Filozofija krda

2FD4D74E-E89F-4195-AFA7-E331D190F53C.jpeg
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
tako ekstremno nisam doživela. neke situacije nisam do kraja objasnila, prerano sam donela neke zaključke da me npr hejtuju
tj u neku ruku možda ali nisam ni ja ispitala
ili nije da me baš hejtuju al nekako ne dešava se ništa, možda sam mogla više ili bar da probam
 
Disko Kauč:
Postoje ljudi koji su izjavili sledeće: "Kad mi je loše, ja izađem negde među ljude i odmah mi bude bolje". Nije od juče. Sve vrste se udružuju pa tako i ljudi. Sada postoje i ova online udruživanja, čega smo svedoci.
Kliknite za proširenje...

Zapravo ima osnova, samoća je ako je dugotrajna - dosadna i prazna, ali ljudi koji su prinudjeni na istu sebe ubede da je to nešto dobro, po njih korisno. Najbolji lek za depresiju je izaći medju ljude koji te gotive i prihvataju, sa kojima deliš stavove, i družiti se sa njima. Nema boljeg leka za depresiju od zabave, čovek dok se zabavlja on je srećan, ispunjen, ne misli na sutra. Sećam se kad sam kao klinac imao obaveze u školi, stotinu obaveza, ovaj predmet, onaj predmet, i to te maksimalno izdeprimira. Medjutim kad uzmeš da radiš nešto zabavno, sa najboljim drugom, spadne depresija skroz. Ali se to ljudima ne dozvoljava u dovoljnoj meri, svet je džungla za preživljavanje i čovek ne zna gde da okrene glavu od dužnosti i obaveza. A to je nesrećan i siv život, sve suprotno od zabave je nesreća i depresija.

Poznato je i to, da najveća bol koja može da se nanese čoveku je ODBACIVANJE. Niko na svetu ne želi da bude odbačen, izopšten, prosto nepozvan na rođendan na koji svi idu. :lol: Zapravo, svi ljudski napori se svode na uklapanje u sredinu od malih nogu. Svi samo žele biti prihvaćeni.
Kliknite za proširenje...

U pravu si. Ja sam kao klinac razmišljao da ne treba da se uklapam nego teram svoje, da kontriram, velikim delom i pod uticajem keve koja je u tom fazonu, a i to što sam bio pripadnik supkulture nije pomagalo, medjutim danas žalim zbog toga. Najgore za dete u osetljivom periodu je da se ne uklopi, nego se izdvaja, tera neku svoju priču pa bude odbačeno od vršnjaka i usamljeno. Mada ruku na srce moji vršnjaci iz škole su bili debilčine i sa njima se svakako ne bih družio, ali bilo je drugih u okolini sa kojima sam mogao, mogao sam da imam mnogo širi socijalni krug samo da sam se malo više prilagodio. Nije zdravo biti odbačen, to ostavlja posledice po psihu, ma kako čovek to pravdao osećaj nije prijatan i to nije dobro. Ja to recimo vidim u onim likovima što jedini u društvu ne piju alkohol ili neće da povuku par dimova vutre jer su tipa gledali Miroljuba ili tripuju neku strejt edž priču, pa ispadnu čudaci, uštogljeni i slično. Oni ne shvataju koliku kontra-uslugu time sebi čine, život je mnogo zabavniji kad se čovek uklopi, prilagodi, otvore mu se mnogo veće opcije za zabavu. A od teranja svoje priče ionako nećeš imati ništa na kraju, to vreme će proći, drugi će nastaviti dalje, a ti ćeš ostati neiživljen i željan svega.

Čak postoje i neformalne grupe, ono neki likovi eto tako totalno drukčiji od drugih ali na okupu.
Kliknite za proširenje...

