GADAFIJEVE MILIJARDE I DALJE U ZAPADNIM BANKAMA: ...

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.538
" Gadafoijeve milijarde i dalje u zapadnim bankama :

Pismo belgijskog ministra otkrilo licemerje Zapada! Evo šta su tražili od Libije! (VIDEO)


1771701_untitled1_ls.jpg


Belgija je zatražila od Libije da izmiri dugove belgijskim firmama iz Gadafijeve ere, dok je istovremeno povećala izglede za omogućavanje isplata iz sredstava zamrznutih sankcijama, otkriva pismo ministra spoljnih poslova Didijea Rejndersa.

Belgijska vlada je pod sve većim pritiskom da objasni zašto je omogućila više stotina miliona evra, a možda i preko milijardu evra u kamatama da odu nepoznatim primaocima sa zamrznutih računa u Briselu koji su pripadali režimu Moamera Gadafija, srušenog i ubijenog 2011. godine.



Procenjeno je da je oko 16 milijardi evra Gadafijevog novca bilo na zamrznutim računima.




UN su u septembru zaključili da je Belgija prekršila zakon dopuštanjem takvih isplata, koje su izvršene između 2012. i 2017. godine.

Jedno moguće objašnjenje za odluku Belgije pojavilo se u sredu nakon što su Politiko i belgijski mediji došli u posed pisma iz 2012. godine, u kojem je Rejnders libijskoj vladi naveo da želi da se ispalte računi belgijskim kompanijama nakon što je spomenuo mogućnost deblokiranja zamrznutih računa.



Rejnders je pisao ministru spoljnih poslova Belgije Ahuru Ben Kajalu da su belgijske trupe pomogle u oslobađanju Libije i da "u tom duhu" sada želi da ga obavesti o libijskoj imovini u Belgiji. On je ukazao na tehničku mogućnost "oslobađanja" ovih zamrznutih sredstava, a zatim je naveo dugove nizu belgijski kompanija, uključujući proizvođača oružja "FN Herstal" i još jednoj kompaniji u sektoru odbrane.



U pismu od 1. avgusta 2012. Rejnders objašnjava Ben Kajalu da postoji "formalna mogućnost" prema zakonima EU o sankcijama "da se oslobode zamrznuta sredstva za, između ostalog, humanitarne ciljeve."



Rejnders je priložio listu od skoro 30 miliona evra za neisplaćene račune za osam belgijskih kompanija.



"Da bih izmirio ove zaostatke, bio bih vam zahvalan ako biste mogli da mi dostavite naloge za plaćanje za svaki pojedinačni ugovor. To će nesumnjivo poboljšati uslove vezane za finansiranje izvoza i olakšati dalje komercijalne aktivnosti između naše dve zemlje", piše on.

Nejasno je, međutim, da li je bilo koji deo novca koji je Belgija na kraju oslobodila iz libijskih računa upotrebljen za plaćanje tih specifičnih dugova. Dejvid Marešal, portparol Rejndersa, izjavio je da ministar nema saznanja o bilo kakvoj odluci o odmrzavanju sredstava ili da li su isplaćena belgijska preduzeća.



Iz kompanija koje su navedene u pismu, za sada niko nije potvrdio da im je Libija isplatila dugovanja.



U pismu koje je 12. februara ove godine uputio Eriku van Rompeju, predsedniku Odbora za finansije belgijskog parlamenta, Rejnders je odbacio svaku vezu između odmrzavanja sredstava i dugova prema firmama u Belgiji. On je takođe pokušao da prenese odgovornost na ministarstvo finansija.



"Želim da skrenem vašu pažnju na činjenicu da je ovo pismo napisano tokom perioda i u kontekstu u kojem je, u skladu sa važećim pravilima, proučavana mogućnost da se ta sredstva odmrznu za humanitarne projekte u korist libijskog stanovništva. Međutim, to je zahtevalo saradnju libijskih vlasti. Takođe sam iskoristio priliku da još jednom ponovim da zamrzavanje ili oslobađanje sredstava u Belgiji spada u nadležnost ministra finansija", napisao je Rejnders o spornom pismu.

Pojava Rejndersovog pisma iz 2012. godine je najnoviji razvoj u tekućoj domaćoj i međunarodnoj borbi oko sredstava koja pripadaju Libijskoj investicijskoj upravi (LIA), ali koja se nalaze u Belgiji.

Prošle godine, panel eksperata UN za Libiju izjavio je da Belgija krši međunarodne sankcije kojima je pogođena imovina koja je nekada bila u vlasništvu Gadafija, tako što je isplaćivala kamate i druge zarade od ovih računa. Panel je rekao da s obzirom na nestabilnost u zemlji, sporova oko autoriteta LIA i nedostatka mehanizma nadzora, odmrzavanje novca "moglo bi da dovede do zloupotrebe i zloupotrebe sredstava".



Zbunjenost oko pravnog statusa režima sankcija EU Libiji pretvorila se u spor oko toga da li je oslobađanje novca bilo u skladu sa međunarodnim pravom.

