Фратар у РС код Приједора лечи људе свих вера

Gedeon

Iskusan
Poruka
6.975
Да ли је неко чуо за фрањевца и ркт. свештеника Иву Павића и његову жупу (парохију) Шурковац недалеко од Приједора у Републици Српској?
https://www.zupa-surkovac.com/
Многа су сведочанства да људи оздрављају по његовим молитвама.
https://www.zupa-surkovac.com/hr/group/9/Svjedočenja
Има доста садржаја на интернету. Преко милион људи је било код фра Иве који молитвом у име Исусово помаже многима.
Имао сам једном прилику разговарати са фра Ивом. Он је дубоко побожан човек, он живи своју веру и конзервативан је католик. За нас Србе каже да је велики број некрштених и неоцрковљених људи међу нама, што је на жалост тачно.
 
Фра Иво проповеда појачану побожност Светоме Духу, нешто слично харизматском покрету који се јавио у прошлом веку код протестаната и делом код римокатолика. Неки духовни елементи тога се могу препознати код наших богомољаца, нарочито с почетка покрета.
 
Potpuno je neprihvatljivo da je franjevcima dozvoljeno da djelulu u srpskoj drzavi. To su ustase, franacki agenti, visoki bezbjednosni problem.
Били су присутни и у Немањићкој држави. И они су данас на раскршћу као и сви римокатолици. Са једне стране имају вековну усађивану оданост римском папи а са друге стране их збуњује нови смер у којем се крећу папа и Ватикан.
 
Расцеп европског хришћанства на источно и западно је породило сво ово данашње зло које се шири и уништава хришћанске корене Европе. Без корена стабло не може да живи. Да ли ће се поново ујединити источни и западни хришћани у јединствену Цркву. Не знам, али се надам да хоће. Богу је све могуће. Дух Свети је онај који руководи Црквом.
Уједињење може бити и лажно, ако не буде засновано на истини, на истинитим догматима. Онда то не би било право уједињење и права истинита црква. Божија је увек задња. И Боју је све могуће.
 
Били су присутни и у Немањићкој држави. И они су данас на раскршћу као и сви римокатолици. Са једне стране имају вековну усађивану оданост римском папи а са друге стране их збуњује нови смер у којем се крећу папа и Ватикан.

Oni su odani franackom carstvu i kao takvi neprijateljski agenti. Te njihove dogmatske nedoumice su njihove unustrasnje.


Расцеп европског хришћанства на источно и западно је породило сво ово данашње зло које се шири и уништава хришћанске корене Европе.

Racjep je cisto saborni. Oni su saborni franackom Caru Karlu Velikom. I kroz tu sizmu od rimskog Cara su i kod nas oteli crkvu i dali je nekom Otu u Becu.
Oni su uvjek neprijatelji.
U srpskom carstvu je zabranjeno konvertitstvo, strogo zabranjeno jer smo svi srpski carski vjernici, a oni uporno rade protiv toga. To je veliki kriminal i grijeh.
 
Oni su odani franackom carstvu i kao takvi neprijateljski agenti. Te njihove dogmatske nedoumice su njihove unustrasnje.




Racjep je cisto saborni. Oni su saborni franackom Caru Karlu Velikom. I kroz tu sizmu od rimskog Cara su i kod nas oteli crkvu i dali je nekom Otu u Becu.
Oni su uvjek neprijatelji.
U srpskom carstvu je zabranjeno konvertitstvo, strogo zabranjeno jer smo svi srpski carski vjernici, a oni uporno rade protiv toga. To je veliki kriminal i grijeh.
Sve tri koncesije priznaju jedna drugu, svestenik jedne koncesije ima pravo vrsiti obred nad pripadnikom druge.
Kod katolika je sasvim prihvatljivo da vrse vencanje izmedu pripadnika druge koncesije, tog pravila se donekle pridrzavaju i pojedini pravoslavni svestenici, medutim, ustaljena je praksa da na zalost ne prihvataju.
Za vreme ex SFRJ svi znamo kako se tretirala vera u gradu gde nije postojala pravoslavna crkva katolicki svestenik je sahranjivao upokojene Srbe na poziv rodbine.
Ekumenski pokrti su postojali tokom celog razdoblja hriscanstva, znaci i pre velikog raskola, sadasnji je najuticajniji nadamo se da ce uroditi plodom.
Dogme koje si spomenuo su savremenim recnikom politicki donesene odluke, vrede koliko i u ostalim sverama zivota, velika vecina njih odstupa od izvornog hriscanstva.
 
