- Poruka
- 415.000
Slikao je samo portrete i ništa, ništa sem toga. Ali, nije bio samo slikar portreta, već čitavog čovečanstva, zapisao je Vinsent Van Gog o jednom od svojih umetničkih idola, Fransu Halsu.Frans Hals, holandski barokni slikar danas važi za jednog od najvećih likovnih umetnika zlatnog doba slikarstva u toj zemlji. Halsovo ime uvek se pominje, rame uz rame, sa Rembrantovim ili Vermerovim. Međutim, iako je imao dugu i plodnu karijeru, ovekovečivši na slikarskim platnima neke od najuticajnijih ljudi holandskog društva iz prve polovine 17. veka, i bivajući veoma tražen portretista, preminuo je u 84. godini u potpunoj bedi.
Frans Hals je rođen oko 1582. godine u Antverpenu (danas u Belgiji, koji je tada bio deo Holandije, pod španskom vlašću). Ali sa roditeljima, zanatlijama,
bio je prinuđen da se, zbog žestokog progona protestanata, preseli u Harlem, na severu Holandije. Dva puta se ženio i imao jedanaestoro dece.
U kasnim dvadesetim godinama počinje da radi kao restaurator za gradske oce.
Činilo se kao da je u to vreme, kada je karijera baroknog umetnika počela da cveta, svaki holandski grad imao svog slikara. I Harlem je imao svog – bio je to Frans Hals. I bio je veoma tražen. I dok su njegove kolege slikale more, brodove, pejzaže, ili pak lobanje i tminu, Hals je na svojim platnima isključivo dočaravo ljude, same ili u grupi. Poznati su tako grupni portreti, od „Seljaka iz Harmena na svadbenoj gozbi“, do „Banketa oficira sv. Đorđa – streljačko društvo“. Obrađivao je i verske teme, i na svojim platnima ovekovečio Svetog Luku ili Svetog Jovana Krstitelja. I zvali ga svi – od običnih ljudi („Veseli dečak“, „Svirač romelota“, „Vesela pijanica“) do visokih funkcionera, poput predsednika suda, plemića i velikog Renea Dekarta.
Self portret
Frans Hals je rođen oko 1582. godine u Antverpenu (danas u Belgiji, koji je tada bio deo Holandije, pod španskom vlašću). Ali sa roditeljima, zanatlijama,
bio je prinuđen da se, zbog žestokog progona protestanata, preseli u Harlem, na severu Holandije. Dva puta se ženio i imao jedanaestoro dece.
U kasnim dvadesetim godinama počinje da radi kao restaurator za gradske oce.
Činilo se kao da je u to vreme, kada je karijera baroknog umetnika počela da cveta, svaki holandski grad imao svog slikara. I Harlem je imao svog – bio je to Frans Hals. I bio je veoma tražen. I dok su njegove kolege slikale more, brodove, pejzaže, ili pak lobanje i tminu, Hals je na svojim platnima isključivo dočaravo ljude, same ili u grupi. Poznati su tako grupni portreti, od „Seljaka iz Harmena na svadbenoj gozbi“, do „Banketa oficira sv. Đorđa – streljačko društvo“. Obrađivao je i verske teme, i na svojim platnima ovekovečio Svetog Luku ili Svetog Jovana Krstitelja. I zvali ga svi – od običnih ljudi („Veseli dečak“, „Svirač romelota“, „Vesela pijanica“) do visokih funkcionera, poput predsednika suda, plemića i velikog Renea Dekarta.
Self portret
