Filozofski aspekt "Smrti u Veneciji"

ja sam prvo bila ubedjena da je to Gustav Maler (kompozitor)...
a onda sam posle pogledala film Maler i tu je scena iz Smrt u Veneciji! da li je neko provalio? traje mozda par sekundi...
da li ima nekog da mi resi ovu dilemu?

ehm, ne bih rekla da je ljubav prema coveku u pitanju nego bas ljubav prema lepoti i mladosti...
 
anakin:
ja sam prvo bila ubedjena da je to Gustav Maler (kompozitor)...
a onda sam posle pogledala film Maler i tu je scena iz Smrt u Veneciji! da li je neko provalio? traje mozda par sekundi...
da li ima nekog da mi resi ovu dilemu?

ehm, ne bih rekla da je ljubav prema coveku u pitanju nego bas ljubav prema lepoti i mladosti...
Kliknite za proširenje...

Особо поштована,

Ја се питам прво, где си чула да је у питању Густав Малер, чувени композитор? Немогуће је да си то сама закључила читајучи књигу! Мора да си негде чула, јер то јесте истина; лик Густава фон Ашенбаха Томас Ман је обликовао управо по композитору Густаву Малеру (као што видиш имају и исто прво име).
Филм *Малер* нисам гледао, но звучи потпуно сулудо да се у тај, претпостављам биографски филм о славном композитору, убаци детаљ умирања Густава фон Ашенбаха у новели *Смрт у Венецији*!!! Тачно је да је Томас Ман лик Ашенбаха урадио по лику Густава Малера, али то никако не може бити оправдање да се детаљ из једне фиктивне новеле узме за биографски детаљ Густава Малера.
Но, пошто сам споменуо фиктивност, морам у том смислу одмах да се исправим. Наиме Ман је *Смрт у Венецији* написао по стварном догађају из 1910. или 1911. када је он, Ман, боравио у Венецији као туриста. Тада је у лифту хотела видео изузетно лепог дечака који му се вероватно веома допао (Ман је био хомосексуалних склоности), и што му је послужило као инспирација да напише *Смрт у Венецији*. Тај Дечак је у ствари био г. Владислав Моес (Wladyslaw Moes), пољски држављанин који се тада затекао са својом аристократском породицом у Венецији. Много година касније, када је Ман умро, г. Моес као већ човек у годинама обајвио је необичну исповест о свом сусрету са Томасом Маном. Све те године, знајући и за роман и причу о лепом пољском дечаку, г. Моес је био ћутао.
Занимљиво је да постоји једна слика Владислава Моеса управо из доба када је био дечак и да се приметити да уопште није био нарочито леп и божански ликом, као што ће то Ман описати у лику Тађа. У сваком случају, *Смрт у Венецији* иако инспирисана на помало нејасним основама, остаје једно од најлепших литерарних дела XX века.
 
ja sam prvo gledala film pa citala knjigu....da, nisam sama zakljucila ali uopste ne mogu da se setim odakle mi da je to Maler...znas kad nabasas na nekoliko informacija u isto vreme plus pricas sa ljudima....cija je tu koja ideja, pojma nemam sad :)

a film je od Kena Russela...nekako u sklopu celog filma, scena je opravdana...pogledaj i sam....i zapravo nije uzeta scena nego je parafrazirana....recimo da bi trebalo da bude ironicno, koliko sam shvatila...
 
