Filozofske ideje - kao inspiracija umetnika

[LJILJA MMM]

NEBO I ZEMLJA

Kako sam sklona blic mislima...onome što ja zovem sudar čekajućeg osećanja i misli jer uvek prvo osetim nešto... mnogo pre nego saznam šta je to tačno ...kažu izražena intuicija...pa da ne dužim.....tek, misao .......nebo i zemlja.....uvek jedno kraj drugoga a nikad skupa.


Nebo zemlji lice gleda
ljubi ga i miluje
dodiruje
nežno......
dušom vetrova
ne bi li njegovu dragu razbudio
ali nikada do njene srži ne dodje
već samo prelepim licem prodje
kad ptica sleti i drhtaj nebeski joj donese
il' vetar dune i misli neba
prospe pred dragu k'o raznizane perle
kad pošalje kišu sa milion poljubaca
svakog jutra joj zakači sunce
da je ugreje
svake večeri se okiti mesecom
da mu draga ne bude u mraku
i tako ceo vek......

Zemlja........
raskošna lepotica
lice boginje ima
plodna
rodna
dušom da hrani svet
srcem da brani porod
zemlja je majka
zemlja je sestra
jaka i stamena
pravljena od blata i kamena
podići se ne može
uzleteti ne može
srce ima koje je vezuje
prejake su njegove vreže
prejake zelene mreže
dokle god to divno lice seže
tako lepa
samo može da čeka
na poljubac neba
il' po ptici što poleti
pozdrav da pošalje
izgleda
kao da dragom maše
i tako ceo vek...

Nebo nema mira
vazda u pokretu nekud žuri
ali do zemlje da se spusti ne može
da dragoj poljubac da
da je zagrli kako valja
i kako vekovima sanja.

Zemlja ima mir
i nepokret što je drži
ne može da se podigne do neba
da dragom poljubac da
i zagrli ga kako valja
i kako vekovima sanja.

Za vek spojeni
za vek rastavljeni
nikad zagrljeni
nikad sastavljeni
žive svoje živote
gledajući se
u sudbi nedodira
u sekundi ptičjeg uzleta
ili sleta
u dahu vetra
i poljupcima kiše
oni imaju samo svoje trene
noseći svak svoju lepotu i breme
dok teče vreme....
za vek čekaju samo trene.

Kad priroda jednom poleti
kad nestane sve kao koprena
od pene i njene oči snene
oči zemlje neljubljene
da li će nebo napokon sići
s vetrom, olujom ili mišlju ludom
ili će zemlja uzleteti ka njemu
k'o jato ptica sa njenog lica
možda se nadju na pola puta
na pola puta
gde ljubav im vekovima luta.

 

[ristob]

NEBO I ZEMLJA

Kako sam sklona blic mislima...onome što ja zovem sudar čekajućeg osećanja i misli jer uvek prvo osetim nešto... mnogo pre nego saznam šta je to tačno ...kažu izražena intuicija...pa da ne dužim.....tek, misao .......nebo i zemlja.....uvek jedno kraj drugoga a nikad skupa.


Nebo zemlji lice gleda
ljubi ga i miluje
dodiruje
nežno......
dušom vetrova
ne bi li njegovu dragu razbudio
ali nikada do njene srži ne dodje
već samo prelepim licem prodje
kad ptica sleti i drhtaj nebeski joj donese
il' vetar dune i misli neba
prospe pred dragu k'o raznizane perle
kad pošalje kišu sa milion poljubaca
svakog jutra joj zakači sunce
da je ugreje
svake večeri se okiti mesecom
da mu draga ne bude u mraku
i tako ceo vek......

Zemlja........
raskošna lepotica
lice boginje ima
plodna
rodna
dušom da hrani svet
srcem da brani porod
zemlja je majka
zemlja je sestra
jaka i stamena
pravljena od blata i kamena
podići se ne može
uzleteti ne može
srce ima koje je vezuje
prejake su njegove vreže
prejake zelene mreže
dokle god to divno lice seže
tako lepa
samo može da čeka
na poljubac neba
il' po ptici što poleti
pozdrav da pošalje
izgleda
kao da dragom maše
i tako ceo vek...

