(Fizika, Pseudonauka) Vreme, prostor...

[endonuclease]

Ko je ikada video rađanje Supernove i još na takvoj udaljenosti?

??????????????? Čoveče!

Ok, na primer SN 1997ff, 11.3 milijarde svetlosnih godina.

Ili, zaboga, supernova 1987a, koja je posmatrana sa svih živih teleskopa na Zemlji, i čija udaljenost se može izračunati trigonomentrijski! Ona je udaljena 168,000 svetlosnih godina.

http://en.wikipedia.org/wiki/Supernova_1987a

Rađanje supernova se obzervira nekoliko stotina puta godišnje. Recimo, u toku 2007-me je obzervirano preko 500 supernova. Evo ti i sajt sa podacima o raznim supernovama:

http://www.supernovae.net/supernova.html

I ko zna gde će se roditi Supernova pa da tamo uperi teleskop?

Niko. Zbog čega postoje čitavi programi koji neprestano pažljivo obzerviraju čitave daleke galaksije, i koje se automatski fokusiraju čim primete početni bljesak supernove.

Imamo i obzervaciju SN 2008D u toku koje se podesilo da nekoliko teleskopa bude istovremeno podešeno na isti minijaturni deo neba, tako da imamo celokupnu obzervaciju eksplozije, od samog početnog X-talasnog bljeska, pa nadalje. Ova supernova je skoro devedeset miliona svetlosnih godina udaljena od Zemlje.

Supernove su konstatovane tamo gde ih nije bilo,
ali koliko vremena je prošlo od stvaranja Supernove pa do njenog primećivanja?

Kao što vidiš iz gornjih primera, imamo supernove koje smo videli odmah.

Zašto su na primer Kinezi primetili neke Supernove pre Evropljana?

U sedamnaestom veku? Zato što su imali više pažljivih astronoma nego Evropljani tada?

Ovo je stvar koju sam želeo da proverim. Ništa ne može da te navede da priznaš grešku, ni pod kojim uslovima. Sada teba, valjda, da se koncentrišemo na ovo prethodno, i da gubimo vreme raspravljajući o tačnim ubrzanjima, i o postojanju supernova.

Ne, hajde da uzmemo specifičan primer.

Šta ovde reći? Ova brzina je veća i od četvrte kosmičke brzine! U kojoj galaksiji se nalazi ovaj detektor?

U pravu si, Galet. Daleko je preterana brzina. Uzmimo potpuno i apsolutno realan primer, šta kažeš na to?

Mada danas imamo više viđenih supernova koje su obzervirane praktično od tačke eksplozije (a jedna, kao što gore rekoh, i pre početka; astronomi su usmerili teleskope na osnovu x-zračnog bljeska koji prethodi samoj eksploziji, i snimali ceo proces), ne moramo da ulazimo u raspravu šta to znači.

Uzmimo jednu nedvosmislenu stvar, izabranu iz više desetina sličnih: SN 2004dj. Ovu supernovu je uočio jedan japanski naučnik nakon što je ona već dostigla vrhunac, i počela da opada. Iz par meseci starijih arhivskih fotografija tog regiona, znamo koja zvezda je eksplodirala (imamo dokumentovanu sliku zvezde dva meseca pre eksplozije, u toku vrhunca eksplozije, a onda posle eksplozije, sa talasom širećeg gasa i prašine oko nje).

Ova supernova je udaljena oko 11 miliona svetlosnih godina.

Nadam se da su gornje informacije prihvatljive? Možeš ih proveriti ako želiš, ali u njima nema ničeg kontroverznog (mada se sa tobom ništa ne zna).

Nakon što je uhvaćena, gomila teleskopa je okrenuta da posmatra ovu supernovu (zanimljivu zbog velike snage eksplozije). Svi teleskopi su videli njen vrhunac, i zatim opadanje snage (gašenje). Istovremeno. Uključujući i Habl svemirski teleskop.

Opet, ako ti se ove informacije ne sviđaju, proveri ih sam. Sve je jako fino dokumentovano.

E, sad, uzmimo opet osnovnu kalkulaciju. Ako imamo dva detektora koji se po relativnoj brzini u odnosu na ovu zvezdu razlikuju za samo jedan metar u sekundi. Ovi detektori bi videli početni bljesak u razmaku od oko dve nedelje dana (jer bi toliko dodatnog vremena trebalo svetlosti sporijoj za 1 m/s da pređe ovu distancu).

Da li sporiš ovu kalkulaciju? Izračunaj sam, koliko vremena treba nečemu što se kreće brzinom c da pređe 11 miliona svetlosnih godina, a koliko vremena treba nečemu što se kreće brzinom c - 1m/s

Ali niko nije video početni bljesak! Nema problema: gašenje supernove je isto tako specifičan slučaj kao i paljenje. Dva teleskopa koja posmatraju supernovu a koja se razlikuju u relativnoj brzini prema supernovi bi videli gašenje u razmaku od dve nedelje: jedan teleskop bi video zvezdu kako je na vrhuncu, pa se onda polako gasi tokom dve nedelje; a drugi teleskop bi dve nedelje kasnije video zvezdu na vrhuncu, pa bi onda posmatrao kako se ona gasi.

Štaviše, mogli bi smo ovo onda da upotrebimo veoma lepo! Propustili smo da vidimo početni bljesak? Nema problema! Samo uzmemo teleskop, i pokrenemo ga oko 4 m/s u suprotnom pravcu od supernove. I on će onda da detektuje svetlost kojoj je trebalo par meseci duže da pređe distancu od zvezde do nas, i tako će videti i svetlost iz početnog bljeska. Naravno, ovo nije moguće.

Idemo dalje.

Svemirski teleskop Habl se okreće oko Zemlje brzinom od oko 8 km/s, sa orbitom od 97 minuta. Uzimajući koordinate SN 2004dj (Right ascension 07h 37m 17.044s, Declination +65° 35′ 57.84″), vidimo da se brzina Habla u odnosu na ovu zvezdu neprestano menja.

Ok, sad. Uzmimo sledeći trenutak: teleskop na Zemlji, na strani okrenutoj prema SN 2004dj (kao što je Keck teleskop upravo i bio) je video vrhunac supernove, i posmatra kako njen luminozitet polako opada tokom sledećih sat vremena. Šta istovremeno vidi Habl?

U toku tih istih sat vremena, Habl će biti na delu orbite koja ga vuče prema supernovi. Njegova relativna brzina u odnosu na supernovu će biti stotinama ili hiljadama metara u sekundi veća nego brzina teleskopa na površini zemlje. Uzmimo jednu malu vrednost, recimo 100 m/s.

