Frida i Diego:Ljubav slona i golubice

[Neprilagođena]

Čudesna, večna, nepojmljiva običnim ljudima, ispunjena ludilom i strašću -
ljubavna priča Fride Kalo i Dijega Rivere bila je ostala možda i najčudnija u novijoj istoriji!

Najekscentričnija umetnica prošlog veka, sa cvećem u kosi, prkosom u očima, osmehom na licu i otvorenog srca, borila se protiv vetrenjača, neumorno i sa stilom!
Život piše romane, a njen je ostao nesaglediv, prožet čudima, tragedijom i ogromnom ljubavlju!
Životna priča legendarne meksičke slikarke Fride Kalo jeste komplikovana epopeja o tragediji, nepokolebljivosti, talentu i čudima,
ali ono što ju je više od svega obeležilo jeste vatrena i neprolazna ljubav sa Dijegom Riverom.
Samouverena, prkosna i upečatljiva, istovremeno besramna i mekana, spremna da se bori za svoje ideale do krvi,
dizala je za sobom čarobnu prašinu, gde god bi kročila.

Frida, sa cvećem u kao gar crnoj kosi i teškim srebrnim nakitom,
sa jarkocrvenim usnama, uvek živa i vatrena, okupana najlepšim bojama Meksika,


Ono što je trajno usmerilo njen život u pravcu umetnosti, dekadencije, intriga i pritajenog besa ka životu,
jeste užasna saobraćajna nesreća koju je doživela u svojoj osamnaestoj godini.
Teške ozlede kičme, noge i materice, Fridu su zamalo koštale života,
međutim i u ovoj bici, kao i u većini drugih, izvojevala je pobedu!
Ipak, snaga volje i dostojanstvena borba nisu bile dovoljne da Fridu izleče i od trajnog oštećenja kičme,
te je tokom godina pretrpela ukupno trideset i dve operacije,
ostavši ostatak života "zarobljena" u metalnom korsetu, koji je doslovce čuvao njeno telo da se ne raspadne.

 

[Neprilagođena]

Ono što je više od svega njen život obojilo patnjom i suzama, ali i najvećim ushićenjima,
radošću i trenucima čiste, nepregledne ljubavi jeste burna avantura sa čuvenim meksičkim slikarom i muralistom Dijegom Riverom.
Njihova ljubavna bajka upamćena je kao prepuna krševa, lomova, zapleta, peripetija, laži i prevara,
ali i kao fantastična, neponovljiva, euforična i svevremena.
Potrajala je 30 godina, sve do poslednjog dana života ove revolucionarne umetnice.

Dijego Rivera, dvadeset godina stariji od Fride, u Meksiku je uvažavao status žive legende,
i mada fizički neugledan i nezgrapan, kao jedan od najmoćnijih i najšarmantnijih ljudi tog vremena, važio je za velikog zavodnika.
Meksička umetnica upoznala je Dijega još kao 15-godišja devojčica, u školi u kojoj je on bio profesor.
Uprkos razlikama u godini, visini, stasu, statusu, uprkos tome što je Dijego već bio oženjen, Frida se zaklela da će on jednog dana biti njen.

- Moja ambicija je da imam dete Dijega Rivere. I on će to saznati jednog dana -
pričala je ona svojim poznanicima.



U tom trenutku, takva Fridina ideja bila je tek obična fantazija.
Ipak, šest godina kasnije sudbina se poigrala i njene želje pretočila u stvarnost, spojivši ovaj neobičan par.
Okolnosti su bile povoljnije - Dijego je bio razveden, a Frida je odrasla i sazrela.


