Franc Kafka - njegov život i dela

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
344.550
Gotovo svi Kafkini romani objavljeni su posthumno i to zahvaljujući njegovom najboljem prijatelju, Maksu Brodu, koji ih je objavio, suprotno želji samog tvorca, koji je želeo da ona budu spaljena. Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: „Presuda“, „Preobražaj“, „U kažnjeničkoj koloniji“, „Seoski lekar“ i „Umetnik u gladovanju“. Tek posthumno su objavljeni romani „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“. Te romane Kafka je pisao u svoje slobodno vreme, posle napornog radnog vremena.
45485671_1993228737452714_23961824407846912_n.jpg
 
Kafka kakvog malo poznajemo

"Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo.
Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim. Zašto? Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena. I kada bih joj se približio, naleteo bih na šiljke, bivao ranjen i morao da uzmaknem. Mnogo sam stradavao.

Da li je za to devojka bila imalo kriva?
Ne verujem, ili sam čak siguran da nije. Poređenje od maločas nije bilo potpuno, pošto sam i ja bio okružen oružnicima koji su koplja držali okrenuta unutra, naime prema meni. Kad god bih se primakao devojci, naleteo bih najpre na koplja svojih oružnika, već tu je moje napredovanje bilo zaustavljeno. Možda do devojčinih oružnika nikad nisam ni dospeo, pa ako bi trebalo da sam i dopro, onda to već krvareći od svojih kopalja i bez svesti.

Da li je devojka ostala sama?
Ne, neko drugi je prodro do nje, lako i ničim sprečavan. Iscrpljen sopstvenim nastojanjima, gledao sam na to onako ravnodušno kao da sam vazduh kroz koji su se njihova lica nagla jedno na drugo u prvom poljupcu."
 
Priča kaže da je Franc Kafka sreo devojčicu u parku gde je svakog dana šetao. Plakala je. Izgubila je lutku i bila je neutešna. Kafka se ponudio da joj pomogne u traženju lutke, pa su se dogovorili da se nađu na istom mestu sledećeg dana. S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao ga devojčici.

"Molim te, ne žali za mnom. Krenuh na put da vidim sveta. Pisaću ti o svojim dogodovštinama."
Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kada bi se sreo sa devojčicom, Kafka joj je čitao ova pažljivo osmišljena pisma o izmišljenim avanturama voljene lutke. Devojčici je to pružalo utehu. Kako je susretima došao kraj, Kafka je devojčici doneo lutku.
Ona, naravno, nije bila slična izgubljenoj.
Na prikačenoj poruci pisalo je: "Putovanja su me izmenila...”

Mnogo godina kasnije, sada već odrasla devojka, našla je skriveno pismo u lutki. Sažetak tog pisma bi glasio:

"SVE ŠTO VOLIŠ ĆEŠ JEDNOG DANA IZGUBITI, ALI NA KRAJU, LJUBAV ĆE SE VRATITI U NEKOM DRUGOM OBLIKU."
 
Kafka1906_cropped.jpg


Franc Kafka, jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka, živeo je asketskim životom: nikada nije jeo meso ili slatkiše, nije grejao prostorije u kojima je noću pisao ili, ređe zbog hronične nesanice, spavao, i strogo je poštovao dnevnu rutinu šetnji koju je sebi nametnuo. Verovao je da će izbegavajući zadovoljstva i udobnost moći da intenzivnije oseti napetost egzistencije.
 
Franc Kafka - Čigra

"Jedan filozof se uvek motao onuda gde se igraju deca. I čim bi video nekog dečaka sa čigrom počeo bi vrebati. Samo što bi se čigra zavrtela filozof bi krenuo za njom da je uhvati. Nije hajao za to što deca galame i trude se da mu prepreče put do svoje igračke; čim bi uhvatio čigru da se još vrti, obuzela bi ga sreća, ali samo za trenutak: onda bi je bacio na zemlju i odlazio. On je, naime, verovao da je saznanje bilo koje sitnice – pa tako, na primer, i čigre koja se vrti – dovoljno za sananje opšteg. Stoga se on nije bavio velikim problemima, to mu se činilo neekonomičnim. Ako se najsitnija sitnica zaista spozna, sve će biti spoznato. I on se zato bavio samo čigrom koja se vrti. I kad god bi se vršile pripreme da se čigra zavrti, i kad bi se čigra zavrtela, u njemu bi se tokom zadihanog trčanja ka njoj ova nada pretvorila u izvesnost, ali kad bi nakon toga uzeo u ruke taj glupi komad drveta smučilo bi mu se, i dečija vika koju dotad nije čuo i koja mu je sada iznenada probijala uši, oterala bi ga odatle, i on bi se teturao kao čigra pod neveštim bičem."
 
