Надам се да ће овај мало закаснели одговор бити од неке помоћи.
С обзиром на то да сам (прошле године) полагала и у Крагујевцу и у Београду, могу ти рећи да је пријемни у Крагујевцу био много лакши. Пријавило се око 34-36 људи (не сећам се тачног броја), а примали су тридесеторо, само што је доста њих полагало на више места, па су се уписали негде другде, тако да су на крају сви примљени. Из српског се испит, за разлику од испита у Београду, састојао углавном из градива за основну школу. Дакле, није било актуелних квалификатива и сл. Из немачког је било неке граматике и вокабулара. На пример, наведите придев изведен из глагола sparen или је реч описана - die Frau, die für Freiheit kämpft, па је одговор die Freiheitkämpferin. Не сећам се колико је шта коштало, али се цене ионако мењају сваке године и та информација би требало да буде објављена на сајту факултета пре полагања.
Што се тиче самог студирања, нажалост не могу да кажем да је све баш савршено. По мом личном мишљењу једна велика мана је то што професори ово уопште не доживљавају као учење језика, већ као његово изучавање из неког лингвистичког аспекта и изучавање културе, односно књижевности са немачког говорног подручја, што значи да те немачки нико неће научити, а сви ће очекивати од тебе да га знаш. Мада ако си у средњој стекао неку радну навику, а посебно навику да учиш и оно што професори нису поменули на предавању, нећеш имати већих проблема са испитима - на првој години су сви испити осим интегрисаних вештина на српском.