Jedna od lepsih tema,ovde na forumu,ne znam zasto je naisla na tako skroman odaziv.Novela Smrt u Veneciji jedno je od najlepsih dela T.Mana,pisana pre strasnih DOGADJAJA xx veka kao da naslucuje potonje...Spada u prvi deo Manovog stvaralastva,kada je bio pod uticajem posebno Sopenhauerove filozofije.U noveli su prisutne brojne polarnosti:svesno vs podsvesno;disciplina vs.spontanost;kontrast pruskog severa(kontrolisanog u odnosu na nagone) i senzualnog romanskog juga;kontr.Tadja i Jashu-a;kontr.apolonskog i dionijskog;cerebralne i izvestacene umetnosti naspram nadahnute i inspirisane...U SVAKOJ OD OVIH POLARNOSTI,prva se odnosi na Asenbahovo inicijalno stanje na samom pocetku novele,dok druga predstavlja ono stanje u koje glavni lik upada tokom radnje. Na najsirem nivou Man predlaze,sledeci Frojda i Nietzsche-a,da ravnoteza izmedju oprecnih polarnosti mora da se odrzi u cilju da bismo imali "zdravo stanje uma"na individualnom nivou i na sirem nivou "zdravu" kulturu.Odrzanje ovog balansa,predlaze Mann,je takodje kljucno u stvaranju istinske umetnosti.U onim individuama koje potiskuju ekscesivno svoje nagonsko(kao Asenbah) i u onim kulturama koje prigusavaju senzualnost,strastvenu stranu,kao prekretnica veka u zapadnoevropskoj civilizaciji po Nietzsche-u i Mann-u;samo je pitanje vremena pre no sto potisnuta volja eruptira,poput lave zivog vulkana,donoseci destrukciju,unistenje... Novela postavlja,u sirem smislu,Sokratovsko pitanje(osvrt na Fedra i Sokrata) o konfliktu umetnosti i zivota,da li u krajnjem smislu umetnost "korumpira"moral.Bezbroj je mitoloskih i psiholoskih motiva;Tadja u mitskim terminima mozemo porediti sa skulpturom boga ljubavi ,sa Hyacinthom i Narcisom,Platonovim karakterom Fedra. Da li je Bog vise u onom koji ljubi nego ljubljenom?Brojni su mitoloski momenti u simbolicnoj funkciji,zar Asenbahov prelazak do Lida,na samom pocetku ,nije asocijacija na prelazak reke Stiks u podzemni svet?Znamo njegovu dalju sudbinu......Vazno bi bilo ne zaboraviti Asenbahove snove;ako se po Fraud-u u njima odslikavaju nesvesne libidualne teznje homoeroticusa,pa i naseg junaka,u pogibeljnoj opsesiji ZA nestvarnIM ,gotovo bespolno lepim,plavim decakom.Asenbah,u svakom slucaju,autobiografski odgovara Mann-u,ne G.Maleru,potonji je samo posluzio piscu za fascijalne karakteristike Asenbaha,poznato je da Maler nije preferirao deckice,sto se za Manna ne bi moglo reci.......ISTOIMENI film italijanskog sineaste Lukina Viskontija iz 1971.,i ujedno njegovo poslednje remek-delo,uspelo je da verno pretoci novelu na filmsko platno,jako tesko s obzirom na Manov diskurs,sjajna gluma DirkaBogarta u ulozi prof.ASENBAHA,a i ostatka ekipe...Muzika je drugo sjajno mesto filma,poznata je Viskontijeva ljubav prema Verdiju,a i samom Maleru(uticaj mame Italijanke),a i sam Viskonti je poznat po postavljanju opere M.Kalas.POZORISTE,FILM,MUZIKA------VISKONTI--jednom recju---SPOJ SVIH UMETNOSTI
 
Поштована особо,

захваљујем што си даола одговор на тему коју сам поставио. Уједно бих и осудио то што очигледно ниси прочитаола оно што је већ било написано, тако да си оставиола утисак Марка који касно (бла, бла)... Но са обзиром на то да ти си почетник, нећу те овог пута много прекорити.

Морам нешто да те приупитам. Да ли си ти особо, дошаола до ових сазнања о значењу Манове новеле путем сопственог интелектуалног напрезања и тумачења или је твоје мишљење скуп позајмљених тумачења из неких других извора?

Уколико је одговор да си дошаола сопственим методама сондирања књижевног дела, ја бих онда изразио најискреније дивљење за такав један подухват. Међутим, уколико је твоје мишљење заправо скуп позајмљених тумачења из књига са филолошког факултета, онда бих изразио најдубље жаљење.

Своје утиске о Мановој новели не бих написао, јер не бих желео да се моје мисли загаде бивствовањем на овом форуму, али бих приметио да си ти доста тога рекаола што наравно не бих никада закључио без туђе помоћи. Чудно је како неко књижевно дело може да скрива мноштво тајни а да нисмо ни свесни да оне постоје.