Par se venčao a u godinama koje će uslediti oboje su mogli da se pohvale vrtoglavim usponima u karijerama i pustolovnim životom u Americi.
Međutim, lična tragedija je sve promenila - Frida je doživela sponatni pobačaj, koji ju je trajno "osakatio" na emotivnom polju, ali i obeležio njeno slikarstvo.
Tada je nastala slika "Sponatni pobačaj u Detroitu", koji je otvorio seriju dirljivih i potresnih autoportreta koji su je i vinuli u sam krem umetničkog sveta.
Rivera je bio zaljubljen u Amerku, dok je Frida prezirala istu i čeznula za domovinom.
Posle žestokih svađa i diskusija par se vratio u rodni Meksiko, ali ispostavilo se da je baš to narušilo njihov odnos, više od bilo čega.
Ubrzo po povratku Dijego se upustio u aferu sa mlađom Fridinom sestrom Kristinom, a ona je ostala razorena i skrhana ovakvom izdajom od dve osobe koje je najviše volela.

Frida mu je oprostila i par se pomirio, ali je ostao gorak ukus u njenim ustima -
ovaj incident označio je prekretnicu u njihovom odnosu koji su ubuduće karakterisala neverstva i otvorene preljube.
- jedno bez drugog nisu mogli, međusobna naklonost i nežnost su večno buktale i nikada se nisu gasile.

 

[Neprilagođena]

"Imala sam dve velike nesreće u životu... jednu kada sam doživela saobraćajnu nesreću, a drugu kada sam upoznala Dijega. I Dijego je bio veća nesreća".

"Bio je kaktus koji svuda uspeva, na pesku i kamenju. A kada cveta, njegovi su cvetovi predivno crveni iili žuti kao sunce",

Vezu korpulentnog i visokog Dijega i nežne i malene slikarke, koja je bila visoka svega 150 cm, metaforično su nazivali zajednicom slona i golubice.
Uprkos razvratnom Riverinom životu, stalnim svađama i problemima, uspeli su da opstanu kao par do kraja Fridinog života,
zahvaljujući nesavladivnoj, ogromnoj ljubavi, nežnosti i strasti koju su imali jedno za drugo!
Ne tako mnogo pre njene smrti, kada su joj zbog gangrene odsekli nogu, uzviknula je:

"Šta će mi noge, ja imam krila!"


I u toj rečenici ogleda se čitav svet ekscentrične Meksikanke:
luckasta i tvrdoglava, britka i duhovita, surovo realna i sa glavom u oblacima istovremeno,
srećna i očajna, spremna da žmuri i gleda širom otvorenih očiju u isti mah!

​

 

[Neprilagođena]

"Frida je bila najvažnija stvar u mom životu"​

Dragoceni zapisi i svedočanstva iz Dijegovog dnevnika daju nam bliži uvid u najburniju ljubav u modernoj istoriji. Između ostalog, on je opisao i trenutak kada je prvi put ugledao Fridu, ni ne sluteći da će postati žena njegovog života, te se prisećao dana kada je njihova ljubav počela, ne zaboravivši da napomene koliko je ona i kao devojčurak od svega 28 godina bila hrabra, neponovljiva i fascinantna.
.
"Tada to nisam znao, ali Frida je odmah postala najvažnija činjenica u mom životu.
A, ona će to zauvek i biti, sve do trenutka dok nije umrla, dvadeset sedam godina kasnije"
(Zapisi Dijega Rivere)

 

[Branko Lori]

https://forum.krstarica.com/threads/frida-kahlo.814823/post-43013631

Ti sve razumeš. Konačno jedinstvo. Patiš, uživaš, voliš, besniš, ljubiš, smeješ se. Rođeni smo za isto. Puni želje za otkrićem i ljubavi prema otkrivenom, skrivenom i boli što ga uvek gubimo.
Lep si. Tvoju lepotu ja ti dajem. Naoružaj se protiv svega što te ne oslobađa. Pobuni se protiv svega što te okiva. Ti voliš sebe. Voli me kao centar. Kao sebe.
Čuj me, miluj me onim što tražiš i onim što si našao.
Idem ka tebi i ka sebi.
Kao svaka dobra pesma.
Frida Kahlo

 

[Redmond]

nisu neki praznik za oči, ni on, ni ona

 

[Neprilagođena]

nisu neki praznik za oči, ni on, ni ona

Pa , nije to bitno ..

