Forumske emocije-fikcija ili stvarnost

[koto]

A ako se usudiš da umreš... jel i to dobro?!

umreces, usudio se ne usudio))
usudi se da zivish.

 

[ristob]

umreces, usudio se ne usudio))
usudi se da zivish.

 

[Borac za prava zivotinja]

... i onda skontaš da si mnogo vremena izgubio pre nego što si se usudio.

 

[nole­­]

najveca zabluda dokonih zena je da ih muskarac ceka dok one sporovozno donose odluke presipitujuci do besvesti same sebe

 

[fisherman1]

najveca zabluda dokonih zena je da ih muskarac ceka dok one sporovozno donose odluke presipitujuci do besvesti same sebe

(Došla ,posle mesec dana nakon raskida,kod mene bivša cura i kaže:"Ja sam razmislila i rešila da ti oprostim...",a
u spavaćoj sobi ko zna koja po redu iza nje "naslednica"...Zaista,ni danas mi nije jasna moja momačka promiskuitetnost...
Ostala mi od tada samo izreka:"Nisam ja momak za jednu noć!")

 

[nole­­]

(Došla ,posle mesec dana nakon raskida,kod mene bivša cura i kaže:"Ja sam razmislila i rešila da ti oprostim...",a
u spavaćoj sobi ko zna koja po redu iza nje "naslednica"...Zaista,ni danas mi nije jasna moja momačka promiskuitetnost...
Ostala mi od tada samo izreka:"Nisam ja momak za jednu noć!")

nisam mislio na sekusalno cekanje jer ko menja zene ko carape i sam je necija carapa

 

[fisherman1]

nisam mislio na sekusalno cekanje jer ko menja zene ko carape i sam je necija carapa

Čarape druge ,svaki dan naravno-žene ne da veca-oče oko da vadi...
A ne bik ni menjo svaki dan baš...Par dana pa pauza par dana i tako...
Greota je prema njima, propuštati prilike...Malo sam kasno sfatio...

 

[nole­­]

cista emocija lisena bilo koje forme telesnog uzitka je jedina stvar koja ti moze dati argument da nisi uzalud ziveo.

 

[fisherman1]

cista emocija lisena bilo koje forme telesnog uzitka je jedina stvar koja ti moze dati argument da nisi uzalud ziveo.

Početnički...

 

[Borac za prava zivotinja]

Zamislio sam Anđelu kao malu pustolovku, rumenu od planinskog vazduha, sposobnu da omekša i najtvrđe srce; devojčicu koja sa svog slamnatog, šuškavog ležaja gleda kroz prozor i broji zvezde, i Laru Kroft kao poslednji, logični stadijum u razvitku larve zvane 'Hajdi'. Slika je bila vrlo simpatična, gotovo ljupka.