Pismo Franca Kafke Maksu Brodu u kom zahteva spaljivanje svih svojih dela.
Da li je odbijanje poslednje želje Franca Kafke bilo izdaja prijatelja ili dar čovečanstvu?

"Dragi Makse,
moja poslednja želja: sve što ostavljam za sobom (dakle, u ormaru za
knjige, u komodi, u pisaćem stolu, kod kuće i u uredu, ili je bilo gde
odneseno pa ti nađeš), dnevnike, rukopise, pisma, tuđa i moja, beleške i
tako dalje, neka se sve odreda spali nepročitano, a isto tako i svi
moji spisi ili zapisi koji se nađu kod Tebe ili kod drugih, od kojih ih
zatraži u moje ime. Pisma koja Ti ne budu hteli dati neka bar sami
pošteno spale..."
 
“PREOBRAŽAJ” FRANCA KAFKE U TUMAČENJU VLADIMIRA NABOKOVA


Poznata Kafkina priča “Metamorfoza” (“Preobražaj”) govori o trgovcu Gregoru Samsi koji se jednog jutra budi pretvoren u džinovskog insekta, neku vrstu bube. (po informacijama iz daljeg teksta, nešto manju od čoveka, što naglašava i Nabokov, pokušavajući da odgonetne i tačno kakvu). U samoj Kafkinoj priči, koju kao uvod izlažemo u vrlo grubim crtama, dalje se govori o tome kako, preobražen u insekta ne može da ustane iz kreveta, brine što kasni na posao, i svojim dugim boravkom u sobi uznemiruje ukućane (koji žive od njegovog novca). Otvrajući vrata, uz prevazilaženje raznih prepreka, zastrašuje ih nehotice svojim likom (kao i izaslanika s posla). Dalja priča sadrži razne detalje kasnijeg života porodice i Gregora kao bube, u kojima on biva zapostavljen. (s izuzetkom sestre Grete, koja se međutim, vremenom, takođe od njega udaljava). Priča se završava kobno po Gregora zbog jabuke kojom ga pogađa otac, a koja posle istruli u njegovim leđima.

Kafkina priča obiluje mnogim važnim detaljima, simbolima razne vrste, i, najzad, velikim brojem mogućih značenja. Bez daljeg upuštanja u detalje priče (smatrajući da je čitalac upoznat s njima), prenosimo vam fragmente iz predavanja poznatog ruskog pisca Vladimira Nabokova o čuvenom Kafkinom delu.

“Obratite pažnju na stil Kafke. Jasnost njegovih reči, tačna i stroga intonacija stvara izuzetan kontrast s košmarnim sadržajem dela. Njegovo crno-belo pisanje nije ukrašeno nikakvim poetskim metaforama. Prozračnost njegovog jezika podvlači neverovatno bogatsvo njegove mašte. Kontrast i jedinstvo, stil i sadržaj, manir i materijal spojeni su u čvrstu celinu.”

“Biografi – frojdisti poput Nidera zaključuju, na primer, da je “Metamorfoza” proizišla iz složenih odnosa s ocem i iz osećaja krivice kojeg se nije mogao otarasiti; oni utvrđuju, dalje, kao da su mitološkom simbolikom deca predstavljena kao insekti – u šta ja sumnjam – i kao da je Kafka predstavio sina kao bubu u saglasnosti s frojdovskim postulatima. Insekti, po njihovim rečima, najbolje moguće odražavaju osećaj bezvrednosti naspram oca. Ali u datom slučaju mene zanima buba, a ne knjiški moljci, te ovo gledište odbacujem. Sam Kafka se veoma kritički odnosi prema učenju Frojda. On je nazivao psihoanalizu (citiram) “bespomoćnom greškom” i Frojdove je teorije smatrao tek približnim, grubim predstavama, koje ne odražavaju u dovoljnoj meri ni detalje, ni, što je još važnije, suštinu dela.”