Naravno, jer niko ne želi da zaista bude potpuno odbačen i usamljenik. To je najgori osećaj na svetu, da život prolazi pored tebe. Cela priča oko izdvajanja je da imaš drugačije interese od vodeće matrice i da nadješ sebi slične ljude. Ako ih nema, ili živiš u nekoj rupi gde su sve sami debili, ne gine ti samoća i teška depresija. Niko nije zaista i potpuno poseban, svako želi društvo, vezu, da se zeza i provodi, da kreativno živi. Kad toga nema čovek stagnira i pada u depresiju. I pankeri su grupa, kao i najpopularniji likovi. Manja grupa, ali opet grupa.

Pa ništa, hoću da kažem da je nezgodno kad to krdo skoči na tebe. Da li ste to doživeli? Nekako, svako svoje leve frustracije izbacuje samopouzdano jer krdo ga štiti. Ima taj osećaj. Krdo mu daje slobodu. I vlada jedno totalno bezumlje. Kao psi kad se skupe, poblesave i rastrgnu mačku. Kao, why the hell not... a i mislim da si psihički lišen dobrog dela lične odgovornosti.
Kliknite za proširenje...

Treba uvek u životu gledati da se ne dodje u takvu situaciju. Da imam dete rekao bih mu - ne izdvajaj se, ne pravi se pametan, ne teraj kontru i ne okreći krdo protiv sebe. Ako drugi piju, to radi i ti, ako drugi vuku, to radi i ti, ako drugi beže iz škole, to radi i ti. Ne izigravaj usamljenog heroja jer će se drugi uklopiti i zabavljati, a ti ćeš biti odbačen i nesrećan. A vreme brzo prolazi i nije ga moguće vratiti. Od svog ponosa i potenciranja pozicije usamljenog heroja ništa nećeš imati. Bitno je proći sve na vreme, i alkohol, i ribe, i druženja, i divljanja, da bi kasnije čovek bio neiskompleksiran i celovit. A i kasnije u radnim odnosima ne treba se preterano izdvajati jer će ti radni kolektiv j.ebati mater.

A mnogo je lagano kad si u krdu. Da li ste bili u krdu? I kako ste vi sebe locirali u koordinantnom sistemu krda? Vođa, prvi, drugi čovek, pratnja, ratni profiter, kuler...
Kliknite za proširenje...

Lagano je jer nema stresova. Biti van krda ceo život kao Duci Simonović donosi jedino stres, frustracije, komplekse, i čudjenja okoline. Zato i ne treba ići tim putem.
 
Black Baron:
Zapravo ima osnova, samoća je ako je dugotrajna - dosadna i prazna, ali ljudi koji su prinudjeni na istu sebe ubede da je to nešto dobro, po njih korisno. Najbolji lek za depresiju je izaći medju ljude koji te gotive i prihvataju, sa kojima deliš stavove, i družiti se sa njima. Nema boljeg leka za depresiju od zabave, čovek dok se zabavlja on je srećan, ispunjen, ne misli na sutra. Sećam se kad sam kao klinac imao obaveze u školi, stotinu obaveza, ovaj predmet, onaj predmet, i to te maksimalno izdeprimira. Medjutim kad uzmeš da radiš nešto zabavno, sa najboljim drugom, spadne depresija skroz. Ali se to ljudima ne dozvoljava u dovoljnoj meri, svet je džungla za preživljavanje i čovek ne zna gde da okrene glavu od dužnosti i obaveza. A to je nesrećan i siv život, sve suprotno od zabave je nesreća i depresija.



