- Poruka
- 18.782
"Hvala Bogu, evo ga Li Marvin.
On je uvek pijan i nasilan"
Homer Simpson
Lamont Voltman Marvin Džunior je prošao sve u životu...
Od rane mladosti provedene svirajući violinu, loveći jelene, pume i divlje ćurke i premeštajući se
iz škole u školu zbog vandalizma...
Pa preko junačkih tinejdžerskih dana u Drugom svetskom ratu, koji je okončao sa nekoliko ljutih
telesnih rana i nekoliko visokih ordena, a onda kratka vodoinstalaterska priča...
Pa filmska karijera koja je opet podrazumevala da se sve prođe u okviru nje.
Tako da - prvo je više od deset godina bio standardan tabadžija u američkoj kinematografiji, ništa
više i ništa manje od toga.
Tukao se sa Trejsijem, Brandom, Vejnom, polivao kafom Gloriju Grejem, a onda kada je nasilje na filmu
evoluiralo i tokom šezdesetih dobijalo istinski krvavu boju, tako je i Li postajao sve prometniji, sve više
glavni i nekako simbolično zajedno sa pogibijom Libertija Valansa...
I zajedno sa tim, možda i poslednjim iskonski pitomim vesternom, tako je i Li Marvin postao noseći stub
umesto samo potpornog kao do tada.
Li je tih godina sve manje bio na televiziji budući da se prometnuo na platno, a da ne pominjem slučajno
nasilje toliko puta, pošto je i njegova izjava tada glasila kako "nema dovoljno nasilja na televiziji".
Jednostavno, čovek je hteo da bije, da puca, da raznosi creva i to je radio pune dve decenije kao glavna
glava, sve do poslednje uloge u "Delta Forsu" sa Čak Norisom.
Pijandura, lupež, kafanska bagra, ali i vojnik sa kodeksom, časna ljudeskera, domaćin, to su većinski bili
Marvinovi likovi, sve to je većinski bio i Marvin.
Otac je rođen... Sinovi se okupljaju širom sveta...
Pročitah negde:
"Ako nekog volim do imbecilnosti i natrag, onda je to on!"
Pridružujem se...
On je uvek pijan i nasilan"
Homer Simpson
Lamont Voltman Marvin Džunior je prošao sve u životu...
Od rane mladosti provedene svirajući violinu, loveći jelene, pume i divlje ćurke i premeštajući se
iz škole u školu zbog vandalizma...
Pa preko junačkih tinejdžerskih dana u Drugom svetskom ratu, koji je okončao sa nekoliko ljutih
telesnih rana i nekoliko visokih ordena, a onda kratka vodoinstalaterska priča...
Pa filmska karijera koja je opet podrazumevala da se sve prođe u okviru nje.
Tako da - prvo je više od deset godina bio standardan tabadžija u američkoj kinematografiji, ništa
više i ništa manje od toga.
Tukao se sa Trejsijem, Brandom, Vejnom, polivao kafom Gloriju Grejem, a onda kada je nasilje na filmu
evoluiralo i tokom šezdesetih dobijalo istinski krvavu boju, tako je i Li postajao sve prometniji, sve više
glavni i nekako simbolično zajedno sa pogibijom Libertija Valansa...
I zajedno sa tim, možda i poslednjim iskonski pitomim vesternom, tako je i Li Marvin postao noseći stub
umesto samo potpornog kao do tada.
Li je tih godina sve manje bio na televiziji budući da se prometnuo na platno, a da ne pominjem slučajno
nasilje toliko puta, pošto je i njegova izjava tada glasila kako "nema dovoljno nasilja na televiziji".
Jednostavno, čovek je hteo da bije, da puca, da raznosi creva i to je radio pune dve decenije kao glavna
glava, sve do poslednje uloge u "Delta Forsu" sa Čak Norisom.
Pijandura, lupež, kafanska bagra, ali i vojnik sa kodeksom, časna ljudeskera, domaćin, to su većinski bili
Marvinovi likovi, sve to je većinski bio i Marvin.
Otac je rođen... Sinovi se okupljaju širom sveta...
Pročitah negde:
"Ako nekog volim do imbecilnosti i natrag, onda je to on!"
Pridružujem se...
