Философија

[Корнелије]

С обзиром да имамо тему о књижевности, не би шкодила и једна о философији... Има ли међу овдашњом омладином оних који гаје љубав према мудрости? Који су вам омиљени философи и философске школе? Која нација је, по вама, подарила највеће философе? Рим, Стара Грчка, Француска, Немачка, Италија?
Ево мојих фаворита:

Николо Макијавели (1469-1527)
Фирентински политички философ, сматрао да реално не треба мешати са идеалним, познат по бескрупулозним ставовима.

Ту се сад поставља питање: да ли је боље да те људи љубе или да те се боје. Одговор је, да би најбоље било и једно и друго; но како је то двоје тешко саставити, много је сигурније, да те се људи боје, неголи да те љубе, ако већ обоје не можеш постићи. Јер о људима се уопштено може казати: незахвални су, непоуздани, притворни, избегавају опасности и похлепни су за добитком; док им добро чиниш, твоји су, нуде ти своју крв, иметак, жене и децу, како сам вам већ казао, кад је потреба далеко; но кад се невоља примакне, окрећу се. Пропада владар, који се посве ослонио на њихове речи, па се није ни на шта припремио; јер пријатељства, које се добијају за плату, а не величином и племенитошћу духа, купују се, а не поседују, па се у право време не могу употребити. Осим тога, људи се мање устручавају да увреде некога, који жели да га љубе, него ли некога, који им улива страх; јер љубав се подржава везом захвалности, само што људи, будући да су опаки, ту везу раскидају, кад год им је то од користи; страх се пак подржава непрестаном претњом казне.

Јохан Готлиб Фихте (1762-1814)
Идеолог национализма у Немачкој, сматрао је да је слобода основа људског постојања.

Народ је de facto и de jure највиша власт изнад које нема других власти и извор је свих других власти и одговоран је само пред Богом.

Жан-Жак Русо (1712-1778)
Једна од најзначајнијих личности из доба просветитељстава, претеча Француске револуције, тежио обнављању ишчезле слободе.

Човек је рођен слободан, али је свуда ланцима окован.

Мени је дража опасна слобода, него мирно и сигурно ропство.

 

[- - - - - - -]

e'o i mojih.

nikolaj berđajev, ruski religiozni i politički filozof.

Зло се не може објаснити без слободе. Зло се појављује на путевима слободе. Без те везе са слободом не би било никакве одговорности за зло. Без слободе, Бог би био одговоран за зло. Достојевски је дубље од других схватио да је зло дете слободе. Али он је схватио и то да без слободе нема добра. И добро јесте дете слободе. С тиме је везана тајна живота, тајна људске судбине. Слобода је ирационална и зато она може да сазда и добро и зло. Али одбацити слободу зато што она може да донесе зло значи изазвати још веће зло. Јер само слободно добро је добро, а приморавање и ропство, украшено врлином, јесте зло антихристово.

nedavno preminuli, poljski filozof, lešek kolakovski.

U svom eseju Pohvala nedoslednosti, napisanom u Poljskoj još davne 1958, Lešek Kolakovski je zastupao zanimljiv stav po kome je čovečanstvo opstalo na zemlji pre svega zahvaljujući ljudskoj nedoslednosti (Kolakovski, 1964: 126). Jer, prema poljskom filozofu, »apsolutna doslednost je identična sa praktičnim fanatizmom, a nedoslednost je izvor tolerantnosti«. Među apsolutno doslednim ljudima on, na primer, prepoznaje razne fanatike i teroriste, lojalne policijske doušnike, ubice i mučitelje. S kakvom doslednošću su samo nacisti proganjali Jevreje i odvodili ih u koncentracione logore, sve s namerom da ostvare svoje »konačno rešenje«! S druge strane, veli Kolakovski, upravo je soj nedoslednih ljudi »jedan od glavnih izvora nade u to da će ljudska vrsta možda uspeti da se još održi u životu«. To su oni koji veruju u Boga, ali ne zahtevaju lomače za jeretike; ili ne veruju u Boga već u revoluciju, ali odbacuju ostvarivanje promena koje iziskuju kršenje bitnih moralnih načela. Takvi nedoslednici mogu se, recimo, sporiti s anglikancima oko prava žena da učestvuju u svešteničkoj službi, ali će im, ukoliko oni nemaju odgovarajućeg hrama, ustupiti kapelu svoje crkve za Božićnu liturgiju. »Nedoslednost je prosto naprosto prikrivena svest o protivrečnosti sveta«, zaključuje Kolakovski, tj. jedan od načina da se te protivrečnosti izbegnu. Da li to znači da se od moralne ličnosti nikad ne očekuje potpuna doslednost? Svakako da ne. Jer postoje one granične, elementarne situacije u kojima se od takve osobe očekuje dosledno moralan stav, bez obzira na okolnosti. Čovek se, na primer, može konzistentno suprotstavljati ubistvu, mučenju ljudi, ratnoj agresiji, jer u takvim elementarnim situacijama, smatra Kolakovski, prestaje važnost nedoslednosti. Treba, dakle, biti nedosledan i u svojoj nedoslednosti, jer tek takva nedoslednost daje tom principu puni smisao i snagu u njegovoj praktičnoj primeni.

