Filozofija rata i herojstva - nekad i sad

[Richard III]

Sa razvojem tehnologije i napretkom čovečanstva, sve su se stvari menjale, kao i sami ljudi. Jedna od tih pojava je i ratovanje, koje danas nije ni slično onom koje se vodilo recimo u starom Rimu ili srednjem veku. Za razliku od mnogo bolnijeg i svirepijeg hladnog oružja (mačeva, noževa, bodeža, sekira, kopalja, buzdovana, oštrih strela, teških štitova) danas je na sceni tehnološki unapredjen i dosta sigurniji vid ratovanja vatrenim oružjem i uglavnom sa daljine. Artiljerija, snajperi, pucanje iz rovova i zaklona... ako i postoji bliski kontakt on je redak ili se svodi na puškaranje u zgradama. Taktika se takodje izmenila, ranije su velike armije udarale jedna na drugu direktno prsa u prsa, dok se današnji rat vodi manevrima u malim jedinicama koje su razvodjene i obavljaju posebne zadatke. U igri su i raznorazne naočare za gledanje po mraku, kamere, dronovi... jedina stvarno užasna mogućnost je ako te zarobe.

Moje pitanje je koliko je sve ovo uticalo na pojam herojstva danas? I da li su današnji vojnici mnogo slabiji, razmaženiji i manje hrabri od svojih prethodnika koji su se tukli i sekli sekirama i mačevima. Danas vojnici udaraju selfije, pucaju iz zabarakidiranih zgrada, sa sigurne daljine, iz oklopnih vozila, a ne na konju kao nekad... da li i vi, kao i ja, današnju vojsku ipak gledate kao manje herojsku i mislite da se u opisivanju današnjeg modernizovanog "herojstva" preteruje, u skladu sa našim osiguranim i plašljivim vremenom?

 

[Dionys]

Danas se rat vodi kroz borbu za industrijske sirovine. To su trgovacki ratovi. Ranije su se vodili politicki ratovi (aristokratija vs demokratija) a ako Sloveni nadjacaju Anglosaksonce to ce biti ratovi za poljoprivredne resurse i podudarace se sa prenaseljenosti planete. Uglavnom ce biti pametnije biti poljoprivredni inzenjer nego masinski. I to ce se onda zvati progresom, iako ce vladajuce nacije tog doba rasno stajati ispod starih Grka ali ce brojem i umrezenoscu stvoriti privid progresa kao danas Anglosaksonci.

 

[Richard III]

Danas se rat vodi kroz borbu za industrijske sirovine. To su trgovacki ratovi. Ranije su se vodili politicki ratovi (aristokratija vs demokratija) a ako Sloveni nadjacaju Anglosaksonce to ce biti ratovi za poljoprivredne resurse i podudarace se sa prenaseljenosti planete. Uglavnom ce biti pametnije biti poljoprivredni inzenjer nego masinski. I to ce se onda zvati progresom, iako ce vladajuce nacije tog doba rasno stajati ispod starih Grka ali ce brojem i umrezenoscu stvoriti privid progresa kao danas Anglosaksonci.

Da ali šta misliš o samoj estetici ratovanja i mogućeg herojstva, moraš priznati da nije isto sukob prsa u prsa hladnim oružjem i gadjanje iz rova ili zgrade sa sigurne udaljenosti ko što se vidi na ovom dole snimku iz Vukovara. Ne sporim da ima specifičnih situacija, npr. kad neko proleće kroz kišu metaka i granata gde je potrebna neka hrabrost, ali ipak se sve to ne može meriti sa onim što smo imali u prošlosti. Po meni je uvodjenjem puške i baruta smanjen herojski potencijal čovečanstva, jer se izbegava direktan sukob i on se debrutalizuje. Znači mi se ne tučemo gledajući se oči u oči, pa ko pobedi, nego ja tebe gadjam iz rova sa ne znam koje udaljenosti. A snajperi su najjadnija i najkukavičkija pojava, skrivaš se ko pacov u nekoj rupi i čekaš da skineš nekog. Kakva je to hrabrost?