Но, у сваком случају, хвала на учешћу и брже боље одговори на питање које сам поставио.
 
Dragi sabesednice,da biste bili i postovani,izbacite to brze bolje,ela,ajde,bre...i ostale "balkanizme"da bismo bili pristojni sagovornici...Postavili ste jedno srednjoskolsko pitanje,jezikom prostog naroda napisano,glasilo bi otprilike ovako:Kako nepismen cita?Kada pristupate analizi umetnickog dela pretpostavlja se da nosite odredjeno predznanje,iskustvo i jednu vrstu neutralne empatije,da je tako slobodno nazovem,a kada se opredeljujete u vezi sudova kritike(ima ih vise),podrazumeva se da ste prethodno delo i procitali,i vec stvorili odredjeni sud,koji se katkad sa sudom kritike i ne podudari,a ponekad niste ni u stanju da sudite...Delu se prilazi otprilike kao devojci koju svlacite,sloj po sloj,i sto dalje i dublje idete sve vam je zanimljivije...Naravno,empatija se podrazumeva(valjda i sa devojkom),i ako ne uzivate u tom neiscrpnom traganju,bolje to i da ne radite.Proces odlaska u dubinu moze da traje i godinama,drugim recima,mozete se posvetiti citav zivot samo jednom delu.Dobar primer za to vam je Biblija.Kako biste prisli Mann-u ili Joyce-u bez prethodnog poznavanja mitova i mitologije?Kakve asocijacije i paralele bi pravili bez prethodno stecenog znanja?Jer otkrivanje sustine u delu je proces,podrazumeva i licni sud i sud kritike,a sto vise analizirate,samim tim sto vise citate, to ste slobodniji od suda kritike...Vi biste sad sopenhauerovski,tako on tumaci pojedine stihove Geteovog Fausta,da sami moramo doci do istine,a tek potom ih proveriti u odnosu na date...;zadovoljstvo je naravno vece.Ali prolaskom vremena,secanje ostaje,ako ste delo imalo razumeli.Kao i kod analize poetskih struktura,postupak je isti.Cega smo se sve u srednjoj skoli naslusali,slusajuci raznorazna skrnavljenja poezije Crnjanskog ili Rastka Petrovica od strane pojedinih ucenika......No,dosta o tome.Posto je moja struka engleska knjizevnost i jezik,kada sam prvi put uzela u ruke Miltonov Paradise Lost,mislila sam da cu godinama ostati na njemu(citao se naravno u originalu),toliko je detalja i slojeva bilo.Naravno da mi je tumacenje Nortopa Fraja otvorilo jednu novu dimenziju...Pa nisam ja N.Fraj pa da dodjem do tog zakljucka dedukcijom,kao sto vi niste Hegel,pa da stvarate svoje sisteme! Ili mozda gresim?U svakom slucaju,ako vas prava osoba usmeri u pravom pravcu,a vi pazljivo slusate pitanje,necete pogresiti!Naravno,o talentu,nekom drugom prilikom! Toplo vas pozdravljam,D. P.S.Nemojte se ljutiti zbog kritike s pocetka,ja sam ipak dama pa mi ne pristoji takav recnik;SAMO POLAKO,sto bi rekao Jesenjin:"Kroz bure,oluje,kraj nedaca svih;ostati umeren,postojan i tih-najveca je UMETNOST na svetu."
 
