Filozofija danas cuti o ljubavi

[LBarbara]

"Kada je reč o ljubavi, o kojoj je zaborav nesumnjivo sve odlučio, ona je filozofiju zaboravila gotovo do odricanja; čak je i izgubila želju za njom; a ponekad bismo skoro poverovali da je mrzi. Filozofija ne voli ljubav jer je ona podseća na njeno poreklo i njeno dostojanstvo, njenu nemoć i njihov razvod. Kad je otvoreno ne mrzi, ona o ljubavi ćuti.

Filozofi su je, kao potisnutu, neizgovorenu i nepriznatu, zaista napustili, lišili pojma i, konačno, odbacili na mračne i uznemirujuće rubove svog samodovoljnog razuma.

Poznato je da se malo-pomalo, tokom uporne, ubrzane i nezadržive evolucije, filozofija konačno odrekla svog prvobitnog imena ,,ljubavi prema mudrosti“ zamenivši ga, jednako kasnim (sredinom srednjeg veka) i još problematičnijim (u doba klasicizma) imenom metafizike. Ova radikalna mutacija je ne samo definitivno obezbedila primat bivstvujućeg kao univerzalnog objekta znanja, što je dalo maha projektu nauke i, od toga nerazlučivo, vladavini tehnike nad svetom, već je pre svega cenzurisala erotsko poreklo filosofije. Moguće je da zaborav bića maskira radikalniji zaborav na osnovu kojeg proizilazi i erotski zaborav mudrosti. Sa završetkom svoje istorije, dakle danas, nakon što je srozala biće na nečasni nivo objekta i zaboravila biće u potpunoj povučenosti, filozofija je, nadalje, gotovo nečujna, čak izgubila ono zarad čega je žrtvovala erotsko: svoj status nauke, a u izvesnoj meri i svoje dostojanstvo znanja.."

Iz: Žan Lik Marion, Erotski fenomen...

Dakle, zasto je filozofija izdala ljubav?

 

[Kerkyra]

Ljubav ili erotiku? Nije isto iako je blisko.

Izdala je i ljubav uopste i ljubav ka mudrosti pa i erotiku zato sto danas vlada svetom sasvim izvitoperen odnos ka istima, mudrost je svedena na lukavost, erotika na umetnost ruznog, profanog, nastranog, najcesce homoseksualnog, pa stari ideali ljubavi i erotskog delovali bi kao revolucija i nijedan filosof nije spreman da se s tim uhvati u kostac s obzirom da su svedeni na robove kao i svi ostali ljudi a ne na slobodne ljude kao nekada, stavise, narocito su potcenjeni i obesmisljeni sveopstim materijalizmom, oni prvo.

 

[Metronomy]

Prostom evolucijom ljubav prema znanju i erotika saznavanja odvojila se od filozofije davnih dana odlazeci sa prirodnim naukama. Kasnije sazrevanjem deo ljubavi za mudroscu je otisla sa socijalnim naukama. Ostatak je ponistilo saznanje da pojmovi filozofije nemaaj znacenja i da su prazno naklapanje, da bi na kraju isplivala sva laz "ljubavi prema mudrosti i znanju" kroz politiku tacnije racio moguceg koji se zavrsava u krugu uzroka i posledica, a ljubav je morala da nastavi u mrak metafizickog.
Po ovome filozofija i erotika saznavanja su postojali samo u primarnoj svesti, a cak i tada je ljubav flertovala sa duhovnim, a manje egzistirala u filozofskim vodama.
Ljubav i erotiku mozemo iskopati samo jos u umetnosti zbog samog dodira sa metafizickim.

 

[louiskrstic]

"Kada je reč o ljubavi, o kojoj je zaborav nesumnjivo sve odlučio, ona je filozofiju zaboravila gotovo do odricanja; čak je i izgubila želju za njom; a ponekad bismo skoro poverovali da je mrzi. Filozofija ne voli ljubav jer je ona podseća na njeno poreklo i njeno dostojanstvo, njenu nemoć i njihov razvod. Kad je otvoreno ne mrzi, ona o ljubavi ćuti.

Filozofi su je, kao potisnutu, neizgovorenu i nepriznatu, zaista napustili, lišili pojma i, konačno, odbacili na mračne i uznemirujuće rubove svog samodovoljnog razuma.

