Značajan uticaj na nastanak Načertanija imala je velika emigracija, politička elita Poljske, izbegla iz zemlje nakon neuspelog novembarskog ustanka protiv Ruske Imperije 1830. godine. Ova mnogobrojna i politički uticajna emigracija je, vođena istaknutim diplomatom, knezom Adamom Čartorijskim[SUP]1[/SUP](1770—1861), formirala svoje centre u Londonu, a posebno Parizu (u čuvenom Hotelu „Lambert“), radi podsticanja anti-ruske i anti-austrijske delatnosti širom Evrope. Čartorijski početkom 1840-ih šalje na Balkan i u Tursku nekoliko misija. Uputio je u Srbiju 1843. godine posebnog izaslanika, Čeha Františeka Zaha (1807—1892), sa planom koji je imao da predoči Iliji Garašaninu, istaknutoj ličnosti tadašnjeg ustavobraniteljskog režima. Zahov plan je predviđao oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slovena, koji bi potom pomogli oslobođenje Poljske od austrijske i ruske vlasti.
Plan poljske emigracije uobličen u Zahovom Planu za slovensku politiku Srbije sastojao se u tome da malu srpsku kneževinu pretvori u političko i vojno središte odakle bi krenule akcije za oslobađanje i ujedinjavanje Južnih Slovena — Srba, Hrvata i Bugara. Zazirući od mogućnosti deobe evropskog dela Turske između Rusije i Austrije, Zah se zalagao za stvaranje države Južnih Slovena, nezavisne spram obe pomenute sile. Za takav državotvorni poduhvat se uzdao u podršku zapadnih sila, pre svega Francuske i Engleske. Zahov dokument je zamišljen kao "Plan stvaranja zajedničke države Južnih Slovena, oslobođenih iz ropstva Austrije i Turske, snagom srpske države".
Garašanin je, na osnovu Zahovog Plana, tokom 1844. sačinio svoje Načertanije, „program spoljašne i nacionalne politike Srbije“, sa oko 90% jednostavno preuzetog teksta. U nekim delovima prerađujući Zahov nacrt, Garašanin je zamislima o jugoslovenskoj državi, pretpostavio ujedinjenje „svih naroda srpskih“