Dok je Gadafijevo bogatstvo trebalo da bude čuvano za libijski narod dok se ratom razorena država ne stabilizuje, dokumenti koje je pregledao Politiko pokazuju da su u proteklim godinama sa zamrznutih računa u Briselu isplaćivane kamate na račune u Luksemburgu i Bahreinu.



Kamata je otišla na račune koji pripadaju LIA, suverenom fondu zemlje, osnovanom 2006. godine.

Nakon intervencije pod vođstvom NATO-a koja je srušila Gadafija, koji je ubijen u oktobru 2011. godine, u zemlji praktično vlada bezvlašće, pa nije jasno ko sada rukovodi ovom agencijom i ko dobija novac koji stiže na njene račune.

Dve grupe tvrde da su zvanična vlada u Libiji: Ona iz Tripolija koju podržavaju Ujedinjene nacije i još jedna sa sedištem u istočnoj luci Tobruk, koju podržava vojska. Obe frakcije su imenovale šefove fonda LIA.



Da stvar bude još komplikovanija u Tripoliju postoje dva čoveka koja tvrde da su zakoniti čelnici fonda.



Politiko je kontaktirao advokate, konsultante, bivšeg šefa LIA i one koji tvrde da su sadašnji čelnici ovog fonda. Niko nije mogao da objasni ko je, ako je iko, od rivala koji tvrde da su šefovi LIA, mogao da pristupi milionima koji su isplaćeni iz Belgije.



Kurir.rs/Politiko.eu".

https://www.kurir.rs/planeta/320952...rje-zapada-evo-sta-su-trazili-od-libije-video

:rtfm:

Kolonijalne siledzije kada se dohvate necije imovine , ne pustaju je ...

Ni cent .

A ovamo im usta puna "zakona , demonkracije , neprikosnovenosti licne i drzavne imovine , ljudskih prava..." ...!
 
Али замисли ти ту мегаломанију. У оној Либији са шаком јада од становништва ти отуђиш за себе 16 ебених милијарди долара од продаје природних богатстава која су наводно друштвена. 16 милијарди! Само социјалиста може бити тако безобразан.
 
:)

Od rudne rente i to 40 % , a BP , Shel , Texaco duguju Libiji preko 200 milijardi dolaoresa ...!

Gle "mrskogfa diktatora" koji se usudio da postigne takav dogovor sa demokracijom !


Cak 40 % ...?

A tamo neki na "brdovitome Balkanu" jedva iskukase 2% rudne rente ...

Зар тај новац није требао да се слива у државну касу или су у уваженој џамахирији државна каса и приватни џеп владара били исто?
 
Али замисли ти ту мегаломанију. У оној Либији са шаком јада од становништва ти отуђиш за себе 16 ебених милијарди долара од продаје природних богатстава која су наводно друштвена. 16 милијарди! Само социјалиста може бити тако безобразан.

Pa da nagradi sebe za uspešnu prodaju, mora i on nahraniti svoju đecu i rodjake sa po milijardu svakom.
 
Али замисли ти ту мегаломанију. У оној Либији са шаком јада од становништва ти отуђиш за себе 16 ебених милијарди долара од продаје природних богатстава која су наводно друштвена. 16 милијарди! Само социјалиста може бити тако безобразан.

Ta "saka jada" je imala besplatno skolovanje , platu u toku studiranja 2.000 $ mesecno , obavezu da se vrate nakon skolovanja u Libiju i da budu na korsist narodu i drzavi ; mladi bracni parovi stan , siguran posao , zapoceto je izvlacenje vode iz pustinjskog peska i navodnjavanje pustinje ; zdravstvo besplatno ; cak je kolicina vode koja se krije ispod peska procenjena da moze da napoji skoro celu Afriku ...

Malo li je ?

A , da ...!


"Doktator" se usudio da zapreti BP , Shelu , Texacu da nece da obnovi Ugovor sa njima , vec sa Kinom i Rusijom i da ce da ukine Mericki doloores kao sredstvo placanja i time je potpisao sopstvenu "smrtnu presudu" ...

- - - - - - - - - -

Treba tako i Vučić za sebe da odvoji par milijardi iz budžeta, retko ko bi se bunio ionako. Slobini i Mirini putevi su vodili ka Kipru, može i Vučič da izabere neko ostrvo ili banku.

:)

Moze , ali je ovo tema o pljacki Libijskih para od strane tzv. "zapadne demokracije" ; a ti otvori temu o tome sto pises , pa se na njoj raspisii koliko ti je volja ...
 
Ta "saka jada" je imala besplatno skolovanje , platu u toku studiranja 2.000 $ mesecno , obavezu da se vrate nakon skolovanja u Libiju i da budu na korsist narodu i drzavi ; mladi bracni parovi stan , siguran posao , zapoceto je izvlacenje vode iz pustinjskog peska i navodnjavanje pustinje ; zdravstvo besplatno ; cak je kolicina vode koja se krije ispod peska procenjena da moze da napoji skoro celu Afriku ...

Malo li je ?

A , da ...!


"Doktator" se usudio da zapreti BP , Shelu , Texacu da nece da obnovi Ugovor sa njima , vec sa Kinom i Rusijom i da ce da ukine Mericki doloores kao sredstvo placanja i time je potpisao sopstvenu "smrtnu presudu" ...