 

[Dionys]

Svakako da se jedva moze govoriti o moralu i junastvu kao nekad, jer je moral potreban za drzavnicke poslove, tj. politiku.

 

[Dionys]

Sta bi stari Grci danas trazili u nasem drustvu, koji polozaj? Trazili bi maksimalnu moc i maksimalnu izdrzljivost. Mozda je, sem sto bi bolji od njih bili vojskovodje, posao pilota bio najzanimljiviji. Za svaki avion trebalo bi 10ak robova, pardon, strucnjaka da ih odrzavaju.

 

[Black_star]

Vrlo zanimljiva tema. Hajde da probam da isfilozofiram malo...

Po meni, razlika se svodi na cudnovatu distinkciju izmedju dva naoko slicna pojma: 1. "uciniti" i 2. "raditi"....dacu objasnjenje, samo da kazem i ovo jos..

Nema sumnje da je rat, otkako je sveta i veka, uvek i svakako jedna neredovna, nesvakidasnja i vrlo stresna situacija, oko toga se svi mogu sloziti;
bilo bi, inace, zanimljivo izracunati koliko dugo je svet od najranijeg pisanog doba pa do danas dugo bio u ratu, a koliko u miru, pa to uporediti.

Ali, izgleda da alan-fordovsko tumacenje ratnih motiva nikad nije, niti ce zastariti: "Ako kanis pobediti, ne smes izgubiti..." Cilj je osvojiti drugog i poraziti protivnika!
Ipak, kako autor teme vec u uvodnom postu primecuje, moze se naslutiti razlika izmedju starovekovnog i novovekovnog vojevanja. Pritom, nisam mogao a da ne zapazim jednu logicku gresku koja se konstantno ponavlja u izucavanju dijahronije: to je famozni fenomen `ucitavanja`. Konkretno, ovde sam procitao da se motiv vojevanja u proslosti moze svesti na nekakvu vrstu klasne borbe, sto je ociti vid UCITAVANJA novovekovnih drustvenih pomeranja na neka prosla koja u svojoj osnovi to niti su bila, niti su mogla biti. Ne sme se ucitavati, pravilo je jasno! Knjigu u sake, prst na celo. Inace, upadamo u pogubni vrtlog bezobalne sinhronije, koja nit ima veze sa decentnom naukom, a kamoli sa strukturalizmom, ili cak i post-strukturalizmom..U nauci se mora biti posten i to je sve.

Ovo nas dovodi do pocetne distinkcije koju i sam autor teme dovodi u prvi red: uzevsi u vid sav stres i grozomoru rata kao takvog, na koji nacin se covek starog i novog doba razlikuju u tome - jeste po meni krunsko pitanje ovde i ovako postavljene tematike. To u velikoj meri ima veze sa savremenim saznanjima iz domena psihologije. Ona, recimo, primecuje koliko je bitna faza u razvoju jedinke tzv. "igra ratovanja" u kojoj smo svi manje-vise imali ucesca. Indikativno je cak i to koliko postoje varijacija na ovu jednu istu igru: imamo `kauboja i indijanaca`, `lopova i policajaca`, starog favorita `nemaca i partizana`, itd. U cemu je ovde stvar: mali ucesnik ove igre - u osnovi, dete - ostvaruje biolosko-psiholoski-socioloski ucinak po sebe: 1) lisava se nagomilane energije kroz pojam akcije i frontalnoga dejstva; 2) kristalise zdrave pojmove `postignica` i `uspeha` koji su dobri za psiholoski razvoj i 3) krunise svoje mesto u drustvu na bazi zdravog drustvenog odnosa, postenja i fer-pleja, koji su znacajni za buduci socijalni zivot istovremeno dodirujuci kategorije koje ga cekaju u odrasloj dobi, koje mozda cak zalaze i u domen filozofije i ontologije, jer tako mlad i cist dobija prvi odjek o maglovitim filozofskim pojmovima kao sto su `dobro` i `zlo`, `postojanje` (zivot) i `nepostojanje` (smrt=stradanje u igri), lepo (`moc realizovane strategije`) i ruzno (`prevare u igri`, `svedocanstvo o nemoci koja se lazno izdaje i sl.`)...Dete, odn. mlad duh ovim biva - pusten u povoj, odnosno - oslobodjen (Frojd bi ubacio u igru Libido, Adler volju za moc, Jung - realizaciju arhetipova kolektivnog nesvesnog u individualno svesno kroz igrokaz, itd.) E, sad , zasto je ovo bitno za ovu temu...