Poznato je da se malo-pomalo, tokom uporne, ubrzane i nezadržive evolucije, filozofija konačno odrekla svog prvobitnog imena ,,ljubavi prema mudrosti“ zamenivši ga, jednako kasnim (sredinom srednjeg veka) i još problematičnijim (u doba klasicizma) imenom metafizike. Ova radikalna mutacija je ne samo definitivno obezbedila primat bivstvujućeg kao univerzalnog objekta znanja, što je dalo maha projektu nauke i, od toga nerazlučivo, vladavini tehnike nad svetom, već je pre svega cenzurisala erotsko poreklo filosofije. Moguće je da zaborav bića maskira radikalniji zaborav na osnovu kojeg proizilazi i erotski zaborav mudrosti. Sa završetkom svoje istorije, dakle danas, nakon što je srozala biće na nečasni nivo objekta i zaboravila biće u potpunoj povučenosti, filozofija je, nadalje, gotovo nečujna, čak izgubila ono zarad čega je žrtvovala erotsko: svoj status nauke, a u izvesnoj meri i svoje dostojanstvo znanja.."

Iz: Žan Lik Marion, Erotski fenomen...

Dakle, zasto je filozofija izdala ljubav?

Ako se neko bavi filozofijom a u sebi nema najviši stadijum ljubavi onda je on uskraćen pristupa samoj Istini. Ljubav je sama suština života, ljubav kreira, održavai vodi čoveka kao Biće najvišoj i toliko željenoj Istini.
Bet ljubavi nema ni pristupa svetovima čiste svesti i ljubavi a time nema pristupa ni mudrosti.
U osnovi, čista duhovna učenja su vodila najvišoj istini a od pšoznatih ima nekolicina njih koji su poznavali put i način te dosegli Istinu, Ljubav, mudrost ali i ono što je preko religije poznato kao spasenje. Ovo poslednje znači da sa dosezanjem visokih stanja svesti i ljubavi pojedinac završava inkarnacioni ciklus i zauvek ulazi u svetove ili samo srce Kreacije.
U toj tački smo mi kao Bića kreirani, iz te tačke smo odaslati u svetove materije, energije, prostora i vremena i u tu tačku, tačku kreacije mi se vraćamo kao sazrela ili realizovana Bića. Tek tada smo spremni za ozbiljnija zaduženja i rad davno pre nas realizovanih Bića.
Erotika je odlika našeg čulnog sistema i to je samo način da budemo podsticani na aktivnos koja nas uvuče u točak iskustvenog kruženja u nižim svetovima.
Sličnu ulogu ima i čin zaljubljivanja koje je samo katalizator da mi kao Duše počnemo iskustva preko zakona Uzroka i Posledica.
Jednoga dana kada sve privlačnosti nižih svetova (čula, nagoni, emocije i pasije uma) izblede mi budemo spremni da se okrenemo pravoj metodi ili načinu povratka samoj Istini.

 

[Andrej Bolkonski]

"Kada je reč o ljubavi, o kojoj je zaborav nesumnjivo sve odlučio, ona je filozofiju zaboravila gotovo do odricanja; čak je i izgubila želju za njom; a ponekad bismo skoro poverovali da je mrzi. Filozofija ne voli ljubav jer je ona podseća na njeno poreklo i njeno dostojanstvo, njenu nemoć i njihov razvod. Kad je otvoreno ne mrzi, ona o ljubavi ćuti.

Filozofi su je, kao potisnutu, neizgovorenu i nepriznatu, zaista napustili, lišili pojma i, konačno, odbacili na mračne i uznemirujuće rubove svog samodovoljnog razuma.

Poznato je da se malo-pomalo, tokom uporne, ubrzane i nezadržive evolucije, filozofija konačno odrekla svog prvobitnog imena ,,ljubavi prema mudrosti“ zamenivši ga, jednako kasnim (sredinom srednjeg veka) i još problematičnijim (u doba klasicizma) imenom metafizike. Ova radikalna mutacija je ne samo definitivno obezbedila primat bivstvujućeg kao univerzalnog objekta znanja, što je dalo maha projektu nauke i, od toga nerazlučivo, vladavini tehnike nad svetom, već je pre svega cenzurisala erotsko poreklo filosofije. Moguće je da zaborav bića maskira radikalniji zaborav na osnovu kojeg proizilazi i otski zaborav mudrosti. Sa završetkom svoje istorije, dakle danas, nakon što je srozala biće na nečasni nivo objekta i zaboravila biće u potpunoj povučenosti, filozofija je, nadalje, gotovo nečujna, čak izgubila ono zarad čega je žrtvovala erotsko: svoj status nauke, a u izvesnoj meri i svoje dostojanstvo znanja.."