Habl će, po tvojoj teoriji, detektovati svetlost koja se kreće 100 m/s sporije nego svetlost koju detektuje teleskop na Zemlji. U trenutku kada teleskop na Zemlji posmatra supernovu, Habl je neće uopšte videti. On će videti kako je nebo u tom predelu izgledalo pre oko tri i po godine dana. Jer toliko više vremena će trebati 100 m/s sporijoj svetlosti da pređe ovu distancu.

Onda Habl okrene oko Zemlje, i krene u suprotnom pravcu, prema supernovi (orbita od 97 minuta, ne zaboravi). Šta će on videti sada? Pa, on će videti kako se zvezda odjednom pali, eksplodira, gasi... i onda uzmimo trenutak kada se kreće 100 m/s od supernove. On će u tom trenutku videti svetlost koja se kreće 100 m/s brže nego svetlost koju detektuje teleskop na Zemlji. Drugim rečima, videće svetlost koja je iz oblasti supernove krenula tri i po godine kasnije, i videće šta se desilo nakon što je supernova davno završena.

Da li je sada jasnije, Galet?

Ili, pretpostavljam, ti ćeš prosto negirati detalje u vezi supernova, i onda nastaviti da guraš ovu ideju? Možemo i još jednostavnije!

Binarni sistem Algol. Distanca se može geometrijski izračunati, 93 svetlosne godine. Svaka dva dana, jedna od dve zvezde zakloni drugu u pravcu Zemlje, dovodeći do jasno vidljivog "zvezdanog pomračenja" koje traje 10 sati. Ovo se može lepo i jasno videti kroz teleskope, i ovde mislim da zaista ne može biti ničeg kontroverznog.

Ovaj sistem je mnogo puta posmatran iz Habla, paralelno sa posmatranjima sa Zemlje. Mnogo, mnogo puta.

Šta bi Habl video da je tvoja teorija tačna? Pa, uzmimo da posmatrač na Zemlji vidi kretanje Algola, vidi pomračenje, i sada posmatra baš sredinu pomračenja. Habl se kreće oko Zemlje, i u jednom trenutku se kreće prema Algolu brzinom od 8 km/s drugačijom nego posmatrač na Zemlji. On vidi svetlost koja je pošla sa Algola skoro dan ranije nego svetlost koju detektuje posmatrač na Zemlji. Na slikama na Hablu nema pomračenja - naprotiv, Habl lepo vidi dve odvojene zvezde u orbiti, onako kako su za posmatrača na Zemlji bile juče!

Onda Habl u orbiti okrene oko Zemlje, i posmatra i dalje Habl...i opet ne vidi pomračenje. On vidi svetlost koja je sa Algola krenula prema Zemlji skoro dan kasnije nego svetlost koju detektuje posmatrač sa površine planete. Opet, Habl vidi ono što će posmatrač na Zemlji da vidi sutra!

Da li je ovo sada dovoljno jasno, ili ću morati da crtam?

Sasvim jasno. Ili šta bi bilo kad bi bilo. Možda je i bilo, ali nismo znali gde pa se nismo ni mogli pripremiti za promatranje početka bljeska teleskopima različitih brzina.

Teleskopi na različitim delovima Zemlje automatski imaju različitu brzinu prema bljesku. Čak i ako bljesak traje satima, zbog ove različite brzine neki detektori ga nikada ne bi videli, dok drugi svakako bi.

 

[galet]

??????????????? Čoveče!

Da ne idem u detalje - moram da priznam da su tvoji argumenti protiv moje hipoteze prilično
ubedljivi, ali ipak da pomenem neke stvari.
Brze svetlosti sa dalekih pojava prolaze pored Zemlje a da ih ne detektujemo. Mi, dakle,
moramo da sačekamo sporije svetlosti koje tek sabrane sa našom brzinom imaju vrednost c,
prema tome moramo da se krećemo prema izvoru svetlosti. Ako se posle detekcije krećemo
od izvora onda ćemo detektovati brže svetlosti jer sve brže svetlosti su već tu pored nas i mi
ćemo ih detektov ati ako je s + v = c, gde je s brzina neke svetlosti a v naša brzina prema
izvoru koja je pozitivna ako se približavamo izvoru t. j. kad idemo u susret svetlosti i obrnuto.
S druge strane zavisno od položaja Supernove u odnosu na ravan rotacije Zemlje ne mora
biti velika razlika u brzini pojedinih detektora u odnosu na tu Supernovu, a pogotovo ako su
detektori međusobno lelativno blizu
Isto tako možemo da kažemo da će neki detektori doći u poziciju da detektuju neku
Supernovu, ali nigde nisam našao podatak da je detekcija sa raznih detektora bila
istovremena.
U svakom slučaju kontinualna detekcija nije moguća izuzev možda sa habla tako i da
efekti o kojima govoriš zavise od činjence dan - noć.
Nisu mi poznati detalji osmatranja vasionskih objekata tako da o tome mogu samo da
nagađam kao i o raznim uticajima od kojih zavisi to osmatranje.

 

[endonuclease]

Da ne idem u detalje - moram da priznam da su tvoji argumenti protiv moje hipoteze prilično ubedljivi, ali ipak da pomenem neke stvari.

Naravno.

Brze svetlosti sa dalekih pojava prolaze pored Zemlje a da ih ne detektujemo. Mi, dakle, moramo da sačekamo sporije svetlosti koje tek sabrane sa našom brzinom imaju vrednost c, prema tome moramo da se krećemo prema izvoru svetlosti. Ako se posle detekcije krećemo od izvora onda ćemo detektovati brže svetlosti jer sve brže svetlosti su već tu pored nas i mi ćemo ih detektov ati ako je s + v = c, gde je s brzina neke svetlosti a v naša brzina prema izvoru koja je pozitivna ako se približavamo izvoru t. j. kad idemo u susret svetlosti i obrnuto.

Sve je to lepo, ali osim ako "brže svetlosti" ne dođu do nas, pa onda ostanu tu pored Zemlje i čekaju da ih neko detektuje (tj. ako nastavljaju da se kreću), to ne utiče na osnovni problem.

Evo, primeni ovo na primer sa Algolom, pa pokaži sam kako bi tvoja hipoteza mogla da funkcioniše. Videćeš iz sopstvene računice, ne moram da ti ništa objašnjavam.

No, da nastavimo sa još par stvari.

Nisu mi poznati detalji osmatranja vasionskih objekata tako da o tome mogu samo da nagađam kao i o raznim uticajima od kojih zavisi to osmatranje.