“Posmatrajmo pažljivo metamorfozu Gregora. Ta promena, poražavajuća i šokantna, ipak nije toliko neobična koliko se čini na prvi pogled. Pol Landsberg, kao dobar tumač, prmećuje: “zaspavši u nepoznatoj situaciji, pri buđenju neretko pokazujemo znake izgubljenosti, osećaj nerealnog, i sa trgovcem se slično može dešavati često, imajući na umu njegov način života, koji ruši svaki osećaj neprekidnosti stvarnog”. Osećaj realnosti zavisi od neprekidnosti, od trajanja. Na kraju krajeva, nije toliko velika razlika hoćete li se probuditi kao insekt ili Napoleon, ili Džordž Vašington.”

“U kakvog se instekta pretvorio Gregor? Tumači obično kažu “bubašvaba”, što je, razume se pogrešno. Bubašvaba je ravan insekt, s velikim nogama, što Gregor nije: on je ispupčen i s gornje i s donje strane, i na leđima i na trbuhu, pri čemu su mu noge male. On na bubašvabu liči tek svojom bojom. To je sve. S druge strane ima ogroman ispupčen stomak, podeljen na segmente i tvrda okrugla leđa što navodi na misao o pokrilcima. Kod nekih buba pod pokrilcima sakrivena su labava krila, i, šireći ih, buba može prelaziti u neveštom letu mnoge killometre. Interesantno je da buba Gregor tako i nije shvatio da se pod njegovom čvrstom opnom na leđima nalaze krila. ”

“Važnu ulogu u priči igra broj broj tri. Priča je podeljena na tri dela. U Gregorovoj sobi su troje vrata. Njegova porodica se sastoji od troje ljudi. U toku priče pojavljuju se tri služavke. (…) Trojica, triplet, triada, triptih – očigledna je umetnička forma, kao na primer, tri slike: mladost, zrelost, starost – ili bilo koji drugi trostruki, trodelni siže. Triptih označava sliku od tri sastavna dela, postavljena jedno do drugog. Upravo takav efekat postiže Kafka, dajući, na primer, tri sobe u početku priče – dnevnu sobu, sobu Gregora i sobu sestre, s sobom u kojoj je Gregor u središtu. Osim toga, trodelna struktura u saglasnosti je s tri čina drame. I najzad, treba primetiti da je mašta Kafke poprilično logična: šta logici može biti bliže od trijade teza – antiteza- sinteza.”

“Podvucimo glavne odlike ove priče.

Glavnu ulogu u ovoj priči igra brojka tri. (…)
2. Druga tematska linija je linija vrata koja se otvaraju i zatvaraju: ona prožima čitavo delo.
3. Treća tematska linija – usponi i padovi u porodici Samsa; balans između njihovog cvetanja i očajničkog položaja Gregora.
Postoje i druge, sporadične teme, ali za razumevanje priče važne su samo ove”

(delovi eseja Vladimira Nabokova o Francu Kafki)
 

Kafka kao guru: 10 vrednih lekcija koje možete naučiti od čuvenog pisca [infografika]​


Svi mi koji smo se već upoznali sa zbunjujućim i teskobnim svetom Franca Kafke, verovatno smo se u nekom trenutku zapitali kako da u njegovim rečima pronađemo izlaz iz teskobnih i apsurdnih okolnosti u stvarnom životu – za šta je njegovo ime postalo sinonim. Za vas smo pripremili 10 dragocenih lekcija koje će vas izbaviti iz najkafkijanskijih situacija!
Kafka%20INFOG%202.png

1. Govoriti istinu je vrlina

Kafka je poznat kao pisac koji je stvarao fiktivne svetove, a u svakodnevnom životu cenio istinu. Maks Brod, njegov bliski prijatelj, tvrdio je kako je slavni pisac veoma cenio apsolutno istinoljublje. Mnogi Kafkini likovi često se bore sa nepravdom ili završavaju u nezgodnim situacijama kada se njihova istina smatra za laž, pokazujući koliko život može biti težak za poštenjake u svetu punom nepravde.