i naravno, alber kami i (iz perioda antike) heraklit (podrobnije predstavljanje je suvišno).

 

[krauterbox]

Kad je to ba Lešek umro?

 

[Bulletdodger]

Filosofija mi je mnogo interesantna , mada je moje znanje o filosofiji previshe malo , jedino shto sam prochitao do sad se nekoliko dela Platona ( Zakoni i epinomis , Odbrana Sokratova , Kriton , Fedon ) i Fragmenti Heraklita , a sada trenutno chitam pisma prijatelju Seneke ( shto nije bash neka filosofka knjiga) , i neshto malo shto chitam sa wikipedije o uchenjima pojedinih filosofa.
Omiljeni filosofi su mi Heraklit i Epikur ( i pomalo Platon).
Heraklit , zbog njegove ideje o suprotnostima i njihovim odnosima , shto ima uticaja i komunizam , on je napravio revoluciju u filosofiji , mozhe se reci da je on stvorio dijalektiku.

Rat je otac svih i kralj svih , i on jedne izbaci na videlo kao bogove , a druge kao ljude ; jedne uchini robovima , a druge slobodnima.

53. Fragment

Spojler

Ne zaboravimo

Epikur , zato shto mi se njegov pogled zhivot nekako najvishe svidja i najvishe odgovara , mada mi je njegovo uchenje jedino poznato sa neta , a nazhalost moja lokalna biblioteka nema Epikura ( a ni Aristotela , a i dela mnogih drugih filosofa)

Platon , jer mi je njegovo uchenje najpoznatije do sad , iako se ne slazhem sa mnogim njegovim stavovima , previshe ima religioznog i mitskog ( shto se pogotovu vidi u Fedonu ).

Treba josh mnogo da prochitam , i josh mnogo da porazmishljam .

 

[- - - - - - -]

Kad je to ba Lešek umro?

http://www.vijesti.me/index.php?id=310762

 

[Max007]

Dobra tema!

 

[milicaanchy]

Dobra tema!

ahahahahha pa oglasi se
red bi bio
ja volim Ničea baš
mada njega mladi generalno vole,tobož zbog nihilizma

 

[.WiTcHy.]

jao ljudi ja sam bila ubedjena da se kaze filozof!!
dekart: "mislim,dakle,postojim"
je l' moze neko da mi objasni sta znaci ovo: "kap dubi kamen,prsten se trosi nosenjem"??

 

[JAHVE]

filozofija mnogo umara!!!

 

[DJM]

Грци, Немци па Французи.
Магичан трио, Питагора и основи математике + музика, Лајбниц и бинарни систем и на крају Ками који пита, има ли све то смисла.
Плус, са стране још и оријентална филозофија.

 

[Iluzorni Iluzionista]

Ja sam otkrio 'di je Platon pogrešio...Inače ne volim filozofiju,osim ako je ja ne stvaram...Inače jedini filozof koga podnosim je Karl Marx...

 

[- - - - - - -]

 

[mikki88]

Ja sam otkrio 'di je Platon pogrešio...Inače ne volim filozofiju,osim ako je ja ne stvaram...Inače jedini filozof koga podnosim je Karl Marx...

Ta sigurno nije Zoran Djindjic.

 

[Mrs_Sick]

Filosofija, jel'?
Ok, hm, whatever.
Nego, Nietzsche i njegov nadčovek.
Inače, nisam nešto luda za filozofijom, dovoljna mi je i svoja plitka, mudraci i pametnjakovići, meh.

 

[Rainbowgirl]

Nemacki idealizam. Kant i Hegel. I sve idejne zacetnike slobodarske francuske revolucije. Ruso i Didro.

 

[bezibre!]

nisam sklon proučavanju i verovanju u tuđu filozofiju. stvaram i živim svoju. svaka čast svima. mogi su imali plemenite ideje i uticali da se dese brojne dobre stvari, ali niko ne može da bude opšti filozof i ideolog, a i filozifija nema smisla ako nije praktična. uglavnom manje filozofije, višre prekse, stvarno umar mozak i komplikuje život koji je sam po sebi prilično prost. zapravo, više lošeg je proišlo iz filozofije negoli korisnog. i koji je trip da se pište filoSofija?

