Filozofske ideje - kao inspiracija umetnika

flaj

Domaćin
Poruka
3.156
Z r a k

Vidi na šta ličim
Sav sam se pogurio
I oćelavio
Ni oči me više ne služe
Listam stare knjige
Prašinu gutam
A buđ me davi
Ali ja i dalje tražim i tražim

Šta tražim?
Da znam
Odavno bih to našao

I zato moram na put
Možda ću na putu i skončati
Ali moram da krenem

Zaustavlja me skitnica
Kud si krenuo
Tako jadan
Ne idi nikuda
Stigao si

Tu je kod mene
U malom džepu od kaputa
Šareni kliker staklenac
Dajam ga deci da se poigraju
A daću ga i tebi
I pokloniću ti iako ne tražiš
Pogledaj kroz njega u sunčev zrak
I sve će ti biti jasno.
 

123loncar

Veoma poznat
Poruka
14.275
Flaj , vaj stih :

"Tu je kod mene
U malom džepu od kaputa
Šareni kliker staklenac
Dajam ga deci da se poigraju
A daću ga i tebi "

potseti me da sam ja svojevremeno imao kliker .... ej.j.j.j kakav je to bio kliker ..gvožđenac ...da prijatelju , gvožđenac- hromirano polirani ....
prevarim se i dam ovim našim političarima ...jedan klinac , sirotan , gledao me tužno... šta je mali , pitam ... veli : žao me klikera - pokvariće ga ! ... i zaista , oni bejahu takvi - pokvariše kliker ; onakav kliker , ej.j.j.j.j bre.... sad kvare sve od reda ...kvare ljude oko sebe ... sad sam gori od slepca ... i da mi daš staklenac , ne bih ništa video .... svet je samo jedan pokvaren kliker - ne radi !
 

MathPhysics

Iskusan
Poruka
5.328
Treba naći prozor u prašnjavom oblaku,
Lice čoveka u ogledalu izgubljenog neba
Komadiće stakla u masama ledene vode.
Prepoznati stepu u kojoj smo bili
I otvoriti puteve mogućim vetrovima.

Treba voleti pustinju u ime čoveka
Čuvati svoj peščani sat.
Grliti vazduh talasom peska.
Brojati zrna na međama svetova
I iznova čekati dan.

Treba mahnuti ptici da sleti.
Otvoriti vrata blistavom snu.
Potražiti krila i poljubac snega.
Dozvati večnost u svet kojeg nema.
Kroz zaborav proći sa senkom čoveka.
 

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.585
Z r a k

Vidi na šta ličim
Sav sam se pogurio
I oćelavio
Ni oči me više ne služe
Listam stare knjige
Prašinu gutam
A buđ me davi
Ali ja i dalje tražim i tražim

Šta tražim?
Da znam
Odavno bih to našao

I zato moram na put
Možda ću na putu i skončati
Ali moram da krenem

Zaustavlja me skitnica
Kud si krenuo
Tako jadan
Ne idi nikuda
Stigao si

Tu je kod mene
U malom džepu od kaputa
Šareni kliker staklenac
Dajam ga deci da se poigraju
A daću ga i tebi
I pokloniću ti iako ne tražiš
Pogledaj kroz njega u sunčev zrak
I sve će ti biti jasno.

Podseti me Danila Kiša i Eolske harfe...Priča je o naslanjanju uha na banderu i slušanje brujanje
žica na vetru koji prošao oko planete i razne vesti u tom brujanju žicama priča...Kišova priča
predivno dečije emotivna,a i tvoja pesma istorodna...
 

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.585
Treba naći prozor u prašnjavom oblaku,
Lice čoveka u ogledalu izgubljenog neba
Komadiće stakla u masama ledene vode.
Prepoznati stepu u kojoj smo bili
I otvoriti puteve mogućim vetrovima.

Treba voleti pustinju u ime čoveka
Čuvati svoj peščani sat.
Grliti vazduh talasom peska.
Brojati zrna na međama svetova
I iznova čekati dan.

