Filozofija gandizma

[paramanand]

"...Mi moramo da pokažemo svijetu istinu koja ne samo da omogućava razoružanje nego ga pretvara u snagu. Činjenicu da je moralna snaga jača od brutalne sile dokazaće narod koji je bez oružja. Razvitak života pokazuje da je život malo po malo odbacivao strašan teret oklopa i čudovišnu količinu ljudskih žrtava, sve do onog dana kada je čovjek postao gospodar nad surovim svijetom. Doćiće dan kada će slabunjav, duševan čovjek, potpuno lišen svakog oklopa potpuno dokazati da vlast na zemlji pripada dobrim i mirnim ljudima. Logično je, dakle, da Mahatma Gandi, slabunjava tijela i bez svih materijalnih sredstava, priziva neizmjernu moć dobrih i smjernih, koja čeka sakrivena u srcu uvrijeđenog i poniženog naroda Indije. Sudbina Indije je izabrala za saveznika Narajana a ne Narajana-sjenu, duhovnu, a ne fizičku snagu. Ona mora da podigne ljudsku istoriju iz blata materijalne borbe do vrhunca duhovnih borbi. Mada bi mogli da zavaravamo sebe frazama, naučenim od Zapada, Swaraj (samostalnost) nije naš cilj. Naša je borba duhovna borba. To je borba za čovjeka. Moramo da oslobodimo čovjeka iz mreža koje je oko sebe izatkao, od postojanja nacionalne sebičnosti. Treba da ubijedimo leptira da sloboda neba više vrijedi nego sklonište čaure... U našem jeziku ne postoji izraz za naciju. Ako ovu riječ uzmemo od drugih naroda, ona nam nikako ne odgovara, jer moramo da sklopimo savez sa Narajanom, sa najvišim Bićem. A naša pobjeda neće nam dati ništa drugo sem pobjedu za božiji svijet... Ako uzmognemo da prkosimo jakima, bogatima, naoružanima, otkrivajući svijetu snagu besmrtnog duha, čitava zgrada džinovskog tijela stropoštaće se u provaliju. A tada će čovjek naći pravi Swaraj, istinsku samostalnost. Mi, odrpani prosjaci sa Istoka, mi ćemo izvojevati slobodu za cijelo čovječanstvo..." (Tagore - dio pisma objavljenog u Savremenoj reviji 1921. godine).

"Naša borba ima za cilj prijateljstvo sa cijelim svijetom... Borba bez upotrebe sile došla je među ljude. Ona če ostati među njima. Ona je vjesnik svjetskog mira...", riječi su velikog vođe Indije Mahatme Gandija. Nenasilje i ljubav su bili način na koji je živio, način na koji se borio protiv Britanske Imperije do konačnog oslobođenja Indije.

Da li je ova velika duša (Maha - velika, Atma - duša) zaista vjesnik jednog drugačijeg svijeta? Da li budućnost čovječanstva počiva na temeljima mira i razoružanja, ne rata i sile? Da li će gandizam pobijediti i zaživjeti?

 

[upadljivo_tih_]

Nisam citao sve, al ja mislim da svijet prvo i osnovno treba razoruzati od novca, i da je mnogo teze razoruzati ljude od para, nego od oruzja.

 

[Tuzni_patak]

Da ne idealizujemo.
Kad su pitali gandija zasto se tako borite za druge, on je kratko odgovorio , borim se za sebe.

Posto znam da je srbija u dubokom banalizmu, ovo sto sam napisao nije suprotnost od uvodnog posta autora teme.Vec je u skladu sa njim.

Kod uslova da bi postali preduzetnik jedan od osnovnih je da ste sebicni iznad nivoa organizatorskih sposobnosti.
To je i mene iznenadilo, ali to je masovno zastupljena teza u edukacionim centrima za preduzetnicku inicijativu u Srbiji , kao i u inkubator centrima....
Posto ima kandidata koji zadovoljavaju i previse, to nije problematicno ovakvo selekcionisanje.

Ono sto je gandizam u osnovi je upravo suprotno , tj da sebicnost ne bude iznad organizacionih sposobnosti....

 

[gost 88651]

mozda je znao da su drugi on hehe.