Nebo nema mira
vazda u pokretu nekud žuri
ali do zemlje da se spusti ne može
da dragoj poljubac da
da je zagrli kako valja
i kako vekovima sanja.

Zemlja ima mir
i nepokret što je drži
ne može da se podigne do neba
da dragom poljubac da
i zagrli ga kako valja
i kako vekovima sanja.

Za vek spojeni
za vek rastavljeni
nikad zagrljeni
nikad sastavljeni
žive svoje živote
gledajući se
u sudbi nedodira
u sekundi ptičjeg uzleta
ili sleta
u dahu vetra
i poljupcima kiše
oni imaju samo svoje trene
noseći svak svoju lepotu i breme
dok teče vreme....
za vek čekaju samo trene.

Kad priroda jednom poleti
kad nestane sve kao koprena
od pene i njene oči snene
oči zemlje neljubljene
da li će nebo napokon sići
s vetrom, olujom ili mišlju ludom
ili će zemlja uzleteti ka njemu
k'o jato ptica sa njenog lica
možda se nadju na pola puta
na pola puta
gde ljubav im vekovima luta.

Za vek spojeni
za vek rastavljeni
nikad zagrljeni
nikad sastavljeni
žive svoje živote
gledajući se
u sudbi nedodira
u sekundi ptičjeg uzleta
ili sleta
u dahu vetra
i poljupcima kiše
oni imaju samo svoje trene
noseći svak svoju lepotu i breme
dok teče vreme....
za vek čekaju samo trene.

Ebo te...

El se sećaš da sam jednom rekao da
kosmosom treperi neopisiva muzika?

 

[coviax1]

NEBO I ZEMLJA

Kako sam sklona blic mislima...onome što ja zovem sudar čekajućeg osećanja i misli jer uvek prvo osetim nešto... mnogo pre nego saznam šta je to tačno ...kažu izražena intuicija...pa da ne dužim.....tek, misao .......nebo i zemlja.....uvek jedno kraj drugoga a nikad skupa.


Nebo zemlji lice gleda
ljubi ga i miluje
dodiruje
nežno......
dušom vetrova
ne bi li njegovu dragu razbudio
ali nikada do njene srži ne dodje
već samo prelepim licem prodje
kad ptica sleti i drhtaj nebeski joj donese
il' vetar dune i misli neba
prospe pred dragu k'o raznizane perle
kad pošalje kišu sa milion poljubaca
svakog jutra joj zakači sunce
da je ugreje
svake večeri se okiti mesecom
da mu draga ne bude u mraku
i tako ceo vek......

Zemlja........
raskošna lepotica
lice boginje ima
plodna
rodna
dušom da hrani svet
srcem da brani porod
zemlja je majka
zemlja je sestra
jaka i stamena
pravljena od blata i kamena
podići se ne može
uzleteti ne može
srce ima koje je vezuje
prejake su njegove vreže
prejake zelene mreže
dokle god to divno lice seže
tako lepa
samo može da čeka
na poljubac neba
il' po ptici što poleti
pozdrav da pošalje
izgleda
kao da dragom maše
i tako ceo vek...

Nebo nema mira
vazda u pokretu nekud žuri
ali do zemlje da se spusti ne može
da dragoj poljubac da
da je zagrli kako valja
i kako vekovima sanja.

Zemlja ima mir
i nepokret što je drži
ne može da se podigne do neba
da dragom poljubac da
i zagrli ga kako valja
i kako vekovima sanja.

Za vek spojeni
za vek rastavljeni
nikad zagrljeni
nikad sastavljeni
žive svoje živote
gledajući se
u sudbi nedodira
u sekundi ptičjeg uzleta
ili sleta
u dahu vetra
i poljupcima kiše
oni imaju samo svoje trene
noseći svak svoju lepotu i breme
dok teče vreme....
za vek čekaju samo trene.

