Filozofija opraštanja

[Steinadler]

"Samo dobri i hrabri ljudi mogu da opraštaju, kukavice i zli to nisu u stanju...
Ako želite biti srecni na trenutak, osvetite se, ali ako želite biti srecni zauvek opraštajte."

Nisam siguran u ovo, svaki zakon i svako pravosudje koje radi svoj posao 1/1, neće oprostiti onome koji je skrivio nešto! Snosiće posledice! Odrediće mu neku kaznu.
Ili, roditelj će npr. odrediti kaznu dijetetu ako nešto skrivi, frustriraće ga, i to nazivamo vaspitanjem. Ako ne odredi, onda će se vaditi na to "otelo se kontroli".
Iz religija nam često dolazi ova stavka o opraštanju, npr. iz hrišćanstva, moje mišljenje je da to dolazi iz akcenta na nemoć, jer ako je neko nemoćan da uradi ''payback" ili "oko za oko, zub za zub", da se nebi pojeo od muke, njemu ostaje samo da oprosti, kako nebi pojeo samoga sebe, odnosno izvršio autodestrukciju.
Onaj ko je moćan, može učiniti osvetu i biti srećan zbog toga, tj. može smatrati da je pravda koja je relativna, sprovedena.
Ako bih oprašto svakome udarac koji mi je upućen onda bih se pretvoruo u vreću za udaranje vrijednu nepoštovanja.
Je li to svrha, dobro?

 

[LastDay]

Ako bih oprašto svakome udarac koji mi je upućen onda bih se pretvoruo u vreću za udaranje vrijednu nepoštovanja.
Je li to svrha, dobro?

Slažem se.
Teška sam na opraštanju .
Sviđa mi se upoređivanje sa vrećom za udaranje.
Čemu?
Ovde ne mislim na neke sitne stvari koje još i mogu da oprostim(ali ni te ne zaboravljam)
Već na nešto krupnije.

Treba zadržati svoje stavove ibiti dostojanstven, pa makar nekom delovao kao kamen bez osećanja.

 

[Sara]

Oprastam ali pamtim!

 

[Duki Lu]

Ne praštam jer ne zaboravljam lako.
Moj životni moto je: ono što želim drugima neka bude meni.
Dakle, ako nemam loše namere, ne udaram nisko, to očekujem od ljudi koje smatram prijateljima.
U suprotnom, šta će mi ako ne mogu biti opuštena ili tumačiti reči, poglede, postupke?

 

[Metronomy]

"Samo dobri i hrabri ljudi mogu da opraštaju, kukavice i zli to nisu u stanju...
Ako želite biti srecni na trenutak, osvetite se, ali ako želite biti srecni zauvek opraštajte."

Ovo jeste istina koja zivot cini srecnim...Kada pomislimo da smo svi gresni, da covek cini greske koje ne zeli ili nije svestan posledica dodjemo u situaciju da shvatimo da smo pogresili, a ne mozemo da ispravimo gresku, pa cak i da mozemo ona ostaje kao nesto sto se dogodilo. Jesmo li u stanju da sebi oprostimo greske? Najcesce jesmo "jer zivot teče", ako nismo u stanju da oprostimo tudje greske da li smo onda dvolicni?
Ko nije dvolican? Samo dobri i hrabri koji mogu da izdrze posledice.
Dakle, samo dobri i hrabri mogu da oprastaju.
Oprastanje je cin koji je dvostruko dobar, ne stvara krug osvete i siri dobre vibracije koje su neophodne da bi se covek osecao srecnim.

 

[Plant]

"Samo dobri i hrabri ljudi mogu da opraštaju, kukavice i zli to nisu u stanju...
Ako želite biti srecni na trenutak, osvetite se, ali ako želite biti srecni zauvek opraštajte."

Ovo jeste istina koja zivot cini srecnim...Kada pomislimo da smo svi gresni, da covek cini greske koje ne zeli ili nije svestan posledica dodjemo u situaciju da shvatimo da smo pogresili, a ne mozemo da ispravimo gresku, pa cak i da mozemo ona ostaje kao nesto sto se dogodilo. Jesmo li u stanju da sebi oprostimo greske? Najcesce jesmo "jer zivot teče", ako nismo u stanju da oprostimo tudje greske da li smo onda dvolicni?
Ko nije dvolican? Samo dobri i hrabri koji mogu da izdrze posledice.
Dakle, samo dobri i hrabri mogu da oprastaju.
Oprastanje je cin koji je dvostruko dobar, ne stvara krug osvete i siri dobre vibracije koje su neophodne da bi se covek osecao srecnim.