Verujem da su ratovi i ozbiljni okrsaji iz starog doba bazirani na kontinuiranim nastojanjima da se zadrzi, uzvisi i krunise efekat koji pojam `decija nevinost, cast i postenje` zauzimaju kao centralno mesto covekovog bica, samo pusteno napolje kao Duh iz boce, no ipak onaj koji je vremenom dobio sebi svojstvene kreativne produzetke u viziji mozemo slobodno reci `igracaka za ubijanje`. Ove igracke u starom dobu imamo shvatiti ne kao oruzje, vec kao orudje Potiranja Prepreke koja stoji na putu rastucoj, osvajajucoj Energiji, koja dobija tim upecatljivije obrise ukoliko je percipirana kao zavodljivo `Jedinstvo Mnostva` - tj. upravo Vojsku. Vojska nosi obelezje maltene prirodnih pojava i elemenata: nezaustavljiva reka (voda), ognjen koji zeze (vatra), grom sa nebesa (elektricizam)... U prvi plan izbija sta?- Prirodnost Coveka u Prirodi samoj po sebi....Priroda se resava svoje napetosti (`stresa`) kroz Izboj, da bi krenula dalje, lepsa i znakomitija... tako ISTO i starovekovni ratnik-heroj, koji evoluira svoju detinje cistu strukturu kroz neograniceno i hrabno izbijanje, nastupanje napred..

Svega toga cini se da nedostaje i NESTAJE u ratniku novoga doba... Njegov primaran cilj postaje ne da nastupa, vec da odstupa - da se odbrani.... Na putu toga, ucince sve sto mu stoji na raspolaganju, od ubojitih sredstava, pa sve do poslednje opcije defetistickog karaktera, koja sada nosi patinu krajnjeg izopstenja i usamljenistva, u skladu sa ruznocom metodike inokosno prokazana kao - kukavicluk dezerterstva. Pri tom se, kazem, previdja sam kukavicluk modernog vojevanja bez lica i tela..Kakav je to zapravo kadija koji ovde sudi i tuzi - moderno pitanje jeste...Mi ovde danas vidimo da se danasnji ratnik NIKAKO NE OSLOBADJA STRESA, vec ga NEPRESTANO GOMILA U SEBI I PRITOM GA BRANI UBOJITIM SREDSTVIMA U PANICNOM ZAZORU OD DRUGOGA, STO ZAPRAVO NE VODI NIKUDA. Sustinski - u kolaps svega, psihe na prvom mestu. Otkuda danas odjednom gomila ambivalentnih pogleda na ulogu savremenog ratnika-heroja? Ko je on i sta zapravo brani? Vrhunac nihilizma je slika iz rovovskih borbi Prvog Svetskog rata...Ljudsko bice dovedeno do paroksizma besmisla modernog ratovanja...nekada velikih vojski, u modernosti izraslih u Samodobitne, Egoisticne, Nadri-Drzavne Tvorevine kojih po neprirodnoj slici stvari pseudo-ratnik postaje odraz.. Istorija je pokazala koliko je bedna, bezlicna i neziva ilovaca prosto progutala sve to (tada).... A sada, gomilanjem stresa okostale spoljasnosti, a nezavidne unutrasnjosti na ivici implozije/eksplozije, savremeni gerilac najpre se kali ne toliko u blatu koliko po relativno naplativoj `prasini`.....tegleci za sobom silu svog licnog naoruzanja, zamisljajuci sebe kao Neosvojivu Tvrdjavu i Mocni Adut nad situacijama koje u bojazni za svoju asimetricnu egzistenciju mora obavezno prethodno pomno da prostudira i izanalizira...jer sve sto cini je to da se brani. Eventualno, saterace protivnika u zivo blato...Tad ce `casno` i da zasedne u emanaciju svoje Sigurne Tvrdjave, neko cisto i sterilno mesto gde cak ni prasini vise nema mesta. Sigurnost iznad svega....On ce sve i svja 1. UCINITI - da tako (fantazmagorno!) ostane, dok je starovekovni vojnik sve 2. RADIO da to, sa srecom - postane.

