne probleme. Međutim, deljenje istih ideja i samo „klimanje glavom” ovde ne prolazi.
- Preduzeće „Kirka Suri” nije nastalo privatizacijom, jeftinom kupovinom neke posrnule fabrike - objašnjava Janjušević. - Nastalo je kao rezultat mukotrpnog rada, ali i jasne vizije koja i danas predstavlja osnovu poslovne filozofije „Suri metode”, koja se može definisati sa tri jednostavna pravila: saslušaj svakog, dobro pripremi posao i triput meri pre nego što počneš da sečeš!
Svačije mišljenje, počev od čistačice do upravnika proizvodnje, ne samo da je dopušteno, već je i krajnje poželjno. A rezultat svega je i to, recimo, što su stručnjaci ovog preduzeća za svega 8.000 evra napravili mašinu za savijanje cevi koja se u Nemačkoj može nabaviti za 250.000 evra. Treba li tome dodati da se ta mašina u praksi pokazala mnogo efikasnija i bolja od strane? Slično je i sa gotovim proizvodima koje stranci ponekad u početku gledaju podozrivo, a na kraju hvale.

Janjušević je praktično znanje sticao u „Minel - Kotlogradnji” gde je u dva navrata proglašen i za najboljeg patent-inženjera u staroj Jugoslaviji. Kada su ga radnici, 1986. godine, bez ijednog glasa protiv izabrali za generalnog direktora, dugo se opirao. Nije ga brinulo što je firma grcala u gubicima, već prvenstveno to da li će prihvatiti njegove ideje. Srećom, podržali su ga i tri godine kasnije ovo preduzeće postalo je jedno od najuspešnijih u svojoj oblasti. Dovoljan razlog da se u celu priču umešaju i političari.
- Optužili su me da se ponašam kao veliki gazda, ma šta to u praksi značilo. Nisam želeo da se raspravljam i objašnjavam, napustio sam firmu i zaposlio se na Mašinskom fakultetu kao običan bravar! - kaže naš sagovornik.
Novo radno mesto nije doživeo kao degradaciju. Naprotiv. Za godinu dana rada napravio je toliko patenata da su mu oni ubrzo omogućili da osnuje i sopstvenu firmu.

Čudo u Krnjači - Pogoni nisu „našminkani” i svi rade punom parom, a gazdina kuća je tik uz fabriku

- Većina mojih pronalazaka brzo je našla primenu u konkretnoj proizvodnji, a ostvarena zarada na njima, tadašnjih 80.000 maraka, bila je dovoljna da u Krnjači započnem realizaciju svog sna. Već tada, početkom devedesetih, za poslovni uspeh je trebalo čudo, pa se u tome krije tajna imena moje firme. Kirka je grčka boginja čarolije, a meni je zaista bila potrebna neka čarolija da bih uspeo. Vreme je pokazalo da sam uspeo.
U fabričkom krugu, pa i u samom pogonu, nema previše glamura. Nema fontana i mermera, u pojedinim prostorijama nema čak ni maltera na zidovima...
- Pustite šminku - odmahuje rukom bravar Zoran Oklevski. - Važno je da imamo sa čim da radimo i da imamo za koga. Toplo nam je unutra, a biće vremena i za udešavanja. Mnogo mi je važnije to što su nedavno svi „skočili” kada mi se sin razboleo, što je gazda odmah obezbedio sve što je bilo potrebno za njegovo lečenje.
Slaviša Miljković, upravnik proizvodnje, tvrdi da je produktivnost zaposlenih na izuzetno visokom nivou i da je srećan što nikog ne mora da tera da radi.

