Firme iz Jugoslavije gradile brane koje su izazvale katastrofu u Libiji!

Градиле су југословенске грађевинске фирме свуда по свету одлично са врхунским пројектантским и инжењерским кадром, веома обученим и искусним радницима и без икакве штедње у количини и квалитету материјала.
Али трајно су изгубљена древна грађевинска знања, технике и материјали из античког доба, у Латинској Америци, Кини, Јапану итд. Они су преживљавали хиљаде година, а данашња технологија не производи ни изблиза такву дуговечност. И стање се ту погоршава због растуће грабежљивости инвеститора што су показали и скорашњи земљотреси у Турској и на другим местима.
Зато су надзор, контрола и одржавање пресудни.
 
Погледајте на Калемегдану како изгледа римска опека, како турска, а како садашња. Римски бетон се временом претвара у камен, а савремени временом расипа. Прогрес? Не бих рекао.
 
Nije stvar samo u (ne)održavanju brana, nego u budalama koje su bile zadužene za sigurnost.
Ne padne tolika količina kiše da bi brana pukla, u roku od par sati.
To što nikome od njih nije palo na pamet da na vreme ispusti višak vode je neverovatno.
Svaka od brana i akumulacija ima svog direktora i svih onih nizih menadzera ispod koji rukovode svojim sluznama ispod, sluzbe za odrzavanje, sluzbe za tehnicku eksploataciju itd. U okviru odrzavanja imate ljude koji se bave samom branom a neki drugi se brinu o akumulaciji i priobalju akumulacije i odliva. Tako recimo HE Djerdap ima sluzbu koja se brine o priobalju akumulacionog jezera sve do Smedereva (dotle je veliki uticaj samog Djerdapskog jezera, mada je uticaj na Dunav i pritoke jos dalji) a sediste je u Pozarevcu. No te sluzbe imaju korelaciju sa ostalim drzavnim sluzbama koje imaju veze sa rekom i samom akumulacijom, hidrometroloskom sluzbom Srbije, Srbijavodama, geoloskom sluzbom... to je slozen i umrezen sistem a ljudi koji rade na odrzavanju i ekspolataciji tog jezera i brane rade kompleksan i ekstremno odgovoran posao. Primer je i ova brana u Libiji, braca arapi gurnuli prsta u uvo i nsitu su razmisljali a mozda ni umeli da prepoznaju opasnost. Posledice su totalna katastrofa.
 
Градиле су југословенске грађевинске фирме свуда по свету одлично са врхунским пројектантским и инжењерским кадром, веома обученим и искусним радницима и без икакве штедње у количини и квалитету материјала.
Али трајно су изгубљена древна грађевинска знања, технике и материјали из античког доба, у Латинској Америци, Кини, Јапану итд. Они су преживљавали хиљаде година, а данашња технологија не производи ни изблиза такву дуговечност. И стање се ту погоршава због растуће грабежљивости инвеститора што су показали и скорашњи земљотреси у Турској и на другим местима.
Зато су надзор, контрола и одржавање пресудни.
Nisu ljudi izgubili neko nevidjeno znanje, nauka je ekstremno napredovala u odnosu na ta anticka vremena, vremena kada nisu znali mnoge stvari. Inzenjerska nauka ima za cilj da napravi pre svega siguran objekta, zatim ekonomican i na kraju estetski prihvatljiv ili upecatljiv. Pa tehnologija koja je nekada koriscena niti je ekonomicna niti toliko trajna kao sto kazes, ostali su retki primerci (piramide, zid i fragmenti nekih gradjevina) anticke gradnje koja se zasnivala na masovnom robovskom radu, materiijalu iz prirode i daleko od toga da je ta gradnja bila ekonomicna. Primer, piramide su nesto sto traje hiljadama godina a svrha i ekonomicnost nemaju veze sa mozgom.
 
Nisu ljudi izgubili neko nevidjeno znanje, nauka je ekstremno napredovala u odnosu na ta anticka vremena, vremena kada nisu znali mnoge stvari. Inzenjerska nauka ima za cilj da napravi pre svega siguran objekta, zatim ekonomican i na kraju estetski prihvatljiv ili upecatljiv. Pa tehnologija koja je nekada koriscena niti je ekonomicna niti toliko trajna kao sto kazes, ostali su retki primerci (piramide, zid i fragmenti nekih gradjevina) anticke gradnje koja se zasnivala na masovnom robovskom radu, materiijalu iz prirode i daleko od toga da je ta gradnja bila ekonomicna. Primer, piramide su nesto sto traje hiljadama godina a svrha i ekonomicnost nemaju veze sa mozgom.
Твоје техничко знање је неупоредиво изнад мог, али историја и логика баш и нису. Многе од тих грађевина једноставно није могуће поново направити садашњом технологијом, а није да нису прављени експериментални покушаји. Како би ти данас манипулисао каменим монолотима од сто тона? Масовни робовски рад је просто мит послератних холивудских спектакала. Постоје гробнице мајстора занатлија који су учествовали у изградњи пирамида са њиховим именима. Ко би то градио за робове?
То што је сврха данас непозната, не значи да је није било.
Уосталом, баци поглед на један од бројних сајтова на ту тему:

https://opusteno.rs/arhitektura-f129/drevne-divovske-gradjevine-t36589.html
 
Твоје техничко знање је неупоредиво изнад мог, али историја и логика баш и нису. Многе од тих грађевина једноставно није могуће поново направити садашњом технологијом, а није да нису прављени експериментални покушаји. Како би ти данас манипулисао каменим монолотима од сто тона? Масовни робовски рад је просто мит послератних холивудских спектакала. Постоје гробнице мајстора занатлија који су учествовали у изградњи пирамида са њиховим именима. Ко би то градио за робове?
То што је сврха данас непозната, не значи да је није било.
Уосталом, баци поглед на један од бројних сајтова на ту тему:

https://opusteno.rs/arhitektura-f129/drevne-divovske-gradjevine-t36589.html
Danas gradjevinske dizalice dizu ne 100t nego red velicine 15 puta teze terete, Egipcani su ih gurali uz kosu ravan mesecima uz ko zna koje ljudske zrtve, dizanje piramide je trajalo od 15-25 godina uz 50-100 hiljada zrtava u robovskoj radnoj snazi a faraoni su zapocinjali rad na svojoj grobnici odmah po krunisanju (piramide su gradile egipatske arhitekte a ne majstori zanatlije, pozdravio te Amonothep, radna snaga su bili desetine hiljada robova). Robovski rad nije mit, sve u Egiptu, Grckoj, Rimu je izgradjeno robovskim radom. Sve do "nedavno", do pre 100-tinak godina, izgradnja kanala, mosta, tvrdjave je bio tezak robovski, kmetovski ili pecalbarski rad na kome su stotine i hiljade ljudi umirale od gladi, napora, bolesti, nesreca.... a danasnji 1 buldozer menja hiljadu ljudi, dizalica hiljade, pumpa za beton hiljade itd.

Danas covek moze da uradi sve sto je uradjeno i tad i to u mnogo vecem obimu i kvalitetu ali cemu dizanje grobnice u vidu piramide, cemu pravljenje akvadukta ili kineskog zida. Suludo je tvrditi da danasnji ljudi ne znaju neku tehnologiju gradnje ili neki materijal iz proslosti - hemijskim i fizickim analizama je moguce rekonstruisati svaki materijal ako ga je covek stvorio.

U sustini nemam pojma zasto se raspravljam o necemu tako stupidnom, kao ljudska civilizacija je propala u 2000 god, kakva glupost.

Uzgred, napisao si da na Kalemegdanu ima rimske opeke, nema, bar na povrsini. Sve sto vidis na Kalisu su uradili Austrijanci ili Srbi, nema niceg sto je ostalo od Rimljana ( ne, Rimski bunar nema veze sa Singidunumom, napravili su ga Austrijanci), postoji tursko turbe i nista drugo.
 
Danas gradjevinske dizalice dizu ne 100t nego red velicine 15 puta teze terete, Egipcani su ih gurali uz kosu ravan mesecima uz ko zna koje ljudske zrtve, dizanje piramide je trajalo od 15-25 godina uz 50-100 hiljada zrtava u robovskoj radnoj snazi a faraoni su zapocinjali rad na svojoj grobnici odmah po krunisanju (piramide su gradile egipatske arhitekte a ne majstori zanatlije, pozdravio te Amonothep, radna snaga su bili desetine hiljada robova). Robovski rad nije mit, sve u Egiptu, Grckoj, Rimu je izgradjeno robovskim radom. Sve do "nedavno", do pre 100-tinak godina, izgradnja kanala, mosta, tvrdjave je bio tezak robovski, kmetovski ili pecalbarski rad na kome su stotine i hiljade ljudi umirale od gladi, napora, bolesti, nesreca.... a danasnji 1 buldozer menja hiljadu ljudi, dizalica hiljade, pumpa za beton hiljade itd.