Kad priroda jednom poleti
kad nestane sve kao koprena
od pene i njene oči snene
oči zemlje neljubljene
da li će nebo napokon sići
s vetrom, olujom ili mišlju ludom
ili će zemlja uzleteti ka njemu
k'o jato ptica sa njenog lica
možda se nadju na pola puta
na pola puta
gde ljubav im vekovima luta.

 

[Timosten]

Navike

Senka, koščati prsti, slomljeno staklo, hladno. Udarci malja po belom gvožđu. Jaki.
Niz čelo mi curi znoj, košulja se lepi za telo. Bela svetlost, a onda tamno.
Klešta stiskaju sve jače. Bol u grudima raste, udarci sve jači. Za tebe su vrata zaključana.

Bol je prijatelj tela. Kako se prijateljstva prekidaju? Verni prijatelji ostaju do kraja,
izdaja se ne prašta. Ubod u venu, maska na licu i jabuka na stolu. U jabuci živi neki crv.
Tesno u grudima. Jabuka ima predvidiv kraj i vešto izbegava vreme. Truljenje je
najgora sudbina.

Hiljade žutih prozora visoko iznad mene. Ne dodiruju nebo, nebo je visoko.
Iza neke od tih žutih mrlja si i ti. Poznajem svaki tvoj pokret i šapat, bestidnost želja,
bestidnost pokreta, bestidnost podavanja. Grmljavina u glavi. Trčim, hvatam vazduh,
disanje je navika, tražim te. Vreme, trajanje, truljenje, propadanje. Čija to sudbina
nije? Tražim te a znam gde si, lažem sebe. Uživam u samoobmani.

Ko stvori senku? To je onaj koji je stekao naviku da leti ka suncu. Posle će Prometeju
kljucati jetru. Vatra je težak uzrok. Njene posledice najteže.

Jebeno ništa, prazno. Tramvaj rađa vibracije. Otvoram oči, hladne ruke nešto traže po
mom telu, sene se kreću oko mene.
Moram da dišem. Sve tone. Lice anđela: moraš da živiš, darovi se ne odbijaju. Tu je i bol,
moj prijatelj. Ja nisam izabrao telo, ono je izabralo mene. Ja bih samo san, ja nikad
ništa ne tražim. San nije ni žviot ni smrt. Moj san je put ka smrti. Brodovi se vezuju u
luci. Sve veze su sklone pucanju.

Opet ćeš reći ti si najbolji. Poslednji utisci su najjači, njih pamtimo. Laž se uvek prihvati
ako izazove zadovoljstvo. Mojim snovima niko ne veruje.

Zagušljiva ulica, trotoar. Tramvaj se kreće po stečenoj navici. Nebo, umorni koraci,
umorna olupina, dugo čekanje sna. Vinogradi su obrani i ove jeseni. Čaša još nije
prazna, ja više nisam sam, družim se sa sobom. Opet dišem.
Čudno kako sam ravnodušan, stvorio sam navike, zapišavam trotoare. Stid od izloga i kajanje.
Jabuka na stolu i ništa više.
.............................................................................................(Timosten)

 

[LJILJA MMM]

Ebo te...

El se sećaš da sam jednom rekao da
kosmosom treperi neopisiva muzika?

Nisam pročitala tu tvoju izjavu Ristobe ....ali je tačna i
Covi......

Ovo je jedan od mnogih blogova koje napisah....ima dosta na razne teme

 

[123loncar]

Bravo !

 

[123loncar]

"P.S. Proročište u Delfima je Sokrata proglasilo najmudrijim zato što on nije mislio da zna ono što ne zna. "

..pa zar sokratova mudrost nije u tome što je tvrdio da ništa nezna sem toga ( da zna samo da ništa nezna ) ..