napisao si bolje nego bih ja, a isto mislim .. svaka čast

sad je zanimljivo ko će od Zlopamtila da se nastavi

 

[Metronomy]

Princip oprastanja ne znaci da je onaj ko oprasta glup ili budala i ne znaci da onaj kome je oprosteno nece to koristiti, vec znaci da mora da dokaze da je bila greska, ali ni osveta ne znaci da se nece ponoviti greska, koja je sada ocekivana, u krugu osvete.
Dobar, prasta, hrabar se ne plasi da ide dalje i ne zadrzava u krugu osvete.

 

[Plant]

Nisam siguran u ovo, svaki zakon i svako pravosudje koje radi svoj posao 1/1, neće oprostiti onome koji je skrivio nešto! Snosiće posledice! Odrediće mu neku kaznu.

Blažu ako mu je prvi put ili ako nije sa predumišljajem i iz krajnje zle namere.

Ili, roditelj će npr. odrediti kaznu dijetetu ako nešto skrivi, frustriraće ga, i to nazivamo vaspitanjem.

Roditelj prašta ,.. i ustanovi kriterijum,.. ako se ponovi,.. blago kažnjava,.. ali se ne inati,..

Ako ne odredi, onda će se vaditi na to "otelo se kontroli".

nee,.. razgovor,.. je najbolje sredstvo,..

Iz religija nam često dolazi ova stavka o opraštanju, npr. iz hrišćanstva, moje mišljenje je da to dolazi iz akcenta na nemoć, jer ako je neko nemoćan da uradi ''payback" ili "oko za oko, zub za zub", da se nebi pojeo od muke, njemu ostaje samo da oprosti, kako nebi pojeo samoga sebe, odnosno izvršio autodestrukciju.

Razmišljao si koliko opterećuje tebe kada ne oprostiš,.. ili si već oguglao na svoju strogoću i to smatraš svojom misijom na ovom svetu ?

Onaj ko je moćan, može učiniti osvetu i biti srećan zbog toga, tj. može smatrati da je pravda koja je relativna, sprovedena.

Važnije je pokazati moć, a ne koristiti je. Ali to već mogu iskusni i dobronamerni,.. u vaspitanju je to jako važno.

Ako bih oprašto svakome udarac koji mi je upućen onda bih se pretvoruo u vreću za udaranje vrijednu nepoštovanja.
Je li to svrha, dobro?

Nije reč o uzvraćanju, već o opraštanju,.. koje tebe opterećuje,..
To kako si napisao o neuzvraćanju udaraca je trenutni status,.. ja pišem o pogledu na duže,..
Da prećutim ? - ne bih,.. ali ako je ispod mog nivoa, prećutaću,.. i oprostiti,..

 

[WhiteWarg100]

Nisam siguran u ovo, svaki zakon i svako pravosudje koje radi svoj posao 1/1, neće oprostiti onome koji je skrivio nešto! Snosiće posledice! Odrediće mu neku kaznu.
Ili, roditelj će npr. odrediti kaznu dijetetu ako nešto skrivi, frustriraće ga, i to nazivamo vaspitanjem. Ako ne odredi, onda će se vaditi na to "otelo se kontroli".
Iz religija nam često dolazi ova stavka o opraštanju, npr. iz hrišćanstva, moje mišljenje je da to dolazi iz akcenta na nemoć, jer ako je neko nemoćan da uradi ''payback" ili "oko za oko, zub za zub", da se nebi pojeo od muke, njemu ostaje samo da oprosti, kako nebi pojeo samoga sebe, odnosno izvršio autodestrukciju.
Onaj ko je moćan, može učiniti osvetu i biti srećan zbog toga, tj. može smatrati da je pravda koja je relativna, sprovedena.
Ako bih oprašto svakome udarac koji mi je upućen onda bih se pretvoruo u vreću za udaranje vrijednu nepoštovanja.
Je li to svrha, dobro?

nisam osoba koja prasta

 

[maybell]

treba vremena, ali kad se oslobodis tog tereta osecas se fantasticno..

 

[Plant]

A, opraštate sebi ?

 

[Loki]

Zavisi sta je tacno u pitanju...neke stvari mogu...neke stvari ne...
Zavisi sta je tacno u pitanju i koliko mi je stete nanelo.