Danas covek moze da uradi sve sto je uradjeno i tad i to u mnogo vecem obimu i kvalitetu ali cemu dizanje grobnice u vidu piramide, cemu pravljenje akvadukta ili kineskog zida. Suludo je tvrditi da danasnji ljudi ne znaju neku tehnologiju gradnje ili neki materijal iz proslosti - hemijskim i fizickim analizama je moguce rekonstruisati svaki materijal ako ga je covek stvorio.

U sustini nemam pojma zasto se raspravljam o necemu tako stupidnom, kao ljudska civilizacija je propala u 2000 god, kakva glupost.

Uzgred, napisao si da na Kalemegdanu ima rimske opeke, nema, bar na povrsini. Sve sto vidis na Kalisu su uradili Austrijanci ili Srbi, nema niceg sto je ostalo od Rimljana ( ne, Rimski bunar nema veze sa Singidunumom, napravili su ga Austrijanci), postoji tursko turbe i nista drugo.
Може систем хидрауличних дизалица и то у искључиво у вис, као на пример купола храма Светог Саве. Како ћеш да ископаш и исклешеш монолит од сто тона и превезеш га неколико десетина километара и тако уклопиш филигрански прецизно са осталим преко косе равни и робовским радом? Баш физичко хемијске анализе су утврдиле из ког каменолома је тај камен морао да буде извађен и које је растојање до места где је уграђен.
Колосеум је изграђен за само осам година. Итд.
Да не идемо даље у историју, чувена жута опека у центру Софије је изум неког аустријског инжењера, па иако је познат њен хемијски састав, нико није у стању да је поново идентично направи.
Римску опеку сам видео на Калемегдану приликом неког ископавања својим очима. Тачно су се откривали слојеви. Знам историју Римског бунара, рођен сам у Београду.
 
Може систем хидрауличних дизалица и то у искључиво у вис, као на пример купола храма Светог Саве. Како ћеш да ископаш и исклешеш монолит од сто тона и превезеш га неколико десетина километара и тако уклопиш филигрански прецизно са осталим преко косе равни и робовским радом? Баш физичко хемијске анализе су утврдиле из ког каменолома је тај камен морао да буде извађен и које је растојање до места где је уграђен.
Колосеум је изграђен за само осам година. Итд.
Да не идемо даље у историју, чувена жута опека у центру Софије је изум неког аустријског инжењера, па иако је познат њен хемијски састав, нико није у стању да је поново идентично направи.
Римску опеку сам видео на Калемегдану приликом неког ископавања својим очима. Тачно су се откривали слојеви. Знам историју Римског бунара, рођен сам у Београду.iebherr LR 13000

Може систем хидрауличних дизалица и то у искључиво у вис, као на пример купола храма Светог Саве. Како ћеш да ископаш и исклешеш монолит од сто тона и превезеш га неколико десетина километара и тако уклопиш филигрански прецизно са осталим преко косе равни и робовским радом? Баш физичко хемијске анализе су утврдиле из ког каменолома је тај камен морао да буде извађен и које је растојање до места где је уграђен.
Колосеум је изграђен за само осам година. Итд.
Да не идемо даље у историју, чувена жута опека у центру Софије је изум неког аустријског инжењера, па иако је познат њен хемијски састав, нико није у стању да је поново идентично направи.
Римску опеку сам видео на Калемегдану приликом неког ископавања својим очима. Тачно су се откривали слојеви. Знам историју Римског бунара, рођен сам у Београду.
U kamenolomima i gradilistima po svetu koriste recimo Liebherr LR13000 kapaciteta 3.000 tona, konvencionalni gusenicar kran a Liebherr u svom proizvodnom asortimanu ima jos nekoliko kranova koji iznose preko 250 to na 100m visine i na udaljenost oko 100tinak metara. A postoje i drugi proizvodjaci ciji gusenicari dizu preko 1000tona. Pa zato bolje da ne pricas o necemu sto ne znas i sa cim se na bavis. Pa posto stari Egipcani nisu imali takve dizalice postoji samo jedan nacin kako su mogli da postave kamene blokove u piramidu, guranjem uz kosu ravan, i nikako vise.

Posto se hvalis da si Beogradjanin onda bi neko od tvojih ukucana mogao znati kako su pravili zgradu SIVa na NBGD, tih 50-tih nije u SFRJ postojao nijedan kran. Pitaj ih. Isto kao i Egipcani 2500 god pre toga, uz nasutu kosu ravan su vukli kolica sa opekom i betonom do 3 ili 4tog sprata, hiljade omladinaca i gradjevinskih radnika, mislim da sam negde procitao da he radilo 3000 ljudi na podizanju zgrade SIVa.

