FEST 2020

Sotir zvani djubre

Sotir zvani djubre

Elita
Poruka
21.521
48. Međunarodni filmski festival - FEST 2020 se održava u periodu od 28.02. do 08.03.2020.

Pored velikog broja inostranih (uglavnom jakih autorskih) filmova kao i poslednjih godina tu je i jedan ne tako mali broj hrvatskih filmova, ali i nekoliko bosanskih i slovenackih.

FEST otvara novi film priznatog srpskog reditelja Srdana Golubovica (Apsolutnih sto, Klopka, Krugovi) pod nazivom Otac sa Goran Bogdanom u glavnoj ulozi, a pored njega u podeli su i Boris Isakovic, Nada Sargin, Nikola Rakocevic, itd..

Najznacajniji srpski filmski festival je ove godine u znaku Bekima Fehmijua koji nas je napustio pre 10 godina, ali i nedavno preminule dive srpskog glumista Nede Arneric.

Takodje ko bude zeleo mocice na FESTU da pogleda i premijeru najnovije serije Mise Terzica - Tajkun sa Draganom Bjelogrlicem cije tv emitovanje krece uskoro na prolece.

Ovo je kompletan program tj. spisak filmova. https://www.fest.rs/program/filmovi
 
Фабрика:
Направила сам списак жеља и не знам како да постигнем да видим све.
Kliknite za proširenje...

Mene na primer kod FEST-a nervira to podilazenje struci u uzem smislu sa tim niskobudzetnim art filmovima... Neko ce reci pa dobro to je festival, jeste, ali to je po mom misljenju nemar za publiku... Cemu film uopste ako sluzi iskljucivo za festivale i kritiku, zar nije poenta u gledaocima i siroj populaciji... Ja prvi bi uvek pre pogledao (ako pricamo o domacim filmovima) Daru iz Jasenovca koji mozda i nije nesto ali je komercijalan film za razliku od Mladena Djordjevica u cijim filmovima glume realno nepoznati glumci.

Ocekivao sam da vidim na festu nove filmove Miroslava Momcilovica, Dusana Kovacevica, Olega Novkovica, Darka Bajica, svi oni izlaze ove godine, a imam utisak da u Srbiji postoje dve paralelne filmske realnosti, jedna je ta festivalska u kojoj sami sebe tapsu i zagledani su u hrvatsku kinematografiju koja btw stancuje filmove poslednjih godina kao na traci, i ova druga narodna.. do koje uglavnom dolaze serije i najvise izreklamirani filmovi..

Naravno ne mora nuzno da znaci da film koji je pravljen za kritiku i festivale ne moze da bude popularan, razumljiv i objektivno dobar, dokaz su Savovi i Ajvar. Ili sa druge strane komercijala normalno da je puna smeca, pa dovoljno je pogledati trailer filma Ekipa i sve ti je jasno..

Samo hocu da kazem da bi to nase tvrdo jezgro kinematografskih radnika trebalo malo vise da se otvori za siru populaciju...
 
Ово су неки од филмова који ме занимају:
VELIČANSTVENI GUBITNICI
LUCY IN THE SKY
 
U prvih deset dana prodaje karata za FEST, pet najtražnijih filmova su: Otac Srdana Golubovića, GrehAndreja Končalovskog, Kišni dan u Njujorku Vudija Alena, Optužujem Romana Polanskog i Divan dan u komšiluku Mariel Heler.

FEST počinje 28. februara, a otvara ga film reditelja Srdana Golubovića – Otac, koji će svega par dana ranije imati svetsku premijeru na Berlinalu. Ova drama, u kojoj naslovnu ulogu tumači Goran Bogdan, prikazuje čoveka kojem zbog siromaštva oduzimaju decu i koji poražen kreće peške na put od juga Srbije do prestonice. U trenutku potpunog očajanja, on iz revolta postaje heroj.