Како да не. Побунили су се јер им је било много добро. То је можда имала екипа из Триплоија у непосредној близини Гадафијевог шатора. Питај оне из Бенгазија шта су имали.
 
:)


Pitaj ih sta imaju danas ?


Ne pitaj njihove plemenske poglavice , jer kolonijalne sile znaju kakos e sa pogladicama radi - saka staklenih perli , neko musao cebence i kupljeno je sve na njihovoj teritoriji ...

- - - - - - - - - -

" SEDAM GODINA OD UBISTVA :

“Te 2011. sa velikim žarom sam rušio Gadafija. Sad priznajem da mi je to NAJVEĆA GREŠKA“

Kada je pre sedam godina Moamer Gadafi ubijen na ulicama rodnog Sirta, mnogi Libijci osetili su nadu. Posle 42 godine u njihovu zemlju stigle su „revolucija i demokratija“, a diktator je srušen. „Te 2011. sam sa velikim žarom rušio Gadafija. Sad priznajem da mi je to najveća greška“, rekao je libijski lekar šokiranom novinaru BBC-ja u Sirtu...".

https://www.blic.rs/vesti/svet/seda...m-sam-rusio-gadafija-sad-priznajem-da/lxy7pk3
 
:)


Pitaj ih sta imaju danas ?


Ne pitaj njihove plemenske poglavice , jer kolonijalne sile znaju kakos e sa pogladicama radi - saka staklenih perli , neko musao cebence i kupljeno je sve na njihovoj teritoriji ...

Што их геније Гадафи није помирио него је као Тито, гурао њихове сукобе под тепих, подмићивао их и манипулисао, пујдао једне на друге. Једина разлика у односу на Тита је та што Гадафи није цркао на време као ћопави.
 
" O OVOME SE NE PRIČA: Predstavljamo vam pakao Libije posle Gadafija (VIDEO)


Pukovnik Gadafi je linčovan od strane mase 20. oktobra 2011. godine, nakon građanskog rata koji je trajao deset meseci, a oni koji su digli oružje na višedecenijskog vođu libijske revolucije verovatno su se nadali da će izgraditi bolje društvo. Stvorili su fabriku smrti!
Napadnuta ambasad aFrancuske u Tripoliju Foto: Twitter@Eh4b10, AP/Tanjug
Bivši libijski predsednik vlade Ali Zejdan pobegao je iz zemlje nakon što ga je parlament smenio. Njegov naslednik je podneo ostavku manje od nedelju dana nakon postavljena, pošto su on i njegova porodica bili meta oružanog napada. Severnokorejski tanker, "Jutarnja slava", nelegalno je natočio naftu od pobunjenika na istoku zemlje i bezbedno otplovio dalje, uprkos pretnjama vlade da će plovilo biti pretvoreno u "gomilu metala" ako pokuša da napusti luku: libijska mornarica je okrivila loše vremenske prilike za to što je propustila da zaustavi brod.

Milicije stacionirane u Misrati, u zapadnoj Libiji, ozloglašene zbog nasilja i nezavisnosnog delovanja, pokrenule su ofanzivu protiv pobunjenika na istoku i postoji ozbiljna mogućnost da ovaj sukob preraste u novi građanski rat.

Foto: Tanjug/AP/Anja Niedringhaus Foto: Tanjug/AP/Anja Niedringhaus
Otmice, ubistva, pljačke, sukobi na ulicama, klanja, mučenja... deo su svakodnevice čak i u Tripoliju, srcu i prestonici države. Prošle godine je otet čak i sam premijer Ali Zejdan. Obračuni vojske i ekstremista su normalna pojava. Poslanici na zasedanja skupštine sa sobom nose ručne bombe radi samoodbrane. Sportisti igraju na ivici života i smrti: ako izgube, kreću na put bez povratka. Čak ni zapadni ambasadori nisu sigurni: američki je već linčovan, a isto je pokušano i sa francuskim. Pripadnici milicija pljačkaju ljude, upadajući im u kuće i stanove, bez ikakvih pravnih posledica. Silovanja ostaju nekažnjena. Kafići u kojima se okupljaju žene su mete bombaških napada. Demonstranti zauzimaju vladine zgrade kad god im nešto nije po volji.

Ne postoji red i ne postoji zakon.

2010. godine u Libiji je bilo samo 87 ubistava; 2012. ih je bilo 525, a to je povećanje od 503 odsto! Istovremeno, broj pljački je skočio sa 143 na 783: povećanje od 448 odsto!


Bez snažne centralne vlasti sa stvarnim moćima, Libija se doslovno raspada iznutra: tačno tri godine od kako je Francuska odlučila da je za libijski narod najbolje da bombardovanjem zaustavi ofanzivu Gadafijevih trupa koje bi rezultirale gušenjem ustanka u Bengaziju. Njegovi spaljeni tenkovi i dalje su na putu, jer niko ne nalazi za shodno da ih skloni.

Libija je propala država u kojoj ništa ne funkcioniše, i u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko plaća.