 

[vučji čopor]

nisu neki praznik za oči, ni on, ni ona

Али су уметничка дела празник за очи, а то је једино битно на овој теми

 

[gost 433281]

Реално ни слике ништа специјално. Дали је највећи сликар 20 века. Остали ни да приђу.

 

[Branko Lori]

Реално ни слике ништа специјално. Дали је највећи сликар 20 века. Остали ни да приђу.

Vidiš mišljenja su različita i o ukusima ne treba raspravljati !
Dali je za mene običan šarlatan , kao ona Abramovićka koja piša po pomodnim zaludjenicima za sve pare !
P.S. i ovde je fabula o njihovoj ljubavi , a ne o slikarstvu i delima , ako nisi primetio !

 

[gost 433281]

Vidiš mišljenja su različita i o ukusima ne treba raspravljati !
Dali je za mene običan šarlatan , kao ona Abramovićka koja piša po zaludjenicima za sve pare !

Пореди Абрамовићеву са Далијем је врхунац незнања.

 

[Branko Lori]

Пореди Абрамовићеву са Далијем је врхунац незнања.

Sve su to isti šarlatani i lutkari koji su iskoristili svojih 5 minuta !

 

[Poli46]

Ovde je reč o Fridi i Diegu Riveri..Veliki muralista i sitna,ali dušom velika
Frida..Slikarka ali pre svega nežna žena.
Pustite Dalija sa njegovim kapricima i Avramovićku koja ovde još
nije našla mesto..a što se mene tiče ne mora ni da nađe mesto.

 

[Poli46]

Абрамовићева везе нема са сликарством. Ае пали.

To da li ima veze ili nema veze nije ova tema.

 

[Neprilagođena]

Fokus je na njihovoj ljubavi i na životu Fride Kalo ...
Ne na slikarskim delima.
No , i da jeste ..Šta ima tu da traži Abramovićeva ili Dali ..
Ima Salvador Dali svoje teme i svoju priču.

 

[Neprilagođena]

Вожњица.

Ti ..Vožnjice..

Jesi li ti uopšte pročitao o čemu ovde piše,
Ili samo preleteo ..Ili ni to..
Možda samo navratio da se prepireš ?
Ovde se ne prepiremo ..
Pogrešio si deo foruma,

 

[gost 433281]

Сликарка је,а слике су јој врло танке. Моје мишљење,не мора да значи да сам у праву. Шта је проблем? Њен приватни живот који је овде изнешен ме не занима. Уметника ценим по сликама и вештини,а не по томе колико се свађала са супругом и колико га је пута преварила.

 

[Neprilagođena]

Сликарка је,а слике су јој врло танке. Моје мишљење,не мора да значи да сам у праву. Шта је проблем? Њен приватни живот који је овде изнешен ме не занима. Уметника ценим по сликама и вештини,а не по томе колико се свађала са супругом и колико га је пута преварила.

Ako hoćeš da komentarišeš njene slike , imaš i za to temu .
Ovde nije reč o njenim slikama.

 

[Neprilagođena]

Mislim ,ja takođe nisam oduševljena slikarstvom Fride Kalo ,ni Dali mi nije nešto što me obara s nogu ..
Ali su zanimljivi kao ličnosti ..

 

[vučji čopor]

Абрамовићева везе нема са сликарством. Ае пали.

Наравно да нема јер има потпуно различит приступ ликовности, полазећи од тезе да је сликарство исцрпело све потенцијале, да је мртво, и да је данашње сликарство само репетиција већ истраженог.
Већина уметника је имала и има своје музе и ова тема је о томе.
Дали је, на пример имао Галу, ко што је Ривера имао Фриду и ово је тема о томе.

 

[Poli46]

Наравно да нема јер има потпуно различит приступ ликовности, полазећи од тезе да је сликарство исцрпело све потенцијале, да је мртво, и да је данашње сликарство само репетиција већ истраженог.
Већина уметника је имала и има своје музе и ова тема је о томе.
Дали је, на пример имао Галу, ко што је Ривера имао Фриду и ово је тема о томе.

Taj član je već otperjao dalje gde može da se prepucava do mile volje..