Naravno da nisu. Zato i pričaš o Majklson-Morli eksperimentu iz deventaestog veka kao da današnji fizičari njega koriste za...pa, za bilo šta, osim za ilustraciju koja se iz istorijskih razloga nalazi u standardnim udžbenicima fizike. Činjenica o konstantnosti brzine svetlosti sledi iz mase astronomskih obzervacija, od kojih smo samo jednu dotakli sada u ovih zadnjih par poruka.

Tebi teorija relativiteta izgleda netačno iz istog razloga zbog koga ti je tvoja hipoteza izgledala moguće - u razmišljanju o apstrakcijama, zaboravljaš mnoge osnovne stvari (kao što je, recimo, činjenica da je objektima različitih brzina potrebna različita količina vremena da pređu isti put). No, vratićemo se na ovo kasnije, možda. Prvo da završimo priču o brzini svetlosti, koja je jednaka za sve posmatrače bez obzira na njihovu brzinu u odnosu na izvor.

Ja sam mnogo pisao na ovu temu zadnjih dana (a ne zaboravi da sam ja potpuni amater na ovom polju - davao sam par ispita iz osnovne fizike na fakultetu, pre više godina, ali sam otada skoro sve zaboravio; ova diskusija sa tobom meni služi da se podsetim nekih od tih stvari, i da utvrdim osnovne ideje). Sada mislim da bi bilo lepo da ti napišeš jednu analizu.

Uzmi Algol binarni sistem, i uzmi bilo koji scenario u kome brzina svetlosti zavisi od brzine kretanja posmatrača. Apsolutno bilo koji, ovaj tvoj, ili bilo koji iz arhive antirelativista. Uzmi jedan teleskop na Zemlji, bilo gde, i uzmi Habl. Uzmi da je teleskop u takvoj poziciji da je počeo da posmatra Algol recimo u osam uveče, i da je pola sata kasnije počela standardna desetsatna eklipsa Algola.

Izračunaj sam šta će videti jedan teleskop, a šta drugi, u istom trenutku. Pokaži kada je svetlost krenula sa Algola, kojom brzinom, i kada stiže do kog teleskopa, kojom brzinom.

U suprotnom, ja mogu ovde da pričam dok ne pozelenim, nećeš potpuno verovati dok sam ne izračunaš.

Onda ćemo nastaviti dalje, dok ne vidimo da li je brzina svetlosti zaista konstantna u odnosu na posmatrače. Relativitet možemo ostaviti po strani dok ne ustanovimo neke od ovih mnogo osnovnijih stvari.

 

[galet]

Ja sam mnogo pisao na ovu temu zadnjih dana (a ne zaboravi da sam ja potpuni amater na ovom polju - davao sam par ispita iz osnovne fizike na fakultetu, pre više godina, ali sam otada skoro sve zaboravio; ova diskusija sa tobom meni služi da se podsetim nekih od tih stvari, i da utvrdim osnovne ideje). Sada mislim da bi bilo lepo da ti napišeš jednu analizu.

Pa ne mora biti baš analiza, nego poneka nejasnoća ili zamerka.
Na primer ti kažeš da se habl kreće brzinom od 8 km/sek u odnosu na
Zemlju što ustvari
nema nekog naročitog značaja za vasionske objekte koji se na nebeskom svodu nalaze u
smeru osovine ili manjeg odstupanja od osovine rotacije habla. Važna je razlika u brzinama
promatrača, ali ne u odnosu na Zemlju nego u odnosu na binarne zvezde zar ne?
A ako postoji takva razlika u brzinama onda ni po TR ne bi trebalo da vidimo istovremeno
događanja na binarnim zvezdama.
S druge strane ako su binarne zvezde u ravni rotacije habla onda promatračev teleskop na
Zemlji ne bi trebalo da ima paralelnu vizuru kao habl u momentu kad su jedan ispod
drugog, a osim toga put svetlosti kroz atmosferu bio bi duži do promatrača na Zemlji
U svakom slučaju izgled binarnih zvezda ne može biti isti za promatrača na Zemlji i za
Habl, jer svetlost nema zakrivljenu putanju za promatrača na Zemlji samo kad mu je tačno
iznad glave, a za habl je to uvek.
Ne smatram ovo odgovorom, ali trebalo bi imati preciznije podatke

 

[milan3]

??????????????? Čoveče!
.............
Šta bi Habl video da je tvoja teorija tačna? Na slikama na Hablu nema pomračenja - naprotiv, Habl lepo vidi dve odvojene zvezde u orbiti, onako kako su za posmatrača na Zemlji bile juče!
Da li je ovo sada dovoljno jasno, ili ću morati da crtam?
.

Ne treba crtati.Dovoljno je jasno.Teorija "galet" ne drži vodu.
Ali ovaj navod da se dvojne zvijezde vide kao odvojene nije tačan.Optički se ne mogu
razlučiti. (ugao je približno 0.002")

-Udaljenost oko 93 svjetlosne godine.
-Međusobni razmak 30 svjetlosnih sekundi 9 ooo ooo km.
-Period rotacije oko baricentra 69 sati
-Pomračenje traje 10 sati !!!
Uz hipotezu da se ravan rotacije poklapa sa zemljom i iz prethodnih podataka izračunato je:
-Promjer tamnije zvijezde je 3.5 sunca,a svjetlije 3.(6 ooo ooo i 5 2oo ooo km)
Treba provjeriti šta kaže balistička teorija.

 

[endonuclease]

Na primer ti kažeš da se habl kreće brzinom od 8 km/sek u odnosu na Zemlju što ustvari nema nekog naročitog značaja za vasionske objekte koji se na nebeskom svodu nalaze u smeru osovine ili manjeg odstupanja od osovine rotacije habla.

Nije bitno.

Prvo, dao sam ti kalkulaciju šta se događa sa dalekim događajima čak i u slučaju kada je razlika između dva posmatrača samo 1 m/s u odnosu na događaj.

Drugo, potpuno si u pravu da ovaj konkretan primer ne možemo upotrebiti u pravcu osovine rotacije. Ali šta sa time? Da li tvoja teorija važi za objekte u pravcu osobine rotacije Zemlje (ti daju "svetlost različitih brzina"), dok ne važi za objekte u pravcu ravni rotacije (ti daju uvek svetlosti istih brzina)? Mislim, ako smo pokazali da tvoja teorija ne važi za binarne zvezde u ravni ekliptike, onda ne može važiti ni za binarne zvezde u pravcu ose rotacije.