...dakle , mislim da je Proročanstvo iz Delfa mudro nam metaforično poručilo da oni što tvrde da nešto znaju , ne samo da ne znaju ništa , već lažno predstavljaju sopstvene gluposti uvijajući ih u autoritet svog govornog lukavstva -- a opet lukavstvo je intelegencija glupaka ... pa kad god neko nešto kategorički tvrdi, on lukavo laže da išta o tome zna ; kao što ja neznam o tim proročicama ama baš ništa ...

..inače sviđaju mi se Timostenovi radovi ; jesu dati kao stihovi ; ali ekranizovani deluju kao naglas kazivanje samome sebi - ali kazivanje koje traži slušaoca i potrebuje komentare ...

..umalo da zaboravim : Proročanstvo je još Sokratu reklo , da pesnici ne znaju šta pišu u bunilu ... doduše , to je samo opravdanje za zlo koje stihovi tragedije i pesničke filozofije naneše čovečanstvu i uništiše filosofsku racionalnost u praktičnom životu ... mnogo njih se zanosilo i u bunilu prenosili puku božanska kazivanja ; pa ova svetina/rulja glupost i zlo pretvori u mudrost i dobro .. kod nas je ova stvar očigledna na današnji dan ...

 

[coviax1]

Lončaru,sve je ovo vežba za uvertiru velikih dela...

 

[123loncar]

Lončaru,sve je ovo vežba za uvertiru velikih dela...

...može biti , može biti ...

 

[LJILJA MMM]

I KAD NISAM JESAM (blog 09.12.2010.)

Ajde kažite.....al pošteno
je l' ste sretni sami sa sobom?

Ja jesam.
i kad nisam
jesam
i kad jesam
jesam
i kad sam ni tamo ni vamo
jesam
jer sretan si sam sa sobom
samo
ako u srcu
sreću i ljubav nosiš
da sa njima životu prkosiš.

Nekad mi doduše
treba šećer i voda
da progutam
kad me sačeka živa soda
al' ebiga
u osnovi sve to donese roda
kad te svetu prinese
i sudbu sa tobom donese
i u koje sate i u koje dane
će da ti smrkne
a kad će da ti svane.

I čemu onda
samonesretnost služi
osim da ti naruži
i one sjajne dane
što su bez mane.

 

[Tol]

TVRDA STOLICA ILI DUŠEVNI ZAJEB


Krećem novim stazama intervalnih tragova
poput puža da oprobam galaktičke brzine
kroz fibonačijevu spiralu..

Mislish da je lako?
mesecima se pripremam
sve je tu,: novi 300gramski papir
Water Brush Pens - tu
mašte i ideja za tri života
no knedla ravnoteže zeza
neposlušni prsti, isprekidana misao
samo taj korak prvi
potreban da preokrene svet i putanju misli
do novih dimenzija.
Samo da se suprotstavim svojoj nemoći
što poput hipnoze parališe želju
Znači li to da nanovo pokrećem aksiom o balansu i
pretpostavljam sebe "Zakonu jedinstva i borbe suprotnosti”
- Hegelovom zakonu dijalektike?

Bunim se? - još ne.
Šta se to dešava nama
kada puki opstanak
dominatno šamara pravilima
tumačenjem skaradne igre
koju nam filuje život?
Vezbe psihofizicke-redovne
disanje skladno
raspoloženje malo mutnjikavo
ali osmeh probija oblake sumnje.
Sve je tu,
elementi za kreativnost na broju
nedostaje neki zajeb lični
crvotočina koja život izjeda.
Čak i proleće daje doprinos
topeći blatnjave kandže beznadja
apatiju rashladjuju filozofi sa Istoka
neizdrž regulisan muzikom
mirisi potstiču na želju
sve strepi od moći energije koja varniči
a ja poput aveti na klackalici
živim a kao da me nema
Koji mi je klinac?

http://forum.krstarica.com/entry.php/13996-Tvrda-stolica-ili-dushevni-zajeb..