Поштована, драга особо,

Не замерите ми што ћу свој одговор започети овако: наиме, једино што ми се допало у вашем одговору је то што сте се уопште удостојили да одговорите, а што је опет, било изван свих очекивања.
Мислим да тон којим је одисала ваша порука може да буде, односно оправдава повод да кажем следеће: са готово свиме што сте изјавили се уопште не слажем.
Ако ми се дозволи почео бих од брже боље фразе, за коју видим да вам је нанела душевну бол због карактеристике да је употребљава прост народ или стока, те као таква се одликује простотом односно претставља балканизам или продукт балканизације како сте ви то назвали. Видите, брже боље је једна лепа фраза у српском језику и култури изражавања јер њоме онај ко је употребљава изражава наду да ће се нешто лепо догодити у скорије време. Дакле, са само две речи кажемо много тога; зашто не бисмо онда брже боље посматрали као једну надасве корисну фразу, као израз којим се скраћује дијалог и тиме у неким ситуацијама побољшава динамку језика? Уосталом, примећујем да се неки становници Србије стално згражавају над сопственим језиком; у тој мери, да се као примат интелектуалног разговора сматра његово нужно окитњавање, можда пре свега латнизмима. Хајде да узмемо за пример Немце и како они чувају свој језик; да се приметити да су они за практично све техничке речи модерног доба измислили своје, немачке речи. Осећа се у таквом једном примеру понос, љубав према ономе што је своје, што треба очувати јединственим. Зато бих радије, балканизацију, термин који сте употребили у оном контексту осуде употребе фразе брже боље, приписао једној свести, ако ми се дозволи чак, колективној свести једног народа, која у свом деградирајућем стању дозвољава и такав став нељубави према свом језику. Уосталом, глобална американизација а тиме и англицизација језика, мек доналдс субкултура, мајкрософт видновс техничка субкултура и многе друге субкултуре, видно утичу на српски језик мењајући га и на неки начин доприносећи развоју те глобалистичко деградирајуће свести. Такво једно стање, дакле, утиче и на то да се неки људи почну стидети свог језика јер им неки његови детаљи звуче - балкански. Ја бих ипак напослетку закључио да није проблем у балакнизмима извесних речи већ у балканизацији свести.
Пошто овај одговор већ предалеко отишао требало би да се осврнем на ваш коментар у вези питања које сам био поставио. Слажем се, оно је заиста звучало помало средњошколски, али не слажем се са вашим тумачењем истог, односно рекацијом на исто. Ви сте љубазно замољени да кажете како сте дошли до оних сазнања које сте исписали у првом посту, а одговорили сте нападом (!), што је некако нелогично. Није ми јасно што сте се осетили угроженом, чак сте започели и одбрану.
Оно са чиме бих се само делимично сложио је став да је предзнање потребно за тумачење неког књижевног дела. Оно заправо, може да помогне много, али исто толико може и да одмогне. Рецимо, веома је занимљиво значење које сте изнели у првом одговору а које има смисао интуиције друштвено политичких догађања коју је Ман, наводно (пошто је ипак у питању тумачење) исказао у својој новели. Немојте ми замерити, али ја стварно осећам одбојност према таквом тумачењу Смрти у Венецији, јер зар тако једно запажање о у суштини пролазном времену и друштвеним догађањима, зар то треба бити од некакве важности, зар то толико чини Мана великим писцем? Уосталом, питање је уопште да ли је Ман то и желео да прожме и утка као скривено значење у новели. Можда је то заиста само једно смело тумачење неког професора књижевности? Сада звучим неповерљиво а и изгледа да немам довољну аргументацију јер је сасвим могуће да је Ман у неком од многобројних тумачења свог лика и дела, споменуо и то да се у новели Смрт у Венецији осврнуо и на политичко друштвени дешавања и предвиђања. Ако је тако, а у недостаку инфромација, ја се унапред извињавам за неумесно изражавање сумње у погледу истинитости таквог политичко социјалног тумачења, јер писцу самом треба највише веровати када он каже нешто о свом делу.

Na najsirem nivou Man predlaze,sledeci Frojda i Nietzsche-a,da ravnoteza izmedju oprecnih polarnosti mora da se odrzi u cilju da bismo imali "zdravo stanje uma"na individualnom nivou i na sirem nivou "zdravu" kulturu.

Ово ми се допало јер је доста приближено оној основној идеји Смрти у Венецији, коју и сасвим обичан читалац, са мало труда и мисаоности може уочити и која оплемењује на неки посебан начин. Али опет, долазимо до сличног проблема смелости разних тумачења. Ево, сада ми пада на памет Аристотел, и његов Еудаимонин. Ова реченица коју сам цитирао горе се готово савршено уклапа у смисао Еудаимонина, златне средине, оне равнотеже која дух чува од екстрема. Видите, сада ми се сасвим даје за право да кажем да је Ман био под утицајем Аристотелове филозофије... И сада ја могу тврдити да:
 

Na najsirem nivou Man predlaze,sledeci Аристотелов Еудаимонин,da ravnoteza izmedju oprecnih polarnosti mora da se odrzi u cilju da bismo imali "zdravo stanje uma"na individualnom nivou i na sirem nivou "zdravu" kulturu.