Treće, Habl i rotacija Zemlje nisu jedine promene. Postoje mnoge druge letelice koje imaju značajan element brzine u odnosu na Zemljinu osu rotacije. Zatim, postoje daleki objekti brze rotacije jedan oko drugog, koji potpuno nezavisno od položaja Zemlje menjaju relativnu brzinu u odnosu na posmatrača na Zemlji.

A ako postoji takva razlika u brzinama onda ni po TR ne bi trebalo da vidimo istovremeno događanja na binarnim zvezdama.

U to nisam želeo da ulazim još, ali možemo da pomenemo usput. Da samo naznačim: ne želim da ti ovo još dokazujem, prvo moramo da završimo priču o konstantnosti brzine svetlosti.

U pravu si da po TR ne bi trebalo da istovremeno vidimo događanja na binarnim zvezdama. Međutim, razlike u brzinama su daleko od relativističkih, i samim tim ova razlika u vremenu je veoma, veoma mala, čak i za veoma udaljene objekte.

Međutim, merenje vremena je jedno od najpreciznijih merenja koje možemo izvesti. Zbog ovoga, praktično svi teleskopi veoma pažljivo sinhronizuju atomske časovnike i beleže tačno lokalno vreme za svako merenje. Ovo omogućava da se razlike u merenjima iz različitih teleskopa upotrebe radi upotrebe relativističke matematike za ustanovljavanje ili potvrđivanje raznih detalja (recimo, relativnih masa).

Time, uočena je razlika u merenju koja se savršeno uklapa u predviđanja teorije relativiteta. Ali ona se nikako ne uklapa - daleko je premala - u tvoju teoriju.

S druge strane ako su binarne zvezde u ravni rotacije habla onda promatračev teleskop na Zemlji ne bi trebalo da ima paralelnu vizuru kao habl u momentu kad su jedan ispod drugog, a osim toga put svetlosti kroz atmosferu bio bi duži do promatrača na Zemlji

Potpuno tačno, Galet. Ovo bi moglo da za par mikrosekundi da promeni vreme.

Jedna svetlosna godina je oko 9 460 000 000 000. Habl je na recimo 500 km bliže nego teleskop na Zemlji. Znači, put do obzervatorije na Zemlji je dovoljno duži da dodatno poremeti tvoju teoriju (ako izračunaš, videćeš i sam) za još par mikrosekundi razlike.

Paralelna vizura nije neophodna. Uzmi dva merenja:

Habl (plava tačka) uhvati sliku Algola u trenutku kada je sa "leve strane" na slici, a obzervatorija uhvati sliku u istom trenutku. Pola sata kasnije, Habl je prešao trećinu orbite, a obzervatorija se pomerila za 1/48 prečnika Zemlje. Obe uhvate drugu sliku u tom trenutku. Šta će videti? Izračunaj sam.

U svakom slučaju izgled binarnih zvezda ne može biti isti za promatrača na Zemlji i za Habl, jer svetlost nema zakrivljenu putanju za promatrača na Zemlji samo kad mu je tačno iznad glave, a za habl je to uvek.

Uopšte ne razumem o kakvoj zakrivljenoj putanji govoriš. Ali neću da skrećem sa tebe i da se raspravljam o tome.

Ako misliš da ovo predstavlja neki kritičan problem, preskoči Habl, i uzmi prosto rotaciju Zemlje, i dve opservatorije na različitim mestima (recimo, jedna u Karibima, jedna na Havajima) koje posmatraju daleki događaj (recimo, opadanje ili rast intenziteta neke par stotina miliona ly udaljene supernove) koji se trenutno nalazi direktno iznad, npr. Los Anđelesa. Izračunaj sam šta će one videti.

Ne smatram ovo odgovorom, ali trebalo bi imati preciznije podatke

I nije odgovor. A ovo je još jedan nuzefekt onoga što si rekao o poznavanju astronomskih obzervacija - nivo preciznosti je neverovatan (u doslovnom smislu: ja nisam imao ni najblažu ideju šta sve može da se vidi i sa koliko fantastičnom preciznošću, dok nisam proveo nedelju dana u opservatoriji).

Opet, proveri sam. Izračunaj, nacrtaj uglove, i probaj da primeniš bilo koju teoriju u kojoj brzina svetlosti nije konstantna. Videćeš i sam. Dok ne proveriš sam, prepiraćeš se sa mnom oko u osnovi nebitnih detalja.

 

[endonuclease]

Ne treba crtati.Dovoljno je jasno.Teorija "galet" ne drži vodu.

Dokaži to Galetu.

Ali ono što postavljam ovde kao izazov je mnogo opštija tvrdnja: nijedna teorija po kojoj se svetlost može kretati brzinom drugačijom od c ne drži vodu.

Ali ovaj navod da se dvojne zvijezde vide kao odvojene nije tačan.Optički se ne mogu razlučiti. (ugao je približno 0.002")

Ne mogu se doslovno videti kao odvojeni objekti, to je tačno. Ali mogu se optički razlikovati.

Prvo, jedna je značajno sjajnija od druge (u slučaju Algola, imamo magnitudu od 2.1 i 3.4), tako da vidimo koja zaklanja koju u svakom trenutku. Drugo, imaju značajno drugačiji materijalni sastav, i otud drugačije emisione spektre, po čemu se mogu materijalno razlikovati.

Treba provjeriti šta kaže balistička teorija.

Proveri i videćeš i sam.

Ali ako želiš da zastupaš balističku teoriju, bilo bi lepo da nam daš odgovore na smrtonosne zamerke toj teoriji. Recimo, zašto nema diferencijalnog doplera prilikom zaklanjanja udaljenih zvezda? Jedino rešenje koje su zastupnici balističke teorije predložili protiv ovoga je ideja "light dragging", koja je pokazana netačnom na osnovu lokalnih eksperimenata (u kojima nema dovoljno vremena za light dragging efekte). Otud, ova teorija se smatra potpuno i iz korena pobijenom još od 1918-te godine.

Ali evo, ako misliš da naučnici nisu bili u pravu kada su je odbacili, daj nam svoju analizu, i pokaži nam šta ti očekuješ da vidiš u goreopisanim slučajevima.

 

[galet]

Treba provjeriti šta kaže balistička teorija.