 

[.WiTcHy.]

nisam sklon proučavanju i verovanju u tuđu filozofiju. stvaram i živim svoju. svaka čast svima. mogi su imali plemenite ideje i uticali da se dese brojne dobre stvari, ali niko ne može da bude opšti filozof i ideolog, a i filozifija nema smisla ako nije praktična. uglavnom manje filozofije, višre prekse, stvarno umar mozak i komplikuje život koji je sam po sebi prilično prost. zapravo, više lošeg je proišlo iz filozofije negoli korisnog. koji je trip da se piše filoSofij]?

pa to nije trip nego neki verovatno misle da se tako kaze....

 

[Корнелије]

e'o i mojih.

nikolaj berđajev, ruski religiozni i politički filozof.

Зло се не може објаснити без слободе. Зло се појављује на путевима слободе. Без те везе са слободом не би било никакве одговорности за зло. Без слободе, Бог би био одговоран за зло. Достојевски је дубље од других схватио да је зло дете слободе. Али он је схватио и то да без слободе нема добра. И добро јесте дете слободе. С тиме је везана тајна живота, тајна људске судбине. Слобода је ирационална и зато она може да сазда и добро и зло. Али одбацити слободу зато што она може да донесе зло значи изазвати још веће зло. Јер само слободно добро је добро, а приморавање и ропство, украшено врлином, јесте зло антихристово.

Heraklit , zbog njegove ideje o suprotnostima i njihovim odnosima , shto ima uticaja i komunizam , on je napravio revoluciju u filosofiji , mozhe se reci da je on stvorio dijalektiku.

Rat je otac svih i kralj svih , i on jedne izbaci na videlo kao bogove , a druge kao ljude ; jedne uchini robovima , a druge slobodnima.

Одлични цитати!

i koji je trip da se pište filoSofija?

Па може и са ''с'' и са ''з'', мада мислим да је правилније са ''с''... Исто као што главни град Бугарске зовемо Софија, а не Зофија...

 

[Bulletdodger]

nisam sklon proučavanju i verovanju u tuđu filozofiju. stvaram i živim svoju. svaka čast svima. mogi su imali plemenite ideje i uticali da se dese brojne dobre stvari, ali niko ne može da bude opšti filozof i ideolog, a i filozifija nema smisla ako nije praktična. uglavnom manje filozofije, višre prekse, stvarno umar mozak i komplikuje život koji je sam po sebi prilično prost. zapravo, više lošeg je proišlo iz filozofije negoli korisnog. i koji je trip da se pište filoSofija?

Izprva nisu postojali nauchnici , nego filosofi koji su se bavili svime i svachime , evo recimo Pitagorina teorema , Pitoga je bio filosof i imao svoju filosofsku shkolu , a mnogi i jesu zhiveli svoju filosofiju , Sokrat je popio otrov zbog svog uchenja , a slichnu sudbinu je dozhiveo i Seneka .
Mozhe se reci da su osnovni ljudski napredak napravili filosofi .

 

[Bulletdodger]

Evo i malo humora:

 

[Rainbowgirl]

Oni su bili veliki umovi koji su sveobuhvatno posmatrali stvari, i poimali sustinu. Ucenje vec pomenutog pitagore, zatim leukipa o atomima, stvaranje prvih drustvenih drustvenih uredjenja, sve je to zasluga filozofa. a sofija, je mudrost, a ne zofijai zato se kaze filosofija, mada istina zvuci malo triperski

 

[Rainbowgirl]

HIHIHIHI odlican post

 

[Reckless]

''Ja znam da nista ne znam''

Sokrat

 

[Rainbowgirl]

da, ali on tu ne govori o tome da saznanje nije moguce, i da on zaista smatra da nista ne zna, vec jednostavno da je veoma tesko doci do pravog saznanja, da se treba pomuciti oko toga. da ne bude zabune

 

[bezibre!]

generalno , rekoh, filozofija je donela mnogo pozitibnih stavari, slobodarsku misao, stavaranje modernog demokratskog urešenja, ljudskih i grašanskih sloboda, prava, ali civilizacija bi morala nekako da evoluira sa filozofima ili bez njih; opet s druge stane filozofija je na neki način i ništavilo, nihilizam, amarhija, fašizam..... a što se tiče jezika, ako već ne znam srpsku gramatiku i glasovne promene onda makar videh da na udžbeniku za 4. razred gimnazije piše FiloZofija!