Njihov izvoz je opao sa 1,4 miliona barela dnevno 2011. godine na samo 235.000 barela, koliko izvoze danas. Raznorazne milicije drže nezakonito i na svoju ruku oko 8.000 ljudi u privatnim zatvorima i tamnicama, a najveći broj koje su pustili priznali su da su bili mučeni. Nekih 40.000 ljudi u gradu Tavergi, južno od Misrate, izbačeni su iz svojih domova koji su potom uništeni, verovatno zbog podrške pukovniku Gadafiju.

Bengazi, Libija. Foto: Wikipedia/Jaw101ie Bengazi, Libija. Foto: Wikipedia/Jaw101ie
- Što duže libijske vlasti tolerišu milicije koje dejstvuju bez ikakvih posledica, to će kasnije biti teže da ih se natera da odstupe i pokore se. Neprestano produžavanje rokova za njihovo razoružanje samo prolongira pustošenje koje sa sobom donose širom zemlje - kaže Sara Lej Vitson, direktora Hjuman Rajts Voča zadužena za Bliski Istok i Severnu Afriku.

Nažalost, milicije postaju snažnije a ne slabije. Libija je zemlja oblasnih, plemenskih i etničkih gospodara rata koji su često samo dobro naoružani reketaši koji koriste moć koju imaju i odsustvo adekvatnih policijskih snaga. Niko nije siguran: zapovednik libijske vojne policije je ubijen u atentatu u Bengaziju prošlog oktobra dok je u februaru u Derni ubijen glavni državni tužilac; prethodno je, decembra 2011, usred bela dana izvučen iz svojih kola na ulici od strane naoružanih ljudi koji su zahtevali da oslobodi njihovog prijatelja.

Foto: AP/Tanjug Foto: AP/Tanjug
Ponekad motivi uopšte nisu jasni; ubistvo indijskog doktora u martu moglo bi da izazove egzodus preko potrebnih 1.600 doktora iz ove zemlje koji su došli u Libiju da bi pomogli i od kojih zavisi praktično dobar deo zdravstvenog sistema.

Jedna od najzanimljivijih karakteristika trenutnih dešavanja u ovoj zemlji zapravo je ono što se ne dešava: NATO države koje su entuzijastično pošle u rat kako bi navodno zaštitile interese tamošnjeg naroda, danas su potpuno nezainteresovane za ono što se zbiva. Barak Obama je kazao jednom prilikom da je ponosan na svoju ulogu u sprečavanju masakra u Bengaziju, ali je ćutao kao zaliven kada su te iste milicije koje je pomogao otvorile vatru na demonstrante dok su protestovali zbog njihovog prisustva u Tripoliju, ubivši 42 ljudi. Ćutao je kao zaliven kada su te iste milicije na decu na ulicama Tripolija pucale iz protiv-avionskih mitraljeza.


Slučajno ili ne, upravo je sada na svetlost isplivalo ko zapravo stoji između rušenja Pan Amovog aviona iznad Lokerbija 1988. godine, kada je stradalo 270 ljudi. Do sada je to bio najpoznatiji Gadafijev zločin, ali je istraživanje Al Džazire nedvosmisleno pokazalo da on sa tim nema veze, niti libijski obaveštajac Abdelbaset al-Megrahi koji je za to osuđen. Ovo je bilo delo iranskih službi bezbednosti, i bilo je osveta za rušenje iranskog putničkog aviona od strane američke mornarice ranije te godine.

Potpuno je jasno zašto je Zapad želeo Gadafija mrtvog: svakako ne zato što je bio basnoslovno bogati korumpirani diktator, već zato što je vodio svoju patriotsku pro-arapsku politiku, imao mnogo para i radio suprotno njihovim interesima. Inače je prilično smešno pretpostaviti da su Amerikanci srušili Gadafija (a neki kažu i naredili njegovo ubistvo) da bi uspostavili nekakvu sekularnu demokratski izabranu vladu, kada je glavni saveznik Amerike na Bliskom Istoku Saudijska Arabija: država crnja da crnja ne može biti.

Foto: Mass Communication Specialist 2nd Class Jesse B. Awalt/Released Foto: Mass Communication Specialist 2nd Class Jesse B. Awalt/Released
Građanski rat između Gadafija i pobunjenika prikazan je u zapadnim medijima kao sukob između dobra i zla, a ništa nije moglo biti dalje od istine. Gadafi je bio zlikovac koji je uz to i demonizovan, dok su njegovi protivnici tretirani sa velikom dozom naivnosti i nedostatkom skepse; niko se nije potrudio da ih malo istraži dok je rat trajao i zagrebe ispod površine. Nakon toga, zapadni mediji su jednostavno počeli da ignorišu Libiju.

Šta možemo da naučimo iz libijskog iskustva?
Možda ovo: građanska, politička i ekonomska prava ne mogu biti osigurana ako ne postoji snažna država. Libija je, baš kao i Sirija, zemlja podeljena iznutra.
Bila je to za vreme Gadafija, ali je on uspevao da održi mir jer je znao bolje nego zapadni vlastodršci; danas je ta podela otišla u ekstrem, nasilje i smrt.

Libijci nemaju čemu da se nadaju, osim decenija pakla koje su pred njima. Molimo za jedan cinični aplauz Vašingtonu, Parizu i Londonu.