 

[paramanand]

„Ja sam tijesno povezan sa Indijom, njoj dugujem sve. Vjerujem u njenu misiju. Ako ona u tome popušti, to će biti za mene čas iskušenja, ali nadam se da ja neću popuštiti. Moja vjera nema geografskih granica. Ako je moja vjera živa, ona će nadmašiti čak i moju ljubav prema Indiji... Ako želimo da živimo kao jedan narod, hindusi, Parsi, hrišćani ili Jevreji, ma što mi bili, interes svakog pojedinca mora da bude interes svih. Jedino o čemu treba voditi računa jeste pravednost stvari za koju se borimo... Beskonačna ličnost čovjekova može se ostvariti samo u veličanstvanom skladu svih ljudskih rasa...Moja je molba da Indija predstavlja saradnju svih naroda svijeta. Ni jedan narod ne može postići svoj spas odvajajući se od drugih. Ili se spasavati zajedno ili zajedno nestati...“.
To su riječi koje su dale opštečovječanski smisao borbi koju je Gandi vodio, riječi koje su ga učinile sugrađaninom cijelog svijeta. Ali i riječi koje proishode iz dubine duhovnog nasljeđa Indije, zbog čega se ne smiju posmatrati izolovono, strogo individualizovati.

 

[Tuzni_patak]

Cim je u ovaj citat unesena pravednost stvari za koju se borimo, tim je ova izjava izgubila opsti karakter i postala privatizovana stvar onog sloja , skupine ljudi koji imaju slicne stavove pravednosti kao i lider nekog pokreta....

Bez tog ekscesa, izjava bi bila civilizacijska....

 

[paramanand]

U Indiji je postajao kastinski sistem. Postojala je kasta nedodirljivih - parija, koji nijesu smjeli da se miješaju sa ostalima. Smatrani su niskim bićima, neuglednim, prljavim. Žene su, tradicionalno, bile bez prava glasa. Religije i sekte su bile u krvavim sukobima, Indija porobljena i osiromašena. Britanska Imperija je "čizmom" bdjela nad njom, želeći je i održavajući takvom.
"...U tom trenutku došao je Mahatma Gandi. On je stajao na pragu kolibe hiljadu beskućnika, obučen kao i oni. Govorio im je njihovim sopstvenim jezikom. Tu je, najzad, bila istina. Zato je ime Mahatma (Velika Duša), koje je dobio, njegovo pravo ime. Ko je drugi osjetio da su svi ljudi Indije njegovo meso i njegova krv? U dodiru s istinom otkriše se prigušene duševne snage. Čim je prava ljubav zakucala na vrata Indije, ona su se širom otvorila..."

Kao veliki narodni vođa, Gandi se bori za ukidanje kasta ("više bih volio da budem isječen na komade nego da ne priznam moju braću prezrene klase...Ako bih se ponovo rodio, volio bih da se rodim među onima koji se ne smiju dodirnuti, parijima, da bih s njima dijelio njihove tegobe i radio na njihovom oslobođenju..."), za toleranciju među religijama i sektama, za reformu obrazovanja, a u ženama Indije ("ženski pol nije slabiji pol - on je plemenitiji po svojoj sposobnosti za požrtvovanje, za patnje bez riječi, za smjernost, vjeru i saznanje.Intuicija žene je često prevazilazila nadmenu uobraženost čovjeka na neko više znanje...") je našao najbolje sljedbenike. Jer, seksualno pitanje je bilo naročito ozbiljno u tadašnjoj Indiji. Đečiji brakovi iscrpljuju fizičku i moralnu snagu naroda, a dostojanstvo žene je poniženo. Indijski nacionalisti žene smatraju nižim bićima bez ikakvih prava, a u brakove ćeraju čak i devetogodišnje đevojčice.

Gandi oslobađa parije, obraćajući se narodima Indije poziva ih na poštovanje prema ženi, a kao glavnu ideju pokreta promoviše savršenu ljubav..."Zakon savršene ljubavi, bez izuzetka i ograničenja, zakon je moga života...Vjerovanje u nenasilje na važi samo za svece, ono važi i za obične ljude...to je zakon ljudskog roda kao što je nasilje zakon životinje...Ljudsko dostojanstvo zahtijeva viši zakon - ljubav, duhovnu snagu. Ja hoću da Indija sprovodi u život taj zakon..."