 

[oziman]

Толико је освета укорењена у свест људи да просто звучи чудно када неко каже да треба опростити а не кажњавати. Ма шта да је неко урадио немамо никаквог права да се светимо и да истом пожелимо патње које су нама нанесене а само патње ради. Наравно, у циљу заштите себе и друштва, треба особу изоловати, али никако не и мучити, светити се. Освета није врлина и она нема ама баш никакве везе са темељем морала.
Освета је показатељ злобе и недостатка моралности ма колико индивидуа мислила да ако је претрпела неправду има права да се свети.

 

[Richard III]

Толико је освета укорењена у свест људи да просто звучи чудно када неко каже да треба опростити а не кажњавати. Ма шта да је неко урадио немамо никаквог права да се светимо и да истом пожелимо патње које су нама нанесене а само патње ради. Наравно, у циљу заштите себе и друштва, треба особу изоловати, али никако не и мучити, светити се. Освета није врлина и она нема ама баш никакве везе са темељем морала.
Освета је показатељ злобе и недостатка моралности ма колико индивидуа мислила да ако је претрпела неправду има права да се свети.

Ako ti neko ubije dete naprimer, zašto nemaš pravo da mu se osvetiš?

 

[Lule]

Osveta i nepraštanje nisu isto. Te nivoe ovako otprilike vidim: osveta-nepraštanje-opraštanje-zaborav.

 

[oziman]

Ako ti neko ubije dete naprimer, zašto nemaš pravo da mu se osvetiš?

Зато што ти његово мучење, сечење на делове, спаљивање, или шта већ такви "осветници" маштају у својим врлим фантазијама, неће учињену неправду исправити, неће изгубљено вратити. Једина последица тог вашег мучења јесте лично задовољство које ћете осетити посматрањем патње починиоца.
На пример, попут овога на шта сам наишао као коментар једне вести, између стотине других сличних.

Šteta što je sebi presudio, trebao je ostati živ......i njega mučiti i to mučiti tako...da mu presedne njegov život...i ostaviti ga u životu tj. u mučenju. Smrt je previše laka kazna za takve ljudi.....treba im soliti rane...... To svakako neće vratiti te nedužne ljude.....ali bar bi se možda neko osećao bolje....

Или ово:

Tog koji je ovo uradio, razapeo bih na krst na sred Knez Mihailove, obukao u odelo od mesa i pustio 10 gladnih pasa na njega, a pritom doveo njegove/njene roditelje, koji su ga/je takvog/takvu napravili, da to gledaju.

А најгоре од свега је што овакви "осветници" себе сматрају моралним особама. Толико је већина људи уроњена у злобу а да тога није ни свесна код себе, па очите примере исте проглашавају за врлину, чак је зову "морал".

 

[oziman]

Неке Шопенхаурове мисли о освети:

"Svaka odmazda za nepravdu pričinjavanjem bola, bez nekog cilja za budućnost, jeste osveta, i ona ne može imati drugog cilja do da se čovek pri pogledu na tuđu patnju, koju je sam prouzrokovao, teši za patnju koju je sam pretrpeo. To je zloba i svirepost, i ne može se etički opravdati, jer nepravda koju mi neko nanosi ne ovlašćuje me nikako da i ja njemu nanesem nepravdu. Odmazda zla zlom, bez ikakvog daljeg smera, niti je moralna, niti se pak da opravdati nekim racionalnim razlogom, pa jus talionis, (pravo na odmazdu) postavljen kao samostalni, najviši princip kaznenog prava, jeste sasvim besmislen."
Свет као воља и представа 1

"Pretrpljena nepravda u svakom normalnom čoveku stvara želju za osvetom, zato se često kaže kako je osveta slatka. To se potvrđuje kroz mnoge žrtve koje se podnose samo zato da bi mogli da, ne vodeći računa o mogućoj šteti, u njoj uživamo. Bolna smrt kentaura Nesa ublažena je pripremama pametno smišljene osvete u čiju je razradu uložio svoje poslednje trenutke, Valter Skot je istu ljudsku sklonost izrazio sledećim rečima: Osveta je najslađi zalogaj koji je do sada skuvan u paklu.
Nijedna patnja koju nam je nanela priroda, slučaj ili sudbina, nije toliko bolna, koliko patnja koju nam nanese nečija samovolja. Ali, kada onom ko nas je uvredio zahvaljujući sili ili lukavstvu nanesemo štetu, tim činom mi pokazujemo nadmoć nad njim i anuliramo dokaz njegove nadmoći nad nama. Ovo nam pruža osećaj zadovoljenja za kojim smo čeznuli. U skladu s tim, želja za osvetom biće utoliko jača ukoliko su veći naš ponos i sujeta. Ali, kao što se svaka ispunjena želja manje ili više pokazuje kao razočaranje, tako je i sa osvetom. U većini slučajeva uživanje u osveti kvari nam i zagorčava sažaljenje. A često se dešava da nam izvedena osveta slomi srce i izazove grižu savesti. Razlog za osvetu je izgubio snagu, a dokaz naše zlobe nalazi nam se pred očima".
Parerga i paralipomena 2