(V. V.)".

https://www.telegraf.rs/vesti/10449...avljamo-vam-pakao-libije-posle-gadafija-video
 
Zašto komunistički diktatori ne slede tu humanu ideologiju jednakosti i skromnosti na svom primeru? Zašto uvek tompus, prostitutke, orgije, milijarde, zlatan prsten, lanac, zlatan plašt, vile, vozni park a ti narode budi skroman, budi jednak a ja sam bog?

Jel to neki sukob ideologije i njihove prirode u njima?

Šizofrena cepanja.
 
" O OVOME SE NE PRIČA: Predstavljamo vam pakao Libije posle Gadafija (VIDEO)


Pukovnik Gadafi je linčovan od strane mase 20. oktobra 2011. godine, nakon građanskog rata koji je trajao deset meseci, a oni koji su digli oružje na višedecenijskog vođu libijske revolucije verovatno su se nadali da će izgraditi bolje društvo. Stvorili su fabriku smrti!

Bivši libijski predsednik vlade Ali Zejdan pobegao je iz zemlje nakon što ga je parlament smenio.
Njegov naslednik je podneo ostavku manje od nedelju dana nakon postavljena, pošto su on i njegova porodica bili meta oružanog napada. Severnokorejski tanker, "Jutarnja slava", nelegalno je natočio naftu od pobunjenika na istoku zemlje i bezbedno otplovio dalje, uprkos pretnjama vlade da će plovilo biti pretvoreno u "gomilu metala" ako pokuša da napusti luku: libijska mornarica je okrivila loše vremenske prilike za to što je propustila da zaustavi brod.
...

Otmice, ubistva, pljačke, sukobi na ulicama, klanja, mučenja... deo su svakodnevice čak i u Tripoliju, srcu i prestonici države.
Prošle godine je otet čak i sam premijer Ali Zejdan.
...
Pripadnici milicija pljačkaju ljude, upadajući im u kuće i stanove, bez ikakvih pravnih posledica. Silovanja ostaju nekažnjena. Kafići u kojima se okupljaju žene su mete bombaških napada. Demonstranti zauzimaju vladine zgrade kad god im nešto nije po volji.

Ne postoji red i ne postoji zakon.


2010. godine u Libiji je bilo samo 87 ubistava; 2012. ih je bilo 525, a to je povećanje od 503 odsto! Istovremeno, broj pljački je skočio sa 143 na 783: povećanje od 448 odsto!


..

Libija je propala država u kojoj ništa ne funkcioniše, i u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko plaća.

Njihov izvoz je opao sa 1,4 miliona barela dnevno 2011. godine na samo 235.000 barela, koliko izvoze danas. Raznorazne milicije drže nezakonito i na svoju ruku oko 8.000 ljudi u privatnim zatvorima i tamnicama, a najveći broj koje su pustili priznali su da su bili mučeni. Nekih 40.000 ljudi u gradu Tavergi, južno od Misrate, izbačeni su iz svojih domova koji su potom uništeni, verovatno zbog podrške pukovniku Gadafiju.

...

Jedna od najzanimljivijih karakteristika trenutnih dešavanja u ovoj zemlji zapravo je ono što se ne dešava: NATO države koje su entuzijastično pošle u rat kako bi navodno zaštitile interese tamošnjeg naroda, danas su potpuno nezainteresovane za ono što se zbiva. Barak Obama je kazao jednom prilikom da je ponosan na svoju ulogu u sprečavanju masakra u Bengaziju, ali je ćutao kao zaliven kada su te iste milicije koje je pomogao otvorile vatru na demonstrante dok su protestovali zbog njihovog prisustva u Tripoliju, ubivši 42 ljudi.
Ćutao je kao zaliven kada su te iste milicije na decu na ulicama Tripolija pucale iz protiv-avionskih mitraljeza.



Slučajno ili ne, upravo je sada na svetlost isplivalo ko zapravo stoji između rušenja Pan Amovog aviona iznad Lokerbija 1988. godine, kada je stradalo 270 ljudi.
...
Ovo je bilo delo iranskih službi bezbednosti, i bilo je osveta za rušenje iranskog putničkog aviona od strane američke mornarice ranije te godine.

Potpuno je jasno zašto je Zapad želeo Gadafija mrtvog: svakako ne zato što je bio basnoslovno bogati korumpirani diktator, već zato što je vodio svoju patriotsku pro-arapsku politiku,
imao mnogo para i radio suprotno njihovim interesima.
Inače je prilično smešno pretpostaviti da su Amerikanci srušili Gadafija (a neki kažu i naredili njegovo ubistvo) da bi uspostavili nekakvu sekularnu demokratski izabranu vladu, kada je glavni saveznik Amerike na Bliskom Istoku Saudijska Arabija: država crnja da crnja ne može biti.



Građanski rat između Gadafija i pobunjenika prikazan je u zapadnim medijima kao sukob između dobra i zla, a ništa nije moglo biti dalje od istine.
Gadafi je bio zlikovac koji je uz to i demonizovan, dok su njegovi protivnici tretirani sa velikom dozom naivnosti i nedostatkom skepse; niko se nije potrudio da ih malo istraži dok je rat trajao i zagrebe ispod površine.
Nakon toga, zapadni mediji su jednostavno počeli da ignorišu Libiju.