Oni su odani franackom carstvu i kao takvi neprijateljski agenti. Te njihove dogmatske nedoumice su njihove unustrasnje.




Racjep je cisto saborni. Oni su saborni franackom Caru Karlu Velikom. I kroz tu sizmu od rimskog Cara su i kod nas oteli crkvu i dali je nekom Otu u Becu.
Oni su uvjek neprijatelji.
U srpskom carstvu je zabranjeno konvertitstvo, strogo zabranjeno jer smo svi srpski carski vjernici, a oni uporno rade protiv toga. To je veliki kriminal i grijeh.
Ako je zabranjeno konvertitstvo zasto ga vrse, ustaljena je praksa prilikom spomenutog sklapanja braka cije odbijanje implicira problemima od krstenja deteta nadalje.
 
Ekumenski pokrti su postojali tokom celog razdoblja hriscanstva, znaci i pre velikog raskola, sadasnji je najuticajniji nadamo se da ce uroditi plodom.

Dogmatsko ekumenstvo ili sabornost koje je zasnovano na nekakvom univerzalnom hriscanstvu je u srpskoj carevini zabranjeno. Ekumenstvo sa franackim carstvom je zabranjeno. Moze se biti saboran samo srpskom Caru i samo unutar srpskog carstva vrijede te stvari o kojima ti pricas.
Biskupije ili crkve koje osnovao neki franacki Car nemaju veze s nama, nismo hriscani s njima.

Srpski Car je otvorio splitsku nadbiskupiju u dogmatskoj uniji sa rimskim biskupom, i podgoricku nadbiskupiju u vrlo slaboj dogmatskoj uniji sa carigradskim patrijarhom i to u sestom vijeku. Svaki oblik nekog dogmatskog unijacenja izmedju nadbiskupija je takodje zabranjen. Svaka nadbiskupija mora imati svoje posebne dogme kroz unije koje je postavio srpski Car. I srpski Car je odredio i gdje su koje zupe i gdje ko posluije.

Mi nismo nikakvi pravoslavci niti katolici, mi smo srpski carski vjernici i sve bogomolje u srpskoj carevini su jednako otvorene bez ikakvog konvertitsta i posebnih obreda. Sa druge strane mi nismo vjernici franackog Cara i NATO pakta i nemamo nista s njima, niti Turskog Sultana niti Ruskog Cara i to je jedino konvertitstvo koje postoji, odanost nekoj drugoj carevini i sabornosti. A tjeranje ljudi na neko konvertitstvo unutar srpske carevine, tjeranje na nekakve posebne obrede, na promjenu imena itd., to je direktna pobuna protiv carevine i vjere.
 
Ekumenski pokrti su postojali tokom celog razdoblja hriscanstva, znaci i pre velikog raskola, sadasnji je najuticajniji nadamo se da ce uroditi plodom.
Није то разговор странака па да уроди плодом.
Dogme koje si spomenuo su savremenim recnikom politicki donesene odluke, vrede koliko i u ostalim sverama zivota, velika vecina njih odstupa od izvornog hriscanstva.
Идеја односно наводни "темељ" веровања римокатолика је епископ Рима који је незаблудив када говори ex catedra и који има супремацију власти.
Та новотарија је нешто чега римокатолици неће да се одрекну. Пошто епископ Рима никада није имао првенство власти, а првенство части није било баш тако.
Постојале су велике разлике и пре 1054, није раскол дошао тако што се ето то само десило. Не иде то тако.
Слажем се са тобом, треба разговарати али проблем је што римокатолици неће да се одрекну својих накарадних идеја.
 