 

[*pustinjakinja]

Nisam siguran u ovo, svaki zakon i svako pravosudje koje radi svoj posao 1/1, neće oprostiti onome koji je skrivio nešto! Snosiće posledice! Odrediće mu neku kaznu.
Ili, roditelj će npr. odrediti kaznu dijetetu ako nešto skrivi, frustriraće ga, i to nazivamo vaspitanjem. Ako ne odredi, onda će se vaditi na to "otelo se kontroli".
Iz religija nam često dolazi ova stavka o opraštanju, npr. iz hrišćanstva, moje mišljenje je da to dolazi iz akcenta na nemoć, jer ako je neko nemoćan da uradi ''payback" ili "oko za oko, zub za zub", da se nebi pojeo od muke, njemu ostaje samo da oprosti, kako nebi pojeo samoga sebe, odnosno izvršio autodestrukciju.
Onaj ko je moćan, može učiniti osvetu i biti srećan zbog toga, tj. može smatrati da je pravda koja je relativna, sprovedena.
Ako bih oprašto svakome udarac koji mi je upućen onda bih se pretvoruo u vreću za udaranje vrijednu nepoštovanja.
Je li to svrha, dobro?

Opraštanje je pre svega potrebno nama.Mi se bolje osećamo.
Ne smatram da time postajem(o) vreće za udaranje.
Osveta je začaran krug, crna rupa koja proguta sve, a ne vraća ništa.
Ima situacija koje je teško oprostiti.Tada trebamo analizirati sebe i pronaći zbog čega nam je to teško.
Ponekad to bude samo zbog sopstvene sujete.Ponekad imamo čvrste argumente.
I tada je najteže oprosti. (tipa neki teški zločin)
Ne može i ne treba sve da se zaboravi.Loša iskustva treba nešto da nas nauče.
Meni je najteže oprostiti sebi, i to također nije dobro.
Potrebno je i sebi praštati jer praštanjem lečimo delove nas koji su nečim zatrovani, povređeni, traumatizovani.

 

[Steinadler]

"Samo dobri i hrabri ljudi mogu da opraštaju, kukavice i zli to nisu u stanju...
Ako želite biti srecni na trenutak, osvetite se, ali ako želite biti srecni zauvek opraštajte."

Ovo jeste istina koja zivot cini srecnim...Kada pomislimo da smo svi gresni, da covek cini greske koje ne zeli ili nije svestan posledica dodjemo u situaciju da shvatimo da smo pogresili, a ne mozemo da ispravimo gresku, pa cak i da mozemo ona ostaje kao nesto sto se dogodilo. Jesmo li u stanju da sebi oprostimo greske? Najcesce jesmo "jer zivot teče", ako nismo u stanju da oprostimo tudje greske da li smo onda dvolicni?
Ko nije dvolican? Samo dobri i hrabri koji mogu da izdrze posledice.
Dakle, samo dobri i hrabri mogu da oprastaju.
Oprastanje je cin koji je dvostruko dobar, ne stvara krug osvete i siri dobre vibracije koje su neophodne da bi se covek osecao srecnim.