- Istina je da smo jedna velika porodica, ali u toj porodici nema popusta - kaže Miljković. - Svačija se mora saslušati, nijedan predlog se olako ne odbacuje, ali kada jednom nešto prelomimo, kada se o nečemu dogovorimo, više nema improvizacije i odstupanja. Svako gleda da na najbolji mogući način uradi svoj deo posla.
Gazda ne deli samo kuće i stanove, već i automobile. Čak četvrtina zaposlenih, njih tridesetak, vozi službena vozila.
- Da se razumemo: niti su meni svrake popile mozak, niti imam para za razbacivanje - objašnjava Janjušević. - Jednostavno, važna mi je produktivnost, iskrenost i poverenje, jer bez toga nema rezultata. Zadovoljan čovek bolje radi, ulaže više napora, nije odsutan i trudi se da da sve od sebe. Ako će na posao doći brže i ako će za rad biti spremniji, logično je što ću mu za to obezbediti automobil. S druge strane, koliko god da su pare važne, meni nikada nisu bile na prvom mestu. Teško onom kome su pare jedina svrha života.

Vlada Arsić
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/145472/Neverovatna+priča:+Gazda+poklanja+stanove+ra... ma!.html
 

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
35.152
Ma da, kao da se tu nesto radnici zaista pitaju. U svakom slucaju dobar je menadzer,svaka cast.

A sta ima da se pitaju .
rade zaradjuju , a veruj mi ,. I na zapadu su ovakve stvari izuzetno retke .
To est , j a neznam ni za jedan slucaj , a poznajem situacije u nekoliko stranih kompanija . Al znam da sam video kad u ogromnoj kompaniji otpuste najboljeg coveka ,koji firmi donosi neverovatan novac .Primera dadi , on donosi 5 miliona eura kompanniji , ostalih 300 donosi izmedju 200 i trista hiljada eura godisnje . I oni ga otpuste . smo tako . E posto sam bio u prilici da pitam jednog od vlasnika zasto to tako rade , on mi je objasnio , za mene neobjasnjivo . Kaze da je to pre svega zbog budnosti na poslu i zbog osecaja koji moraju ada imaju svi zaposleni , da niko nije nedodirljiv . A ima jos jedna stvar , kaze , sad ce ovig trista u menadzmentu da donose bar po jedan milion godisnje , umesto onih 200 hiljada , a to je vise o njegovih 5 miliona . Bio sam zabezeknut . Bas mi je drago da ima ovakvih privrednika medju nama .
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531
" Neverovatna priča: Gazda poklanja stanove radnicima!

Slobodan Janjušević, vlasnik preduzeća „Kirka Suri", zaposlenima je podelio na desetine kuća, stanova, automobila, beskamatnih kredita... Kaže da bi se pre ubio nego što bi spiskao milione evra na jahtu, a da prethodno nije rešio probleme svojih ljudi

E, to je gazda - Slobodan je uspeo da napravi firmu gde se svi pitaju za sve

Ono što Slobodana Janjuševića, direktora i vlasnika preduzeća „Kirka Suri" iz beogradskog naselja Krnjača, razlikuje od većine, posebno od uspešnih privrednika i vlasnika firmi, jeste to što on ne može da bude zadovoljan ako to zadovoljstvo ne dele i njegovi radnici. U to ime Janjušević je zaposlenima u svom preduzeću dao 15 beskamatnih kredita na 100 godina; finansirao je kupovinu placa i izgradnju 35 kuća, kupio je radnicima više od deset stanova.

Prognoza - Kriza nas tek očekuje, ali možemo da pobedimo
Slobodan Janjušević ima dovoljno iskustva da tvrdi da nas pravi udari krize tek očekuju, ali i dovoljno vere da možemo da je prevaziđemo.
- Istina je da je Srbija na kolenima i da su prave nedaće tek pred nama. Ipak, ne treba se predavati i klonuti duhom. Srbija ima rešenje u razvoju malih i srednjih preduzeća kojima treba obezbediti maksimalnu, ali zdravu bankarsku podršku. Država mora stvoriti uslove da banke više ne skidaju kožu s leđa, da nam se omoguće povoljni krediti bez lihvarskih kamata i preteških uslova. Ako privrednicima udahnemo svež vazduh, uveren sam, Srbija će brzo procvetati. Izuzetno cenim i poštujem ono što rade Boris Tadić i Dragan Đilas, verujem da su na dobrom putu, ali najpre se moraju suočiti sa nagomilanom administracijom i svim oblicima korupcije. Ako na tome istraju, ubeđen sam, za Srbiju nema zime.

