Filozofija kuhinje?

[Nemoguća Могућност]

jel smem ovo da nazovem filozofija kuhinje? (ili da prebacim u filozofiju ili veru?)

Kad vam neko da recept, nadjete neki ili imate neki nasledjeni porodicni recept. Kako uzimate taj recept?

• kao imperativno ultimatno uputstvo za izradu hrane (mora tako i nikako drugacije) ?
• mozda kao preporuceno uputstvo (pa pravite manje varijacije)?
• kao ideju i preporuku da napravite nesto sto mislite da bi bilo lepo i zanimljivo?

Takodje (kao pod tema):

• kuvate li tako da neko moze da 'doradi' svoje jelo naknadno (vise ili manje slano, kiselo, ljuto, gorko) ?
• ili je jelo napravljeno tako kako je i 'ne valja' ga naknadno modifikovati?

Ne bih da dajem svoj primer zasad, verovatno cu da dodam svoje misljenje kako se tema bude krckala na laganoj vatrici

 

[Pinocchio]

Smeš

Zavisi od recepta i od porekla istog.
Ne znam zašto ali retko ih se držim u potpunosti. Nije da mi se ne dopada (ne bih ga upotrebila) ali kao da mi neki đavo ne da mira pa moram nešto da dodam ili oduzmem.
Rado primam pohvale i kritike, a time i predloge. Da nije tako kuvanje bi bilo monotono i sve bi bilo na isti kalup... a lepo je i rizikovati.

 

[Обилић]

Svi mi kažu "probuši kašiku !"
Nema potrebe, evo ima da se kupi

 

[Pinocchio]

Svi mi kažu "probuši kašiku !"
Nema potrebe, evo ima da se kupi
Pogledajte prilog 1589721

Džaba ti, neće te spasiti! Vid' kol'ka je!