Treba mahnuti ptici da sleti.
Otvoriti vrata blistavom snu.
Potražiti krila i poljubac snega.
Dozvati večnost u svet kojeg nema.
Kroz zaborav proći sa senkom čoveka.
Sav u metaforama...Lepo...
Drugi put samo za Fišija nešto lakše-teško misliti glupom čoveku i uz to
umornom od kloparanja uvek istog pokvarenog toćka...Nikako da ga
popravim,a kažu da i ne valja dirati...z:)
 

flaj

Domaćin
Poruka
3.156
R e k a

Ležim na dnu čamca i
bešumno klizim nizvodno
Neka me voda nosi

Reka je danas svilena marama
boje žada


Iznad mene beli jaganjci pasu
na plavoj livadi

Lepet krila divljih pataka
u niskom letu
i ples vilin konjica

Topim se na suncu i
nestajem

Ne znam gde ću stići i
i nije me briga

Nemam više pitanja i
ne marim za odgovore

Reka mi je sestra
Ona zna
 
Poslednja izmena:

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.585
R e k a

Ležim na dnu čamca i
bešumno klizim nizvodno
Neka me voda nosi

Reka je danas svilena marama
boje žada


Iznad mene beli jaganjci pasu
na plavoj livadi

Lepet krila divljih pataka
u niskom letu
i ples vilin konjica

Topim se na suncu i
nestajem

Ne znam gde ću stići i
i nije me briga

Nemam više pitanja i
ne marim za odgovore

Reka mi je sestra
Ona zna

Ti ja sestru u kojoj nema više riba...:mrgreen:
Šalim se-fini stihovi-ribolovcima baš po meri...Kul...
 

MathPhysics

Iskusan
Poruka
5.328
Čekaj da leptir šarenih krila
Na dalekom polju
Odabere cvet
Isprobaj usne ćutljivih vila
I vrati se nazad,
U ništavni svet.

Čekaj da prođu oblaci tmurni.
I velika kiša...
I ledeni sneg...
Ako zaboli, ti samo zažmuri...
Kad s oblaka sklizneš,
Ti izmisli breg.

Čekaj da ptice shvate slobodu.
Poljubi vetar,
Napravi led.
A kada od zadnjeg dobiješ vodu
Na putu u ponor,
Isprobaj med.
 

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.585
Čekaj da leptir šarenih krila
Na dalekom polju
Odabere cvet
Isprobaj usne ćutljivih vila
I vrati se nazad,
U ništavni svet.

Čekaj da prođu oblaci tmurni.
I velika kiša...
I ledeni sneg...
Ako zaboli, ti samo zažmuri...
Kad s oblaka sklizneš,
Ti izmisli breg.

Čekaj da ptice shvate slobodu.
Poljubi vetar,
Napravi led.
A kada od zadnjeg dobiješ vodu
Na putu u ponor,
Isprobaj med.

Sad sam te ulovio...:lol:Primio si se na onu temu o vozu bez voznog reda...:mrgreen::ok:
 

MathPhysics

Iskusan
Poruka
5.328
Neki ljudi idu svetom,
Neki s tugom, neki s setom.

Kroz taj život san ih prati
Da se makar lakše pati.

Vreme hladno sve ih sledi
Sve dok zadnji ne osedi.

Pa u krug sa novom četom
Da i njih zavara svetom.

Kruže, kruže, trgom grada,
Šumom, selom, tuđim "sada".

Kuda, kuda idu mase?
Zna li čovek svoje trase?

Ili broji prazne dane
Da kod neke brojke stane?

Da ih mrzi, kad već liče,
Neke mnogo, neke više?

Ili da se slamke hvata,
Dok ne nađe komad zlata?

A kad stekne parčad sreće
Ljubavi će dati veće.

Ono malo što još ima,
Moraće da deli s svima.

Parče nade što mu osta
Negde usput će da skocka.

Ceo život biće robom,
Al' će mirno reći "zbogom".

Bar ga tuga večno prati,
Red je da joj ljubav vrati...
 

flaj

Domaćin
Poruka
3.156
posvećeno najmudrijem

Put u Saharu

Kažeš da si krenuo iz radoznalosti
željan znanja
i da ćeš se vratiti brzo
taman na vreme za večeru

A pogledaj gde si zabasao

Leži ispred tebe nepregledna
užarena i naizgled mirna
dok neprimetno klizi menjajući oblik
sve dalje ka horizontu

I vara te

Ne znaš odakle si krenuo
ni gde ti je pravac
žedan si a glava usijana
ali se ne nadaj da ćeš se napiti
na izvoru koji u daljini treperi
visoko iznad peska
niti ćeš glavu rashladiti
ispod one palme