- Moja firma je moja porodica. Moji radnici su moja deca. Zar bih mogao da zbrinjavam neke daleke, još nerođene potomke, da gomilam bogatstvo i nemilice ga razbacujem, a da istovremeno gledam kako njihova deca gladuju? Pre bih se ubio kada bih, recimo, spiskao milione evra na neku luksuznu jahtu, a da prethodno nisam rešio njihove egzistencijalne probleme - kaže Janjušević.
Janjušević ima ono što većina prosečnih ljudi može samo da sanja: svoju fabriku, kvalitetnu proizvodnju, osvojeno tržište, 120 radnika i najmanje 150 kooperanata. Proizvodi kotlovska postrojenja, a njegovi proizvodi pronašli su put i do najzahtevnijih svetskih tržišta. Ima porodicu, lepu kuću, dve odrasle ćerke i unuke. Rečju, bogat i sadržajan život.
Uspeo je da napravi firmu u kojoj bi danas svaki metalski radnik ili inženjer poželeo da radi. Ne samo zbog redovnih plata, mogućnosti da reše egzistencijalne probleme i drugih pogodnosti, već i zbog međuljudskih odnosa. Među radnicima nismo naišli ni na jedno tmurno lice. Što se kaže, rade s voljom i kao za sebe!

- I radimo za sebe! - ubeđuje nas Dubravko Pašić, elektrozavarivač, koji je u „Kirka Suriju" od osnivanja. - Među prvima sam dobio besplatni plac u Borči za izgradnju kuće i svu pomoć pri njenoj izgradnji. A najlepši je osećaj kada znate da niste sami, da iza sebe imate veliku porodicu koja vas nikada neće ostaviti na cedilu. A kada su drugi prema vama takvi, ne čudi zadovoljstvo koje i sami imate kada ste u prilici da pomognete nekom drugom.
Njegove kolege, zavarivač Darko Sredojević i bravar Jovo Đurović, tvrde da Janjušević nije samo direktor i vlasnik, već pre svega otac koji učestvuje u svim njihovim problemima.
- Mislim da nema kuće u kojoj Janjušević nije bio i da nema porodice sa čijim problemima nije upoznat - tvrdi Sredojević. - S druge strane, nije ni čudno što ovo preduzeće svako doživljava kao svoju kuću, što dodatni nadzor nije potreban. Jednostavno, svi smo upoznati sa tehnološkim procesom rada i budite sigurni da nikada nećemo dozvoliti da bilo ko od nas ošljari u poslu. Naš posao se ne završava dobijanjem plate ili završetkom radne smene, već onda kada od kupca dobijemo pohvalu za naš rad. Tek tada znamo da smo bili dobri i da će nam dobar glas obezbediti i nove poslove.

Mecena - Umetnicima dao više od 300.000 evra
Porodični dom Janjuševića je tik uz fabričko dvorište. Zidove prostranog salona krase slike naših umetnika, knjige i prava etnografska zbirka. Sve podseća na težak period naše istorije, ali i na nekadašnje selo, naše pretke, njihov život i rad.
- Izuzetno poštujem naše selo i naše seljake - objašnjava naš domaćin. - Svako seosko domaćinstvo je imalo nekoliko fabrika u svom sastavu, sami su proizvodili prehrambene, tekstilne, metalne i ko zna kakve još proizvode. Trebalo je preživeti viševekovno ropstvo pod Turcima, ostati normalan, održati i produžiti lozu. Ne verujem da bi uspeli u tome da u svom domu nisu gajili kulturu i umetnost, tako što su uz gusle, narodna predanja i zapise sačuvali svoj identitet i svoje korene.
Upravo u ovom stavu se ogleda i Janjuševićeva naklonost prema umetnicima, slikarima, književnicima i drugim kulturnim stvaraocima. Ne zna tačno, ali je uveren da je na razna sponzorstva, donacije i druge vrste pomoći do sada dao više od 300.000 evra.