Iz: Žan Lik Marion, Erotski fenomen...

Dakle, zasto je filozofija izdala ljubav?

Ljubav je strasni animalni nagon,koji kao erupcija vulkana,sazize sve oko sebe.Kada plamen strasti,pocne da slabi,to je znak,da se ljubav polako gasi.
nema tu nikakve filozofije.ostavimo se bla,bla.Ljubav je stvar fizike,a ne filozofije....

 

[gost 391595]

Filozofija ćuti o ljubavi jer je emocionalno nepismena. Tu je ista kao nauka.

 

[Наталија очи моје]

Dakle, zasto je filozofija izdala ljubav?

Ne znam za filozofiju, ali mislim da je kompletno čovečanstvo izdalo ljubav.

Ne znam kada se to desilo i zašto.. Da li sam odrasla ja na nekoj prastaroj iluziji o ljubavi, ali odjednom sam shvatila da se u svaku poru uvukao animozitet prema ljubavi kao osećanju. I to ne samo ljubavi između muškarca i žene, nego ljubavi uopšte.

Kao da je neprikladno, netrendi i nepoželjno nešto voleti. Nebitno da li je posao ili priroda ili muškarac..

Svako ko gaji osećanja te vrste se brzo okarakteriše kao budalast, glup...

Zašto? Nemam pojma. Zato se ja krijem i volim.
Čekam da nalete ljudi koji vole, pa možda napravimo komunu i samo da volimo.

 

[LBarbara]

Filozofija ćuti o ljubavi jer je emocionalno nepismena. Tu je ista kao nauka.

Ja mislim drugacije..mislim da filozofija nema pravu rec za ono sta je ljubav...
..oseca je ali ne moze da je procesuira...
Za filozofiju je to nedostupan teren samo zbog terminoloske barijere...zato radije cuti...

 

[gost 391595]

Ja mislim drugacije..mislim da filozofija nema pravu rec za ono sta je ljubav...
..oseca je ali ne moze da je procesuira...
Za filozofiju je to nedostupan teren samo zbog terminoloske barijere...zato radije cuti...

Pa baš to znači emocionalno nepismena. Oseća nešto, ali ne ume da izrazi, uobliči, pronađe rečnik, i zato ćuti. A kad se dugo ćuti, gubi se sposobnost da se ikad više išta kaže. I zato filozofiju niko ništa ne pita kada su te velike, ljudske stvari u pitanju. Ona je za njih nesposobna.

 

[oziman]

Pa baš to znači emocionalno nepismena. Oseća nešto, ali ne ume da izrazi, uobliči, pronađe rečnik, i zato ćuti. A kad se dugo ćuti, gubi se sposobnost da se ikad više išta kaže. I zato filozofiju niko ništa ne pita kada su te velike, ljudske stvari u pitanju. Ona je za njih nesposobna.

Одакле ти то да је филозофија неписмена пред љубављу и да нема шта о томе да каже?

Погледај 44. главу Света као воље и представе 2 (Метафизика полне љубави). Свако онај ко је обузет химером коју зовемо "полна љубав", а пошто је то прочитао, може рећи попут оног из библије:
"Бејах слеп, а сад видим!".

Као што, ослањајући се на свој сирови здрав разум, никада не бисмо дошли до увида да не постоји објективна стварност изван свести. Исто тако не бисмо, да није филозофије, дошли до увида шта је заправо полна љубав.

Као што каже Шопенхауер.

Za problem slobode volje i problem odnosa između idealnog i realnog - zdravi, ali sirovi razum, ne samo što je nekompetentan, nego čak ima neku odlučujuću prirodnu sklonost ka zabludi, i za odvraćanje od nje potrebna je jedna mnogo naprednija filozofija.

А можемо претпоставити какве је само механизме одбране природа подигла у заштиту њој најкорисније заблуде зване "љубав".
Да није филозофије не бисмо имали никакве шансе пред тиме.