 

[Tuzni_patak]

Ideja gandizma , bar za sada , sliči sa idejom globalizma, tačnije ne globalizma već ideji civilizacijskog dostojanstva, što je u suprotnosti sa kapitalizmom , bar za sada.
Iako na prvi pogled ideja globalizma nije u suprotnosti sa idejom civilizacijskog dostojanstva, jasno je da ona to ipak jeste. Ne samo zbog obojenja koje čini kapitalizam koji teži da ostane razlika , kao osnov za umnožavanje kapitala, već i zbog kulturoloških razlika koje se brišu ili se mešaju.....

Zamislimo porodicu kao osnovnu gradivnu jedinicu nekog društva i socioloških odnosa. U hrišćanstvu se njoj pripisuje sveta tajna , ne samo kao težina vrednosti , već i kao težina znanja koja su potrebna da bi se pravilno ostvarila uloga porodice.

Ako na istom terenu imate i protestante, koji nemaju porodicu kao svetu tajnu, onda imate problem.
Tolerancija dovodi do toga da se stvara miks težinskih vrednovanja raznih pitanja koja su u vidljivoj ili nevidljivoj vezi sa porodicom i značajem porodice.
Tako porodica ipak dobija niže mesto od kapitala u protestantskoj americi.I od drugih stvari....
Tolerancija ne nameće to , ali nameće sve druge uvezane odnose i stavove i oni se šire, te tako u umešanoj sredini dobijamo umešano vrednovanje raznih stavova , koji su u vezi sa porodicom.
Tako se gubi vrednost , identitet, i značaj , a i funkcionisanje porodice kod onog dela zajednice , čiji su stavovi koji su u vezi sa porodicom više pogodjeni ne shvatanjem smisla i veze.
Tako nema govora o upuštanju u težinu shvatanja , niti pomisli o dostizanju tajne .....

Opet , na gubitku su i druge vere i ideologije , jer na nekom drugom mestu one gube smislenu potporu nekim drugim uvezanim stavovima koji su u vezi sa nekim za njih bitnim pitanjima i stvarima u životu....

Tako gandizam kako unifikacija u pravima na ponašanje postaje štetnost u svojoj naivnosti, da je sve u hlebu i u pravu na hodanje desnom stranom ulice.....
Tu grešku , doduše kao formalnu , nasledila je i demokratija, koja medjutim i dalje zadržava , zbog kapitalizma , razliku izmedju može mi se i ostalih , koji su narod i kojima se ne može......
I zadržaće , bez obzira koliko se trudili da zakon ne pravi izuzetke.....

 

[divlja]

Jedina istorijska licnost koja za mene stoji tik uz Hrista i jedina kojoj se divim. Grandiozna licnost i neverovatna duhovna snaga.
Zasto bre nema na ovom svetu vise takvih ljudi? :-(

 

[gost 88651]

Kada je Sokrat opisivao idealan nacin zivota i idealno drustvo, Glaukon se usprotivio: 'Sokrate, ja ne verujem da postoji takav Boziji grad bilo gde na zemlji.' Sokrat mu je odgovorio: 'Nije vazno da li takav grad postoji na nebu ili da li ce ikada postojati na zemlji, mudar covek ce ziveti nacinom tog grada, odbijajuci da ima bilo sta s drugim i na taj nacin ugledajuci se na njega dovesce svoju vlastitu kucu u red."

iz knjige " spoznaj samog sebe " sofija 06

 

[Tuzni_patak]

Kad ljudi ne bi bili socijalna bića i gledali jedan od drugog.....
I zavideli jedan drugom i forsirali da drugi budu kao oni....

Na pitanje da li je kriminalni zakon isto što i moralni zakon , da li treba da budu isti , ljudi odgovaraju da treba....
A ti zakoni su isti samo kod rulje....kad moj moralni zakon postaje moj kriminalni zakon po kojem sudim i osudjujem druge....

 

[Hellen]

Признајем, нисам много читала о Гандију, али недавно сам на Хисторију гледала емисију о њему и сазнала неке, за мене, нове ствари...

Рецимо то да је мислио да је ''tijesno povezan sa Indijom'' и да ће оним што она ради са својим телом (постови, целибат) утицати да друштвена дешавања у Индији. (Врло егоцентрично становиште, у буквалном значењу те речи.)