Janjušević se trudi da radnicima uvek izađe u susret, da im pomogne i sasluša, a to mu se višestruko i vraća: njegova firma je jedna od retkih koja ekonomsku krizu skoro da nije ni osetila! Svako ko deli njegove ideje, ko želi da radi, može da računa na to da će ovde rešiti životne probleme. Međutim, deljenje istih ideja i samo „klimanje glavom" ovde ne prolazi.
- Preduzeće „Kirka Suri" nije nastalo privatizacijom, jeftinom kupovinom neke posrnule fabrike - objašnjava Janjušević. - Nastalo je kao rezultat mukotrpnog rada, ali i jasne vizije koja i danas predstavlja osnovu poslovne filozofije „Suri metode", koja se može definisati sa tri jednostavna pravila: saslušaj svakog, dobro pripremi posao i triput meri pre nego što počneš da sečeš!
Svačije mišljenje, počev od čistačice do upravnika proizvodnje, ne samo da je dopušteno, već je i krajnje poželjno. A rezultat svega je i to, recimo, što su stručnjaci ovog preduzeća za svega 8.000 evra napravili mašinu za savijanje cevi koja se u Nemačkoj može nabaviti za 250.000 evra. Treba li tome dodati da se ta mašina u praksi pokazala mnogo efikasnija i bolja od strane? Slično je i sa gotovim proizvodima koje stranci ponekad u početku gledaju podozrivo, a na kraju hvale.

Janjušević je praktično znanje sticao u „Minel - Kotlogradnji" gde je u dva navrata proglašen i za najboljeg patent-inženjera u staroj Jugoslaviji. Kada su ga radnici, 1986. godine, bez ijednog glasa protiv izabrali za generalnog direktora, dugo se opirao. Nije ga brinulo što je firma grcala u gubicima, već prvenstveno to da li će prihvatiti njegove ideje. Srećom, podržali su ga i tri godine kasnije ovo preduzeće postalo je jedno od najuspešnijih u svojoj oblasti. Dovoljan razlog da se u celu priču umešaju i političari.
- Optužili su me da se ponašam kao veliki gazda, ma šta to u praksi značilo. Nisam želeo da se raspravljam i objašnjavam, napustio sam firmu i zaposlio se na Mašinskom fakultetu kao običan bravar! - kaže naš sagovornik.
Novo radno mesto nije doživeo kao degradaciju. Naprotiv. Za godinu dana rada napravio je toliko patenata da su mu oni ubrzo omogućili da osnuje i sopstvenu firmu.



Čudo u Krnjači - Pogoni nisu „našminkani" i svi rade punom parom, a gazdina kuća je tik uz fabriku

- Većina mojih pronalazaka brzo je našla primenu u konkretnoj proizvodnji, a ostvarena zarada na njima, tadašnjih 80.000 maraka, bila je dovoljna da u Krnjači započnem realizaciju svog sna. Već tada, početkom devedesetih, za poslovni uspeh je trebalo čudo, pa se u tome krije tajna imena moje firme. Kirka je grčka boginja čarolije, a meni je zaista bila potrebna neka čarolija da bih uspeo. Vreme je pokazalo da sam uspeo.
U fabričkom krugu, pa i u samom pogonu, nema previše glamura. Nema fontana i mermera, u pojedinim prostorijama nema čak ni maltera na zidovima...
- Pustite šminku - odmahuje rukom bravar Zoran Oklevski. - Važno je da imamo sa čim da radimo i da imamo za koga. Toplo nam je unutra, a biće vremena i za udešavanja. Mnogo mi je važnije to što su nedavno svi „skočili" kada mi se sin razboleo, što je gazda odmah obezbedio sve što je bilo potrebno za njegovo lečenje.
Slaviša Miljković, upravnik proizvodnje, tvrdi da je produktivnost zaposlenih na izuzetno visokom nivou i da je srećan što nikog ne mora da tera da radi.