«Čime se inače baviš, Anđela?»
«Knjigovodstvom u jednoj napola propaloj firmi.»
«Imaš mastiljave prste?» (smajli)
«Mastilo je odavno izašlo iz upotrebe, Dejvi Kroket. No, ne moramo o tome», otkucala je. «Noć je lepa, vedra, kao stvorena za opušteniji dijalog.»
«Šta znači 'opušteniji dijalog'?»
«Svakako ne razgovor o smrti, Kamiju i knjigovodstvu. Na primer: čime se bavi tvoja žena?»
«U poslednje vreme uči da hekla.»
U prozorčetu su se pojavila tri smajlija.
«Ako misliš na njenu profesiju – nastavnica biologije u jednoj osnovnoj školi.»
«Ne znam ni sama zašto sam te to pitala.»
«Imam odraslog sina koji je sad u Kanadi. Imaš li ti decu?»
«Ne».
«No, ne moramo ni o tome», napisao sam.
«Plagiraš me, nevaljalče.» Njen odgovor mi je delovao, zbog reči 'nevaljalče', vragolasto i izazivački, i ujedno, zajedno sa poslednjim gutljajem votke, doprineo mom opuštanju.
«Nisam nevaljao.»
«Ali ja jesam.»
«U kom smislu?» otkucao sam, osećajući kako mi se, iznenada, površina kože skuplja u kvržice.
«Zato što, dok razgovaram sa Konstantinom, razmišljam o tome kakva mu je boja glasa, kakve su mu oči, usta, oblik ušiju.»
«Konstantin je sasvim beznačajne spoljašnosti.» (To sam rekao s lažnom skromnošću, koketno poput neke devojke koja se, iako svesna svoje privlačnosti, poigrava udvaračima.)
«Opiši mi kako izgledaš.»
«Visok, sa možda par kilograma viška, nekada tamno-smeđ a sada prosed.»
«Oči?»
«Zelene.»
Kratka pauza a onda sam, sasvim razigran, napisao: «A kako ti izgledaš?»
«Srednje visine, dugačka smeđa kosa, možda par kilograma viška (smajli) koji su rezultat moje ljubavi prema hrani u kasnim večernjim satima. Ne mogu da se oslobodim te navike. Upravo sam smazala sendvič.»
«Delimo istu slabost.»
«Zar? A kako podnosiš vrućinu?»
«Nikako», odgovorio sam.
«Ni ja. Nemam erkondišn a trenutno je, mada je prošla ponoć, 28 stepeni.»
«Čime se rashlađuješ?»
«Trljam se kockicama leda.»

Bacio sam pogled na zaboravljeni i već razgnjecani komadić torte u tanjiru. U glavi mi se stvorila slika: pijana višnja se spušta niz Anđelinu bradu, lagano joj klizi niz vrat i nestaje u njenom dekolteu. Video sam čak i svetlucave iskre znoja na Anđelinom poprsju; video sam svoje prste kako nestrpljivo grabe njen dekolte, svoj jezik koji klizi po finoj udubini između njenih grudi i vrškom kotrlja zalutalu višnju po glatkoj koži. U drugoj ruci držao sam, između palca i kažiprsta, staklastu kockicu leda i prevlačio njome po Anđelinom ramenu. Čuo sam Anđelin kikot, uzdahe; mogao sam je omirisati, dodirivati, osetiti. Kupao sam se u čulnom sjaju Anđeline kose, zvucima i teksturama koje taj izmaštani prizor donosi. Svaka njena reč bila je stimulans i u meni budila toliko asocijacija da sam – činilo mi se – satima mogao biti izgubljen zbog jedne jedine vlasi njene dugačke smeđe kose.
Fantastična senzacija, slična lucidnom snu. Digao mi se, naravno. Ali, reakcija mog tela bila je manje važna od utiska unutrašnje ispunjenosti. Skoro kao apsolutna sreća, ili nadahnuće, bljesak koji me je iznutra celog osvetleo. Čeznuo sam za fizičkom prisutnošću te žene ali sam istovremeno bio i čudesno smiren. Parkoksizam i nirvana u jednom. Iako nisam sklon filozofiji, pala mi je na pamet jedna fantastična Šlegelova misao, po kojoj jedino u čežnji nalazimo mir, jer je mir u tome kad našem duhu (šta god to bilo) ništa ne smeta da čezne i traži tamo gde se ne može naći ništa uzvišenije od sopstvene čežnje.

«Moram da se isključim», napisao sam. «Sutra ranije idem na posao.»
«Sutra je već danas.»

U donjem desnom uglu ekrana časovnik je pokazivao 1. 35h. Vreme provedeno sa Anđelom bukvalno mi je proletelo. Sve je prolazno kao priviđenje, opsena i morska pena, navrle su mi davno pročitane Budine misli. Sa žaljenjem sam pomislio na odlazak u krevet i spavanje, kao da je reč o leganju u mrtvački sanduk i pripremi za malu smrt. Još turobnija mi je bila pomisao da se, možda, sa Anđelom više neću čuti. Nisam bio bog-zna-kako zanimljiv sagovornik a i razgovor sam, sticajem okolnosti, prekinuo baš u delikatnom trenutku. Ona je verovatno o meni stekla utisak kao o muškarcu koji se izgovara ranim ustajanjem jer mu je zbog nečeg dosadno ili neprijatno. Nije nikako mogla znati da su ta nepuna dva sata u njenom društvu bila najlepše uloženo vreme u poslednjih nekoliko godina mog života.