Kako se može govoriti o balističkoj teoriji kad su u pitanju zvezde? Kako se može uopšte
govoriti o zvezdi kao o izvoru svetlosti i na taj način je tretirati - i po balističkoj teoriji i po
teoriji relativnosti?
Svaka zvezda je ogroman skup izvora svetlosti koji se baš svi različito i neuniformno kreću a
vi zvezde posmatrate tako kao da su jedan jedini izvor na čijoj "površini" se ništa ne dešava,
kao da je to jedna potpuno glatka ispolirana kugla na kojoj svi izvori miruju - pa čak i da je
tako opet svi delovi te kugle zbog rotacije zvezde ne bi imali jednake brzine. A brzine nekih
vrelih gasova su ogromne i uporedive sa brzinom svetlosti.
Koju brzinu vi posmatrate?
Po svemu sudeći vi govorite o nekakvoj fiktivnoj brzini zvezde koja uopšte ne postoji trajno
ni za jedan jedini izvor svetlosti sa zvezde.
Inercijalni sistem je puka teoretska i pomoćna izmišljotina u kojoj se stvarno ne nalazi ni
jedno telo u vasioni, ali se u obe teorije s njim manipuliše kao da je realan i izvlače se
tobože "realni" i "istiniti" zaključci.
Zašto bi po tim teorijama govorili o Zemlji i Mesecu kao o dva tela a ne kao o jednom
jer takva tela mogu ogroman broj puta da stanu u Sunce o kom govorimo kao o jednom
telu iako se delovi tog tela kreću i većim relativnim brzinama nego što je brzina između
Zemlje i Meseca?
Po kom osnovu se ignorišu brzine izvora svetlosti na nekoj zvezdi?
Kako može postojati određen Doplerov efekt ili crveni pomak sa neke zvezde ako se
svi delovi te zvezde različito kreću i svaki bi, prema tome, trebalo da ima drukčiji pomak?

 

[milan3]

Po kom osnovu se ignorišu brzine izvora svetlosti na nekoj zvezdi?
Kako može postojati određen Doplerov efekt ili crveni pomak sa neke zvezde ako se
svi delovi te zvezde različito kreću i svaki bi, prema tome, trebalo da ima drukčiji pomak?

Ne ignorišu se.Čak ni kod lasera.Doplerov efekat se odnosi na cijeli spektar koji nastaje upravo zbog te dinamike.Elementarni izvori su međuzavisni,pobuđuju jedan drugog i usklađuju.(Nešto kao stampedo).Imamo pojavu reemisije i još štošta.Statistika se dobro slaže sa eksperimentalnim mjerenjem.Naprimjer pri promjeni relativne brzine između izvora i prijemnika nije uočena
promjena profila spektra.Svi djelovi spektra imaju podjednak doplerov pomak.

 

[endonuclease]

Ne ignorišu se.

Ignoriše se masa stvari, u stvari. Ignorišu se osnove kvantne mehanike, u stvari.

No, ovo je teško ili nemoguće objasniti većini ljudi, zbog čega i dalje postoji mali broj pristalica balističke teorije među ljudima na internetu (uglavnom među teoretičarima zavere, nikako među ozbiljnim fizičarima). Nivo matematike potreban za njihovo razumevanje je jednostavno suviše visok.

Evo ti jedan jednostavan zadatak, Milane. Objasni mi sa pozicije balističke teorije ovaj fenomen.

Uzmi bilo koju supernovu koja se odigrala u oblasti u kojoj postoji značajna količina prašine. Ili uzmi prosto bljesak! Recimo, V838 Mon, crveni superdiv koji je oslobodio snažan bljesak svetlosti:

Sa leve strane vidiš seriju slika kroz godine, kako je bljesak prolazio kroz oblak prašine, osvetljavajući ga i čineći ga vidljivim sa Zemlje.

Ovaj oblak je veoma redak - u principu, jedva malo "gušći" od čistog vakuuma. Samimi tim, čestice unutar oblaka ne intereaguju jedne sa drugima. Svakako ne na suprotnim stranama oblaka: čestica sa "leve strane" zvezde (posmatrano od nas) se nalazi više svetlosnih godina udaljena od čestice sa "desne strane" zvezde.

Ovaj gas se (vidljivo) kreće, brzinama koje su ogromne relativno u odnosu na Zemlju - razlike između različitih delova oblaka se mere u stotinama km/s.

Ne treba zaboraviti mehanizam ovde: joni i čestice u okviru oblaka apsorbuju energiju iz pulsa svetlosti centralne zvezde, i onda emituju tu energiju ponovo. Mi vidimo ovu emisiju. Dakle, nije u pitanju reflektovana svetlost, već same čestice i joni oblaka predstavljaju izvore svetlosti koju detektujemo.

Sad, sa stanovišta balističke teorije (ili bilo koje druge teorije koja misli da brzina svetlosti na bilo koji način zavisi od brzine izvora ili prijemnika), objasni mi kako to da mi istovremeno primamo svetlost koja se nalazi na jednakoj udaljenosti od centralne zvezde, bez obzira na ogromnu razliku u relativnoj brzini samog gasa u odnosu na Zemlju.

Da ne bi bilo nerazumevanja, uzmimo prostu skicu. Uzmi područje gasa koje se nalazi dve svetlosne godine od V838 Mon, i 20000 ly od Zemlje. Uzmi područje gasa koje se nalazi dve svetlosne godine na suprotnoj strani V838, i takođe 20000 ly od Zemlje.

Mi sa Zemlje vidimo kako se oba ta područja "pale" istovremeno. Dakle:

- iako je brzina čestica unutar samog superdiva bila veoma različita, oslobođen kratak talas svetlosti je stigao istovremeno do oba jednako udaljena područja gasa. Da svetlost zavisi od brzine čestica unutar zvezde, one bi stizale u veoma različitim periodima do ova dva područja. Umesto toga, mi vidimo tačno ono što fizika predviđa: brzina svetlosti je konstantna, i puls svetlosti istovremeno stiže do jednako udaljenih meta.

- iako je brzina kretanja čestica gasa u odnosu na Zemlju veoma različita, svetlost iz obe oblasti stiže na Zemlju istovremeno. I to stiže istovremeno na Habl isto kao i na obzervatorije na Zemlji (uzimajući u obzir male razlike usled relativističkih efekata, i različite dužine puta od izvora do Habla ili do Zemlje). Dakle, sve izgleda kao da važi normalna fizika, i brzina svetlosti je konstantna bez obzira na brzinu kretanja izvora ili primaoca.

Pošto vas dvojica postulirate drugačija objašnjenja, možete da nam objasnite ovaj fenomen - koji, koliko ja mogu da vidim, direktno obara i balističku teoriju (bez obzira na svu statističku gimnastiku koju su neki primenili u pokušajima da "spasu" taj pristup od gomile očiglednih problema), a i galetovu teoriju (uz sve ostale primere).

 

[endonuclease]

Kako se može uopšte govoriti o zvezdi kao o izvoru svetlosti i na taj način je tretirati - i po balističkoj teoriji i po teoriji relativnosti?
...
Po kom osnovu se ignorišu brzine izvora svetlosti na nekoj zvezdi?