2. Nema života bez prepreka

Kafka je iskusio brojne životne izazove – od komplikovanog odnosa sa ocem, preko svog jevrejskog porekla u nemačko-češkoj sredini, bez trajne ljubavne veze za kojom je čeznuo, pa sve do bolesti za koju tad nije postojao lek. Sve se to ogleda i u njegovim delima koja nas podsećaju da život neće biti lak, ali da nas prepreke čine jačima

3. Preciznost je ključna

Kafka je bio poznat po svojoj pažnji prema detaljima, savesnom i preciznom beleženju svega što je osećao i posmatrao. Njegova dela svedoče tome da je bio majstor za prepoznavanje finih nijansi ljudskog karaktera i različitih odnosa koji bi običnom posmatraču promakli. Pouka je jasna – sagledavanje cele slike je važno, ali važnije je svesti je na ključne detalje, jer sitnice definišu našu stvarnost i odnose sa drugima.

4. Mir + Tišina = Ljubav prema sebi

Kafka je pisanje smatrao svetinjom, nalazivši mir u samoći. Iako je religija ključni deo njegove kulture, nije je praktikovao, već je pisanjem stupao u dodir sa svojom duhovnom stranom. Čime god volite da se bavite ili tek planirate da za sebe odvojite vreme, introspekcija i duhovno bogatstvo najlakše će vam doći ukoliko sebi obezbedite trenutke potpunog spokoja.

5. Birokratija je najveće zlo

Kafka u svojim delima često kritikuje birokratski sistem koji je u to vreme procvetao uvođenjem novih pravila i zakona. Studirao je pravo i radio u osiguravajućem društvu, pa ne čudi što je birokratske komplikacije, sa kojima se često susretao i koje je dobro poznavao, često prikazivao u svojim pričama. Jedan od sjajnih primera teskobe izazvane birokratskim spletkama jeste njegov roman „Zamak“.

6. Prijatelji znaju najbolje

Kafkin najbolji prijatelj bio je Maks Brod, kog je uopznao tokom studija, nakon čega su osnovali i bili aktivni učesnici praške spisateljske grupe. Međutim, Brod je ipak na kraju izdao Kafku zarad višeg cilja. Na samrti, oboleo od tuberkuloze, Kafka je zadužio Broda da mu nakon smrti spali sve rukopise jer je smatrao da ništa ne vrede. Brod je objavio njegova dela uprkos Kafkinoj želji da budu uništena, jer pravi prijatelji prepoznaju naš potencijal i pomažu nam da ga ostvarimo, čak i kad toga nismo svesni.

7. Borite se protiv sistema

Kafkini junaci često se bore protiv nepravednih sistema, nekog zlokobnog, nevidljivog i nedokučivog faktora koji im zagorčava život – kao u „Zamku“ ili „Procesu“. Ali oni se uvek odupiru, i to sa prkosom. Bezumno poštovanje nepravednih propisa je besmisleno, zato se oduprite pritisku sistema. Kafkine priče nas uče da se ne predajemo i da se borimo za pravdu, ma koliko situacija izgledala beznadežno

8. Ako prolazite kroz pakao, samo nastavite

Kafkini likovi se suočavaju sa teškim situacijama, ali nikada ne odustaju, bilo da su optuženi za nepoznate zločine, sprečeni da stignu do željenog cilja ili transformisani u gadnjikavog insekta. Iako je ovaj savet zapravo potekao od Čerčila, Kafkina dela pružaju inspiraciju da istrajemo i kad se čini da izlaza nema.

9. Ljudi su prevrtljiva bića

Ovaj savet potiče iz kratke Kafkine priče „Umetnik u gladovanju“. Naslovni lik je zabavljač koji je u stanju da ne jede beskonačno dugo vreme, i prvobitno je veoma popularan, te sa svih strana ljudi dolaze kako bi posvedočili njegovim čudesnim podvizima. Međutim, kako priča odmiče, sve češće se izgladnjuje bez razloga, jer je njegovih pet minuta prošlo, a publika bi radije gledala nekog drugog. Samo zato što je nešto trenutno popularno, ne znači da će trajati večno.

10. Otuđenje je univerzalna pojava

Kafka se, kao Jevrejin, često osećao otuđeno u nemačko-češkom okruženju, i to će se lako prepoznati kao tema u njegovim delima. Ona nam zato pomažu da shvatimo da svi ponekad osećamo otuđenost ili da smo izostavljeni, ali da je zato važno pronaći osobu s kojom ste povezani i koja vas ceni, jer i ona postoji.

link
 

Back
Top