Да ли вам је сада јасно како смеслост у тумачењу (а овде циљам не на ваше лично тумачење већ на позајмљено тумачење из уџбеника) може имати необичне последице. Али, у овом случају бих се ипак сконцентрисао на ону социолошко политичку констатацију коју сте напоменули у првом одговору. Видите, зашто онда не бисмо Меши Селимовићу приписали пророчански дар, или да је интуитивно предосетио рат у бившој СФРЈ, преврате и несигурност времена, те угроженост појединца и његову марионетску улгоу у мутним временима? Таква порука би могла да се извуче из његовог романа и била би заиста оправдана, само уколико би постојала смелост и воља да се то учини.
Но оно што бих хтео напослетку да закључим је то да ми се никако не допада тежња да се у једном уметничком књижевном делу које се бави, што је најочевидније у новели Смрт у Венецији, универзалним, трајним, јединственим мотивима - љубави (... опсесије) и лепоте. Љубав и страст, где су границе деструктивности ова два појма који иду један уз другог? Да ли је божанска лепота предуслов за стварање опсесије и исто такво обожавање истог? Да ли она води у смрт... ? Да ли... Толико питања постоји. Ман је тако обичне појмове, да кажем свакодневне, сагледао филозофски и кроз једну причу коју је исприповедао са таквим савршенством.

Vazno bi bilo ne zaboraviti Asenbahove snove;ako se po Fraud-u u njima odslikavaju nesvesne libidualne teznje homoeroticusa,pa i naseg junaka,u pogibeljnoj opsesiji ZA nestvarnIM ,gotovo bespolno lepim,plavim decakom.

Свакако да их не треба заборавити. Али зашто нам је потребно име тог Фрауда, зашто толики утицај са стране. Но, можда сам ја геније? Ако сам умео то схватити и без Фрауда, можда сам ја геније, можда би ме требало уписати на филолошки без полагања пријемног испита? Ашенбахов сан, можда изражава стање свести и ума опијеног опсесијом и пре свега већ очигледно стање деградације моралних вредности. У оним полунагим дивљим фигурама људи који са ножевима у рукама, израњављени и окрвављени скачу, дивљају око ватре у неком чудном стању свести, делиријуму, зар то не говори о Ашенбаховом духовоном уништењу, махнитој посвећености, опсесији и жељи да поседује нешто што је толико савршено, зар то не говори о оној посебној деградацији свести о реалности као последици неодољиве жудње која води у лудило, у потпуно духовно растројство, трајну опијеност, пут без повратка; деградацију свих дотадашњих Ашенбахових крутих моралних вредности... То је био само наговештај зар не? Ашенбах је на крају умро, и то највероватније од оне болести која је опсела Венецију, јер и поред такве опасности није желео да остави своје божанство, макар и да се суочи са смрћу. Заправо, он је оклевао да о томе обавести и породицу Тађа и самог Тађа, он је оклевао да заштити божанство, симбол савршене лепоте, само зарад тог ужитка, те последње капи ужитка да буде близу њега и макар само да га посматра још који тренутак... Видите, у оваквом једном делу где се то филозофско и психичко сударају и преплићу заиста није ни на крај памети тражити нека политичка тумачења или се освртати на значајност филозофија које су утицале на стварање Манове новеле, јер такве анализе нису нарочито релевантне у делу које тежи да се развије у другом правцу. Оно је заправо једна нова, посебна филозофија.
Све време имам утисак да све што сте рекли о новели Смрт у Венецији заправо и јесте скуп позајмљених, можда чак, наметнутих мишљења. Нисте изразили неку своју идеју, нешто што бих заиста ценио да сте учинили, већ сте се радије определили за онај сигурни правац, односно како су недостижни ауторитети рекли.
Увек сам жалио што на овом форуму постоји тежња да се хроничари, да се износи и препричава научено градиво, а не да се расправља на вишем нивоу. У том процесу који је увелико присутан у пар тема које овде опстају, постоји и та смешна тежња окитњавања језика којом као да учесници желе да постигну ону најнижу, најбеднију, најмизернију врсту самозадовољења односно - величања свог ја и свог Ега.
 