- Istina je da smo jedna velika porodica, ali u toj porodici nema popusta - kaže Miljković. - Svačija se mora saslušati, nijedan predlog se olako ne odbacuje, ali kada jednom nešto prelomimo, kada se o nečemu dogovorimo, više nema improvizacije i odstupanja. Svako gleda da na najbolji mogući način uradi svoj deo posla.
Gazda ne deli samo kuće i stanove, već i automobile. Čak četvrtina zaposlenih, njih tridesetak, vozi službena vozila.

- Da se razumemo: niti su meni svrake popile mozak, niti imam para za razbacivanje - objašnjava Janjušević. - Jednostavno, važna mi je produktivnost, iskrenost i poverenje, jer bez toga nema rezultata. Zadovoljan čovek bolje radi, ulaže više napora, nije odsutan i trudi se da da sve od sebe. Ako će na posao doći brže i ako će za rad biti spremniji, logično je što ću mu za to obezbediti automobil. S druge strane, koliko god da su pare važne, meni nikada nisu bile na prvom mestu. Teško onom kome su pare jedina svrha života.

Vlada Arsić"

Sa :

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...vatna+priča:+Gazda+poklanja+stanove+radnicima

Sto bi rekao onaj sportski komentator :

- Ljudiiiii.....Da li je ovo mogoceeeee ...?!
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
" Neverovatna priča: Gazda poklanja stanove radnicima!

Sa :

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/145472/Neverovatna+priča%3A+Gazda+poklanja+stanove+radnicima

Sto bi rekao onaj sportski komentator :

- Ljudiiiii.....Da li je ovo mogoceeeee ...?!

Чуо сам за овај случај. Тако су се понашале газде у Београду пре 2.светског рата, тако се понашао мој деда и после 2.светског рата - али то је потпуно незамисливо ЗА ОВЕ ЛОПУЖЕ КОЈЕ СУ СЕ ДОВУКЛЕ ИЗ ШУМЕ ...

Ја сам за такав КАПИТАЛИЗАМ А ОН СЕ ЗОВЕ ХРИШЋАНСКИ КАПИТАЛИЗАМ.

Не знам ко је и одакле је овај човек из текста, баш ме занима...
 

bagzzi

Poznat
Poruka
8.618
" Neverovatna priča: Gazda poklanja stanove radnicima!

Slobodan Janjušević, vlasnik preduzeća „Kirka Suri", zaposlenima je podelio na desetine kuća, stanova, automobila, beskamatnih kredita... Kaže da bi se pre ubio nego što bi spiskao milione evra na jahtu, a da prethodno nije rešio probleme svojih ljudi

E, to je gazda - Slobodan je uspeo da napravi firmu gde se svi pitaju za sve

Ono što Slobodana Janjuševića, direktora i vlasnika preduzeća „Kirka Suri" iz beogradskog naselja Krnjača, razlikuje od većine, posebno od uspešnih privrednika i vlasnika firmi, jeste to što on ne može da bude zadovoljan ako to zadovoljstvo ne dele i njegovi radnici. U to ime Janjušević je zaposlenima u svom preduzeću dao 15 beskamatnih kredita na 100 godina; finansirao je kupovinu placa i izgradnju 35 k