U pravu si. Ja sam kao klinac razmišljao da ne treba da se uklapam nego teram svoje, da kontriram, velikim delom i pod uticajem keve koja je u tom fazonu, a i to što sam bio pripadnik supkulture nije pomagalo, medjutim danas žalim zbog toga. Najgore za dete u osetljivom periodu je da se ne uklopi, nego se izdvaja, tera neku svoju priču pa bude odbačeno od vršnjaka i usamljeno. Mada ruku na srce moji vršnjaci iz škole su bili debilčine i sa njima se svakako ne bih družio, ali bilo je drugih u okolini sa kojima sam mogao, mogao sam da imam mnogo širi socijalni krug samo da sam se malo više prilagodio. Nije zdravo biti odbačen, to ostavlja posledice po psihu, ma kako čovek to pravdao osećaj nije prijatan i to nije dobro. Ja to recimo vidim u onim likovima što jedini u društvu ne piju alkohol ili neće da povuku par dimova vutre jer su tipa gledali Miroljuba ili tripuju neku strejt edž priču, pa ispadnu čudaci, uštogljeni i slično. Oni ne shvataju koliku kontra-uslugu time sebi čine, život je mnogo zabavniji kad se čovek uklopi, prilagodi, otvore mu se mnogo veće opcije za zabavu. A od teranja svoje priče ionako nećeš imati ništa na kraju, to vreme će proći, drugi će nastaviti dalje, a ti ćeš ostati neiživljen i željan svega.



Naravno, jer niko ne želi da zaista bude potpuno odbačen i usamljenik. To je najgori osećaj na svetu, da život prolazi pored tebe. Cela priča oko izdvajanja je da imaš drugačije interese od vodeće matrice i da nadješ sebi slične ljude. Ako ih nema, ili živiš u nekoj rupi gde su sve sami debili, ne gine ti samoća i teška depresija. Niko nije zaista i potpuno poseban, svako želi društvo, vezu, da se zeza i provodi, da kreativno živi. Kad toga nema čovek stagnira i pada u depresiju. I pankeri su grupa, kao i najpopularniji likovi. Manja grupa, ali opet grupa.



Treba uvek u životu gledati da se ne dodje u takvu situaciju. Da imam dete rekao bih mu - ne izdvajaj se, ne pravi se pametan, ne teraj kontru i ne okreći krdo protiv sebe. Ako drugi piju, to radi i ti, ako drugi vuku, to radi i ti, ako drugi beže iz škole, to radi i ti. Ne izigravaj usamljenog heroja jer će se drugi uklopiti i zabavljati, a ti ćeš biti odbačen i nesrećan. A vreme brzo prolazi i nije ga moguće vratiti. Od svog ponosa i potenciranja pozicije usamljenog heroja ništa nećeš imati. Bitno je proći sve na vreme, i alkohol, i ribe, i druženja, i divljanja, da bi kasnije čovek bio neiskompleksiran i celovit. A i kasnije u radnim odnosima ne treba se preterano izdvajati jer će ti radni kolektiv j.ebati mater.



Lagano je jer nema stresova. Biti van krda ceo život kao Duci Simonović donosi jedino stres, frustracije, komplekse, i čudjenja okoline. Zato i ne treba ići tim putem.
Kliknite za proširenje...
Dobro, eto Barone, slažem se. Sa većinom, osim da savetuješ decu da vuku. :lol: Pušti đa'ola.

S tim, da nije loše i da ih naučiš da ne prate slepo, nego da misle svojom glavom.
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
Black Baron:
Zapravo ima osnova, samoća je ako je dugotrajna - dosadna i prazna, ali ljudi koji su prinudjeni na istu sebe ubede da je to nešto dobro, po njih korisno. Najbolji lek za depresiju je izaći medju ljude koji te gotive i prihvataju, sa kojima deliš stavove, i družiti se sa njima. Nema boljeg leka za depresiju od zabave, čovek dok se zabavlja on je srećan, ispunjen, ne misli na sutra. Sećam se kad sam kao klinac imao obaveze u školi, stotinu obaveza, ovaj predmet, onaj predmet, i to te maksimalno izdeprimira. Medjutim kad uzmeš da radiš nešto zabavno, sa najboljim drugom, spadne depresija skroz. Ali se to ljudima ne dozvoljava u dovoljnoj meri, svet je džungla za preživljavanje i čovek ne zna gde da okrene glavu od dužnosti i obaveza. A to je nesrećan i siv život, sve suprotno od zabave je nesreća i depresija.