To sto si ti navodno video rimsku opeku prilikom otkopavanja na Kalisu mozes macku o rep da okacis jer nisi bio u timu arheologa, samo su oni imali pristup iskopinama.
 
Nije stvar samo u (ne)održavanju brana, nego u budalama koje su bile zadužene za sigurnost.
Ne padne tolika količina kiše da bi brana pukla, u roku od par sati.
To što nikome od njih nije palo na pamet da na vreme ispusti višak vode je neverovatno.

што невероватно?

разваљена и окупирана .... и држава и друштво !
 
Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.

"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.
 
Али не знам шта се људи уопште чуде дешавањима тамо.

Од људи који су радили у Либији сам чуо само речи хвале за ту земљу у време Гадафија и како су фантастично живели и имали све и онда су дошли Амери да им утерују демократију и све је отишло у ку.јац красни.
Нашли пар будала и отерали земљу у пакао. Није то једина земља у којој су пустили своје подле пипке.

Гадафи је био "поклопац" који је угасио међуплеменске сукобе, а стабилност Либије је била добра брана дивљим сеобама Африканаца ка Европи. Без Гадафија, демонтираног на незаконит и бруталан начин, јединства више нема. Постоје две власти, милион интересних група... Ко зна када ће тамо опет владати мир.
 

FIRME IZ JUGOSLAVIJE GRADILE BRANE KOJE SU IZAZVALE KATASTROFU U LIBIJI! Voda opustošila grad - evo kako su pukle!​


Broj žrtava katastrofalnih poplava u Libiji mogao bi da dostigne i 20.000, a do ove katastrofe je došlo nakon što su pukle brane u gradu Derni. Brane čije je pucanje dovelo do ove situacije tokom sedamdesetih godina gradile su jugoslovenske firme, a javnost sada postavlja pitanje - da li su one napravile propust davnih godina?

Dve brane u dolini Derne su se srušile nakon jake oluje i ogromne količine vode su pojurile ka moru i opustošile grad. Derna je ranije bila izložena nizu poplava, a najveće su bile 1941, 1959. i 1968. Zato su sedamdesetih godina izgrađene brane, prenosi Mondo.

Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim "oklopom", navodi se na ovom sajtu.

Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derne u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.

Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. godine, a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu, piše N1. Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.

Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. "Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe", uveren je.

Ipak, eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu. Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.

"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.



Pogledajte prilog 1409878

Link
Mislim da si sa uzivanjem postavila temu, a ono procitala samo naslov.
 

FIRME IZ JUGOSLAVIJE GRADILE BRANE KOJE SU IZAZVALE KATASTROFU U LIBIJI! Voda opustošila grad - evo kako su pukle!​


Broj žrtava katastrofalnih poplava u Libiji mogao bi da dostigne i 20.000, a do ove katastrofe je došlo nakon što su pukle brane u gradu Derni. Brane čije je pucanje dovelo do ove situacije tokom sedamdesetih godina gradile su jugoslovenske firme, a javnost sada postavlja pitanje - da li su one napravile propust davnih godina?

Dve brane u dolini Derne su se srušile nakon jake oluje i ogromne količine vode su pojurile ka moru i opustošile grad. Derna je ranije bila izložena nizu poplava, a najveće su bile 1941, 1959. i 1968. Zato su sedamdesetih godina izgrađene brane, prenosi Mondo.

Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim "oklopom", navodi se na ovom sajtu.

Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derne u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.

Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. godine, a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu, piše N1. Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.

Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. "Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe", uveren je.

Ipak, eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu. Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.

"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.



Pogledajte prilog 1409878

Link
Samobanuj se, nisu firme iz bivse Juge krive za lose ili nikakvo odrzavanje brana.
 
Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.

"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.
Предлажем да се од пензионисаних Титиних полицајаца одузму станови, да се ти станови продају и да се од тог новца исплати накнада штете Либији.
 
Предлажем да се од пензионисаних Титиних полицајаца одузму станови, да се ти станови продају и да се од тог новца исплати накнада штете Либији.

:ok:
Poslovni ugled nam je ozbiljno narušen. Ko će nam sad dati da mu radimo brane?

(i tako to sad rade Kinezi) :mrgreen:
 
Нашли пар будала и отерали земљу у пакао. Није то једина земља у којој су пустили своје подле пипке.

Гадафи је био "поклопац" који је угасио међуплеменске сукобе, а стабилност Либије је била добра брана дивљим сеобама Африканаца ка Европи. Без Гадафија, демонтираног на незаконит и бруталан начин, јединства више нема. Постоје две власти, милион интересних група... Ко зна када ће тамо опет владати мир.
Либија је поприлично етнички хомогена(за афричке прилике).
 

Back
Top