 

[Tol]

HALLELUJAH


Nepristojno je i poražavajuće
učenje kako se biva čovek
a prevare su najcešce voće
koje nam servira svaki vek
i plan rada o moralnom redu
protokoli po meri za celu naciju
rodjenjem ne slutiš kastraciju
duševnu bedu i brisanje svesnog
ni verbalne šamare za ljubavi mrvu
redove za erotiku i komad presnog
gorči često saplitanje na prvu i
vrisak Spartanaca pod grudnom strehom
a ti..zjapiš prazninom i velikim ništa
i kao ponosan si postojiš,
ej budalo!
tapšu te za žive rane i svakim pehom
jer podmećeš ledja za tudja stratišta
a možda si ih prevario prava si zmija
nije ti to suza u nameri ni grč za smehom
niti je tvoja krv manje crvena i ledenija

bedo, dosta je svih privida i gadosti
svet ne prašta sreću i nema milosti

DOSTA je bilo !

pomozi da budemo JEDNO

Ti koji sve pratiš
a ćutiš licemerno.

http://forum.krstarica.com/entry.php/23130-HALLELUJAH

 

[Tol]

NEKO KAO JA

Ko je pobednik..
ima li pobedjenih..
ili samo nabedjenih
i povredjenih
prepredenih i zavedenih
i onih koji iz sna ne bi u javu
ni za živu glavu?
Ko je taj biped-čovek,
pretraživač sa greškom
sa crvotočinom
od senzibiliteta i emocije
ubačenom u korteks mozga
radi lakše manipulacije
tek, tabula rasa
istetovirana iskustvom
i saznanjima
i milion sitnica
urezanih u svest
koje oplemenjuju
ili teraju u očaj
i večnom traganju
za suštinom:
kada Narcis
prepoznaje tetovažu
u ogledalu senzibiliteta
ljubeći sopstvo
bliznaka
poput svojeg.

Ko je taj Neko
odlazeći
čiji put nišani
hodočašće
života vredno
zarad spoznaje
tajne sakrivene
u vlastitom kodu,
sve u hodu
dečijeg radoznalog
rezbareći opažaje
do nadražaja
u bukete iskustva
i čulne transmisije
tek starica
na povratku iz Misije -
slučajnost, možda
Neko, kao JA?

http://forum.krstarica.com/entry.php/28016-NEKO-KAO-JA

 

[coviax1]

I nerazgovetno pitanje:-Kako sam se samo zadesio u ovo poplašeno ja...

 

[Tol]

STOMP ZA DRAGOG

Kao astralno posmatranje
no neizvesnog trajanja
pa se udaljiš od platna
žmirkavo licitiraš
odugovlaćiš
zveckanje kriterijuma
uslovljavanje da pukne sumnja
poput luftbalona u prenaprezanju
i gle!
raspršiš grlen smeh
poput bućkanja "žabica" po vodi
i-baš-te- briga-jer-ti-tako-hoceš
prstima pastelnih tisaka
jer slika zahteva nežnost
kao glans na putenoj ponudi
i ti je maziš kolebljivo

Eh moj Dragi
jedan si obljub poželeo
kako bi nebo zajecalo
ogladnelim izazovom
od pogleda užarenih
u noći gologlavih oblaka
i ugriza meseca po telu
kao stigme probudjene

Kako bi glasno odskočilo
jutro o ledinu priznanja
da nije tvrdoglavog srama
na ostatke usnulog bluda
koji još oholo buni libido
spreman za jutarnji galop

Eh moj dragi
raspodajem groteske iz prošlosti
i muziku blokeja čizama lutalica
u raskoraku dotrajalih ljubavi
Danas otvaram izložbu holograma
po zidovima moje duše
ulazak je besplatan.

 

[LJILJA MMM]

BRIŽNJA

Brižnost je kada misliš o nekom
Kako mu je, šta bi hteo,
Šta bi možda poželeo
Pa da to uradiš....da se taj oseti važnim,
Potrebnim....voljenim i snažnim.