Šta možemo da naučimo iz libijskog iskustva?
...

Libijci nemaju čemu da se nadaju, osim decenija pakla koje su pred njima. Molimo za jedan cinični aplauz Vašingtonu, Parizu i Londonu.


(V. V.)".



- - - - - - - - - -



Iako zapadni mediji i dalje blate bivšeg libijskog lidera, ono što oni ne žele da se zna je da je ova afička zemlja imala najveći životni standard na ovom kontinentu.
Danas ona predstavlja jednu od baza Islamske države...

Iako predstavljen kao beskrupulozan diktator Moamer el Gadafi je od Libije, koja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja, stvorio naciju sa najvišim standardom u Africi.


Od kada je počela libijska revolucija, većina medija Moamera el Gadafija predstavljala je kao zločinca i diktatora koji ugnjetava sopstveni narod.

Danas znamo da nije baš sve bilo onako kako je to prikazivala medijska mašina i da su neka dostignuća Gadafijeve vladavine sve vreme prećutkivana.

Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast, obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Pre dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.

Ukoliko bi neki građanin odabrao da se bavi zemljoradnjom, od države bi dobio kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, seme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno.

Malo je poznato da u Libiji nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.


Gadafiju je najviše zamerano da krši ljudska prava u Libiji, a malo je poznato da je naredio da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica.
Tako je Gadafijev otac preminuo, a da je još uvek živeo u šatoru.


Gadafi je izlazio u susret mladencima.
Tako je svaki mladi bračni par dobijao od države po 50.000 američkih dolara kako bi kupio stan i zasnovao porodicu.


Ukoliko bi Libijac poželo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno lečenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smeštaj i prevoz.



Država je čak participirala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća.
...
I hleb je bio praktično besplatan sa cenom od 0,15 dolara za 40 vekni.


Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje, ali i porast gradske populacije. Na žalost, tokom bombardovanja NATO je dobrim delom ovaj vodovod uništio.

Libiju je ostavio bez ikakvog spoljnog duga sa deviznim rezervama od 150 milijardi dolara, koje su, istina, sa početkom revolucije zamrznute širom sveta.



Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja.
Dok su za svako rođeno dete žene dobijale po 5.000 američkih dolara.


Deo novca zarađen prodajom nafte, glavnog izvoznog artikla zemlje, slivao se na račune svih građana Libije.

Kada je Gadafi došao na vlast, istina prevratom, 1969. godine, Libija je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.
Pre nego je zapao u probleme sa ustanicima, Libijci su spadali u narode sa najvišim standardom u Africi.





- Libijci su pod Gadafijem živeli normalno i slobodno kao što se živi ovde u Evropi.
Kažu da je Gadafi za 42 godine vlasti ubio dve do tri hiljade ljudi.
U proteklih godinu dana u Libiji je stradalo preko 60.000 ljudi.

Reč je o samo jednoj godini!

Kažu da je Gadafi ukrao naš novac.
On je živeo u šatoru, a njegovi rođaci su živeli kao i svi drugi.
Čak i da je ukrao milione, znate li koliko smo milijardi izgubili zbog rata koji nas je zadesio i koliko sada gubimo?!
Svi se sada prave da ne znaju i niko ne pominje našu naftu.
Govorili su da je Gadafi diktator.

U njegovo vreme 17.000 ljudi je ležalo u zatvoru.
...
Pritom, kriminalci su pušteni, a u zatvore su strpani oni čiji je jeidni greh što su podržali Gadafija.
Problem nije bila diktatura Gadafija, već to što velike zemlje i velike kompanije imaju ekonomske interese u Libiji.


Mohamed priznaje da je i u vreme Gadafija bilo grešaka, ali kaže i da je bilo kritičara koji su tražili da se stvari poprave.

...

Iako nije posetio zemlju još pre rata, Mohamed kaže da se čuje sa rođacima i da prati šta se tamo dešava.
O tome kako je u Libiji danas, kaže:

- Sve je u haosu.
Jedan dan ima struje, pa deset nema. Interneta nema, a telefoni rade povremeno. Sve komunalne usluge su stale i sve je u haosu. U vreme Gadafija mogli ste da napunite rezervoar za tri evra, a sada je nekoliko meseci bila nestašica?! Problem u Libiji je u tome što niko ne može da kontroliše plemena. Sada imate milion Gadafija u Libiji koji misle da im sve pripada i sve žele da prisvoje za sebe! Volim Gadafija jer su u njegovo vreme svi imali sve! Gadafi je dao nadu Africi. Želeo je da napravi jednu banku za celu Afriku. E, tu je pogodio Zapad i njihove interese.