"Samo dobri i hrabri mogu da opraštaju", je vrlo hrabra izjava Metronome.
Tačnije rekao bih, zavisi od slučaja do slučaja, nekada treba oprostiti, ali nekada ne, te me ovaj jednopogled u vidu citata iziritira, pa odgovaram.
Ima slučajeva, da naprotiv kukavice oprašataju po Isusovom principu, "ako te neko udari u obraz, ti mu okreni drugi", često su dobri ljudi žrtve, jer su dobri, a nevolja koja ne bira mjesto ni vrijeme, naplatiće to, dobri su dobra podloga za maltretiranje. U ovim slučajevima potrebno je braniti sebe, pokazati da to ima cijenu i posledicu, da vi niste krpa sa kojom se može sve i svašta obrisati, jer ako nema, ponavljaće se u nedogled, a neke to i zabavlja.
Potrebno je pokazati zube u odredjenim situacijama i ugristi!
Sa psihološkog aspekta gledajući, budala je budala, a ljudi se boje budala, nemoj da ga diraš on je budala, čuvaj se, tako da sa budalom se niko ne igra. Ne kažem da treba biti budala, ali često su pametni veće budale od njih, najviše iz kukavičluka, tj. onda kada treba da se uzvrati udarac tada se nema dovoljno hrabrosti za to, i istorija se ponavlja. Osveta i uzvraćanje udarca su nekada stvar postavljanja granice do koje te neko može dirati, time se brani i definiše sopstveni integritet, takodje ima preventivni uticaj na potencijalni sledeći napad. Da svi znamo za ideale lijepog i kulturnog života, ali u praksi, život je arena, grizemo se medjusobno, veće ribe gutaju manje, ljudi se izrabljuju do granica izdržljivosti, ljudi se iživljavaju, siluju, ljudi čine zlo jedni drugima sa potrebom ili bez, nije baš sve tako bijelo...

Dodajemo u prilog jednu istinitu kratku anegdotu:
U osnovnoj školi jednog lika (znam lika) su maltretirala dva klinca isto godište, ali manji od njega, ovaj je bio krupan baš, veći i jači od mnogih starijih od njega, ali se bojao i dopuštao to iz straha.
Jednom su ga premlatili iz čiste zabave, jer eto mogu. Vraćao se kući plačući, sretne ga komšija i pita ga šta je bilo, on kaže ko ga je tukao, i komšija u tom trenutku mu opali šamar! I kaže "p, jedna vidi koliki si, kad su te oni manji od tebe tukli, evo i ja ću", u tom trenutku je prebacio, okrenuo se našao ovu dvojicu, obojicu prebio i to dobro, nakon toga više se niko nikada nije zaebavao sa njim...

 

[Plant]

"Samo dobri i hrabri mogu da opraštaju", je vrlo hrabra izjava Metronome.
Tačnije rekao bih, zavisi od slučaja do slučaja, nekada treba oprostiti, ali nekada ne, te me ovaj jednopogled u vidu citata iziritira, pa odgovaram.
Ima slučajeva, da naprotiv kukavice oprašataju po Isusovom principu, "ako te neko udari u obraz, ti mu okreni drugi", često su dobri ljudi žrtve, jer su dobri, a nevolja koja ne bira mjesto ni vrijeme, naplatiće to, dobri su dobra podloga za maltretiranje. U ovim slučajevima potrebno je braniti sebe, pokazati da to ima cijenu i posledicu, da vi niste krpa sa kojom se može sve i svašta obrisati, jer ako nema, ponavljaće se u nedogled, a neke to i zabavlja.
Potrebno je pokazati zube u odredjenim situacijama i ugristi!
Sa psihološkog aspekta gledajući, budala je budala, a ljudi se boje budala, nemoj da ga diraš on je budala, čuvaj se, tako da sa budalom se niko ne igra. Ne kažem da treba biti budala, ali često su pametni veće budale od njih, najviše iz kukavičluka, tj. onda kada treba da se uzvrati udarac tada se nema dovoljno hrabrosti za to, i istorija se ponavlja. Osveta i uzvraćanje udarca su nekada stvar postavljanja granice do koje te neko može dirati, time se brani i definiše sopstveni integritet, takodje ima preventivni uticaj na potencijalni sledeći napad. Da svi znamo za ideale lijepog i kulturnog života, ali u praksi, život je arena, grizemo se medjusobno, veće ribe guraju manje, ljudi se izrabljuju do granica izdržljivosti, nije baš sve tako bijelo...

Dodajemo u prilog jednu istinitu kratku anegdotu:
U osnovnoj školi jednog lika (znam lika) su maltretirala dva klinca isto godište, ali manji od njega, ovaj je bio krupan baš, veći i jači od mnogih starijih od njega, ali se bojao i dopuštao to iz straha.
Jednom su ga premlatili iz čiste zabave, jer eto mogu. Vraćao se kući plačući, sretne ga komšija i pita ga šta je bilo, on kaže ko ga je tukao, i komšija u tom trenutku mu opali šamar! I kaže "p, jedna vidi koliki si, kad su te oni manji od tebe tukli, evo i ja ću", u tom trenutku je prebacio, okrenuo se našao ovu dvojicu, obojicu prebio i to dobro, nakon toga više se niko nikada nije zaebavao sa njim...