Po osnovu konstantnosti brzine svetlosti. Svetlost dolazi do nas istom brzinom iz svih čestica u okviru zvezde, bez obzira na brzinu njihovog kretanja.

Ovo je, u stvari, još jedan lep primer činjenice koju si preskočio u razmatranju tvoje teorije.

Razmislimo o ovome, prvo u okviru tvoje teorije, a onda u okviru ideje da brzina svetlosti zavisi od relativne brzine izvora i posmatrača.

Uzmi teleskop za x-zrake, izađi u podne, i posmatraj Sunce. Kako se Zemlja okreće, položaj Sunca u odnosu na tebe se menja. Na Suncu, usled konvekcije i ogromnih energija, imaš čestice čija je relativna brzina u odnosu na Zemlju veoma različita, čak i do relativističkih brzina. Recimo, imaš značajan broj čestičnih izvora x-zraka koji se u odnosu na Zemlju kreću 0.3c - neki u jednom pravcu, neki u drugom

Po standardnim teorijama u kojima je brzina svetlosti izmenjena u skladu sa brzinom izvora, Sunce bi na nebu bilo ovalnog oblika u x delu spektra - do nas bi prvo stizala svetlost iz izvora koji se kreću brže prema nama, a tek kasnije iz čestica koje se kreću od nas.

Po tvojoj teoriji, mi ove x-zrake ne bi smo ni videli, pošto nema prijemnika na Zemlji koji se kreću 0.3 c prema tim izvorima ili od njih. Videli bi smo da te čestice postoje, zbog njihovog uticaja na okolne, sporije čestice - ali ne bi smo njih direktno videli uopšte.

Takođe, možeš uzeti u obzir koronalne erupcije:

Brzina čestica varira od nekoliko km/s i pa onda do 3200 km/s. U okviru ovakvih ejekcija, mi vidimo kako grupe čestica različtih brzina udaraju jedne u druge, mešaju se, razdvajaju se... Pritom, po tvojoj teoriji nijedan detektor na Zemlji ne bi mogao da detektuje svetlost sa svih njih istovremeno. Na stranu to što nijedan detektor nema delove koji se kreću odgovarajućim brzinama, svetlost bi dolazila nekoliko punih sekundi ranije ili kasnije u skladu sa njenom "stvarnom brzinom".

Da li razumeš ovo, Galet? Imaš površinu Sunca. Iz nje izbija oblak mase koja se kreće prema Zemlji brzinom od dodatnih par km/s. Onda kroz nju probija oblak mase koja se kreće prema Zemlji brzinom od dodatnih par hiljada km/s. Ako brzina svetlosti zavisi od brzine izvora prema posmatraču, mi bi smo videli svetlost koja dolazi iz brze mase dobre 2-3 sekunde pre nego što bi smo videli svetlost iz spore mase koja pokazuje mešanje izazvano naletanjem brze mase.

A onda sam razmisli kako bi stvari izgledale u toku petlje koju CME stvara, kada se u različitim trenucima brzina u odnosu na Zemlju menja veoma značajno?

I ovo su stvari koje meni - biologu! - padaju na pamet. Mnogo čvršćih i mnogo komplikovanijih dokaza ima još mnogo više. Ukupno, bilo kakav uticaj brzine izvora ili posmatrača bi bio uočen na gomili fenomena. Tako nečega prosto nema.

 

[galet]

Opet nešto ne štima.
Odakle isti spektralni pomak za vrlo različite brzine izvora svetlosti neke zvezde

 

[galet]

Po osnovu konstantnosti brzine svetlosti. Svetlost dolazi do nas istom brzinom iz svih čestica u okviru zvezde, bez obzira na brzinu njihovog kretanja.

To nije sporno ni po mojoj hipotezi
Ovo je, u stvari, još jedan lep primer činjenice koju si preskočio u razmatranju tvoje teorije.
Šta je preskočeno? Ti si preskočio činjenicu da svetlost sa raznih izvora prelaze i jednake
i različite puteve do nas
Razmislimo o ovome, prvo u okviru tvoje teorije, a onda u okviru ideje da brzina svetlosti zavisi od relativne brzine izvora i posmatrača.
Detektabilna svetlost uvek ima istu brzinu prema promatraču
Uzmi teleskop za x-zrake, izađi u podne, i posmatraj Sunce. Kako se Zemlja okreće, položaj Sunca u odnosu na tebe se menja. Na Suncu, usled konvekcije i ogromnih energija, imaš čestice čija je relativna brzina u odnosu na Zemlju veoma različita, čak i do relativističkih brzina. Recimo, imaš značajan broj čestičnih izvora x-zraka koji se u odnosu na Zemlju kreću 0.3c - neki u jednom pravcu, neki u drugom
do nas bi prvo stizala svetlost iz izvora koji se kreću brže prema nama, a tek kasnije iz čestica koje se kreću od nas.
Po mojoj hipotezi ne bi već potpuno tačno
Po tvojoj teoriji, mi ove x-zrake ne bi smo ni videli, pošto nema prijemnika na Zemlji koji se kreću 0.3 c prema tim izvorima ili od njih.
Kako znati da ti izvori ne emituju x zrake brzine c + 0,3c odnosno c - 0,3c u odnosu na njihov trenutni sistem?
Takođe, možeš uzeti u obzir koronalne erupcije:
Brzina čestica varira od nekoliko km/s i pa onda do 3200 km/s. U okviru ovakvih ejekcija, mi vidimo kako grupe čestica različtih brzina udaraju jedne u druge, mešaju se, razdvajaju se... Pritom, po tvojoj teoriji nijedan detektor na Zemlji ne bi mogao da detektuje svetlost sa svih njih istovremeno.
Bi i to savršeno tačno. I to nije teorija nego hipoteza. Taman sam pomislio da si razumeo
moju hipotezu a ispada da nisi.
Da li razumeš ovo, Galet? Imaš površinu Sunca. Iz nje izbija oblak mase koja se kreće prema Zemlji brzinom od dodatnih par km/s. Onda kroz nju probija oblak mase koja se kreće prema Zemlji brzinom od dodatnih par hiljada km/s. Ako brzina svetlosti zavisi od brzine izvora prema posmatraču, mi bi smo videli svetlost koja dolazi iz brze mase dobre 2-3 sekunde pre nego što bi smo videli svetlost iz spore mase koja pokazuje mešanje izazvano naletanjem brze mase.
Nije tačno! Brzina detektabilne svetlosti ne zavisi od relativne brzine između izvora i promatrača
A onda sam razmisli kako bi stvari izgledale u toku petlje koju CME stvara, kada se u različitim trenucima brzina u odnosu na Zemlju menja veoma značajno?
Izgledalo bi kao na slici
I ovo su stvari koje meni - biologu! - padaju na pamet.
Ovim nisi ni najmanje uzdrmao moju hipotezu, međutim, tvoji raniji prigovori su zaista
vredni pažnje. Pokušaću i ja da detaljnije gledam noćno nebo.

