Forumske emocije-fikcija ili stvarnost

kojote:
Predator sam, a oni nemaju emocije?
Kada u Krstarovu sretnem neku ženu, ona se u moj duh uvlači (možda mi neki neće verovati, ali) sasvim obučena, i u njemu ostaje tako prekrivena i nepristupačna. Prihvatam je kao kulturnu do one tačke do koje mi fizička ljubav deluje kao zastareo i izbledeli način da komuniciram sa njom, kao što je molitva za one koji su izgubili veru, recimo, u boga. Već od prvog trenutka, moja mašta klizi ispod onoga što je ukrašava i skriva. Pohlepno hvatam linije njenih rečenica, njenog lica, kose, haljine i cipela; prividni ukrasi. Hiljade znakova mi skreću pažnju i rasplinjavaju moju osebujnu maštu u svim pravcima; sva ta lepota se odbija o moj duh i odjekuje na razne načine. Suviše sam osetljiv da bih bio senzualan, u tome sam običan amater. Oko pregršt izveštačenosti koje je sačinjavaju, pletem mrežu sintagmi i poređenja sa svim malavelikim vešticama... pardon, sa svim stvarima u koje se zapliće direktno usmerena želja. Suviše brzo sam je izdelio, nije ni bilo vremena da na nju bacim mrežu u kojoj vam se pred noge spušta uglavnom zanosan plen.

Ali, tu je i mnoštvo drugih gibanja koja rade u meni. Moje sentimentalne teorije hoće svoj udeo u tome. Upuštam se u suptilnu i beskonačnu (filozofsku) polemiku o duhovnim vrednostima pridošlice. Tada se sva moja pažnja usmerava na to, i što je temeljnije proučavam, manje je vidim; nema više ni najmanje šanse da čujem užurban krik koji ispuštaju te linije, ti obrisi gladni ruku koje će ih modulirati; krik tih grudi, tog bedra (Fiši, ti čitaj: dupenceta), resice tog uha.
Međutim, moj predatorski pogled ipak uspeva da se zadrži, ali uvek na nekom nedostatku. To je stoga što jedno takvo razmatranje (ko je ikada, kao mali, gledao "Opstanak" - ili što bi preslatke Hrvatice rekle: Survivor - znaće o čemu pričam), koje u svakom trenutku biva sve više lišeno fizičke pristrasnosti, otvara put još samo ironiji koja, onako podmukla, mojim istančanim čulima daje sve moguće izgovore da je oslobode. A kad je već oslobođena, ona teži da poprimi svoj oblik, je l'. Na primer, oblik te i te rečenice, ili nozdrve, je nepopravljiv nesrećan slučaj o koji se spotiče moj zanos. Moja pažnja će pomno raditi na tome da, na osnovu samo jednog detalja, razvije princip negacije na čitavo biće dotične žene.

Efekti surovog zasićenja koje osećam kada je reč o devojkama su takvi, da se vremenom moj moćan duh, tanušan i slab, odvaja od njihovog tela i posmatra svako drugo, (pa čak i njeno) sa nekim, kako bih rekao, nepomičnim užasom (svako telo se u očima plitke i tužne meditacije razlaže pod dejstvom truljenja. Kotrljam gnoj kroz krvavu reku koja opasuje krstarovsku zemlju)! Svaku ženu dodirne neka nova i misteriozna slabost, koja u njen obraz urezuje taj podmukli nabor, zub čini napuknutim, a kosu suvom i bez sjaja. Sa zadovoljstvom njušim tragove (forumske) smrti.
I konačno je prekasno, kontakt je postao nemoguć! Ali još i tada u meni pucketaju varljive iskre. Igram sjajnu komediju pretvaranja. Preostaje mi još samo koketerija, ali i ona se udvostručuje, svaka žena koja mi se približi njen je plen, jednako koliko i ja sam. : lol: Zadovoljavam se njenim kratkotrajnim znacima, kako bih dokazao svoju moć nad tim životom koji nestaje. I dalje se trudim da ispoljim svoju snagu, ali su mi dovoljni i njeni najbleđi tragovi.

Osećam kako me golicaju zapete, oči i te Modi trepavice, i to mi je dovoljno. :heart2: Rezultat toga je novi početak, nagoveštaj zadovoljstva. Opet me ispunjava želja za nežnim milovanjem, dugo mogu da pustim to neslućeno obećanje da me dodiruje. Taj savladani osmeh, neki provokativniji pokret bi mi mogao pokazati to telo. Radi se samo o osećaju laganog pomeranja bića u moju korist. Fiktivan Asketa Kojatkin vežba svoju stvarnu izdržljivost na šaci pirinča. :cool:
Kliknite za proširenje...
Džaba si ga preslagao. Znaš ko ti ovdje fali? Marlon. Da,da, Marlon! Da ti na pravi način posloži slova. A i ovo K ti omlitavilo. :lol:
 
Poslednja izmena:
zLozi:
aj da ti odgovorim pa odo sa teme, posto mi je stvarno nebitno dal ce neko da misli da su emocije ovde fikcija ili stvarnost.u rl postoji govor tela i ako neko npr. laze to se da prepoznati. ovde toga nema. ne cujemo smeh, ne cujemo glas, ne vidimo pokrete, mozemo se oslanjati samo na taj nas dozivljaj druge osobe. a to je kljucno - nas dozivljaj. tvoj dozivljaj se potvrdio i za tebe je to ok i za tebe je ovo na neki nacin stvarnost i smatras da se i na ovaj nacin ljudi mogu sasvim dovoljno upoznati. za mene ostaje iluzija.
Kliknite za proširenje...
Ti si zloćkice stvarno birala avatar. Sta ti tražiš ovdje? Za tebe je Holywood! :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Skafander
Determinizam ili slobodna volja ili balans – u šta verujete?
2 3 4
Odgovora
93
Pregleda
1.204
Truman
Truman
Ljubo2
Kome ili čemu služi država?
2
Odgovora
46
Pregleda
845
Ljubo2
Ljubo2

Back
Top