 

[gost 391595]

Одакле ти то да је филозофија неписмена пред љубављу и да нема шта о томе да каже?

Погледај 44. главу Света као воље и представе 2 (Метафизика полне љубави). Свако онај ко је обузет химером коју зовемо "полна љубав", а пошто је то прочитао, може рећи попут оног из библије:
"Бејах слеп, а сад видим!".

Као што, ослањајући се на свој сирови здрав разум, никада не бисмо дошли до увида да не постоји објективна стварност изван свести. Исто тако не бисмо, да није филозофије, дошли до увида шта је заправо полна љубав.

Као што каже Шопенхауер.


А можемо претпоставити какве је само механизме одбране природа подигла у заштиту њој најкорисније заблуде зване "љубав".
Да није филозофије не бисмо имали никакве шансе пред тиме.

Eto, savršen primer kako je filozofija emocionalno zakržljala kada je ljubav u pitanju, i zašto joj se niko ne obraća za odgovore.

 

[LBarbara]

Одакле ти то да је филозофија неписмена пред љубављу и да нема шта о томе да каже?

Погледај 44. главу Света као воље и представе 2 (Метафизика полне љубави). Свако онај ко је обузет химером коју зовемо "полна љубав", а пошто је то прочитао, може рећи попут оног из библије:
"Бејах слеп, а сад видим!".

Као што, ослањајући се на свој сирови здрав разум, никада не бисмо дошли до увида да не постоји објективна стварност изван свести. Исто тако не бисмо, да није филозофије, дошли до увида шта је заправо полна љубав.

Као што каже Шопенхауер.


А можемо претпоставити какве је само механизме одбране природа подигла у заштиту њој најкорисније заблуде зване "љубав".
Да није филозофије не бисмо имали никакве шансе пред тиме.

...bas u toj Sopenhauerovoj recenici krije se njegovo (ljudsko) nerazumevanje i neprihvatanje nesaznajnog..
Ako je nesto zabluda to prakticno ne postoji te onaj ko smatra da je ljubav zabluda, on je automatski
i gura u polnu konotaciju jer ce samo na taj nacin donekle sebi opravdati njeno postojanje..

Izgleda da je Platon bio najiskreniji kad je rekao da ljubav nije sa ovoga sveta...samim tim je rekao
da nesaznajno postoji iako je nama nedostupno...

 

[Dionys]

Jak covjek odbija od sebe, slabici se priljubljuju. To je zakon svuda u prirodi. Jaki koracaju sami, zato filozofi nemaju pozitivnu karakteristiku za ljubav. Jer zaljubljeni gubi radi trenutka viziju buducnosti.

Zene cak i ne vjeruju u buducnost. A to je a-aa

 

[Dionys]

Platon je rekao da je dusevni poremecaj, tako da se dzaba tjesite. Kad zasjednes na forum filozofije pa prodjes kao bos po trnju, i to je ljubav? Ali perverzna...

 

[Guede]

"Kada je reč o ljubavi, o kojoj je zaborav nesumnjivo sve odlučio, ona je filozofiju zaboravila gotovo do odricanja; čak je i izgubila želju za njom; a ponekad bismo skoro poverovali da je mrzi. Filozofija ne voli ljubav jer je ona podseća na njeno poreklo i njeno dostojanstvo, njenu nemoć i njihov razvod. Kad je otvoreno ne mrzi, ona o ljubavi ćuti.

Filozofi su je, kao potisnutu, neizgovorenu i nepriznatu, zaista napustili, lišili pojma i, konačno, odbacili na mračne i uznemirujuće rubove svog samodovoljnog razuma.

Poznato je da se malo-pomalo, tokom uporne, ubrzane i nezadržive evolucije, filozofija konačno odrekla svog prvobitnog imena ,,ljubavi prema mudrosti“ zamenivši ga, jednako kasnim (sredinom srednjeg veka) i još problematičnijim (u doba klasicizma) imenom metafizike. Ova radikalna mutacija je ne samo definitivno obezbedila primat bivstvujućeg kao univerzalnog objekta znanja, što je dalo maha projektu nauke i, od toga nerazlučivo, vladavini tehnike nad svetom, već je pre svega cenzurisala erotsko poreklo filosofije. Moguće je da zaborav bića maskira radikalniji zaborav na osnovu kojeg proizilazi i erotski zaborav mudrosti. Sa završetkom svoje istorije, dakle danas, nakon što je srozala biće na nečasni nivo objekta i zaboravila biće u potpunoj povučenosti, filozofija je, nadalje, gotovo nečujna, čak izgubila ono zarad čega je žrtvovala erotsko: svoj status nauke, a u izvesnoj meri i svoje dostojanstvo znanja.."