«Laku noć, Konstantine. Lepo spavaj.»
«Hvala, takođe.»

Lomio sam se celu večnost (sekundu, dve) i, u nekom neobjašnjivom naletu panike da će mi Anđela zauvek pobeći, da ću već sutra biti izbrisan sa spiska njenih mejl adresa, dopisao: «Hoćeš li i večeras biti dostupna za ćaskanje?»
«To sam i ja tebe htela da pitam. Naravno da ću biti ovde. Obično dođem oko jedanaest.» (smajli)
«Važi. Onda, večeras.»

Isključio sam kompjuter, ustao, protegnuo se, otvorio prozor, pogledao u nebo – prostrano poput griže savesti – i duboko udahnuo. No vazduh je bio mlak i nije mi razbistrio misli. Šta se dešava sa mnom, pitao sam se, hoću li se ujutru probuditi kao Kafkina buba? Decenije svog života proveo sam pokušavajući da razumem ljude koji veruju u horoskope, feng šui, telepatiju, pozitivnu energiju, ljubav na prvi pogled, fatalnu privlačnost ... i – nisam uspevao. Sada sam, međutim, žmirkao u zvezde i pitao se utiče li njihov raspored na ljudske sudbine, postoji li negde, u sazvežđima, moja, nabubrela, koja upravo pulsira, spremajući se da prsne u milion novih što će se spojiti sa delićima drugih rasprslih zvezda.
Osećao sam, dakle – ja, racionalan, mator čovek – neobičnu privrženost prema ženskoj osobi koju nikad nisam video, koja nije mnogo toga rekla, ali se nekako manifestovala kroz par rečenica, tačku, zarez, smajli. Šta mi se desilo? Imao sam želju da je dotaknem, poljubim, posedujem ... a da ni pogled sa njom nisam razmenio. Naizgled potpuna nedodirljivost, ali ipak senzibilitet koji funkcioniše i na daljinu, bez percepcije barem četiri od pet čula, ako uzmem u obzir da mi čulo vida omogućava čitanje onog što Anđela piše. Možda ovaj skriveni svet ima pandan u drugom, tuđem svetu, pa se prepoznajem i upravo doživljavam 'bliski susret treće vrste' u treptaju njenog oka.
Uhvatila me je panika usled moguće brzopletosti i neopreznosti. U šta sam se ja upustio? Iz neke moždane fioke prebirao sam po svojim iskustvima i onog što sam imao prilike da čujem ili pročitam o intimnoj internet-komunikaciji; ali – lična iskustva te vrste nisam imao, a moja saznanja o internet kontaktima svodila su se sa na novinske članke o pedofilima koji su krstarili sajber svetom u potrazi za žrtvama.
Je li mojih pedeset godina trenutak karmičkog sazrevanja? – pitao sam se. A možda priželjkujem samo običnu, prostačku ljubav, ili uzbuđenje koje sam doživljavao nekad, kada me je, u osmom razredu osnovne, zavodila najizazovnija devojčica u školi.
Nije mi bila važna definicija sopstvenih osećanja; važna je bila njihova snaga.
Sećam se – ovako izgleda nada, pomislih, ili želja, žudnja ... šta god da je.

Evo vam "fiktivnih emocija".

 

[fisherman1]

Moguće je tako nešto,ako ne preteruju oni koji su to doživeli na Fejsu,a i ovde na forumu...
Mada mislim da je to dosta morbidno jer je kusavo...
Otprilike kao vodanje nevine devojke bez seksa par godina...
(Imali smo jednog garišu u mladosti koji se patio dok mu nismo nabacili jednu
s kojom se ubrzo i oženio...)
Impulsivne emocije su stalno prisutne u dijalozima,ali snaga se ne može porediti
s realom...Mislim da je većina svesna da je ovo dim...No ima pojedinaca koji se pale...
U svakom slučaju-nije zanemarljiv značaj za emotivni život...
Recimo-na psihologiji (pdf) čak ima zahvalnosti za ukazanu pomoć...
No,smatram da treba biti odmeren i prema sebi i prema drugima pri čemu i
nešto preterivanja treba da ostane poliprihvatljivo...