- Srbija je uvek predstavljana kao prijatelj Libije i tako smo učeni i u školi. Gadafi je voleo Srbiju zato što je video kao neprijatelja zapadnih interesa. Podržavao je Srbiju i tako što je slao naše studente ovde da se školuju. Govorio je da svako treba da ide u Srbiju i da se tamo obrazuje.".

https://www.telegraf.rs/vesti/17308...i-ovako-se-zivelo-u-libiji-pod-gadafijem-foto
 
Zašto komunistički diktatori ne slede tu humanu ideologiju jednakosti i skromnosti na svom primeru? Zašto uvek tompus, prostitutke, orgije, milijarde, zlatan prsten, lanac, zlatan plašt, vile, vozni park a ti narode budi skroman, budi jednak a ja sam bog?

Jel to neki sukob ideologije i njihove prirode u njima?

Šizofrena cepanja.

:)

Mozda su se "samo malko" ugledali na kapitaliste i filantrope sa zapada ?

Ovako nesto :


:)

Sve "sa svojih deset prstiju" ...
 
Сирома живео у шатору, како скроман човек. Сада видим откуд му 16 милијарди, није плаћао порез на имовину!

160309-nuzzi-trump-ponzi-tease_uppknj.jpg



trump-wealth.png


trump-wealth.jpg


59a75c4d6105783babcac7153135466a


images


- - - - - - - - - -

Haha slikao se u šatoru i od toga su pravili plakate verovatno po gradovima Libije. A vamo na računu milijarde državnog novca. Niko ne laže kao diktator niko ne laže kao komunista.

"LIBIJCI BI DA OŽIVE GADAFIJA: Sada slave dan kada je pukovnik došao na vlast, zemlja je RAZORENA, a čoveka zaduženog za smrt vođe POJEO JE MRAK!
PLANETA 22.10.2018. 19:28h
Sedam godina posle ustanka u kome je ubijen libijski vođa Moamer Gadafi, stanovnici te zemlje sada priznaju da im nedostaje dugogodišnji diktator, izmučeni svakodnevnim životom ispunjenim haosom, nestancima struje i borbama protivničkih milicija za kontrolu nad duboko podeljenom zemljom.



Kad je pre šest godina Gadafi ubijen na ulicama rodnog Sirta, mnogi Libijci osetili su slobodu posle 42 godine života pod čvrstom rukom. Ali, demokratija kojoj su se nadali pretvorila se u građanski rat raznih milicija, dok su istovremeno privredni parametri u stalnom padu. Stoga ne čudi izjava jednog lokalnog lekara koji je izjavio da je 2011. godine sa velikim žarom rušio Gadafija, a da danas uviđa da je to bila najveća greška. Mnogi Libijci danas smatraju da je život pod Gadafijem bio neuporedivo bolji nego što je sada.




FOTO: PRINTSCREEN/ YOUTUBE
Pukovnik po činu, Gadafi je vladao čvrstom rukom koristeći se korumpiranim

državnim aparatom, ali istovremeno je držao u miru zavađena libijska plemena i, zahvaljujući ogromnim prihodima od nafte i gasa, osiguravao stanovništvu pristojan standard, nedostižan za narode okolnih država, a i za neke narode u istočnoj Evropi.



Ali, kada je 2011. izbila pobuna, glavni grad Tripoli pao je krajem avgusta, a Gadafi je pobegao u rodni Sirt, koji su okružili pobunjenici. Očajni Gadafi odlučio se tada na samoubilačku akciju probijanja obruča konvojem vozila. Konvoj su bombardovali NATO-avioni, a Gadafi se sakrio u odvodnoj cevi gde su ga pronašli besni pobunjenici i ubili.




FOTO: PROFIMEDIA
Snimci poslednjih trenutaka nekad neprikosnovenog libijskog vođe, izazvale su mučninu i gađenje širom sveta. Gadafi je završio među razularenom ruljom koja ga muči, prebija, siluje nožem i na koncu ubija hicem iz pištolja. Njegovo telo kasnije je izloženo poput lovačkog trofeja.



Libijske vlasti nikada nisu u potpunosti istražile smrt bivšeg lidera, uprkos obećanjima da će to učiniti, a Omran Bin Šaban, pobunjenik zaslužan za hapšenje Gadafija je pod nerazjašnjenim okolnostima umro u Francuskoj 2012. godine dok je primao terapija.



Ali, situacija posle Gadafijevog pada može se opisati kao potpuni haos. Narod kome je dosta nasilja i rata libijske revolucije, želi povratak pravde i vladavine zakona. Ali, vlada nacionalnog jedinstva u Tripoliju koja ima potporu UN-a, bori se kako bi uspostavila svoju vlast u čitavoj zemlji, sa suprotstavljenim parlamentom na istoku zemlje, koji podržava jedinice kontroverznog maršala Kalife Haftara.




FOTO: EPA
Većina Libijaca bi volela da je mogla da vidi Gadafija pred sudom, jer je na mnoga pitanja samo on mogao da odgovori. Uostalom, vladao je više od četiri decenije. Ali, sada većina Libijaca, uključujući i bivše srednje rangirane lidere pobunjenika, misli da je Gadafi ubijen upravo zato da ne bi dobio priliku da govori, jer je znao previše. Gadafijeva ispovest bi nanela ozbiljnu političku sramotu mnogim regionalnim i svetskim liderima.