Izvinite na ovoliko dugackom postu, nije mi bila namera da se ovoliko raspisem, mislio sam da mogu sazeti ukratko, ali izgleda da me ponela tema.

 

[Mystic+]

Проучити традиционалисте

Видети: Метафизика рата - Ј.Евола

 

[Mystic+]

Sta bi stari Grci danas trazili u nasem drustvu, koji polozaj? Trazili bi maksimalnu moc i maksimalnu izdrzljivost. Mozda je, sem sto bi bolji od njih bili vojskovodje, posao pilota bio najzanimljiviji. Za svaki avion trebalo bi 10ak robova, pardon, strucnjaka da ih odrzavaju.

Тешко.

Стари Грци су пали на једном тада минијатурном предмету "Међународној политици", коју би данас звали "Међуградска политика" ...

 

[Metronomy]

a "Gospu iz Medjugorja"?

 

[alim]

Grčki su junaci bliski bogovima. Radi se o blizini smrti i blizini slave.
To je moguće dotaknuti i danas.
Inače, grčka je kolijevka rata. Rat je otac svemu.

 

[Mystic+]

Али какав Рат ?

Њихово искуство нам говори да су испали из умерености међудржавне политике. Па је онда ипак Рат испао лош по њих !

"Пре рата, прво се ратује идејама" - Старогрчка

 

[Dionys]

Sta je tvoj cilj Mystic u svim ovih diskusijama? Imas li ti predstavu sta je za tebe vrh u bilo cemu? Do sada smo vidjali samo taj neki pesimizam i strah od propadanja.

 

[Metronomy]

Sta je tvoj cilj Mystic u svim ovih diskusijama? Imas li ti predstavu sta je za tebe vrh u bilo cemu? Do sada smo vidjali samo taj neki pesimizam i strah od propadanja.

Umesto da se uzdigne do ratnika....sve si u pravu, samo ga ne dizu ratnici...vise je za neke nezne zvuke.

 

[Dionys]

Mislim da je i religija sa moralom sasvim drukcija u herojskim narodima nego kod industrijskih kao sto su Jevreji.
Sto je primitivniji jedan narod to su mu kazne brutalnije.
S druge strane sto je jedan narod visi, to su mu ratovi ucestaliji.
I u ovim ratnim razracunavanjima pojedinci cesce mogu da upadaju u neprilike, te se na taj nacin dolazi cescce u situacije da se prekrse odredjene moralne norme. Npr. one o preljubi. Ratnici teze za zenama cesce od obicnih radnika cija je egzistencija relativno mirna. To je zbog toga sto nastoje da patnju neutralisu kroz uzivanja.
Zbog toga je kod starih Grka moral bio razvezan od religije, a religija neobavezna. Ako bi jedan bracni partner izvrsio preljubu, onda bi se prvo gledalo u kojim okolnostima je ta preljuba ucinjena te bi se za nju eventualno okrivilo neko bozanstvo i izmislila neka prica u kojoj natprirodna bica uticu na sudbinu pojedinaca.
Trazilo bi se religijsko opravdanje za pretrpljene nevolje... kao kod Odiseja.

 

[Mystic+]

Semitski narodi nisu industrijski narodi. Nisu jevreji neki veliki i napredni inženjeri

Robovlasništvo nije došlo sa Severa ili iz Afrike, već od Semitskih civilizacija sa Istoka

Bankarstvo je produženo (proteza) i unapređeno robovlasništvo - to im ide.

 

[Dionys]

To ti cika Marks sapnuo. Vidim da si stari i provjereni "kadar". "Stvar po sebi, bice" ... gdje god ima novca koji nije tvoj. Prosta nauka.