U pravu si. Ja sam kao klinac razmišljao da ne treba da se uklapam nego teram svoje, da kontriram, velikim delom i pod uticajem keve koja je u tom fazonu, a i to što sam bio pripadnik supkulture nije pomagalo, medjutim danas žalim zbog toga. Najgore za dete u osetljivom periodu je da se ne uklopi, nego se izdvaja, tera neku svoju priču pa bude odbačeno od vršnjaka i usamljeno. Mada ruku na srce moji vršnjaci iz škole su bili debilčine i sa njima se svakako ne bih družio, ali bilo je drugih u okolini sa kojima sam mogao, mogao sam da imam mnogo širi socijalni krug samo da sam se malo više prilagodio. Nije zdravo biti odbačen, to ostavlja posledice po psihu, ma kako čovek to pravdao osećaj nije prijatan i to nije dobro. Ja to recimo vidim u onim likovima što jedini u društvu ne piju alkohol ili neće da povuku par dimova vutre jer su tipa gledali Miroljuba ili tripuju neku strejt edž priču, pa ispadnu čudaci, uštogljeni i slično. Oni ne shvataju koliku kontra-uslugu time sebi čine, život je mnogo zabavniji kad se čovek uklopi, prilagodi, otvore mu se mnogo veće opcije za zabavu. A od teranja svoje priče ionako nećeš imati ništa na kraju, to vreme će proći, drugi će nastaviti dalje, a ti ćeš ostati neiživljen i željan svega.



Naravno, jer niko ne želi da zaista bude potpuno odbačen i usamljenik. To je najgori osećaj na svetu, da život prolazi pored tebe. Cela priča oko izdvajanja je da imaš drugačije interese od vodeće matrice i da nadješ sebi slične ljude. Ako ih nema, ili živiš u nekoj rupi gde su sve sami debili, ne gine ti samoća i teška depresija. Niko nije zaista i potpuno poseban, svako želi društvo, vezu, da se zeza i provodi, da kreativno živi. Kad toga nema čovek stagnira i pada u depresiju. I pankeri su grupa, kao i najpopularniji likovi. Manja grupa, ali opet grupa.



Treba uvek u životu gledati da se ne dodje u takvu situaciju. Da imam dete rekao bih mu - ne izdvajaj se, ne pravi se pametan, ne teraj kontru i ne okreći krdo protiv sebe. Ako drugi piju, to radi i ti, ako drugi vuku, to radi i ti, ako drugi beže iz škole, to radi i ti. Ne izigravaj usamljenog heroja jer će se drugi uklopiti i zabavljati, a ti ćeš biti odbačen i nesrećan. A vreme brzo prolazi i nije ga moguće vratiti. Od svog ponosa i potenciranja pozicije usamljenog heroja ništa nećeš imati. Bitno je proći sve na vreme, i alkohol, i ribe, i druženja, i divljanja, da bi kasnije čovek bio neiskompleksiran i celovit. A i kasnije u radnim odnosima ne treba se preterano izdvajati jer će ti radni kolektiv j.ebati mater.



Lagano je jer nema stresova. Biti van krda ceo život kao Duci Simonović donosi jedino stres, frustracije, komplekse, i čudjenja okoline. Zato i ne treba ići tim putem.
Kliknite za proširenje...
A sažmi ovo bog te ubio, ko će čitati ovoliko
 
Dodola777:
A sažmi ovo bog te ubio, ko će čitati ovoliko
Kliknite za proširenje...

Pa ukratko, napisao sam da je u detinjstvu i adolescenciji opasno detetu prodavati priču da treba po svaku cenu da bude "posebno", da uvek ima svoj stav o svemu i ide protiv krda. Mislim da roditelji koji tako rade mnogo greše i nanose štetu deci, uklapanje u društvo i prolazak kroz razne faze u životu je jako bitno za mentalno zdravlje. Nije dobro biti odbačen, to ostavlja ogromne posledice po psihu, a ukradeno vreme niko neće vratiti. Znam dosta roditelja koji su decu terali da ne piju alkohol, ne puše, ne drogiraju se dok su bili mladji, ograničavali izlaske, kritikovali izbor partnera, terali ih da budu čistunci i imaju neki rigidni stav u odnosu na većinu, pa je to od te dece napravilo socijalne bogalje, i sad se ti isti roditelji čude što im deca u tridesetim nisu socijalno uspešna, što nemaju partnera itd.
 