Bez sumnje, Libija je danas slomljena zemlja bez centralne vlade. Umesto toga, ona ima dve zavađene vlade - jedna u Tripoliju, koju ne priznaje nijedna druga država, a drugu u gradu El Bajada, koja ima beskorisno međunarodno priznanje. Istovremeno, u zemlji deluju i različite terorističke grupe. Najopasnija od njih je Islamska Država (IS), koja se do sada proširila na tri grada: Derna na istoku, Sirt u sredini i Subratu na zapadu. Pre manje od dve nedelje, Islamska država je preduzela do sada svoj najsmeliji napad u Libiji, na zatvor o okviru vazdušne baze Mitiga u Tripoliju, za koju se verovalo da je bezbedna.



Veliki broj Libijaca deli mišljenje da je libija posle Gadafija izneverila sva očekivanja, naročito ako uporede svoju zemlju danas, sa onim što je bila pod vladavinom Gadafija.




FOTO: PROFIMEDIA
U vez s tim, hiljade Libijaca slavilo je početkom septembra 49. godišnjicu revolucije u gradu Sabi, a okupljeni su mahali zastavama sa likom bivšeg lidera Moamera el Gadafija, koji je vodio zemlju od 1969-2011. Praznik se slavi kao sećanje na državni udar i uspostavljanje Gadafijevog režima 1. septembra 1969. godine.



Praznik je pompezno slavljen za vreme vladavine Gadafija, ali su se nakon njegove smrti Libijci ustručavali da proslavljaju dan revolucije, neki iz revolta prema Gadafiju, a neki iz straha da će biti shvaćeni kao njegove pristalice.



Međutim, građani Sabe su odlučili da, prvi put nakon smene vlasti u Libiji, proslave 1. septembar na ulicama, i na taj način iznesu i svoje nezadovoljstvo trenutnim vladajućim strukturama u naftom bogatoj afričkoj državi.



Istovremeno, različite milicije i dalje deluju van svake kontrole vlade, dok sudstvo jedva funkcioniše. Hapšenja, kidnapovanja i ubistva se i dalje dešavaju, mada u manjoj meri nego pre . Sporadične pucnjave, barikade i isključenja struje su postali rutina.




FOTO: FACEBOOK
Bengazi, drugi glavni grad u Libiji, u kome je u februaru 2011 revolucija počela, je gotovo potpuno uništen u ratu između vojske međunarodno priznate libijske vlade, sa sedištem u El Bajadi, i različitih islamističkih frakcija koje su skoncentrisane uglavnom u severnom primorskom delu grada.



U odnosu na pre godinu dana, život za obične Libijce u prestonici se možda malo popravio, ali je još uvek daleko od normalnog - a normalno je ono što je nekad bilo pod Gadafijem. Ljudi još uvek nemaju sigurnost i bore se da sastave kraj s krajem, zbog naglog porasta cena i malo dostupnih subvencionisanih osnovnih namirnica. Osnovne medicinske usluge su skoro nepostojeće, što primorava ljude da se leče u susednom Tunisu. Onima koji imaju novca i žele da idu u Evropu iz bilo kog razloga, sve je teže, jer su sve ambasade zapadnih zemalja odavno zatvorene; da bi se prijavili za vizu, Libijci moraju da putuju u Tunis.



Proizvodnja nafte, glavni izvor prihoda vlade je pala za tri četvrtine, a zemlja sada vadi manje od pola miliona barela dnevno, zabog čega nema toliko potrebnog novca za plate hiljade državnih službenika. Plate vladine birokratije kasne najmanje tri meseca. Svi glavni infrastrukturni projekti, koji su bili u toku kada su nemiri počeli pre četiri godine su stali, a sve veće strane kompanije su otišle, ostavljajući za sobom zarđale građevinske kranove. Hiljade Libijaca je i dalje raseljeno unutar zemlje, a procenjuje se da je milion građana bilo prinuđeno da traži sigurnost u inostranstvu - naročito u Egiptu i Tunisu.




FOTO: FOTO: PRINTSKRIN/YOUTUBE
Takođe, o haosu koji vlada u Libiji svedoči i to da se migranti koji iz Afrike pokušavaju da dođu do Evrope na pijacama prodaju i kupuju kao robovi. U intervjuima sa Međunarodnom organizacijom za migracije, brojni migranti su prepričali kako su bili prodavani i kupovani na parkiralištima i gradskim trgovima. Oni obrazovaniji postižu "više cene". Ali, na tim se pijacama migranti se prodaju za cenu od dva do petsto dolara. Nakon toga ih koriste kao radnu snagu. Žene kupuju "privatni klijenti", nakon čega su prisiljene na prostituciju. I muškarci i žene su prijavili slučajeve fizičkog zlostavljanja. Neki uspeju pda pobegnu, ali drugi ostaju zarobljeni, i rade u nehumanim uslovima, sasvim besplatno.



U međuvremenu, političke frakcije se i dalje svađaju oko sastava naredne vlade u beskrajnim razgovorima pod okriljem UN-a razgovorima u Maroku. Ljudi imaju sve manje nade da će njihova zemlja biti sačuvani u skorije vreme. ".

https://www.kurir.rs/planeta/314183...-coveka-zaduzenog-za-smrt-vodje-pojeo-je-mrak
 

Back
Top