Firme iz Jugoslavije gradile brane koje su izazvale katastrofu u Libiji!

Gospođetina 👑

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.744

FIRME IZ JUGOSLAVIJE GRADILE BRANE KOJE SU IZAZVALE KATASTROFU U LIBIJI! Voda opustošila grad - evo kako su pukle!​


Broj žrtava katastrofalnih poplava u Libiji mogao bi da dostigne i 20.000, a do ove katastrofe je došlo nakon što su pukle brane u gradu Derni. Brane čije je pucanje dovelo do ove situacije tokom sedamdesetih godina gradile su jugoslovenske firme, a javnost sada postavlja pitanje - da li su one napravile propust davnih godina?

Dve brane u dolini Derne su se srušile nakon jake oluje i ogromne količine vode su pojurile ka moru i opustošile grad. Derna je ranije bila izložena nizu poplava, a najveće su bile 1941, 1959. i 1968. Zato su sedamdesetih godina izgrađene brane, prenosi Mondo.

Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim "oklopom", navodi se na ovom sajtu.

Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derne u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.

Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. godine, a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu, piše N1. Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.

Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. "Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe", uveren je.

Ipak, eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu. Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.

"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.



IMG_3895.jpeg


Link
 
Али не знам шта се људи уопште чуде дешавањима тамо.

Од људи који су радили у Либији сам чуо само речи хвале за ту земљу у време Гадафија и како су фантастично живели и имали све и онда су дошли Амери да им утерују демократију и све је отишло у ку.јац красни.
 
Kad je bio onaj uragan iznad beograda i okoline, u selu sam video ogradu 30m dugacku izlivenu od betona koja se nakrivila od oluje. A tu nista voda....

Nesto nisam ubedjen da je betonska brana nesto sto bi zadrzalo veliku vodu pogotovo ovako ekstremnu. Sve zavisi od inzenjerije, terena i materijala i para (ali tada pare nisu bile problem).
 

FIRME IZ JUGOSLAVIJE GRADILE BRANE KOJE SU IZAZVALE KATASTROFU U LIBIJI! Voda opustošila grad - evo kako su pukle!​


Broj žrtava katastrofalnih poplava u Libiji mogao bi da dostigne i 20.000, a do ove katastrofe je došlo nakon što su pukle brane u gradu Derni. Brane čije je pucanje dovelo do ove situacije tokom sedamdesetih godina gradile su jugoslovenske firme, a javnost sada postavlja pitanje - da li su one napravile propust davnih godina?

Dve brane u dolini Derne su se srušile nakon jake oluje i ogromne količine vode su pojurile ka moru i opustošile grad. Derna je ranije bila izložena nizu poplava, a najveće su bile 1941, 1959. i 1968. Zato su sedamdesetih godina izgrađene brane, prenosi Mondo.

Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim "oklopom", navodi se na ovom sajtu.

Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derne u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.

Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. godine, a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu, piše N1. Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.

Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. "Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe", uveren je.

Ipak, eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu. Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.

"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.
Inace se vidi po snimcima da i njihove zgrade nisu od betona,vec od neke mesavine peska i zemlje,i verovatno,vrlo malo betona.


Pogledajte prilog 1409878

Link
Brane treba da se proveravaju i odrzavaju svake godine.Ne moze niko osuditi jugoslovenska preduzeca i radnike koji su to uradile.Gde su bile '70-e.Inace Energo projekt je izvodio dosta radova kod njih '70-ih,Puteve,mostove,pa i brane
 
Али не знам шта се људи уопште чуде дешавањима тамо.

Од људи који су радили у Либији сам чуо само речи хвале за ту земљу у време Гадафија и како су фантастично живели и имали све и онда су дошли Амери да им утерују демократију и све је отишло у ку.јац красни.
Ni u zadnjih 10 Gadafijevih godina brane nisu taknute.
 
Brane su izgradjene 1977 sad je 2023, proslo je 46 godina od njihove gradnje. Da nesto nije valjalo u projektu i tokom gradnje ne bi trebalo bezmalo pola veka da se to manifestuje. Moguce je da se desi neki vanredan dogadjaj (zemljotres, 1000-godisnja voda, pogodak raketom) ali u vecini proracuna za brane i slicne objekte (nuklearne elektrane, ogromne mostove) se proracun radi za maksimalan zemljotres koji je zabelezen u geoloskoj istoriji ( zadnjih 10 hiljada godina) ili bas za 1000-godisnju vodu (najveci nivo vode na vodotoku ili padavina koji se desio u zadnjih 1000 godina).

Ali niko ne radi proracun na to da se ta brana nece odrzavati duzi vremenski period, pgotovo kod ovakvih brana sa telom od gline. Kod ovakvog tipa brana odrzavanje mora biti redovno, cistiti rastinje koje iznikne iz tela brane, redovno menjati i zalivati kamenu kocku kojom je oblozeno zemljano jezgro, kontrolisati stanje tela brane kroz revizionu galeriju, vrsiti injektiranja tamo gde treba... i eksttremno bitno je da na nagovestaj ogromnog priliva vode (kontakt sa meteoroloskom i hidroloskom sluzbom u zemlji) treba izvrsiti praznjenje akumulacije iza brane da bi mogla prihvatiti svu tu bujicu. A koliko iz teksta vidimo Libijci od toga nista nisu radili.
 

FIRME IZ JUGOSLAVIJE GRADILE BRANE KOJE SU IZAZVALE KATASTROFU U LIBIJI! Voda opustošila grad - evo kako su pukle!​


Broj žrtava katastrofalnih poplava u Libiji mogao bi da dostigne i 20.000, a do ove katastrofe je došlo nakon što su pukle brane u gradu Derni. Brane čije je pucanje dovelo do ove situacije tokom sedamdesetih godina gradile su jugoslovenske firme, a javnost sada postavlja pitanje - da li su one napravile propust davnih godina?

Dve brane u dolini Derne su se srušile nakon jake oluje i ogromne količine vode su pojurile ka moru i opustošile grad. Derna je ranije bila izložena nizu poplava, a najveće su bile 1941, 1959. i 1968. Zato su sedamdesetih godina izgrađene brane, prenosi Mondo.

Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim "oklopom", navodi se na ovom sajtu.

Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derne u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.

Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. godine, a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu, piše N1. Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.

Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. "Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe", uveren je.

Ipak, eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu. Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.

"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.



Pogledajte prilog 1409878

Link
To treba i održavati a ne samo imati!
 
Radile su ex-SFRJ firme 70-80-tih godina vise velikih hidroloskih objekata, brana i akumulacija po svetu. Pa tako znam za sledece: brana na Eufratu u Iraqu, Takeze u Etiopiji, Aslanta u Turskoj, Pochos u Peruu, Talal u Jordanu, Kisir u Alziru, Libiji, Ugandi... a sve brane u ex-SFRJ, od Djerdapa 1 i 2, drinskih brana, brana na Limu, Gazivoda, pa do Mratinja izgradile su domace firme. Od istrazivanja, preko projekta, izgradnje do odrzavanja. Pa tako imate Djerdap 1 koji je stariji od te brane u Libiji koji nema nikakvih problema iako je Srbija bila skoro 10 god pod sankcijama, iako se u Srbiji zadnjig 30 fodina ne ulaze preterano u odrzavanje objekata (ali se ipak ulaze koliko toliko za razliku od Libije). Da nam je sotatak drzave bio kao gradjevinci verovatno ni ta drzava ne bi tako laganica propla...
 

Back
Top