I kao mali nisam imao taj problem da sam van obora a sad tek sto se vidi da je to ispravno,pa kad na zurci svi izadju na terasu da duvaju osim mene,mogu da polazem racune bogu ne ovozemaljskom sljamu ma kakav god bio i pokuso da me stavi pod svoje
 
  • Voli
Reactions: DUH
Ceo život, kao što reče Susan.
Jednom sam otišla kod psihijatra, i to jednom je bilo dovoljno, da uprostim i skratim:
- Kako da se uklopim?
- Vi ne treba ni da pokušavate da se uklopite a čak i kada biste počeli da se družite sa takvim ljudima ne biste dugo izdržali. Bolje je biti sam iako znam da to nije baš lako.
- I kako ću ja sama kroz život?
- Imate intelekt.
- Da li je normalno što sam takoreći preventivno došla?
- Upravo vam govorim da imate intelekt. To što ste potpuno svesni u kakvoj ste situaciji je samo još jedan dokaz. Vi ste odlično sagledali sve moguće opcije, a moć introspekcije vam je zaista na zavidnom nivou.
Ja se za vas ne brinem.

....
I eto. Nikad nisam imala mentalitet krda a stručnjaci kažu da ni ne trebam. Što se kaže "budi svoj".
 
Disko Kauč:
Postoje ljudi koji su izjavili sledeće: "Kad mi je loše, ja izađem negde među ljude i odmah mi bude bolje". Nije od juče. Sve vrste se udružuju pa tako i ljudi. Sada postoje i ova online udruživanja, čega smo svedoci.

Poznato je i to, da najveća bol koja može da se nanese čoveku je ODBACIVANJE. Niko na svetu ne želi da bude odbačen, izopšten, prosto nepozvan na rođendan na koji svi idu. :lol: Zapravo, svi ljudski napori se svode na uklapanje u sredinu od malih nogu. Svi samo žele biti prihvaćeni.

Čak postoje i neformalne grupe, ono neki likovi eto tako totalno drukčiji od drugih ali na okupu.

I šta sad 'oću da kažem? :lol: :lol: :lol:

Pa ništa, hoću da kažem da je nezgodno kad to krdo skoči na tebe. Da li ste to doživeli? Nekako, svako svoje leve frustracije izbacuje samopouzdano jer krdo ga štiti. Ima taj osećaj. Krdo mu daje slobodu. I vlada jedno totalno bezumlje. Kao psi kad se skupe, poblesave i rastrgnu mačku. Kao, why the hell not... a i mislim da si psihički lišen dobrog dela lične odgovornosti.

A mnogo je lagano kad si u krdu. Da li ste bili u krdu? I kako ste vi sebe locirali u koordinantnom sistemu krda? Vođa, prvi, drugi čovek, pratnja, ratni profiter, kuler...
Kliknite za proširenje...

Kao dijete mjesanog braka zivio sam, i dalje zivim u sredini koja je fokus imala na stranu mog bica koja je njima toboze suprostavljena. Do rata su to bili jedni, a od rata drugi. Godinama sam htio to ili ne razvio otpornost prema krdu, i jedno duboko tiho gadjenje kad bi prepoznao da iz covjeka govori upravo to krdo.

Biti odvojen, za mene nije neugoda, vec susta potreba :D
 
Disko Kauč:
Postoje ljudi koji su izjavili sledeće: "Kad mi je loše, ja izađem negde među ljude i odmah mi bude bolje". Nije od juče. Sve vrste se udružuju pa tako i ljudi. Sada postoje i ova online udruživanja, čega smo svedoci.