Pa znate kako,slazem se sa vama......Imam puno licnih asocijacija na delo,mada vam moram napomenuti da sam ja novelu citala prilicno davno,tako da mi se neke sopstvene slike mesaju sa scenama iz istoimenog filma...Mozda je bolje film i ne gledati,jer nekako potisne autenticnu sliku...Ja nisam analizirala delo u svom postu,uostalom nije se to od mene ni trazilo,da dam licni utisak.Pa naravno da ga imam! Samo sto se nije ispoljio dovoljno,jer se ,da vam pravo kazem ,nisam ni trudila.Sto se jezika tice,imate podrsku moje mame.NE,nije sala.Dobijala sam i slusala vec iste kritike o negovanju lepote i cistote maternjeg jezika,ali ja sam ipak pripadnik generacije koja je odrasla na anglosaksonskoj kulturi i muzici,pa sam kao kolektiv podlegla opstoj klimi menjanja jezika...mozda i manje nego mnoge moje kolege...Mislim da i u samoj SANU postoje 2 struje oko "ocuvanja"jezika.Valjda i tu treba naci meru,a ne bih da politizujem ovo pitanje. Sada sam stvarno umorna,tako da je moj odgovor prilicno kratak.A sto se tice samozadovoljenja ega, pa bas mi je forum mesto da ga tu hranim;znate, mislim da ce broj mojih postova na ovom forumu ostati prilicno mali.Bez zelje da bilo koga uvredim,jer svi smo mi razliciti,ja sam na ovaj forum dosla bas iz suprotnih razloga......Znate,ako ste u ovoj zemlji zena,a uz to jos i lepa zena,a imate bar nesto da kazete,pa vas jos(ne daj boze!) zanima politika,morate svima da se pravdate i da trpite glupe komentare,sto jednom lepo rece Biljana Srbljanovic,mozda zaista treba da se preorjentisem na modni(zenski)kutak,strikanje i kuvanje,s obzirom da nemam sta da kazem.Brisem ja sa ovog foruma........A sto se tice filoloskog fakulteta,kakve tu osobe studiraju,verujte mi,jako biste se razocarali,bar sto se nekih katedri tice...Opsta kultura-nula,citanje-nula,sad je jos gore.......bar na mojoj katedri.Mrtvo more....od prozaicnosti......Sem ljudi sa svetske,tesko biste nasli sagovornike i za Mesu,i za Andrica,i za Crnjanskog........Cudno,ali je tako...Ljudi jure da nauce strane jezike,steknu diplome,i to je to,jasno i pragmaticno!Nije to za vas,vi mislite........a to je vec problem,samo po sebi.....eh,pa dosta sam vas nahvalila.............sad cete jos vise da se uobrazite....Odoh sad,mislim da ste bili savrseno u pravu u poruci od ranije............ovaj forum je besmislen! Jedini izlaz je rad na sebi,a to svi moramo sami,tu nema ventila poput ovog,tu nemamo gde da izmaknemo.......zato je valjda i najteze,ali jedino dostojno COVEKA. Pozdrav,D.
 