 

[flaj]

Hajde još malo da razglabamo.

Nema nikakve razlike između virtuelne i stvarne ljubavne emocije-
ne može biti, jer je vlasnik isti.
Razlika je u objektu ljubavi (objekat ne zvuči lepo?)
On je u virtuelnom svetu kao neko mitsko biće, sastavljeno
samo od najboljih osobina vlasnika, preterano uveličanih, koje ne
odgovaraju stvarnom liku.
I baš zato .
Sve ostale osobine se odbacuju kao nevažne, što i zaslužuju.
I šta smo dobili?
Idealizovani falsifikat.
To je upravo ono što duši treba, bar u ovom nerealnom svetu, a
bilo bi još poželjnije u realnom, samo da je moguće.

Emocija raste i razvija se u duši i dok je u pupoljku čisto je duhovna.
Ali njena glad raste, postaje cvet, traži plod, a gora je od gladi, nezasita je.
.Sve joj je malo.
Hranu bira spram sebe, kao lice koje traži svoj lik u ogledalu.
Kada ga ugleda - prepoznaje ga, osvaja i usvaja.
Zadovoljna je.
Žudnja za potpunim spajanjem se javlja, ali je virtuelna emocija svesna (?!)
da bi je to ubrzo zasitilo i uništilo, jer ni u realnom svetu ne može dugo
da preživi svoje zadovoljenje - nije više gladna, ili traži nešto novo.
Zato virtuelna emocija pokušava da sačuva što duže svoje blago , svoju slatku
tajnu u trezoru daleko od stvarnosti.
Jer takav lik koga je željna ne može nikada sresti u realnom svetu.
Romantično, bezazleno, neverovatno?
Ipak postoji.
Virtuelni seks?
Ako i postojil - samo bi unizio ljubavne emocije, baš kao
što pornografija izopačuje seks u stvarnom životu.
A seks sam za sebe- precenjen je , iako je seksualna revolucija
ostala daleko iza nas.
"Seksanje" je postalo sadržaj i način života.
Pravo je čudo kako je nekome još do toga?!

 

[osvetoljubiv]

Na forumuma nisam dugo, svega oko godinu dana, ali za to kratko vreme sam shvatio da je virtuelni kontakt jedna od najvećih zabluda. Pošto su žene prijemčivije lažima, takav kontakt, gde skrivena priroda nepostojanja istine može doći do punog izražaja, je jedini koji ih kompletno ispunjava. To se ogleda preko milion ijednog pokazatelja, od nika, preko avatar, do flerta gde su laži osnova na kojima žena gradi buduću formu veze, prijateljstva, ili nečeg ozbiljnijeg. Srećom, većina muškaraca posle vrlo kratkog vremena uvidi da je sve laž i prekida takve kontakte ili u dokonosti ispunjava vreme dok mu ne naleti nešto normalno.

 

[MarieSoLong]

Na forumuma nisam dugo, svega oko godinu dana, ali za to kratko vreme sam shvatio da je virtuelni kontakt jedna od najvećih zabluda. Pošto su žene prijemčivije lažima, takav kontakt, gde skrivena priroda nepostojanja istine može doći do punog izražaja, je jedini koji ih kompletno ispunjava. To se ogleda preko milion ijednog pokazatelja, od nika, preko avatar, do flerta gde su laži osnova na kojima žena gradi buduću formu veze, prijateljstva, ili nečeg ozbiljnijeg. Srećom, većina muškaraca posle vrlo kratkog vremena uvidi da je sve laž i prekida takve kontakte ili u dokonosti ispunjava vreme dok mu ne naleti nešto normalno.