 

[endonuclease]

Nije tačno! Brzina detektabilne svetlosti ne zavisi od relativne brzine između izvora i promatrača

Izvini ako nije bilo jasno, ali prošla poruka je usmerena i Marku i tebi. Dakle, neki delovi su usmereni protiv teorija po kojima se svetlost može realno kretati različitim brzinama (tj. posmatrač može da vidi svetlost koja se kreće brzinom različitom od c), a neki protiv one tvoje hipoteze (po kojoj posmatrač vidi samo svetlost brzine c u odnosu na njega, iako je realna brzina u odnosu na izvor možda drugačija).

Ukupno, nije bitno. Ostaje sve prethodno rečeno.

Da se vratimo na osnovnu tvrdnju: "Brzina svetlosti u vakuumu je uvek jednaka, bez obzira na brzinu kretanja izvora ili brzinu kretanja posmatrača."

Ne postoji nijedna teorija ili hipoteza koja negira ovu tvrdnju, a koja se pritom uklapa u naše obzervacije.

 

[milan3]

…… ……
Ostaje samo da prođemo kroz račun.

Ok.Imamo generator impulsa na mjesecu u tački M,i dva prijemnika na ekvatoru.
Ovi prijemnici su dijametralno suprotni,tačke A i B.Neka se u sve tri lokacije postave atomski satovi koje možemo precizno sinhronizovati.

Udaljenost tačke M od A i B je 384.400 km, tako da svjetlost s Mjeseca na Zemlju stiže za 1,2822203819 sekundi. Mjesec se kreće oko Zemlje po eliptičnoj stazi srednjom brzinom od 1,02 km/sek, i za ovo vrijeme promjeni ugao zaoko 0.7 lučnih sec.
(Zanemarivo malo mijenja udaljenost MA i MB.)

Neka nam je nulto vrijeme u A i B i za 1,2822203819 sekundi
će stići u položaj A B .Zemlja se pritom zarotira za 19.3 lučne sekunde.

Pulsator na mjesecu radi na frekvenciji od 10 MHz.Za vrijeme od 1,2822203819 sekundi
napravi n=12822203,8 impulsa .

Predvidimo frekvenciju koju će izmjeriti prijemnici u tačkama A i B, a koja će zbog
doplerovog efekta biti različita od one u tački M.

Obodna brzina zemlje na ekvatoru ( u A i B) je ve= 465,1194196 (m/s).Komponenta ove brzine usmjerene ka mjesecu u A i B je 465,1194176 (m/s).(Zanemarivo mala razlika!)

Izračunajmo frekvencije koje očekujemo da će biti u A i B (relativističkom formulom), zatim razmak između dva impulsa (l=c/f) i konačno broj impulsa koje je emitovao izvor M
(n=384 400 000/l) od nultog vremena do pristizanja u položaje A i B.(Istovremeno u
te tačke stiže i prvi impuls sa M emitovan u nultom trenutku.)

Frekvencija f1=10000015.51473837 l1=29.97919929 (m)
n1=12822223,7

f2=9999984.485 Hz l2= 29,97929231287202342094433759514 (m)
n2=12822183,9


(n=12822203,8 !! mjereno u M )

Kod prijemnika A tvrde da je moralo biti emitovano 20 impulsa više nego što saopštavaju iz tačke M, a oni u tački B misle naprotiv da je emitovano za 20
manje.
Kad bi realizovali ovakav eksperiment, da li bi se dogodio ovakav paradoks?
Ili da prihvatimo mogućnost da se razmak između susjednih impulsa ne
mijenja, a odatle proizlazi da je f2*l>c.

Relativna brzina impulsa pulsara u odnosu na zemlju može biti veća od c.

 

[galet]

Da se vratimo na osnovnu tvrdnju: "Brzina svetlosti u vakuumu je uvek jednaka, bez obzira na brzinu kretanja izvora ili brzinu kretanja posmatrača."

Da li ti smatraš prostor iliti vakuum nečim apsolutno nepomičnim u odnosu na koga se
nešto kreće ili ne kreće?
Zašto je potreban izraz vakuum umesto izraza prostor?
Ako kažeš "Brzina svetlosti u vakuumu je uvek jednaka" smatraš li da je vakuum nešto
drugo nego prostor?

Ne postoji nijedna teorija ili hipoteza koja negira ovu tvrdnju, a koja se pritom uklapa u naše obzervacije.

Tvrdnja da se nešto kreće u odnosu na vakuum odnosno prostor je apsolutno besmislena,

 

[endonuclease]

Da li ti smatraš prostor iliti vakuum nečim apsolutno nepomičnim u odnosu na koga se nešto kreće ili ne kreće?

Ne. Govorim o prostoru između prijemnika i predajnika. Svetlost će se od tačke na kojoj je emitovana do tačke na kojoj biva detektovana uvek kretati jednom konstantnom brzinom, brzinom svetlosti, na koju neće uticati brzina prijemnika niti brzina predajnika.

Hoćemo li i definiciju na nivou algebre, za svaki slučaj? Evo:

Uzmimo da postoji izvor svetlosti, na tački A, u trenutku t[SUB]0[/SUB]. I postoji prijemnik svetlosti (posmatrač) na tački B, u trenutku t[SUB]1[/SUB].

Postoji udaljenost x od tačke A do tačke B.

Ako iz tačke A u trenutku t[SUB]0[/SUB] krene impuls svetlosti, i ako taj impuls stigne u tačku B u trenutku t[SUB]1[/SUB]

Bez obzira na brzinu kretanja prijemnika i predajnika svetlosti, period vremena t[SUB]1[/SUB]-t[SUB]0[/SUB] će uvek biti jednak vrednosti x/c.

Eto. Nađi mi neku teoriju koja krši ovaj princip, a koja se uklapa u naše obzervacije.

Zašto je potreban izraz vakuum umesto izraza prostor?

Zato što je brzina svetlosti u materijalima drugačijim od vakuuma manja nego u vakuumu (zbog absorpcije/reemisije, i kvantno-elektrodinamičkih efekata).