Brižnost je kada poželiš nešto
Ali se zapitaš da li bi i taj neko želeo isto
Kad znaš da ga nešto plaši
Pa izbegavaš to da radiš

Brižnja je kada dočekaš,
Ispratiš....kada se javiš da odlaziš
Kada poštuješ nečije navike
Jer imaju svoj razlog postojanja
Nisu sve navike fetiš
Neke su sama suština čoveka.

Brižnost je kada misliš o nekom
Da ga nebrigom ne povrediš
Kada se setiš da se javiš da kasniš
Jer znaš da neko brine.
Kada ono što kažeš i učiniš
A ne samo da rečima podvig načiniš.

Brižnja je mnogo malenih stvari
U kojima ste skupa
Ne traže veliki rad ni vreme
Ali skidaju veliko breme
Donose mir u svako pleme
To samo duše na ljubav troše svoje vreme
Daju snagu jedna drugoj i kažu nebrižnom vragu
„beži bre….neljubavi magu“

Brižnost je kada brineš da se neko ne brine
Ne sebe radi nego njega radi
Kada to srce samo od sebe radi
I pritom se brižnošću sladi
Brižnja je kada se „ja“ presvuče u „ti“
Pa „ja“ i „ti“ obuku najlepšu garderobu koju nosi „mi“

Malene šarene stvarčice čine „mi“....one čine „nas“
Porodicu, prijatelje,grupu, društvance, ljubavni par
Brižnja nije prokletstvo…ona je dar.
Brižnost nije obaveza....ona je način da se misli o drugima
Da se kaže „tu sam“ postoji milion načina
Brižnost je još jedno ime za ljubav svake vrste

Brižnja je osmehom kad nasmeješ nečiju tugu
Jer u glasu il’ rečima čuješ njen zvuk
Brižnost je kad šalom majčinu brigu skloniš
Brižnja je kada joj srce ponosom osokoliš.

Posvećeno najbrižnijem muškarcu koga poznajem…. hvala sine


PS Često zaboravljamo na brižnost......sa prijateljima, rodjacima, poznanicima.....ali najčešće sa najbližima smatrajući da će oni razumeti, neće zameriti....greška, jer nebrižnja sa svojom sebičnom sestrom ruku pod ruku vodi do podrazumevanja a ono je kao erozija tla......odnosi a ne donosi

blog koji nije obrisan pa mogu da postavim link.....setih se kad jutro u kafani pomenih brižnost

http://forum.krstarica.com/entry.php/24998-BRIŽNJA

 

[Tol]

STAZE

Kad na trenutak
zakopčam percepciju
negde u desnu hemisferu
i mirovanjem utihnem
do osluškivanja
postajem svesna
kolerične iskidanoisti
bivstvovanja u raskoraku
bez takta ali kauzalnog
nametanje sleda.

Samoapstrahovanjem
izlazim iz sopstva
radi upliva mislenog
u hologram ljubavi
nikako kao nužnost
jer tu nema slobode
vec kao potreba za
porubljivanjem
mikrokosmosa
putem sinhroniciteta

Promene slede
kao neminovnost
igre frekvencija
i samoistraživanja
svesnog u protoku
i namami novog.

Radjamo se sami
putujemo sami i
nestajemo sami
mada u tom putovanju
srećemo voljene duse
sa kojima se nekad
prividno rastajemo.

No put to nije samo iluzija
kojom plešu naše želje
večito traganje to je
po univerzalnoj spirali
do konacne spoznaje
bica o svom sopstvu.

http://4.***************/_oGPW640gUrA/TJEz0iruKsI/AAAAAAAAAQ4/198jVE7htpo/s320/46178_147124378649559_120426671319330_339023_792790_n.jpg

 

[123loncar]

STAZE

Kad na trenutak
zakopčam percepciju
negde u desnu hemisferu
i mirovanjem utihnem
do osluškivanja
postajem svesna
kolerične iskidanoisti
bivstvovanja u raskoraku
bez takta ali kauzalnog
nametanje sleda.