Zasto bi jedna laz bila vrednija od druge?
ljudi kad cete shvatiti da je apsolutno sve iluzija? ili da NISTA nije iluzija. Ovo je user pokusao objasniti 'kompleksnoscu' ali je otisao 'u sirinu' zanemarujeuci ostale beskrajne dimenzije. Jednako je vredno(nevredno) da li ces otici doboljno 'duboko' samo u jednoj tacki ili ici u sirinu ili u 2345 dimenzija, ako je svaka od njih 'beskrajna'
zasto nastavljete da svoje iluzije zovete hebenom istinom, normalnoscu(kako ta rec usrano zvuci, odma' dobijem nagon za povracanje)

 

[osvetoljubiv]

Zasto bi jedna laz bila vrednija od druge? ljudi kad cete shvatiti da je apsolutno sve iluzija? ili da NISTA nije iluzija. Ovo je user pokusao objasniti 'kompleksnoscu' ali je otisao 'u sirinu' zanemarujeuci ostale beskrajne dimenzije. Jednako je vredno(nevredno) da li ces otici doboljno 'duboko' samo u jednoj tacki ili ici u sirinu ili u 2345 dimenzija, ako je svaka od njih 'beskrajna' zasto nastavljete da svoje iluzije zovete hebenom istinom, normalnoscu(kako ta rec usrano zvuci, odma' dobijem nagon za povracanje)

Posle se čudite kada neki ne žele da pričaju sa vama zbog lošeg zadaha koji izbija iz napisanog. Istina postoji, istina je sakrivena u nama a laž je ono što nam više prija da eksponiramo na ovakvim mestima. Junak nikada nije zanimljiv kao anti junak.

 

[MarieSoLong]

Posle se čudite kada neki ne žele da pričaju sa vama zbog lošeg zadaha koji izbija iz napisanog. Istina postoji, istina je sakrivena u nama a laž je ono što nam više prija da eksponiramo na ovakvim mestima. Junak nikada nije zanimljiv kao anti junak.

zasto bi se istina krila?
Sramezljiva je?
Gde tacno 'u nama' je skrivena?

 

[osvetoljubiv]

zasto bi se istina krila?

ljudi kad cete shvatiti da je apsolutno sve iluzija?

Džon Karpenter je napravio jedan zanimljiv film o devojci koja je zapalila kuću misleći da je neka druga to uradila. Poenta nije u plamenu, nije ni u kući, nije čak ni u polu piromanke, već u neusklađenoj harmoniji koju mislimo da posedujemo a zapadamo stalno u sopstvene dualitete.

 

[MarieSoLong]

Džon Karpenter je napravio jedan zanimljiv film o devojci koja je zapalila kuću misleći da je neka druga to uradila. Poenta nije u plamenu, nije ni u kući, nije čak ni u polu piromanke, već u neusklađenoj harmoniji koju mislimo da posedujemo a zapadamo stalno u sopstvene dualitete.

'Dualitet' je' jedno' i 'istina'
ne pricamo ovde o piromaniji
Ovi znaci su to posto predhodno nismo definisali nijedan od tih pojmova. I svako ih tumaci kako mu se digne jer nema unutarnjeg zivota

 

[osvetoljubiv]

'Dualitet' je' jedno' i 'istina' ne pricamo ovde o piromaniji Ovi znaci su to posto predhodno nismo definisali nijedan od tih pojmova. I svako ih tumaci kako mu se digne jer nema unutarnjeg zivota

Nikola Tesla nije hteo da mu se više diže. Da li to znači da nije imao unutarnji život?

 

[MarieSoLong]

Nikola Tesla nije hteo da mu se više diže. Da li to znači da nije imao unutarnji život?

omfg!

 

[Dionys]

Hajde još malo da razglabamo.