Кажу да је телесну љубав сматрао непотребном и недоличном (младе брачне парове је поздрављао са :''Желим вам да немате деце!''), а сам се посветио целибату од неке 37-38 године живота. А како сам каже, од свих искушења целибат му је најтеже падао, па је чак и као седамдесетогодишњак, да би се ''искушавао'' и ''проверавао своју вољу'', једно дуже време спавао го поред једне своје младе рођаке, девојке од неких двадесетак година, голе такође...

Хм...хм...:-?

 

[gost 88651]

Tantra…izdigao Duh nad telom…zato je on Velika Dusa - umeo da upravlja umom ( telom ) u svakoj situaciji, pa I pored gole lepotice…iako to izgleda pacenicki, to je jedan od nacina koji vode do najvecih ispunjenja…Tantra yoga, transformacija seksualne energije u spiritualnu, mozda najteza yoga…vezbao I osnazio Dusu dok nije postala velika…po tome se razlikovao od rastrzanih zivotinja koje volju imaju do odredjenih granica, a od odredjenih se jasno vidi sta su – zveri koje vodi tamna strana…u mirnodopsko doba svi izgledamo kao ljudi… obicno se pri jacim talasima vidi ko je MAHATMA GANDI a ko ne…

“ Telo se sastoji od tame, dok se dusa sastoji od svetla i tamo gde se ta tama i ta svetlost sretnu, to je teritorija razuma. Samim tim razum u sebi poseduje malo tame i malo svetlosti; zbog toga je razum uvek napregnut i razapet izmedju ta dva razlicita pravca.”

Osho

 

[Hellen]

''Растрзане животиње''?
Ко је у природи видео растрзане животиње?
Што би њих водила било каква ''тамна страна''?
Или је то само лоша метафора?

 

[gost 88651]

evo vidite madam, upravo ste pretpostavili da je ta metafora losa...umesto da pitanje bude " ili je to samo metafora ", postavili ste " ili je to samo LOSA metafora "...nije li to akt malo podivljale intelektualne zivotinje hehe

 

[gost 88651]

mogu samo da pretpostavim kakav je taj ego kad je jos uzrujaniji...to ja zovem " tamna strana "

 

[Hellen]

evo vidite madam, upravo ste pretpostavili da je ta metafora losa...umesto da pitanje bude " ili je to samo metafora ", postavili ste " ili je to samo LOSA metafora "...nije li to akt malo podivljale intelektualne zivotinje hehe

Стицајем околности малко се разумем у метафоре, али не разумем шта је то ''подивљала интелектуална животиња'' нити разумем инсинуацију да би то могла бити моја маленкост.
Такође, нисам баш сконтала (опростићете плавуши) шта значи '' тај узрујани его'', нити на чији мислите?!

Треп.

 

[gost 88651]

na ego onoga koji lepi etiketu " lose " na ono sto ne odgovara ocekivanom modelu.

 

[Hellen]

Рекох, малко се разумевам у метафоре...а разумевам се донекле и у логичке погрешке, рецимо има једна која се зове ''аrgumentum ad hominem''...

 

[Tuzni_patak]

Hajde u redu , jasno je da iskušenje i izolacija doprinosi boljem razumevanju čovekovih potreba i nagona, a samim tim i duha koji ga obmanjuje u razmišljanju.....Izolacija treba biti ograničenog vremena, i ne treba je mešati sa preforsiranjem....
Preforsiranje je više dokazivanje sebi , ako nisi siguran ili da bi bio ubedjeniji.
Na to liči to dokazivanje da spavaš pored gole rodjake....

Osobi sigurnoj u sebe i svoje stavove bi bilo potrebno da spava pored ili u sobi sa ženom koja ga želi i koju on želi , nebitno da li je u istom krevetu, ili baš da su goli.....i tako da smanji jaz izmedju nagona i volje.....
Ovde se vidi koliko je žurio da sebi dokaže da može , što liči na usijanost 18 godišnjaka....

