- Poruka
- 19.256
Za Miju Aleksića se vezuju kvalitetne šale i smeh, ali posle filma "Čovek iz hrastove šume"
retko ko bi se usudio nazvati ga smešnim zbog straha da od Mije ne dobije "funny how?"
tretman a la Džo Peši, jer stari dobri Milosav je sve samo ne smešan u tom filmu i ako nije
dovoljna preporuka pogledati "Čoveka" makar zbog načelne bizarnosti da Mija Aleksić glumi
psihopatu koljača, a Bata Živojinović profesora filozofije, onda dovoljna preporuka mora biti
činjenica što takav kasting funkcioniše bez greške
Kako je ovaj genije štosa uspeo da svoje inače živahne oči načini posve mrtvim i bezizražajnim,
te ekspresije koje inače koristi za humor ne promeni previše, a namesti ih da budu trepetne za
posmatrača, to je tajna koju nikad nećemo saznati, jer verovatno ne bi ni on znao da je objasni.
Talenat, šta ćeš.
Film je inače bio zabranjivan u svoje vreme, pa nije mnogo ljudi stiglo da vidi Miju u predatorskom
izdanju, što mu možda nije štetilo nastavku karijere komičara, pošto je pitanje da li bi se tadašnja
publika lako vratila na lake note posle ovih nikad tvrđih i tamnijih.
Mada, to je već preterana briga i čak suvišno pitanje, jer kada si jedan od najvećih komičara kog
je svet poznavao, kada su ti fore jednako sveže i u vreme stvaranja i posle pet-šest decenija i kada
bi svojim šarmom imao prođu i među Englezima i među Aboridžinima, onda ti nikakav Maksim koljač
iz "Čoveka iz hrastove šume" ne može štetiti. Šteta je samo što ga nije vise ljudi videlo.
Glumačka klasa u vidu Mije Aleksića stupila je na životnu scenu 23. septembra, bilo je to pre ravno
jedan vek i jednu godinu u Gornjoj Crnući.
Nekada sluga, usamljeni čobanin u planini, u doba okupacije siledžija i ubica - Maksim,
u ime mutnih političkih koncepcija, teroriše nekoliko sela, u zabačenom planinskom kraju.
Pod maskom crnoberzijanke, gradska žena održava stalnu vezu između varošice i sela u
planini i organizuje pokret otpora.
Zaljubivši se u nju, sticajem okolnosti, Maksim uobrazi da gradska žena želi zlato, zbog
čega upetostruči posao ubice...
Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu
Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih
igranih filmova (1911-1999) za kulturno dobro od velikog značaja.
Na toj listi se nalazi i film "Čovek od hrastove šume"
retko ko bi se usudio nazvati ga smešnim zbog straha da od Mije ne dobije "funny how?"
tretman a la Džo Peši, jer stari dobri Milosav je sve samo ne smešan u tom filmu i ako nije
dovoljna preporuka pogledati "Čoveka" makar zbog načelne bizarnosti da Mija Aleksić glumi
psihopatu koljača, a Bata Živojinović profesora filozofije, onda dovoljna preporuka mora biti
činjenica što takav kasting funkcioniše bez greške
Kako je ovaj genije štosa uspeo da svoje inače živahne oči načini posve mrtvim i bezizražajnim,
te ekspresije koje inače koristi za humor ne promeni previše, a namesti ih da budu trepetne za
posmatrača, to je tajna koju nikad nećemo saznati, jer verovatno ne bi ni on znao da je objasni.
Talenat, šta ćeš.
Film je inače bio zabranjivan u svoje vreme, pa nije mnogo ljudi stiglo da vidi Miju u predatorskom
izdanju, što mu možda nije štetilo nastavku karijere komičara, pošto je pitanje da li bi se tadašnja
publika lako vratila na lake note posle ovih nikad tvrđih i tamnijih.
Mada, to je već preterana briga i čak suvišno pitanje, jer kada si jedan od najvećih komičara kog
je svet poznavao, kada su ti fore jednako sveže i u vreme stvaranja i posle pet-šest decenija i kada
bi svojim šarmom imao prođu i među Englezima i među Aboridžinima, onda ti nikakav Maksim koljač
iz "Čoveka iz hrastove šume" ne može štetiti. Šteta je samo što ga nije vise ljudi videlo.
Glumačka klasa u vidu Mije Aleksića stupila je na životnu scenu 23. septembra, bilo je to pre ravno
jedan vek i jednu godinu u Gornjoj Crnući.
Čovek iz hrastove šume
Nekada sluga, usamljeni čobanin u planini, u doba okupacije siledžija i ubica - Maksim,
u ime mutnih političkih koncepcija, teroriše nekoliko sela, u zabačenom planinskom kraju.
Pod maskom crnoberzijanke, gradska žena održava stalnu vezu između varošice i sela u
planini i organizuje pokret otpora.
Zaljubivši se u nju, sticajem okolnosti, Maksim uobrazi da gradska žena želi zlato, zbog
čega upetostruči posao ubice...
Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu
Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih
igranih filmova (1911-1999) za kulturno dobro od velikog značaja.
Na toj listi se nalazi i film "Čovek od hrastove šume"
