Franc Prešern

preseren4.gif


Dr. France Presern
 
Франце Прешерн



3. децембар 1800. - 8. фебруар 1849.



ФРАНЦЕ Прешерн централна је личност словеначке националне историји 19. вијека. Ради се о најважнијем словеначком пјеснику који је у 19. вијеку дјеловао као пјесник, књижевник те културњак. Његове су пјесме брзо постале дио националног идентитета те започеле процес словеначког националног буђења.



Прешерен се родио 3. децембра 1800. године у Крању, у вријеме када су Словенци били под влашћу Хабзбуршке Монархије. Тај период обиљежавала је политичка и културна доминација Беча и Аустрије, но Прешерен је својим радом поставио темеље за каснији развој словеначке књижевности. Својим пјесмама није само обликовао језик и стил књижевности него је поставио и темеље за словеначки патриотизам.



Формирање модерне словеначке књижевности



Док је словеначка књижевност била под великим утицајем њемачке и романских књижевности, Прешерн је кренуо у стварање књижевности која ће бити препознатљива као национална. Био је пионир у кориштењу словеначког језика у књижевности, подижући га на висок умјетнички ниво. На његову је поезију снажно утјецао романтизам, а својим стилом, мотивима и темама Прешерн је изградио темељ модерне словеначке књижевности.



Његово најпознатије дјело, пјесма Здрављица, која је данас словеначка химна, истиче се не само књижевним вриједностима него и политичким и друштвеним значајем. У тој пјесми слави слободу, јединство и братство свих народа, а нарочито словеначки народ и његову борбу за самосталност. Тиме је Прешерн постао симбол наде и отпора за Словенце који су живјели под туђинском влашћу.



За вријеме Прешернова живота Словенци нису имали своју државу, а њихов је језик био потиснут и сматран секундарним у односу на језике великих европских сила. Но, пјесников рад био је од велике важности у процесу који је касније довео до стварања модерне словеначке државе. Прешерн је својим пјесмама и дјелима ујединио народ у борби за очување сопствене културе, језика и идентитета.



Насљеђе и значај



Прешернова смрт 1849. године није означила крај његовог утицаја на словеначку књижевност, него је још више учврстила његову позицију као најважнијег словеначког писца. Данас, више од 150 година након његове смрти, Прешерн је не само један од највећих књижевника него и кључни симбол словеначке културне и политичке историје.



Франце Прешерн



3. децембар 1800. - 8. фебруар 1849.



ФРАНЦЕ Прешерн централна је личност словеначке националне историји 19. вијека. Ради се о најважнијем словеначком пјеснику који је у 19. вијеку дјеловао као пјесник, књижевник те културњак. Његове су пјесме брзо постале дио националног идентитета те започеле процес словеначког националног буђења.



Прешерен се родио 3. децембра 1800. године у Крању, у вријеме када су Словенци били под влашћу Хабзбуршке Монархије. Тај период обиљежавала је политичка и културна доминација Беча и Аустрије, но Прешерен је својим радом поставио темеље за каснији развој словеначке књижевности. Својим пјесмама није само обликовао језик и стил књижевности него је поставио и темеље за словеначки патриотизам.



Формирање модерне словеначке књижевности



Док је словеначка књижевност била под великим утицајем њемачке и романских књижевности, Прешерн је кренуо у стварање књижевности која ће бити препознатљива као национална. Био је пионир у кориштењу словеначког језика у књижевности, подижући га на висок умјетнички ниво. На његову је поезију снажно утјецао романтизам, а својим стилом, мотивима и темама Прешерн је изградио темељ модерне словеначке књижевности.



Његово најпознатије дјело, пјесма Здрављица, која је данас словеначка химна, истиче се не само књижевним вриједностима него и политичким и друштвеним значајем. У тој пјесми слави слободу, јединство и братство свих народа, а нарочито словеначки народ и његову борбу за самосталност. Тиме је Прешерн постао симбол наде и отпора за Словенце који су живјели под туђинском влашћу.



За вријеме Прешернова живота Словенци нису имали своју државу, а њихов је језик био потиснут и сматран секундарним у односу на језике великих европских сила. Но, пјесников рад био је од велике важности у процесу који је касније довео до стварања модерне словеначке државе. Прешерн је својим пјесмама и дјелима ујединио народ у борби за очување сопствене културе, језика и идентитета.



Насљеђе и значај



Прешернова смрт 1849. године није означила крај његовог утицаја на словеначку књижевност, него је још више учврстила његову позицију као најважнијег словеначког писца. Данас, више од 150 година након његове смрти, Прешерн је не само један од највећих књижевника него и кључни симбол словеначке културне и политичке историје.



Сваке године 8. фебруара, на дан његове смрти, Словенци обиљежавају Прешеренов дан, који је такође и словеначки дан културе. Тим је чином народ одао почаст свом најважнијем књижевнику, али и потврђује његову важност у формирању и очувању словеначког идентитета.Сваке године 8. фебруара, на дан његове смрти, Словенци обиљежавају Прешеренов дан, који је такође и словеначки дан културе. Тим је чином народ одао почаст свом најважнијем књижевнику, али и потврђује његову важност у формирању и очувању словеначког идентитета.
 
Poslednja izmena:
КУД​

Кад без мира дивљам свуд,
питају пријатељи: куд?
Питајте радије облак ви,
питајте радије вал што ври,
кад их господар, вјетар јак,
овамо, тамо гна кроз зрак.
Ни вал, ни облак не зна куд,
ни ја, куд јад ме носи худ.
Само то знам, то морам знат,
да не смијем пред лик њен стат,
да нема крај на земљи тој,
гдје јад заборавит ћу свој.

куд = куда
вал = талас
зрак = ваздух
гна = гони, тјера
худ = љут, оштар, строг, зао
 
Сонет љубави

Купидо, ти и мајка твоја жарка
нећете за нос вућ‘ ме више сада;
без плаће ја вас нећу срца рада
хвалити, као сиромах Петрарка.
Доста је љета напрела ми Парка;
што пјесничка ми жица даде када?
не љуби још ни једна мене млада,
кадити више нећу вам без дарка.
Ваша су обећања празне шале;
незахвалници, сит сам ваше тлаке;
година тих, што још су ми се дале,
Сав ћу дан коват из парнице сваке
златнике, ноћу с дружбом пит бокале,
вином ћу тјерат брига ми облаке.

Купидо = Купидон, његова "мајка жарка" је Венера
плаћа = плата, награда
Парка = римска богиња судбине
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top