needlman
Primećen član
- Poruka
- 635
Svaka naša težnja i jeste težnja da pobedimo, da nadmašimo Prirodu samu , iz puke ebene sebičnosti ! Kako bi se posle hvalili ,ili barem samozadovoljavali tim kvazi dostignućem! Ljudi su laž sami po sebi , do te mere se lažemo da umišljamo hiljadama godina , od kako nam je samosvesti , kako smo toliko bitni ...a u istinu smo bitni koliko i čestica atoma u univerzumu ! Realno gledano, nepostojimo koliko i stvarnost koju projektujemo svako po sebi, što postoji!
U načelu smo unakazili stvarnost, pa je istina samo ono što je verifikovano (a to je po najmanje)! Da je pravda tamo gde je i moć, i da se ratom donosi mir i sloboda (a sve je laž)...pa čak i kada cilj opravdava sredstvo , isto je laž kakve nema nigde u surovoj i prelepoj Prirodi...tamo gde vladaju doslednost i principijelnost, i Univerzalni zakoni , tamo čoveka nema , ili ga pak želi biti ali jedino u predatorskom i pokoravajućem kontekstu!
I svaka namera , da se naša stvarnost, odnosno njezina elementarna načela vaskrsnu , te da se opet , samo zarad spasa našeg bukvalnog, i fizičkog, su uzaludni , jer su i lažni! Sve dok se nepotamanimo u apokaliptičnim razmerama, i tek onda , većini postane jasno koliko smo gadni i animalniji od samih životinja BILI (sva nam je moć komunikacije , učenja , pamčenja, poimanja , bivstvovanja , svesti...totalno jalova i time smo još bedniji od brabonjka) te se okrenemo bivstvovanju u skladu sa načelima Majke Prirode , a tek onda "ljudskosti" i našem viđenju Pravičnosti i Bogova raznih, koje smo od starta samog poumorili i upokojili ih (ma koliko mi sad ko prebacio, da sam antihrist, veći sam vernik od svih njih koji se na svojim slavama ponapijaju i samo gledaju ko je koliko zalogaja pojeo, te da mu na njegovoj slavi vrate...banalizujem , ali ima još nebrojeno mnogo primera krivovernosti, te sam i čovečniji od Amfilohija Radovića...) , možda tada, nekada kada ta bića, budu na nas gledali kao na nepojmljive im organizme...tek tada će stvarnost biti stvarnost , istine (ako ih i ima?) će biti istine, neki pojmovi će opet biti to što i zaista jesu...
Do tada, me je sramota, i gadim se što sam pripadnik istog roda kao neki što imaju imena i lične karte, a krivo mi je što nisam Ponositi Kamen ili Uzvišeno DRVO...
U načelu smo unakazili stvarnost, pa je istina samo ono što je verifikovano (a to je po najmanje)! Da je pravda tamo gde je i moć, i da se ratom donosi mir i sloboda (a sve je laž)...pa čak i kada cilj opravdava sredstvo , isto je laž kakve nema nigde u surovoj i prelepoj Prirodi...tamo gde vladaju doslednost i principijelnost, i Univerzalni zakoni , tamo čoveka nema , ili ga pak želi biti ali jedino u predatorskom i pokoravajućem kontekstu!
I svaka namera , da se naša stvarnost, odnosno njezina elementarna načela vaskrsnu , te da se opet , samo zarad spasa našeg bukvalnog, i fizičkog, su uzaludni , jer su i lažni! Sve dok se nepotamanimo u apokaliptičnim razmerama, i tek onda , većini postane jasno koliko smo gadni i animalniji od samih životinja BILI (sva nam je moć komunikacije , učenja , pamčenja, poimanja , bivstvovanja , svesti...totalno jalova i time smo još bedniji od brabonjka) te se okrenemo bivstvovanju u skladu sa načelima Majke Prirode , a tek onda "ljudskosti" i našem viđenju Pravičnosti i Bogova raznih, koje smo od starta samog poumorili i upokojili ih (ma koliko mi sad ko prebacio, da sam antihrist, veći sam vernik od svih njih koji se na svojim slavama ponapijaju i samo gledaju ko je koliko zalogaja pojeo, te da mu na njegovoj slavi vrate...banalizujem , ali ima još nebrojeno mnogo primera krivovernosti, te sam i čovečniji od Amfilohija Radovića...) , možda tada, nekada kada ta bića, budu na nas gledali kao na nepojmljive im organizme...tek tada će stvarnost biti stvarnost , istine (ako ih i ima?) će biti istine, neki pojmovi će opet biti to što i zaista jesu...
Do tada, me je sramota, i gadim se što sam pripadnik istog roda kao neki što imaju imena i lične karte, a krivo mi je što nisam Ponositi Kamen ili Uzvišeno DRVO...
Poslednja izmena:
. Šalim se malo, ali zaista, priroda je htela da budemo njen deo i mi ne možemo zbog toga biti manje savršeni od nje. Među životinjama takođe posotoji grubost, lukavstvo, nadmetanje, surovost... Međutim, svaka od njih, kao i sam čovek ima neku ulogu u svetu. Naravno, okolnosti umeju da nateraju pojedinca da misli kako je čovek generalno surov, ali ne treba zaboraviti da postoji mnogo dobrih i učtivih ljudi sa pravim sistemom vrednosti. Sve je to jako složeno, ali priroda je postavljena tako da sve što je njen deo ima važnu ulogu u njoj.
)