Nego, sta cemo sa postovima koje brisu lokalne feministkinje?

 

[Dionys]

Za Jevreje je sasvim prirodno da budu industrijski globalisti, jer su prevazisli nivoe industrijskih igrica koje pocinju sa zemljoradnjom. Zemljoradnjom su se zadnji put bavili u Vavilonu, mislim. Nakon toga krece zanatstvo, trgovina i najzad bankarstvo u novije doba. To je logicna posledica uspjesnog bavljenja privredom i prevazilazenja kulturnih stepena. Robovlasnistvo takodje nastaje sa zemljoradnjom. Prvi rob je bio vo ili bik, i Aristotel (ili Platon) kazu da je vo rob siromasnog covjeka, dakle, onog koji ne moze sebi da priusti robocovjeka. Prema tome, eksploatacija rada je sigurno bila poznata i nasim precima koji su navodno izmislili zemlljoradnju na podrucju neolitske Srbije.

Sasvim je drugacije sa semitskim muslimanima koji su ostali zaglavljeni u varvarskoj nomadskoj rasi. Oni su skloni uglavnom pljacki industrijskih naroda. Moze ih se koristiti i u odredjenim vojnim pohodima kao laku i veoma mobilnu konjicu. Glavna taktika im je lazno povlacenje radi razvlacenja borbenih redova.

 

[Dionys]

"European Jews were specialized within the [european medieval] economy as artisans, merchants, and money-lenders."

Jevreji su vjerovatno sami sebi najveci neprijatelji jer su kroz stari (?) zavjet uveli anatemu na zelenasenje, proglasivsi zelenase neprijateljima, odnosno da se prijateljima ne smije davati novac uz kamatu, ali neprijateljima smije.
Slicno je ustvari i sa trgovinom u kojoj se za transport robe uzima interes od 10%+ za vrlo kratak period. Da li onda treba i trgovce proglasiti neprijateljima?

Ako bi neki vladar proglasio zelenasenje na vlastitu odgovornost, onda bi se neprijateljski karakter zelenasenja sasvim eliminisao, odnosno pozajmilac bi vracao pozajmicu samo ako bi mu posao uspio, a ako bi propao onda nikom nista.

Trn u oku marksistickim parazitima je ovo "ako bi uspio".

 

[Richard III]

Evo, baš se opet setih ove teme, pošto sam na podforumu za vojsku i policiju postavio pitanje o estetici modernih ratova i vidljivosti neprijatelja u borbi. Gedžeti, snajperi iz rupa, pucanje u neki objekat, kamufliranje, šunjanje po žbunju, pucanje a da uopšte i ne vidiš neprijatelja... sve to smatram inferiornim u odnosu na stare, srednjovekovne i slične sukobe gde su okršaji bili direktni, prsa u prsa, konjanici, hladno oružje, opsade zamkova sa merdevinama, strele itd.

Uporedite današnje ''ratnike'' sa jednim Khalidom Ibn-Walidom koji nije imao pedalj tela bez ožiljka, ili sa onim islamskim ratnikom što se prebacio preko zida, upao pravo u centar neprijateljske vojske, posekao na desetine, i onako izranjavan otvorio kapije grada da Muhamedovi vojnici upadnu i pobede, i koji je svog brata nabijenog na užarenu kuku tokom opsade spasio tako što je kuku trpeći nepodnošljiv bol razdvajao od tela dok mu sva koža i meso na prstima ruku nisu bili sprženi.

Gledam neke combat videe marinaca po Avganistanu i drugde, ni ne vidi u šta puca, jede čokoladicu, dovikuje se sa ortacima, sakriven iza stotinu gedžeta, kamera, super naočara. Čak kažu da se u većini okršaja u modernim ratovima i ne vidi neprijatelj, nego posmatrač navodi vatru kad proceni gde bi neprijatelj mogao biti, pa ako strelac pogodi-pogodi. Iako se i tu gine, sigurno nije isto, i zato je većina tih videa tako jadna, a odgledao sam na stotine raznih, iz Sirije, Iraka, gde god.