Kaješ se i
želiš da se vratiš
ali vetar je zatrpao sve i
oči ti napunio peskom

Na kraju stižeš tačno
na mesto sa koga si krenuo
ni sam ne znaš kako

Ipak
ništa nije bilo uzalud

Ti nisi više onaj isti
koji je pošao na ovaj put
tvoje oči vide daleko iza horizonta
a uši čuju zvuke koje nisi primećivao
misli su ti jasne i lake kao ptice
ni glad ni žeđ za tebe ne postoji
hodaš neumorno i

Najzad

Uspeo si da se vratiš

Mnogi se nisu vratili nikad
sa puta za fatamorganom

A ti si se vratio
taman na vreme za večeru


***************************

posvećeno najpametnijem


A sada ti

A sada lepo stani tu
sam ispred svih
odbaci taj otmeni štap
sa srebrnom drškom u obliku sove
ni lornjon ti više ne treba
skini tu bradu lažnoga mudraca
jesi li spalio sve te kjnige najzad
i zaboravio sve naslove
sva nepotrebna imena
sve te mudre izreke
pokupljene od ko zna koga
kroz vekove

Ne trudi se više
jer to nisi ti

Došlo je vreme da staneš tu
sam ispred svih
sam protiv svih i
da kažeš
to što si hteo da kažeš
 
Poslednja izmena:

MathPhysics

Iskusan
Poruka
5.328
Evo od mene malo filozofske proze (inače, nisam taj, ja ne pijem :lol:)

Jutro je opet svanulo.

Razmičem zavese. Nežna svetlost uleće u moj stan. Preda mnom skoro pusta ulica. Usamljeni čovek pevuši neku odvratnu pesmu. Deluje kao beskućnik.

I ja sam usamljen poput njega. Imam ove plave zidove umesto njegovog neba. Slabašno osvetljenje zamenjuje njegove zvezde. Mi smo skoro isti zapravo, mi imamo sve, ali nemamo ništa. Sve smo izgubili, svega smo gladni, i sve nam izmiče. Oboje patimo, ali on peva.

Spremam doručak i razmišljam o našim sudbinama. Poluprazni frižider je loš sagovornik, ali ipak izdaje poneki zvuk. Prijatno je kada čovek nije sasvim sam. Ubeđen sam da bi i te mašine mnogo toga htele da kažu da znaju ljudski jezik. Verovatno bi sve otišle u vazduh kada bi znale šta mi imamo da im kažemo.

Šteta što mi je auto na popravci. Sad bih otišao nekud daleko. Doduše, ni kada je auto tu ne stignemo daleko. Uvek ponestane ili volje ili benzina. Taj auto je inače najbolji sagovornik od svih tih mehaničkih sprava. Zna ponekad da se izdere na mene. Ubeđen sam da je to znak ljubavi. Niko me nije tako voleo pre tog automobila. Ja sam mu loše uzvratio. Bio sam prilično pijan pre par dana... Krenuo u rikverc i zakucao ga u kuću. Prava žalost... Ali dešava se... Svet ima mnogo strana, teško da će pijan čovek sve da ih zapamti.

A moram da pijem. Inače osetim umor od života. Znate, prosto morate da pijete kada ste sami.... To je neka vrsta intime. Počinjete da primećujete stvari koje vam inače izmiču... Verujte mi, zabavno je. Život je dosadan bez alkohola. Šteta što nisam bogat. Kupio bih sebi celu pivaru i lokao pivo do kraja života. A vi biste mi zavideli. Ovako ja zavidim ljudima koji imaju svoje pivare. Iako te ljude nikako ne shvatam. Zašto bi prodavali taj alkohol ako sami mogu da ga popiju? Ko bi svoju sreću rasprodavao?

Hoću nečiju reč. Uključujem svoj stari telvizor. Lik sa ulice ima ružan glas. Ljudi su savršeni na TV-u. Imaju šta da kažu, deluju srećno, iako nisu pijani. Uživo nikad nisam sreo takva stvorenja. Lepo je znati da ih ima. Tih voditelja, pevačica, bogataša, državnika... Ljudi koji vole život.

Izlet u bolji svet prekida smrad krompira. Bio bi i takav ukusniji da ga ne jedem sam. Krompir je ćutljiviji i od frižidera, koliko god da ga pržite. Navikao je da bude usamljen. Ja još nisam... Iako sam u stvari krompir koji pije i govori.

Nisam pojeo sve. Ispijam do kraja svoju flašu rakije. Sreća se razbistrila preda mnom. Sanjam neke lepše gradove, neke srećnije ljude, neke smislenije sudbine. Šteta što mi je to bila poslednja flaša, mogao bih i do raja da svratim kad bih imao još jednu. Deluje neverovatno, ali pakao i raj odvajaju dve flaše.