Auuu,.. teško tebi,.. pripremi se,.. da braniš ovo,.. a ja menjam avatar ovog momenta

Dobro jutro (

 

[Steinadler]

Auuu,.. teško tebi,.. pripremi se,.. da braniš ovo,.. a ja menjam avatar ovog momenta

Dobro jutro

Fina plavka...

 

[Richard III]

Зато што ти његово мучење, сечење на делове, спаљивање, или шта већ такви "осветници" маштају у својим врлим фантазијама, неће учињену неправду исправити, неће изгубљено вратити. Једина последица тог вашег мучења јесте лично задовољство које ћете осетити посматрањем патње починиоца.
На пример, попут овога на шта сам наишао као коментар једне вести, између стотине других сличних.

Или ово:

А најгоре од свега је што овакви "осветници" себе сматрају моралним особама. Толико је већина људи уроњена у злобу а да тога није ни свесна код себе, па очите примере исте проглашавају за врлину, чак је зову "морал".

Ma ozi ne govorim o sečenju, klanju, da mu solim rane, nego prosto kazna, pravedna kazna... valjda je temelj morala i pravda, pored milosrdja... a za monstrume se može reći da ne zaslužuju da žive jer postoje uzrok i posledica. Nisu isto zločinac i onaj koji donosi pravdu...

 

[oziman]

Ma ozi ne govorim o sečenju, klanju, da mu solim rane, nego prosto kazna, pravedna kazna... valjda je temelj morala i pravda, pored milosrdja.

Правда је негативан појам који означава одсуство неправде и то је сва његова суштина. Не можеш "вршити правду" већ можеш спречити неправду. Спречити вршење неправде јесте правда и ништа друго. Па у том смислу казна служи једино и искључиво томе да као пример буде противмотив који ће спречити будуће неправде. На пример, неко ко се премишља да изврши злодело, видевши казну, можда ће одустати од тога. То је циљ кажњавања, превенција а не освета. Освете ту нема. Њу су у ту причу убацили злобни и свирепи људи који мисле да је њихово лично уживање у патњи починиоца "правда".

 

[Metronomy]

Uvek postoji jaci od jaceg i ako se drzimo toga daa budala i jak mogu da odredjuju pravila onda je lakse biti budala koju niko ne dira, pa je vaspitanje budalasto. Osveta je jedno, a suprotstavljanje i odbrana drugo. Nigde ne pise da se ne treba braniti, nego da se ne treba svetiti, a onda ide jos laksi deo oprastanje da bi oprostio vec si u fazi da su dela prosla i da postoji mogucnost oprastanja, ne nastavljanja zla. Znaci zaustavljanje zla koje bi pocinio osvetom.
Hriscanstvo nije vrsilo osvetu, a dovelo je svet do pitanja ko vrsi zlo. Dovelo je zli rimski svet do ukljucivanja u mirnu svetsku organizaciju koja propisuje necinjenje zla. Dovelo je do toga da nasilje mora da se ponasa dvolicno i otkrije siledziju.
Hriscanstvo je obavilo svoju misiju za covecanstvo, stvorilo je kriticnu masu koja ce osuditi nasilje na koje mora da se odgovori nasiljem, samim tim osveta postaje nepotrebna.

 

[Steinadler]

Толико је освета укорењена у свест људи да просто звучи чудно када неко каже да треба опростити а не кажњавати. Ма шта да је неко урадио немамо никаквог права да се светимо и да истом пожелимо патње које су нама нанесене а само патње ради. Наравно, у циљу заштите себе и друштва, треба особу изоловати, али никако не и мучити, светити се. Освета није врлина и она нема ама баш никакве везе са темељем морала.
Освета је показатељ злобе и недостатка моралности ма колико индивидуа мислила да ако је претрпела неправду има права да се свети.

Oziman, razumijem šta hoćeš reći, ali, uvijek imamo ali, tj. te ide pitanje za tebe, šta ako pravosudje ne radi svoj posao, a slučajeva je takvih mnogo pogotovo kod vas u Srb, Balkan, dakle onda dva glavna problema imamo u tom slučaju:
1. Izbjegavanje pravde i posledice
2. Mogućnost ponovnog činjenja zla