"Gađenje" jedna od prvih reči dešifrovana sa svitka starog dve hiljade godina

[Nina]

Naučnici Univerziteta Oksford dekodiraju drevni svitak koji je bio jedan od stotinu ugljenisanih tokom erupcije Vezuva 79. godine nove ere.
Artefakt, koji se čuva u Bodlejanskim bibliotekama Univerziteta u Oksfordu, peti je netaknuti svitak iz Herkulaneuma koji je odmotan u okviru „Izazova Vezuv”, takmičenja osmišljenog da ubrza dešifrovanje svitaka koji čine neprocenjiv izvor podataka o starom Rimu i Grčkoj.

Koristeći veštačku inteligenciju i druge kompjuterske tehnike za spajanje svitka i poboljšanje vidljivosti mastila, tim „Izazova Vezuv” uspešno je generisao prve slike teksta unutar svitka, poznate kao PHerc. 172. Tim iz Oksfordove bibilioteke je u sredu saopštio da su počeli da tumači delove teksta.
Jedna od prvih reči koja je prevedena bila je starogrčka διατροπη, što znači „gađenje“, koja se pojavljuje dva puta u nekoliko redova teksta, saopštile su iz Bodlejske biblioteke.

Dešifrovanje drevnih svitaka pomoću veštačke inteligencije
Stotine svitaka iz biblioteke luksuzne rimske vile u Herkulaneumu ugljenisani su kada je grad potpuno uništen u erupciji Vezuva 79. godine.

 

[Nina]

Otkopavanja u 18. veku otkrila su više od hiljadu svitaka u vili, za koju se veruje da je propadala tastu Julija Cezara, a svici su toliko krhki da se raspadaju pri najmanjem dodiru.Svici bi se raspali da su istraživači pokušali da ih razviju, što bi potpuno uništilo svaki pisani trag u njima.

Istraživači misle da je mastilo kojim je on pisam bilo gušće, verovatno sa više olova, ali će biti potrebno dalje ispitivanje da bi se identifikovao precizan recept koji je mastilo učinio mnogo čitljivijim od drugih svitaka koji su pronađeni, saopštile su Bodlejanske biblioteke.

Sils je prošle godine rekao u izjavi za Si-En-En da je ključni izazov bio da se dokumenti praktično odmotaju i da se crno mastilo učini vidljivije od karbonizobanih papirusa, kako bi mogao da se pročita sadržaj.Tehnike mašinskog učenja ne dekodiraju tekst, već povećavaju čitljivost mastila koje je korišćeno za pisanje teksta. Transkripciju i prevod teksta će ipak raditi naučnici, uključujući i one sa Univerziteta u Oksfordu.
Istraživači dalje usavršavaju slike svitka u nadi da će poboljšati jasnoću teksta i možda doći do najdubljeg dela karbonizovanog svitka, gde je verovatno sačuvan naslov dela.