Compress_20240804_202632_2357.jpg

Ovo sam uslikao danas, samo sam kompresovao sliku radi ograničenja veličine u megabajtima.
Župna crkva u Šurkovcu.
 
Labilniji? U čemu to? Treba se prepustiti veri.
A gdje to imaš u Bibliji da ljudi tako padaju nakon što se polože ruke na njih?
I kakva je svrha tog padanja?
Bog radi sve sa svrhom, promatrao sam te ljude, osobno znam dosta njih koji su išli i nisam vidio nikakvu promjenu u njihovom životu.
Kada ljudi dožive iskustvo sa Bogom, mora doći do promjena...
Padanje, vrištanje, govorenje u nepoznatim jezicima itd. nisu dokaz ničega.
 
A gdje to imaš u Bibliji da ljudi tako padaju nakon što se polože ruke na njih?
I kakva je svrha tog padanja?
Bog radi sve sa svrhom, promatrao sam te ljude, osobno znam dosta njih koji su išli i nisam vidio nikakvu promjenu u njihovom životu.
Kada ljudi dožive iskustvo sa Bogom, mora doći do promjena...
Padanje, vrištanje, govorenje u nepoznatim jezicima itd. nisu dokaz ničega.
Za promenu u životu treba truda. Nije to brza hrana, brza železnica, brzi internet, ne ide to preko noći. Što brzo dođe, brzo i prođe. Treba se pokajati za grehe, zapeti iz petnih žila i Bog će pomoći. A ne: abrakadabra i evo, sve rešeno.
Treba se čistiti od demona. Gnev, psovanje, zavisnosti, blud... Sve se to lepi na čoveka ako ne živi crkveni život, ako ne ide na svetu liturgiju, ne ispoveda se, ne pričešćuje...
A prvo i kao najvažnije je redovna molitva.
 
Za promenu u životu treba truda. Nije to brza hrana, brza železnica, ne ide to preko noći. Treba se pokajati za grehe, zapeti iz petnih žila i Bog će pomoći. A ne: abrakadabra i evo, sve rešeno
"Tako se ova novotarija pojavila početkom 20.st., u SAD-u, u krugovima američkih protestanata-baptista. Započevši kao pokret unutar američkog baptizma, ona se uskoro osamostalila u evanđeosko-pentekostalne Crkve, i 1960.-ih godina, nakon famoznog II. vatikanskog koncila, ušla i u Katoličku Crkvu. Ova pokatoličena varijanta, koja djeluje s blagoslovom rimskog pape, unutar kanonskih granica rimokatolicizma, zove se karizmatski pokret....
Mnoge njihove metode su u najmanju ruku sumnjive. „Padanje u Duhu“, kada pojedinac na koga se polažu ruke, padne na zemlju oboren nekom silom, zatim govorenje u jezicima, koji u najvećem broju slučajeva nisu jezici, već naklapanje slogova u transu, zatim različita „čudesa“, koja na kraju ispadnu plod sugestije. Na neke stvari valja posebno upozoriti:...
... Zatim su tu famozna čudesa. Kao prvo, rekosmo da ona sva nisu autentična. Drugo, ako se i dogode autentična ozdravljenja i čudesa, treba znati da čudo samo po sebi ne mora značiti ništa. U kršćanstvu, čudo je znak dolaska budućega svijeta, i poziv na obraćenje. Ono je znak prvenstveno nevjernicima. Nijedno čudo ne kože riješiti temeljne probleme ljudi – grijeh i smrt. Zato Ivanovo evanđelje naziva čudesa semeia – znakovi. Ona su znakovi Božje prisutnosti i Budućega Svijeta. Sam Gospodin Isus jasno kaže: ”Mnogi će me u onaj dan pitati: ‘Gospodine, Gospodine! Nismo li mi u tvoje ime prorokovali, u tvoje ime đavle izgonili, u tvoje ime mnoga čudesa činili?’ Tada ću im kazati: ‘Nikad vas nisam poznavao! Nosite se od mene, vi bezakonici!“ (Mt 7, 22-23). Činjenje čudesa i prorokovanje samo po sebi ne znači ništa, ako nije u skladu sa zakonom Božjim."
https://orthodoxhr.wordpress.com/20...-i-karizmatski-pokret-pogled-iz-pravoslavlja/
 
