endonuclease
Ističe se
- Poruka
- 2.010
Koji deo ovoga nije jasan:
- kada je dovoljno blizu, mi možemo da razaznamo supernovu kao pojedinačnu zvezdu.
- kada je suviše daleko, mi ne možemo da razlikujemo zvezdu koja je eksplodirala od okolnih. Vidimo oblast univerzuma iz koje dolazi svetlo više zvezda, koja onda zasija neuporedivo jače; jedna od zvezda u tom prostoru je eksplodirala, ali mi ne možemo da vidimo koja, pošto ne možemo da ih razlučimo.
- kada je još dalje, mi vidimo celu galaksiju kao jednu mrlju svetlosti. Kada ta mrlja odjednom postane milion puta svetlija (sa istim spektroskopskim potpisom kao supernove), naš zaključak je da je jedna od zvezda u toj galaksiji eksplodirala.
Kuku i lele. To je sve bio odgovor na tvoje pitanje o razlučivanju.
Zvanična fizika ima objašnjenje, da. Zato i jeste zvanična.
Ok, mislim da se približavamo poslednjem pokušaju, pošto je ovo sada već u domenu namernog "nerazumevanja".
1) Supernova koju možemo da jasno identifikujemo - udaljenost manje od 200,000 ly, vidimo je kao pojedinačnu zvezdu - počne da eksplodira. Oslobađa 1x svetlosti. Po tvojoj hipotezi, ovo su svetlosti "različitih brzina". Među njima je i svetlost brzine c + 100 m/s
2) 167999 godina i 345 dana kasnije, ova svetlost stiže do Zemlje. Ona ima brzinu c u odnosu na obzervatorije na strani Zemlje koja se okreće od supernove. Otud, one vide sjaj snage 1x.
3) Obzervatorije na strani Zemlje koja se okreče ka supernovi mogu sa nje da detektuju svetlosti brzine c - 100 m/s. Te svetlosti još uvek nisu stigle do Zemlje, tako da ove obzervatorije uopšte ne vide supernovu.
Ovo je problem sa početkom. Sada da pređemo na problem sa sredinom.
4) Desetak dana nakon što je počela eksplozija supernove, ona dostiže vrhunac. Oslobađa 1000x intenzitet svetlosti. Svetlosti "različitih brzina" se kreću u svim pravcima.
5) 167999 godina i 355 dana nakon početka supernove, svetlost koja je sa nje krenula u toku maksimuma eksplozije brzinom c + 100 m/s stiže do Zemlje. Ova svetlost ima brzinu c u odnosu na obzervatorije na strani Zemlje koja se okreće od supernove. Otud, ove obzervatorije je vide, i vide svetlost snage 1000x
6) Obzervatorije na strani Zemlje koja se okreče ka supernovi mogu sa nje da detektuju svetlosti brzine c - 100 m/s. Te svetlosti još uvek nisu stigle do Zemlje, tako da ove obzervatorije uopšte ne vide supernovu. Ni svetlosti sa njenog početka koje odgovaraju po brzini još nisu stigle. Sva svetlost sa supernove koja se nalazi u okolini Zemlje se kreće suviše brzo, nema još nijedne koja ima brzinu c u odnosu na ove opservatorije.
Ovo je problem sa sredinom. Ostaje nam problem sa krajem.
7) Dvadeset dana nakon početka supernove, ona se gasi. Ostao je ugarak koji oslobađa samo 0,0001x svetlosti.
8) 168000 godina dana nakon početka supernove, svetlost koja je u trenutku gašenja supernove krenula brzinom c + 100 m/s stiže do Zemlje. Ova svetlost ima brzinu c u odnosu na obzervatorije na strani Zemlje koja se okreće od supernove. Otud, ove obzervatorije je vide, i vide svetlost snage 0,0001x
9) U ovom trenutku, ona svetlost koja je sa samog početka supernove krenula ka Zemlji brzinom od c - 100 m/s stiže do Zemlje. Ona ima brzinu c u odnosu na opservatorije sa strane Zemlje koja se kreće ka supernovi, i one vide svetlost snage 1x.
10) Deset dana kasnije, opservatorije na strani Zemlje koja se okreće od supernove vide samo njen ugarak. Istovremeno, svetlost koja je ka Zemlji krenula sa maksimuma supernove brzinom od c - 100 m/s upravo stiže do Zemlje, i vidljiva je za obzervatorije na strani Zemlje koja se okreće ka supernovi.
Koji deo ovoga nije jasan?
Nisi dao nikakav razlog zbog koga bi i ovaj pojedinačan bio nedovoljan da potpuno obori tvoju hipotezu, a potpuno si preskočio dodatne primere sa Hablom (na primer).
Jos ce od ovoga ispasti kao da je u pitanju neka ozbiljna naucna diskusija....