A u vezi poistovećivanja indije i sebe , to duhovno postoji , ali onda gandizam svodimo na psihologiju, što meni nije cilj.Meni nije cilj da akcije i doprinos nekoga gledamo kao on je takav, pa dobra je duša , pa je sve što je učinio dobro delo.....ili u dobroj nameri.
Primer za to je recimo dekan ETF koji je dobrica i blagonaklon čovek ,ali ljudi oko njega su lopovi teški, a on im popušta. I onda kad je trebalo neko da zaglavi zbog 2mil e koji su proćerdani , pošto je dobrica Lazić bio dekan , svi ga prof znaju da je ok i da nije zao, ali on je omogućio liscima da skinu 2 mil e i eno ga sad prorektor univerziteta u BG....

Ja nisam za takvo definisanje dobrog i lošeg , a ljudi danas jesu....to mi je crta ulizivačkog, dobar je , dobar je meni , mogu sa njim itd.....

 

[gost 88651]

Ovde se vidi koliko je žurio da sebi dokaže da može , što liči na usijanost 18 godišnjaka....

ne razumes jer nemas iskustva tog tipa. stvar je jednostavno u budjenju uspavanih energija i zadrzavanju istih uzdrzavanjem, ne razbacivanju energije sto vremenom dovodi do posebnih stanja svesti. nije on bio egomanijak koji je pokusavao nekom nesto da dokaze da bi ojacao ego, on je jednostavno sakupio energiju i tako postao srecan, Velika Dusa, Big Energy... Energija je kosmicka valuta.

 

[ristob]

A u vezi poistovećivanja indije i sebe , to duhovno postoji , ali onda gandizam svodimo na psihologiju, što meni nije cilj.Meni nije cilj da akcije i doprinos nekoga gledamo kao on je takav, pa dobra je duša , pa je sve što je učinio dobro delo.....ili u dobroj nameri.
Primer za to je recimo dekan ETF koji je dobrica i blagonaklon čovek ,ali ljudi oko njega su lopovi teški, a on im popušta. I onda kad je trebalo neko da zaglavi zbog 2mil e koji su proćerdani , pošto je dobrica Lazić bio dekan , svi ga prof znaju da je ok i da nije zao, ali on je omogućio liscima da skinu 2 mil e i eno ga sad prorektor univerziteta u BG....

Ja nisam za takvo definisanje dobrog i lošeg , a ljudi danas jesu....to mi je crta ulizivačkog, dobar je , dobar je meni , mogu sa njim itd.....

Zašto uvek gledaš filozofiju preko politike?

 

[Tuzni_patak]

Pa za tebe je onda sve politika....I prodaja mekika i prodaja tikvi na pijaci je politika jer hoce ovde nece onde....

 

[paramanand]