"Tako se ova novotarija pojavila početkom 20.st., u SAD-u, u krugovima američkih protestanata-baptista. Započevši kao pokret unutar američkog baptizma, ona se uskoro osamostalila u evanđeosko-pentekostalne Crkve, i 1960.-ih godina, nakon famoznog II. vatikanskog koncila, ušla i u Katoličku Crkvu. Ova pokatoličena varijanta, koja djeluje s blagoslovom rimskog pape, unutar kanonskih granica rimokatolicizma, zove se karizmatski pokret....
Mnoge njihove metode su u najmanju ruku sumnjive. „Padanje u Duhu“, kada pojedinac na koga se polažu ruke, padne na zemlju oboren nekom silom, zatim govorenje u jezicima, koji u najvećem broju slučajeva nisu jezici, već naklapanje slogova u transu, zatim različita „čudesa“, koja na kraju ispadnu plod sugestije. Na neke stvari valja posebno upozoriti:...
... Zatim su tu famozna čudesa. Kao prvo, rekosmo da ona sva nisu autentična. Drugo, ako se i dogode autentična ozdravljenja i čudesa, treba znati da čudo samo po sebi ne mora značiti ništa. U kršćanstvu, čudo je znak dolaska budućega svijeta, i poziv na obraćenje. Ono je znak prvenstveno nevjernicima. Nijedno čudo ne kože riješiti temeljne probleme ljudi – grijeh i smrt. Zato Ivanovo evanđelje naziva čudesa semeia – znakovi. Ona su znakovi Božje prisutnosti i Budućega Svijeta. Sam Gospodin Isus jasno kaže: ”Mnogi će me u onaj dan pitati: ‘Gospodine, Gospodine! Nismo li mi u tvoje ime prorokovali, u tvoje ime đavle izgonili, u tvoje ime mnoga čudesa činili?’ Tada ću im kazati: ‘Nikad vas nisam poznavao! Nosite se od mene, vi bezakonici!“ (Mt 7, 22-23). Činjenje čudesa i prorokovanje samo po sebi ne znači ništa, ako nije u skladu sa zakonom Božjim."
https://orthodoxhr.wordpress.com/20...-i-karizmatski-pokret-pogled-iz-pravoslavlja/
To što citirao je mišljenje jednog autora, ništa naročito.
 
Pa daj mi ti neki relevantni izvor iz pravoslavlja koji je blagonaklon prema duhu karizmatskog pokreta...
Ljudi nisu upoznati s time. Prepisuju konzervativne katoličke komentare.
"Polaganje ruku je drevna gesta, prisutna već u Starom zavjetu. Njime se prenosi Božja sila i Božja milost, a u kršćana je to redoviti znak zaziva Duha Svetoga."
 
Za promenu u životu treba truda. Nije to brza hrana, brza železnica, brzi internet, ne ide to preko noći. Što brzo dođe, brzo i prođe. Treba se pokajati za grehe, zapeti iz petnih žila i Bog će pomoći. A ne: abrakadabra i evo, sve rešeno.
Treba se čistiti od demona. Gnev, psovanje, zavisnosti, blud... Sve se to lepi na čoveka ako ne živi crkveni život, ako ne ide na svetu liturgiju, ne ispoveda se, ne pričešćuje...
A prvo i kao najvažnije je redovna molitva.
Taj odgovor mi nije prihvatljiv jer je previše općenit. Problem je u tome što ne vidim jasnu svrhu u ideji da bi Duh Sveti djelovao tako da obara ljude na pod, ostavljajući ih da leže poput srdela.
 

Back
Top