Iz: Žan Lik Marion, Erotski fenomen...

Dakle, zasto je filozofija izdala ljubav?

Ne bi rekao, filozofi ljubavi se nazivaju pjesnici

 

[Mystic+]

Песници су изнад философа.

Бардови су били најцењенији.

 

[Dionys]

Evo Mystica na djelu. Ono sto masa cijeni, to je najbolje. Mediokritet. Sto je izvan njegovog horizonta to ne postoji. Daj sad malo smajlica za zenski dio publike.

 

[Ganfajter]

"Kada je reč o ljubavi, o kojoj je zaborav nesumnjivo sve odlučio, ona je filozofiju zaboravila gotovo do odricanja; čak je i izgubila želju za njom; a ponekad bismo skoro poverovali da je mrzi. Filozofija ne voli ljubav jer je ona podseća na njeno poreklo i njeno dostojanstvo, njenu nemoć i njihov razvod. Kad je otvoreno ne mrzi, ona o ljubavi ćuti.

Filozofi su je, kao potisnutu, neizgovorenu i nepriznatu, zaista napustili, lišili pojma i, konačno, odbacili na mračne i uznemirujuće rubove svog samodovoljnog razuma.

Poznato je da se malo-pomalo, tokom uporne, ubrzane i nezadržive evolucije, filozofija konačno odrekla svog prvobitnog imena ,,ljubavi prema mudrosti“ zamenivši ga, jednako kasnim (sredinom srednjeg veka) i još problematičnijim (u doba klasicizma) imenom metafizike. Ova radikalna mutacija je ne samo definitivno obezbedila primat bivstvujućeg kao univerzalnog objekta znanja, što je dalo maha projektu nauke i, od toga nerazlučivo, vladavini tehnike nad svetom, već je pre svega cenzurisala erotsko poreklo filosofije. Moguće je da zaborav bića maskira radikalniji zaborav na osnovu kojeg proizilazi i erotski zaborav mudrosti. Sa završetkom svoje istorije, dakle danas, nakon što je srozala biće na nečasni nivo objekta i zaboravila biće u potpunoj povučenosti, filozofija je, nadalje, gotovo nečujna, čak izgubila ono zarad čega je žrtvovala erotsko: svoj status nauke, a u izvesnoj meri i svoje dostojanstvo znanja.."

Iz: Žan Lik Marion, Erotski fenomen...

Dakle, zasto je filozofija izdala ljubav?

jedna od vecih gluposti koju sam imao nesrecu da procitam

 

[Dionys]

Platon – Gozba ili O Ljubavi

 

[dulesrbenda]

Има једна занимљива православна књига о овој теми:

Хришћанска филозофија брака

Наравно, говори се и о филозофији љубави, полне љубави,у хришћанском погледу на свет.

 

[martta]

Bulgakov

“Ljubav je iskočila pred nas kao što iz zemlje iskače ubica u uličici i zadesila nas oboje!
Tako znade zadesiti munja, tako znade zadesiti finski nož!”

Gete

“Ljubav odoleva vremenu koje sve otima.
Nikada nije istinski voleo onaj ko misli da je ljubav prolazna”

Ljubav je nesto snazno, neprolazno a filozofija se bavi slabostima, prolaznoscu.

 

[V.M.Dokolenko]

“Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš ljubljen.” rekao bi Goethe, a Brecht bi mu odgovorio: “Bar jednom ne treba skrivati činjenice. Ljudski rod održavaju životinjski porivi.”
Obojica su govorila istinu.
Toliko o položaju ljubavi u filozofiji

 

[Metronomy]

“Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš ljubljen.” rekao bi Goethe, a Brecht bi mu odgovorio: “Bar jednom ne treba skrivati činjenice. Ljudski rod održavaju životinjski porivi.”
Obojica su govorila istinu.
Toliko o položaju ljubavi u filozofiji

Ne moze da see cupa samo potrebno....Brecht,,,

"Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog."

Mnogi bi rekli da ljubav nije neznost....