Gandi je rođen u porodici džaina, pripadnika indijske vjerske sekte, čiji je jedan od glavnih principa ahimsa (nenasilje, ljubav prema svim živim bićima), a za što će se on zalagati do kraja svog života. Gandi je duboko religiozan čovjek i sa žarom vjeruje u religiju svog naroda, u hinduizam, ali njegova vjera je podvrgnuta dvostrukoj kontroli - savjesti i razumu: "Ja ne bih htio da od religije stvaram idol i ne opravdavam bilo koje zlo učinjeno u njeno sveto ime... Moje vjerovanje ne zahtijeva da smatram da su svi stihovi nadahnuti božanstvom... Odbijam da se vežem za bilo koje tumačenje, ma koliko da je naučno, ako se ono protivi razumu i moralnom osjećanju..." S druge strane, ne priznaje i ne dozvoljava hinduizmu nikakvu isključivost: "Ja ne vjerujem u isključivo božanstvo Veda. Vjerujem da su Biblija, Kuran i Zend-Avesta božanski nadahnuti kao i Vede... Hinduizam nije vjera koja ima misionarski karakter. U njemu ima mjesta za obožavanje svih proroka svijeta..."
Godine 1920., kada ga je jedan engleski svještenik upitao koje knjige su najjače uticale na njega, odgovorio je da je to "Novi Zavjet". I da "Besjedi na Gori" ima da zahvali za ideju pasivne rezistencije. Njegov sagovornik, iznenađen, upita: "Zar je prije nijeste imali čitajući indijske knjige?" "Ne", odgovorio je Gandi, "ranije sam poznavao i divio se Bagavat Giti. Ali Novi Zavjet mi je otkrio značaj pasivne rezistencije. Bio sam van sebe od radosti, čitajući ga. Bagavat Gita je učvrstila ovaj utisak, a 'Carstvo božije je u vama', od Tolstoja, dalo mu je trajan oblik".
Gandi govori Džozefu Doku da "hrišćanstvo predstavlja dio moje teologije. Hristos je sjajno objavljenje božije. Ali ne jedino". Gandi mu je govorio i o dubokom uticaju koji je Tolstoj imao na njega, ali i to da ga nije slijedio u političkim idejama. Na pitanje: "U kakvom ste odnosu sa grofom Tolstojem?", odgovara: "Kao pobožni obožavalac, koji mu mnogo duguje u životu". U Tolstojevoj zaostavštini su pronađena pisma koja je ovaj uputio Gandiju u znaku podrške borbi bez upotrebe sile.
Ali, Romen Rolan, francuski nobelovac, kaže da je Gandi "nježniji, mirniji Tolstoj, i, ako smijem tako da kažem, hrišćanin više po prirodi, u potpunom smislu te riječi. Jer je Tolstoj hrišćanin mnogo više voljom nego po prirodi". Rolan govori i o svom susretu sa Tagorom i kako je, govoreći o Gandiju, spomenuo i Tolstoja i njegov uticaj, na što mu je Tagore ukazao na to koliko mu je Gandi bliži i svetiji, jer je kod njega "sve prirodno, jednostavno, skromno i čisto. Nikada ga ne napušta vedrina. A kod Tolstoja je sve ohola pobuna protiv oholosti, gnjev protiv gnjeva, strast protiv strasti, sve je nasilje, pa čak i nenasilje..."

Oženili su ga još dok je bio dijete (vjeren je u osmoj, a oženjen u dvanaestoj godini). Zbog toga se čitavog života bori protiv đečijih brakova i teži izjednačavanju prava polova. Poziva žene Indije da se bore za poštovanje svoje ličnosti, apeluje na njih da prestanu sebe smatrati objektima čovjekovih prohtjeva. "Ja strasno želim apsolutnu slobodu za ženu. Ne želim đečije brakove, drhtim kad vidim đevojčicu udovicu, tresem se od bijesa kad čovjek, koji je tek izgubio ženu, sklapa drugi brak sa brutalnom ravnodušnošću. Ja oplakujem kriminalnu ravnodušnost roditelja koji drže svoje šćerke u neznanju, ne daju im nikakvo književno obrazovanje i vaspitavaju ih jedino u cilju udaje za nekog bogatog mladića". On shvata težinu problema koji leži u takvoj tradiciji i poziva žene da ustanu protiv toga, da izbore sebi pravo na školovanje i obrazovanje, da svojim glasom uzmu učešća u političkim odlukama nacije. Nije zaboravio ni, kako on kaže u jednom tekstu, "naše moralno posrnule sestre". Razgovara sa prostitutkama, traži za njih časniji posao, piše članke i poziva narod Indije na poštovanje prema ženi: "Sve stanovnike Indije smatramo svojom braćom i sestrama... Poštovanje svima!"
Obožava đecu, sam ih ima četvoro, a usvojio je i jednu đevojčicu iz najniže kaste. Njegov biograf veli da je „sa takvom nježnošću govorio o tom ljupkom sedmogodišnjem đavolčetu da je bilo jasno kako je ona u njegovoj kući vedrila i oblačila“.

U devetnaestoj godini, prije polaska na studije u Englesku, položio je tri džainska zavjeta: suzdržavanje od alkohola, mesa i seksualnih odnosa. Po završenom studiranju na pravnom fakultetu, vraća se u Indiju i počinje da radi kao advokat pri sudu u Bombaju. Kao advokat je rezervisao sebi pravo da napušti parnicu ako utvrdi da je stvar koju zastupa nepravedna. A poslije nekoliko godina rada u pravosuđu, u potpunosti se odrekao svoje profesije smatrajući je nemoralnom.

 

[Hellen]

Са ког сајта скидаш то?
Мислим, не због због теме, мало ми боде очи ово некњижевно ијекавско јотовање (ђечије, ђевојчица) па ме баш копка. Је л' то новоцрногорски језик?