Samoapstrahovanjem
izlazim iz sopstva
radi upliva mislenog
u hologram ljubavi
nikako kao nužnost
jer tu nema slobode
vec kao potreba za
porubljivanjem
mikrokosmosa
putem sinhroniciteta

Promene slede
kao neminovnost
igre frekvencija
i samoistraživanja
svesnog u protoku
i namami novog.

Radjamo se sami
putujemo sami i
nestajemo sami
mada u tom putovanju
srećemo voljene duse
sa kojima se nekad
prividno rastajemo.

No put to nije samo iluzija
kojom plešu naše želje
večito traganje to je
po univerzalnoj spirali
do konacne spoznaje
bica o svom sopstvu.

http://4.***************/_oGPW640gUrA/TJEz0iruKsI/AAAAAAAAAQ4/198jVE7htpo/s320/46178_147124378649559_120426671319330_339023_792790_n.jpg

..bravo ! ...bravo !

 

[LJILJA MMM]

STAZE

Spojler

Kad na trenutak
zakopčam percepciju
negde u desnu hemisferu
i mirovanjem utihnem
do osluškivanja
postajem svesna
kolerične iskidanoisti
bivstvovanja u raskoraku
bez takta ali kauzalnog
nametanje sleda.

Samoapstrahovanjem
izlazim iz sopstva
radi upliva mislenog
u hologram ljubavi
nikako kao nužnost
jer tu nema slobode
vec kao potreba za
porubljivanjem
mikrokosmosa
putem sinhroniciteta

Promene slede
kao neminovnost
igre frekvencija
i samoistraživanja
svesnog u protoku
i namami novog.

Radjamo se sami
putujemo sami i
nestajemo sami
mada u tom putovanju
srećemo voljene duse
sa kojima se nekad
prividno rastajemo.

No put to nije samo iluzija
kojom plešu naše želje
večito traganje to je
po univerzalnoj spirali
do konacne spoznaje
bica o svom sopstvu.

http://4.***************/_oGPW640gUrA/TJEz0iruKsI/AAAAAAAAAQ4/198jVE7htpo/s320/46178_147124378649559_120426671319330_339023_792790_n.jpg

 

[Tol]

Hvala drugari...imam negde na CD neke svoje skazke..razmišljanja o sinhronicitetu..o denzitetima(bejah pre par godina time jako opsednuta)
o astralnim putovanjima misaonim doživljajima u drugim zemljama i sl...sročeno u divan tekst..no ne mogu da pronadjem...ako mi se posreći volela bih to ostaviti ovde...no kako bude

 

[Timosten]

@123loncar

"..inače sviđaju mi se Timostenovi radovi ; jesu dati kao stihovi ; ali ekranizovani deluju kao naglas kazivanje samome sebi - ali kazivanje koje traži slušaoca i potrebuje komentare ..."

Drago mi je da ti se svidja "ovo sto radim".

 

[Tol]

@123loncar



Drago mi je da ti se svidja "ovo sto radim".

Timosten, MENI veoma prijaju tvoji tekstovi- toliko su prepuni deskripcije..kao kada punim ustima pričamo nešto jako važno i u uzbudjenju zagrizamo za još pa delujemo proždrljivo, halapljivo, nezasito..mada je ta emocija rastuća svakim trenom novih iznenadjenja u lepoti koju prosipaš iz tvojeg nasledjenog starinskog bokala mudrosti

 

[Timosten]

Timosten, MENI veoma prijaju tvoji tekstovi- toliko su prepuni deskripcije..kao kada punim ustima pričamo nešto jako važno i u uzbudjenju zagrizamo za još pa delujemo proždrljivo, halapljivo, nezasito..mada je ta emocija rastuća svakim trenom novih iznenadjenja u lepoti koju prosipaš iz tvojeg nasledjenog starinskog bokala mudrosti

Tvoji tako nadahnuti i pronicljivi komentari izazivaju prijatan odziv.

Hvala Tol,

 

[coviax1]

Ama sve vam potpisujem...

 

[LJILJA MMM]

Evo zašto ja volim ovoga Covija......