Poznato je i to, da najveća bol koja može da se nanese čoveku je ODBACIVANJE. Niko na svetu ne želi da bude odbačen, izopšten, prosto nepozvan na rođendan na koji svi idu. :lol: Zapravo, svi ljudski napori se svode na uklapanje u sredinu od malih nogu. Svi samo žele biti prihvaćeni.

Čak postoje i neformalne grupe, ono neki likovi eto tako totalno drukčiji od drugih ali na okupu.

I šta sad 'oću da kažem? :lol: :lol: :lol:

Pa ništa, hoću da kažem da je nezgodno kad to krdo skoči na tebe. Da li ste to doživeli? Nekako, svako svoje leve frustracije izbacuje samopouzdano jer krdo ga štiti. Ima taj osećaj. Krdo mu daje slobodu. I vlada jedno totalno bezumlje. Kao psi kad se skupe, poblesave i rastrgnu mačku. Kao, why the hell not... a i mislim da si psihički lišen dobrog dela lične odgovornosti.

A mnogo je lagano kad si u krdu. Da li ste bili u krdu? I kako ste vi sebe locirali u koordinantnom sistemu krda? Vođa, prvi, drugi čovek, pratnja, ratni profiter, kuler...
Kliknite za proširenje...
Ne ulazim ni u kakve filozofije "krda"!Često sam se i u porodici osećala kao "crna ovca". Teško mi je da pratim i sledim tuđe ideje i životne filozofije.Spadam u "cool-ere", ako baš moram da se identifikujem. Pre bih rekla:"Black sheep"!
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
Pa šta znam, pretpostavljam da se u ove forume kače oni koji su već izdvojeni, jer da nisu ne bi ni bili ovde.
Ja se nikada nisam mogla naći u nekom ženskom društvu, jedino što sam uvek imala najbolje prijateljice. Nekako mi dosadne sve trivijalne priče.
Muško društvo volim i njima pokušavam da se približim, zašto to ne bih sad.
Bila sam na raznim koncertima, rok, klasika, pop, i nikada se nisam doživela delom mase.
Bila sam i na svim studentskim protestima 90tih, uvek se osećajući kao individua.
Ni danas nemam problem što na tviteru npr me retko ko lajkuje, ja puštam šta se meni sviđa, muziku koju ja volim, retvitujem neke filozofe što skoro nikoga ne zanima, neke lepe predele, životinje i tako.... jeste introvertno ali bože moj, nismo svi isti. Uživam ipak da čitam šta drugi misle, komentarišem, zato sam i došla ovde.
Nekada bih volela da budem više u skladu sa drugima, ali sam sa druge strane napravila krug prijatelja sa kojima sam svoj na svome. nema laži, prevare. Tako da... nisam deo krda. Čak ni na poslu se puno ne družim sa ljudima, čak uopšte samo fala, dobar dan, doviđenja, ali sa studentarijom volim.
Možda postoji neki aspekt gde sam deo krda, ali nisam svesna.
 
Antigon@:
Sad je meni ovaj početnik na forumu interesantan zato što ima duge postove putem kojih želi da rasvetli svoj lik i delo, a to je lepo sa njene strane, baš lepo. Nije kao mi veterani koji kucnemo nešto po tastaturi, iz navike, pljucnemo iz navike i serucnemo iz navike, pa idemo.
Kliknite za proširenje...
Nije ni forum ono što je bio, sad kad neko napiše dug post, kažu: "Sažmi" 😂
 
Antigon@:
Sad je meni ovaj početnik na forumu interesantan zato što ima duge postove putem kojih želi da rasvetli svoj lik i delo, a to je lepo sa njene strane, baš lepo. Nije kao mi veterani koji kucnemo nešto po tastaturi, iz navike, pljucnemo iz navike i serucnemo iz navike, pa idemo.
Kliknite za proširenje...
Hehe, moje želje... Uh, ne volim da rasvetljavam lik i delo haha, pretežno sam introvert. Pišem da vidim reakcije na ono što kažem i da izađe nešto iz mene :). E, drago mi je što je neko primetio da sam tu :).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top