darby 8:
Pa znate kako,slazem se sa vama......Imam puno licnih asocijacija na delo,mada vam moram napomenuti da sam ja novelu citala prilicno davno,tako da mi se neke sopstvene slike mesaju sa scenama iz istoimenog filma...Mozda je bolje film i ne gledati,jer nekako potisne autenticnu sliku...Ja nisam analizirala delo u svom postu,uostalom nije se to od mene ni trazilo,da dam licni utisak.Pa naravno da ga imam! Samo sto se nije ispoljio dovoljno,jer se ,da vam pravo kazem ,nisam ni trudila.Sto se jezika tice,imate podrsku moje mame.NE,nije sala.Dobijala sam i slusala vec iste kritike o negovanju lepote i cistote maternjeg jezika,ali ja sam ipak pripadnik generacije koja je odrasla na anglosaksonskoj kulturi i muzici,pa sam kao kolektiv podlegla opstoj klimi menjanja jezika...mozda i manje nego mnoge moje kolege...Mislim da i u samoj SANU postoje 2 struje oko "ocuvanja"jezika.Valjda i tu treba naci meru,a ne bih da politizujem ovo pitanje. Sada sam stvarno umorna,tako da je moj odgovor prilicno kratak.A sto se tice samozadovoljenja ega, pa bas mi je forum mesto da ga tu hranim;znate, mislim da ce broj mojih postova na ovom forumu ostati prilicno mali.Bez zelje da bilo koga uvredim,jer svi smo mi razliciti,ja sam na ovaj forum dosla bas iz suprotnih razloga......Znate,ako ste u ovoj zemlji zena,a uz to jos i lepa zena,a imate bar nesto da kazete,pa vas jos(ne daj boze!) zanima politika,morate svima da se pravdate i da trpite glupe komentare,sto jednom lepo rece Biljana Srbljanovic,mozda zaista treba da se preorjentisem na modni(zenski)kutak,strikanje i kuvanje,s obzirom da nemam sta da kazem.Brisem ja sa ovog foruma........A sto se tice filoloskog fakulteta,kakve tu osobe studiraju,verujte mi,jako biste se razocarali,bar sto se nekih katedri tice...Opsta kultura-nula,citanje-nula,sad je jos gore.......bar na mojoj katedri.Mrtvo more....od prozaicnosti......Sem ljudi sa svetske,tesko biste nasli sagovornike i za Mesu,i za Andrica,i za Crnjanskog........Cudno,ali je tako...Ljudi jure da nauce strane jezike,steknu diplome,i to je to,jasno i pragmaticno!Nije to za vas,vi mislite........a to je vec problem,samo po sebi.....eh,pa dosta sam vas nahvalila.............sad cete jos vise da se uobrazite....Odoh sad,mislim da ste bili savrseno u pravu u poruci od ranije............ovaj forum je besmislen! Jedini izlaz je rad na sebi,a to svi moramo sami,tu nema ventila poput ovog,tu nemamo gde da izmaknemo.......zato je valjda i najteze,ali jedino dostojno COVEKA. Pozdrav,D.
Kliknite za proširenje...


Последњих неколико реченица су нешто најсмисленије што сам икада прочитао на овом форуму.
Немојте да жалите што сте дали кратак одговор, да сте дали дужи а и да намеравате још увек да то учините мислим да бисте само протраћили много времена. Осуда за самозадовољење ега је била упућена багри која с необичним усхићењем учествује на неколико тема на овом подфоруму филозофије. Просто је жалосно присуствовати очитом р а с и п а њ у времена а све зарад да би неким виртуелним појавама показали умешност сопственог размишљања; интелектуалну обдареност...
Поздравите маму. И није требало да ми персирате, ја имам само 21 г.
Само још једном да се осврнем на ово:

............ovaj forum je besmislen! Jedini izlaz je rad na sebi,a to svi moramo sami,tu nema ventila poput ovog,tu nemamo gde da izmaknemo.......zato je valjda i najteze,ali jedino dostojno COVEKA.

Одлично написано.
И жалим што сам вас удавио оним последњим одговорима, без обзира да ли сам у праву или не. Жалим и што сам их исписао, али ми је изгледа било потребно да макар и преко неког невиног бића поручим тој захукталој критичарској банди све што сам имао.
Све је у суштини тако бесмислено овде. Најбоље је напустити ово место што пре.