 

[Neprilagođena]

Zamolila bih člana Grobara..Da se smiri i ohladi ..
Postovi su pobrisani ..Pa da ne idemo dalje i ne produbljujemo ..

 

[gost 433281]

Члан Гробар прихвата. Пуса

 

[Neprilagođena]

Pisma koja je Frida slala Dijegu:

,, Dijego, ništa ne može da se poredi sa tvojim rukama, ništa nije poput tvojih zlatnozelenih očiju. Moje telo je ispunjeno tobom danima, ti si ogledalo noći, silovit bljesak munje. Ti si vlaga ova zemlje. Šupljina između tvog pazuha je moje utočište, moji prsti dodiruju tvoju krv. Sva moja radost je da osetim život proleća sa tvoje cvetne fontane koju moja čuva kako bi osetila sve puteve mojih nerava koji su tvoji“.

,,Dijego, istina je toliko velika da ne bih volela da pričam, da spavam, da slušam, niti da volim. Da se osećam zarobljeno, bez straha od krvi , izvan vremena i magije, unutar svog vlastitog straha i tvojih velikih teskoba, unutar samog otkucaja tvog srca. Svo ovo ludilo, da sam ga tražila od tebe, znam, u tvom ćutanju, bilo bi samo konfuzije. Zamolila sam te za nasilje, koješta, a ti, ti si mi pružio milost, svoju svetlost i toplinu. Volela bih da te naslikam, ali nema boja, jer postoji toliko mnogo boja u mojoj konfiziji, toliko opipljivih oblika moje velike ljubavi“.

 

[Neprilagođena]

,,Bila je to dugogodišnja žeđ koja se skrivala u našim telima. Zabravljene reči koje nismo mogli da izgovorimo, osim na usnama snova. Sve je bilo okruženo zelenim čudom pejzaža tvoga tela. Na tvom telu; trepavice cveća odgovarale bi na moj dodir, šum potoka. Bilo je tu svakojakog voća u soku tvojih usana, krv nara, horizont mamei jabuke i očišćenog ananasa. Pritisla sam te na svoje grudi i prodor tvog tela prodro je svu moju krv kroz vrhove prstiju. Miris hrastove esencije, sećanja na orah, zeleni dah jasena. Horizont i pejzaži – pratila sam ih poljupcem. Zaborav reči bi formirao tačan jezik za razumevanje pogleda naših zatvorenih očiju. Ti si tu, neopipljiv, i ti si sav Univerzum koji sam oblikovala u prostoru svoje sobe. Tvoje odsustvo, opruge koje drhte u otkucaju sata, u pulsu svetlosti, ti dišeš kroz ogledalo. Od tebe do mojihh ruku milujem čitavo tvoje telo i ja sam na trenutak sa tobom, i ja sam na trenutak sa sobom. I moja krv je čudo koje teče žilama vazduha od mog srca ka tvome. Zeleno čudo pejzaža moga tela postaje čitava priroda. Letim kroz nju da bih milovala zaobljena brda vrhovima svojih prstiju, ruke mi tonu u senovite doline u nagonu da posedujem i obgrljena sam zagrljajemm nežnih grana, zelenih i hladnih. Prodirem u pol cele zemlje, njena toplina me progoni i moje čitavo telo je prožeto svežinom njenog lišća. Njihova rosa je znoj novog ljubavnika. Nije to ljubav, niti nežnost, niti naklonost, to je život sam po sebi. To je moj život koji sam našla onakav kakav sam ga videla u tvojim rukama, na tvojim usnama i u tvojim grudima. Na svojim usnama osećam ukus badema sa tvojih. Naši svetovi se nikada nisu otkrili. Samo jedna planina može znati jezgro druge planine. Tvoja prisutnost lebdi na trenutak ili dva, kao da obmotava celo moje biće u anksioznom iščekivanju jutra. Primetila sam da sam sa tobom. U tom trenutku još uvek ispunjenom osećanjima, ruke su mi potonule u narandže i moje telo oseća da ga okružuju tvoje ruke“.