У неким случајевима се останак у френд зони дебело исплати.
Имао сам неке френдове. Она је била манекенка, мислица, висока...згодна...атрактивна, агресивна.
А он мали, буцко, проћелав на 'лебац да га мажеш. Али изузетно интелигентан, са јаким послом. Уз њу је био меда, прави френд. Све је радио за њу. Она га је максимално искоришћавала. Тј. његове ресурсе.
После, да би га задржала, дала му је.
Затим, миц по миц, почели су и да буду заједно, али да се не зна. Јер...она згодна, бесна..риба прва лига. А он мали смотани буцко, који јој тепа у сваком тренутку. Држали су се за руке само у пустим улицама. Он је пристајао на то. Пред другима су били само другови.
На крају ју је оженио.
Мада...мислим да је данас мало незадовољан јер је оженио аждају.
Па ипак, да није њу, вероватно би остао сам, заувек, или би морао да се задовољи неком тешком ругобом.