Поздрављам Вас
 
Edwarde, sto si isprepadao darby, nije forum djavolji izum, samo treba malo prakse da se naviknes na raznolikost i sarenilo sagovornika? Ovde mozes lepo da se istreniras. :)
Iskreno, meni je drazi "Tonio Kreger", mada ne znam ni sama da to objasnim. Sve vreme dok sam ga citala, prisecala sam se "Dorijana Greja" i onog govora kad se Bazil obraca Dorijanu i prica mu kako ga obozava.
Ali obe Manove price se bave istom stvari, uzviseni duh koji cezne za samoponizenjem, za culnom lepotom, kojoj ne moze da se priblizi.Njegova ceznja za decakom je izvan gradjanskog reda, on bludi za njim, ne moze da zamisli da ga pipne. Rec je o duhu koji se ponizava tj. samoponizava. Ovo jeste osobina izuzetno umnih i duhovnih ljudi. Kad se setim svog profesora filozofije, on je stalno bludeo za najlepsom u generaciji ili ako se secate da je Gete vec kao starac, pravio budalu od sebe, prosio devojku od 18 godina, jer se zaljubio. Man je to video kao svoj problem, survavanje u culnoj lepoti, od kojeg ne moze da se otrgne, a hteo bi. ;)
 
"Jer lepota. Faidre, dobro to upamti, samo je lepota u isti mah bozanska i vidna, i tako je ona put culnoga, ona je, mali Faidre, put umetnika ka duhu. A mislis li ti, dakle, moj dragi, da ikada moze postici mudrost i pravo musko dostojanstvo onaj koga put ka mudrosti vodi kroz cula? Ili, naprotiv, verujes ( a ja ti dopustam da sam odlucis) da je to opasno- umilan put, uistinu put lutanja i greha, koji nuzno zavodi? Jer ti treba da znas da pesnici ne mogu ici putem lepote a da im se ne pridruzi eros, i ne nametne im se za vodju; pa cak i ako smo junaci svoje vrste i cedni ratnici, mi smo kao zene, jer strast je nase uzdizanje, a nasa ceznja mora ostati ljubav,- to je nasa slast i nasa sramota. Vidis li dakle da mi pesnici ne mozemo biti ni mudri ni dostojanstveni? Da nuzno moramo lutati, nuzno moramo ostati raspusni i pustolovi osecanja? Uzorno drzanje nasega stila je laz i gluma budale, nasa slava i pocasni polozaj je lakrdija, veoma je smesno poverenje mase prema nama, vaspitanje naroda i omladine putem umetnosti isuvise je samo podvig, i trebalo bi ga zabraniti. Jer kako bi mogao biti dobar vaspitac onaj ciji duh nepopravno i prirodno upravljen prema ponoru? Mi bismo se rado odrekli te teznje i postigli dostojanstvo, ma kako se obrtali, ona nas privlaci. Tako biva da se odricemo saznanja koje rastvara i razara, jer saznanje, Faidre, nema ni dostojanstva ni strogosti; ona zna, razumeva, oprasta, bez drzanja je i bez oblika; ono ima simpatiju za ponor, ono jeste ponor. Njega znaci odlucno odbacujemo, i od tada tezimo jedino za lepotom, a to znaci za jednostavnoscu velicinom i novom strogoscu, za drugom bezazlenoscu i za oblikom. Ali oblik i bezazlenost vode zanosu i pozudi, Faidre, vode plemenitoga mozda ka uzasnome skrnavljenju osecanja koje i njegova rodjena lepa strogost odbacuje kao infamno, vode ka ponoru, i oni ka ponoru. Nas pesnike, velim, vode tamo, jer mi nismo sposobni da uzletimo, sposobni smo samo da bludimo."


Nisam mogla da odolim, tekst uvek treba tumaciti samim tekstom.;)
Man je bio samosvestan pisac, a kao sto neko rece ovde na filozofiji " najveca djela umjetnosti,ona koja su odistinski " TESKA" , ona su pritisnuta razotkrivenom sjenkom". Meni licno ne smeta spominjanje Frojda na ovoj temi, odavno se zna da psihoanaliticki pristup knjizevnosti nije tu da bi posluzilo knjizevnom tumacenju teksta. Njeno tumacenje knjizevnosti je vise ogledalo same psihoanalize. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Filozofski aspekt Apokaliptičke vizije
Odgovora
2
Pregleda
128
Galadmanasijin
G
LazaB
Smrtna kazna
2 3
Odgovora
70
Pregleda
496
Steinadler
Steinadler
Steinadler
Dilema u vezi s nihilizmom
Odgovora
14
Pregleda
197
Metronomy
Metronomy

Back
Top