- Moja firma je moja porodica. Moji radnici su moja deca. Zar bih mogao da zbrinjavam neke daleke, još nerođene potomke, da gomilam bogatstvo i nemilice ga razbacujem, a da istovremeno gledam kako njihova deca gladuju? Pre bih se ubio kada bih, recimo, spiskao milione evra na neku luksuznu jahtu, a da prethodno nisam rešio njihove egzistencijalne probleme - kaže Janjušević.
Janjušević ima ono što većina prosečnih ljudi može samo da sanja: svoju fabriku, kvalitetnu proizvodnju, osvojeno tržište, 120 radnika i najmanje 150 kooperanata. Proizvodi kotlovska postrojenja, a njegovi proizvodi pronašli su put i do najzahtevnijih svetskih tržišta. Ima porodicu, lepu kuću, dve odrasle ćerke i unuke. Rečju, bogat i sadržajan život.
Uspeo je da napravi firmu u kojoj bi danas svaki metalski radnik ili inženjer poželeo da radi. Ne samo zbog redovnih plata, mogućnosti da reše egzistencijalne probleme i drugih pogodnosti, već i zbog međuljudskih odnosa. Među radnicima nismo naišli ni na jedno tmurno lice. Što se kaže, rade s voljom i kao za sebe!

e važne, meni nikada nisu bile na prvom mestu. Teško onom kome su pare jedina svrha života.

Vlada Arsić"

Sa :

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...vatna+priča:+Gazda+poklanja+stanove+radnicima

Sto bi rekao onaj sportski komentator :

- Ljudiiiii.....Da li je ovo mogoceeeee ...?!


Ovog coveka treba postaviti za premijera Srbije! Samo je problem sto srbi vise vole korumpirane politicare nego uspesne privrednike!
 
Poslednja izmena:

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531
Potpuno se slažem sa tvojim postom.

Samo...
Ljudi poput tog gospodina Slobodana nemaju vremena da se bave politikom. Imaju preča i pametnija posla.


***
A i sigurnija .
Po njih i po clanove njihove porodice.
Samo da ovo objavljivanje ne izazove "kontra udar " od strane "onih iz neke druge Srbije" .
Neka ovom coveku Bog nadoknadi "za svaki ovako ulozeni talant - bar dest ".
 

antoanko

Poznat
Poruka
7.140
Чуо сам за овај случај. Тако су се понашале газде у Београду пре 2.светског рата, тако се понашао мој деда и после 2.светског рата - али то је потпуно незамисливо ЗА ОВЕ ЛОПУЖЕ КОЈЕ СУ СЕ ДОВУКЛЕ ИЗ ШУМЕ ...

Ја сам за такав КАПИТАЛИЗАМ А ОН СЕ ЗОВЕ ХРИШЋАНСКИ КАПИТАЛИЗАМ.

Не знам ко је и одакле је овај човек из текста, баш ме занима...

Sad će ti komunisti reći da to nije istina...gazde su pre rata bile krvopije i kod njih se radilo za ''torbicu brašna''....i mene interesuje ko je ovaj čovek kad o njemu do sad nisam nikad ništa čuo?
 

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.709
Чуо сам за овај случај. Тако су се понашале газде у Београду пре 2.светског рата, тако се понашао мој деда и после 2.светског рата - али то је потпуно незамисливо ЗА ОВЕ ЛОПУЖЕ КОЈЕ СУ СЕ ДОВУКЛЕ ИЗ ШУМЕ ...

Ја сам за такав КАПИТАЛИЗАМ А ОН СЕ ЗОВЕ ХРИШЋАНСКИ КАПИТАЛИЗАМ.

Не знам ко је и одакле је овај човек из текста, баш ме занима...

Lopuže iz šume su davale iste te kredite i iste te pogodnosti svojim radnicima.
ne zaboravi da 8 časovno radno vreme je uvedeno tek kod komunista, da je godišnji odmor uveden tek kod komunista, regres, socijalno, zdravstveno.....tek kod komunista....
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.