Onaj beskućnik je i dalje tu. Prestao je da peva. Sigurno je gladan. Silazim niz stepenice, nosim mu ostatak hrane i malo hleba. Srećem komšinicu, divna žena. Izjavio sam joj ljubav već desetak puta. Možda će mi jednom i poverovati. Možda i ja poverujem...

Beskućnik sa oduševljenjem dočekuje hranu. Voleo bih da mu dam nešto vrednije. Iako savršeno znam da nikada nisam imao ukusniji obrok od tog njegovog. Taj čovek ceni sitnice, taj čovek želi da peva. Taj čovek ne zna mnogo pesma i ima odvratan glas i ume da jede.

Taj čovek zaslužuje život. A ja zaslužujem svoju praznu flašu.
 
Poslednja izmena:

Timosten

Aktivan član
Poruka
1.073

Kao kora od drveta

Sinoć pred zoru, kad neko zove,
zakleo bih se, majčin glas.
Čovjek pred zoru u svašta povjeruje,
i sve bude kao istina.
Ne može biti, govori mi sumnja, a sve se nadam.
Bilo je kao stvarno.

Sjećanje i rađanje, neprestano ponavljanje.
Svako mora imati sjećanja i majku.

Sjetim se onda majke majčine majke,
a onda dalje i dalje, nepregledna kolona majki,
kao klupko da se odmotava,
sve majke sabrane u jednu jedinu,
moju majku.

Postelja, bijeli bolnički zidovi,
hladno osoblje, majčina ruka u mojoj,
izmoreno lice, potamnjelo od muka i medicine,
oči koje se lagano gase, a njena ruka topla,
nježna i meka, kao kad sam bio dijete.

Može li se izbjeći patetika kad se piše o majci?
Na kraju, to mi u ovom trenutku nije važno,
starci vole sjećanja na majku.

Trebao sam je zagrliti, ali nijesam,
strah me da se pogrešno ne protumačim,
uvijek sam zazirao od opraštanja i patetike.
Kao kora od drveta, grub prema sebi i drugima.
A sutradan, postelja je bila prazna.
Nježnosti nikad napretek.

Navikao sam na samoću,
u skrušenoj molitvi živim,
molim prirodu, sreću i slučajnost,
koje sudbinom zovu,
da se red ispoštuje.
 

Timosten

Aktivan član
Poruka
1.073


Memento mori

U ovom svijetu sve je borba, a ja nijesam ratnik.
Ne treba mrzjeti.
Da li se zaboravom sahranjuje čovjek?
Da ne griješim dušu, i na dušu mislim.
Ništa nije isto, samo je sve sebi slično.
Ako se slučajno desi, da se moja duša bude selila,
neka to bude drvo, i čovek, i konj, i pas...i prostor.

Ne može se definisati postojanje,
ni čovjek, ni život, ni vrijeme, ni prostor.
Nema smrti, ima odsutnosti i zaborava.

Gledam kroz slomljeni prozor,
opet pupolji bilje, neka djeca i leptir,
i njega bi da slobode liše, i života,
i svi bi nešto ukidali, a ukidanje života nije igra.
Kakva je draž od nevinog napraviti žrtvu?

Prostrana ravnica, nebo, sav prostor ispred mene,
cijela vasiona u jednom.
Trebaju mi pojmovi o pojmovima,
morao bih znati, a slaba je pamet.
Jer, prostor nema množinu, ni zločin ni dobrota,
ni pravda ni nepravda, ni istina.

Trome i teške noge, ni snage za bjegstvo,
nema se kud, a i ne treba, a i gdje bi?
Ne možemo spasiti ni danas, ni sjutra, ni život.
A šta je čovjek? Samo pas koji ima psa.

Uskoro ću biti ono što sam bio, prosta suština,
jednak sa svime i svačim, a okolo duboka nijema tišina,
širina i prostor, prostor bez vremena, bez razlika u postojanju,
bez istine i laži, pravde i nepravde, radosti i tuge,
nešto savršeno, ravno, bez početka i kraja,
neograničeno, čisto, samo ništa.
I pre rođenja mrtav sam bio.

Silan je prostor vasiona,
nepregledna tišina i savršenstvo,
bez onih koji od nevinih stvaraju žrtvu,
o kakva će to biti ljepota.

Može li čovek zamisliti nešto, a da to nije život?
Noć je starija od dana za jedan dan.
Navikao sam na samoću!
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.