Причали смо о Хајдуку а не о другим клубовима. Наравно да је и у загребачким и београдским клубовима било разних народности.У време оснивања тих клубова јако мали број људи је то занимало, свако је био драгоцен, тек касније фудбал стиче статус какав има данас, тада је чак био и непожељан, бар према сведочењу неких тадашњих играча, попут Срђана Мркушића који је бранио боје управо Хајдука, БСК и Звезде после рата.Углавом су то били студенти из иностранства и чланови соколских друштва који су се у њима бавили спортом.
Пре распада Југославије тематика националне идентификације тадашњих клубова није ни била актуелна, нико није о томе размишљао, тек после тога је то кренуло и траје и данас па се већина труди да докаже исконско српство и хрватство појединих клубова, заборављајући да је време у коме су ти клубови оснивани посве другачије.Колико пута си чуо да пургери скандирају навијачима Хајдука да је клуб за који навијају српски, или да Торцида скандира њима да је Динамо српско име, или навијачи Звезде навијачима Партизана да су основани у Загребу од стране Туђмана и друге будалаштине.