Otud, brzina svetlosti kroz prostor ispunjen vodom je oko 0.75c.

Ovo si valjda znao? To je definicija indeksa refrakcije.

 

[Caliburn]

Ovo si valjda znao? To je definicija indeksa refrakcije.

Definitivno nije znao... dobro da si postavio ovo pitanje, jer sam tek sada shvatio zbog čega je prigovarao svaki put kada neko napiše brzinasvetlosti u vakuumu.

Kad bi realizovali ovakav eksperiment, da li bi se dogodio ovakav paradoks?
Ili da prihvatimo mogućnost da se razmak između susjednih impulsa ne
mijenja, a odatle proizlazi da je f2*l>c.

Relativna brzina impulsa pulsara u odnosu na zemlju može biti veća od c.

Ne zameri, ali imam posla preko glave, a voleo bih sam da prođem kroz račun.
Ne brini, dobićeš odgovor.

 

[milan3]

Ali ono što postavljam ovde kao izazov je mnogo opštija tvrdnja: nijedna teorija po kojoj se svetlost može kretati brzinom drugačijom od c ne drži vodu.

Ali evo, ako misliš da naučnici nisu bili u pravu kada su je odbacili, daj nam svoju analizu, i pokaži nam šta ti očekuješ da vidiš u goreopisanim slučajevima.

Lako je dokazati da balistička teorija mnogo bolje paše kod dvojnog sistema Algol (i sličnih njemu,a ima ih prilično mnogo).

Problemi kod uobičajenog "opšteprihvaćenog" tumačenja:

1)Kod svih imamo periodičnu promjene sjaja u većoj ili manjoj mjeri.To se objašnjava međusobnim zaklanjanjem jedne zvijezde drugom.
-Zar nije čudno da većina ovih sistema ima ravan rotacije usmjeren ka nama?
2)Kod Algol dvojne zvijezde,svjetlija (i mlađa) zvijezda ima znatno manju masu od tamnije.
-Teorija o nastanku,razvoju i umiranju zvijezda koja je prilično pouzdana predviđa suprotno.
Da li je hipoteza o prelazu materije sa svetlije na tamniju ubjedljiva?
3)Doplerov pomak zbog znatne brzine rotacije nije u skladu sa ovom brzinom,već je nekoliko puta manji.
4)Uočavaju se dvostruke emisione linije,kao da istovremeno imamo i crvrni i plavi pomak.
-Hipotezom o postojanju akrecionog diska pokušavaju se pokrpati problemi oko ovog.Kad se i uspije nešto uštimati za jedan dvojni sistem,za drugi taj algoritam ne vrijedi.Svi ovi problemi još su aktuelni.Prikupljaju se precizniji podaci i obrađuju na moderniji način.Vidjećemo.

Ritz-ova teorija ova 4 problema lako rješava !
1-ravni rotacije zvijezda leže nasumično,ali se mogu izračunati na osnovu astr.pokazatelja.
2-Kod Algola je plava zvijezda veća od crvene i znatno bliža baricentru rotacije.
3-Doplerov pomak je u skladu sa relativnom brzinom između izvora i prijemnika.
4-Dvostruke emisione linije su predvidive.Nema potrebe uvoditi pojmove transfera
materije i akrecione diskove.
?Šta ono bi najteže za održanje ove teorije,može li jasnije?

(Slijedi skica sa nešto računa u sledećem javljanju.Koristiću onaj prilog galeta.)

 

[galet]

Definitivno nije znao... dobro da si postavio ovo pitanje, jer sam tek sada shvatio zbog čega je prigovarao svaki put kada neko napiše brzinasvetlosti u vakuumu.

Ne shvataš ni sada.

 

[lightm]

1)Kod svih imamo periodičnu promjene sjaja u većoj ili manjoj mjeri.To se objašnjava međusobnim zaklanjanjem jedne zvijezde drugom.
-Zar nije čudno da većina ovih sistema ima ravan rotacije usmjeren ka nama?

Nisu sve takve a uopste nije cudno sto mnoge jesu jer su skoro sve za koje znamo u nasoj galaksiji.

 

[chuck.]

Posto se ova tema zove Vreme, prostor, hteo bih sa vama da podelim jedno svoje zapazanje, a to je da kada se kaze da je univerzum star oko 13.7 milijardi godina, to mu nekako dodje neka pojmljiva cifra, nekakvo vreme koje mogu da zamislim. Medjutim, suprotno od toga, svi drugi parametri univerzuma, od njegove prostorne velicine, do disproporcije i jaza izmdju velicina u okviru mikrosveta i makrosveta, broja zvezda ili galaksija, su za mene potpuno nopojmljivi. Cak i zivot koji je navodno nastao pre nekih 3.6 milijardi godina ili tako nesto, je uporediv za 13.7 milijardi. A dodao bih i da kad uporedim te dve cifre deluje da zivot i nije nekakav eksces, vec pre izgleda kao redovna pojava i jedna od karakteristika univerzuma.

Eto, ne zastupam neku odredjenu tezu, nego samo predstavljam svoje razmisljanji koje mozda posluzi kao povod da cujem nesto pametno od vas.

 

[Paganko]

da cujes sta? opet podbadas....

 

[chuck.]

Ako kažeš "Brzina svetlosti u vakuumu je uvek jednaka" smatraš li da je vakuum nešto drugo nego prostor?

Vakum je pojam koji oznacava nesto drugo od samog prostora. Vakum je prazan prostor, prostor koji u sebi ne sadrzi materiju, iako mislim da takav idealan slucaj u kosmosu ne postoji, i da su naucnici svasta pronaslu u tom vakumu , tako da kada se govori o vakumu misli se na aproksimativno prazan prostor, odnosno prostor u kome je gustina materije beskonacno mala.

 

[galet]

Radi se o tome da ljudi govore o prostiranju svetlosti kroz vodu, kroz vazduh, kroz staklo,
a ustvari svetlost ne može da prolazi kroz ono što je voda vazduh ili staklo odnosno kroz
prostor koji nije prazan - svetlost uvek prolazi između materijalnih čestica t.j. kroz prazan
prostor. Vakuum jeste prazan prostor, ali se u početku taj izraz upotrebljavao uglavnom za
prazan prostor u kome nema vazduha. Pod praznim prostorom bi trebalo podrazumevati
prostor bez materije, ali to onda znači i bez polja sila jer polje sila jeste jedna od
manifestacija materije pa se tom slučaju ne može govoriti o praznom prostoru.
Vakuum je bezvazdušni prostor i to se podrazumeva pod njegovom definicijom s tim što se
ne može baš reći da se podrazumeva i isključenje polja sila.