Nema nikakve razlike između virtuelne i stvarne ljubavne emocije-
ne može biti, jer je vlasnik isti.
Razlika je u objektu ljubavi (objekat ne zvuči lepo?)
On je u virtuelnom svetu kao neko mitsko biće, sastavljeno
samo od najboljih osobina vlasnika, preterano uveličanih, koje ne
odgovaraju stvarnom liku.
I baš zato .
Sve ostale osobine se odbacuju kao nevažne, što i zaslužuju.
I šta smo dobili?
Idealizovani falsifikat.
To je upravo ono što duši treba, bar u ovom nerealnom svetu, a
bilo bi još poželjnije u realnom, samo da je moguće.

Emocija raste i razvija se u duši i dok je u pupoljku čisto je duhovna.
Ali njena glad raste, postaje cvet, traži plod, a gora je od gladi, nezasita je.
.Sve joj je malo.
Hranu bira spram sebe, kao lice koje traži svoj lik u ogledalu.
Kada ga ugleda - prepoznaje ga, osvaja i usvaja.
Zadovoljna je.
Žudnja za potpunim spajanjem se javlja, ali je virtuelna emocija svesna (?!)
da bi je to ubrzo zasitilo i uništilo, jer ni u realnom svetu ne može dugo
da preživi svoje zadovoljenje - nije više gladna, ili traži nešto novo.
Zato virtuelna emocija pokušava da sačuva što duže svoje blago , svoju slatku
tajnu u trezoru daleko od stvarnosti.
Jer takav lik koga je željna ne može nikada sresti u realnom svetu.
Romantično, bezazleno, neverovatno?
Ipak postoji.
Virtuelni seks?
Ako i postojil - samo bi unizio ljubavne emocije, baš kao
što pornografija izopačuje seks u stvarnom životu.
A seks sam za sebe- precenjen je , iako je seksualna revolucija
ostala daleko iza nas.
"Seksanje" je postalo sadržaj i način života.
Pravo je čudo kako je nekome još do toga?!

Dijete je nevinost, a stvaranja ima samo u nevinosti. Mi smo perverzni kalkulatori i zato smo neplodni, neiskreni, fiktivni i lazni.

 

[fisherman1]

Na forumuma nisam dugo, svega oko godinu dana, ali za to kratko vreme sam shvatio da je virtuelni kontakt jedna od najvećih zabluda. Pošto su žene prijemčivije lažima, takav kontakt, gde skrivena priroda nepostojanja istine može doći do punog izražaja, je jedini koji ih kompletno ispunjava. To se ogleda preko milion ijednog pokazatelja, od nika, preko avatar, do flerta gde su laži osnova na kojima žena gradi buduću formu veze, prijateljstva, ili nečeg ozbiljnijeg. Srećom, većina muškaraca posle vrlo kratkog vremena uvidi da je sve laž i prekida takve kontakte ili u dokonosti ispunjava vreme dok mu ne naleti nešto normalno.

Ne b ja tu ništ menjo!

 

[fisherman1]

Samo da napomenem:ima i muških koji se slično ponašaju:forum im dođe
kao zgodno mesto da "hrabro" navataju "nešto"...

A ne mogu da se otmem utisku da su to oni iz reala koji se ne usuđuju da
čak i kontaktiraju sa ženskicama,a kamo li da im se udvaraju,nabacuju,odvajaju i sl.
Počeo sam da posmatram takve-ranije ih nisam ni primećivao...Sad ih već i kapiram...
Jadni...Tu i tamo im pokušam pomoći,ali.brate mili,kako to teško ide...

 

[flaj]

Nikola Tesla nije hteo da mu se više diže. Da li to znači da nije imao unutarnji život?

Sam sebi si se "osvetio".
Nikola Tesla je dao prednost svom unutrašnjem životu,
svojoj neverovatnoj, božanskoj mašti i svoje fantazije
uspešno preveo u stvarnost, na radost čovečanstva.
Da nije tako uradio , na svetu bi bio samo jedan
običan Yebač više
.
Yebači su inače neophodni, dragoceni, treba ih
voleti,ali to je sve što se od većine njih moža
očekivati i dobiti.

 

[Dionys]

Vazno je da yebacica ***** po forumu pomocu njegove struje.