Izvor FCS
 
Otac će se takmičiti u okviru Glavnog takmičarskog programa, a među onima koji su u programskoj celini Gala nalazi se i novi film Andreja Končalovskog – Greh, koji nas vodi u Firencu početkom 16. veka.Mikelanđelo Buanaroti, koga njegovi savremnici smatraju genijem, iscrpljen je radom na završetku svoda Sikstinske kapele. Kada njegov zaštitnik i vođa plemićke porodice Dela Rovere, papa Julijus II umre, Mikelanđelo je opsednut traženjem najboljeg mermera da bi dovršio njegovu grobnicu. Umetnikova lojalnost je na proveri kada za papu bude izabran Lav X, iz suparničke Mediči porodice. On mu ponudi unosnu novu porudžbinu – rad na fasadi bazilike San Lorenco. Mikelanđelo je primoran da laže da bi zadržao naklonost obe porodice i sve više ga muče sumnja i halucinacije, navodeći ga da nemilosrdno preispituje sopstveni moral i umetničke nedostatke.

Greh nije jedina biografska drama u konkurenciji, budući da je film Marijel Heler, Divan dan u komšiluku, zasnovan na istinitoj priči o prijateljstvu TV zvezde Freda Rodžersa, miljenika američke nacije, i Toma Džunoa, novinara magazina Esquire. Nakon što iznureni novinar dobije spise o Fredu Rodžersu, on prevazilazi svoj skepticizam, učeći o empatiji, ljubaznosti i pristojnosti od najomiljenijeg američkog komšije. Rediteljka Marijel Heler do sada je snimila tri igrana filma, a njen debitantski Dnevnik jedne tinejdžerke pobedio je na FEST-u 2016, osvojivši Beogradskog pobednika za najbolji film.

Među rediteljima koji takođe imaju dugu tradiciju sa FEST-om je i Vudi Alen, koji ove godine predstavlja svoju romantičnu komediju Kišni dan u Njujorku – u njoj mladi par dolazi u Njujork na vikend, gde se upoznaje sa lošim vremenskim prilikama, nizom avantura i nesreća. Iako završen još 2018. godine, puštanje filma je zaustavljeno usled polemike u vezi sa Alenom i MeToo pokretom, odnosno navodima o seksualnom napadu 1992. godine. Film je premijerno prikazan leta 2019. u Poljskoj.

A poznati poljski reditelj koji je svojevremeno i sam optužen za seksualni napad, Roman Polanski, predstavio je u Veneciji 2019. godine istorijsku dramu/triler Optužujem. Tema filma je ozloglašena afera Drajfus s kraja 19. veka. Kapetan Alfred Drajfus, jedan od malobrojnih Jevreja – članova generalštaba Francuske armije, nepravedno je osuđen 1894. pod optužbom da je špijunirao za Nemačku. Francuski oficir Žorž Pikar rizikuje karijeru i život, boreći se čitavu deceniju da obelodani istinu i oslobodi lažno optuženog Drajfusa iz užasnog zatvora na Đavoljem ostrvu. Razotkrivanje kriminalnog ponašanja u koje je bio upleten praktično čitav francuski generalštab, a podržao ga najveći deo političkog establišmenta, potreslo je francusku državu iz temelja. Polanski je šest puta nominovan za Oskara, a među ovogodišnjim filmovima koji će biti prikazani na FEST-u nalazi se i nekoliko filmova nominovanih u raznim kategorijama.

Ovogodišnjnji, 48. FEST počeće 28. februara i trajaće do 8. marta.

https://www.fcs.rs/ovo-su-najtrazeniji-filmovi-fest-a-u-prvih-deset-dana-prodaje/
 
Srdan Golubović o „Ocu“: „Ovoga puta sam se trudio da budem hrabriji, da idem do kraja pa makar i glavom kroz zid“

srdan.jpg


Ovogodišnji FEST otvara film „Otac“ Srdana Golubovića, reditelja poznatog po filmovima „Apsolutnih sto“,„Klopka“ i „Krugovi“. Uoči svetske premijere u Berlinu, a zatim i domaće u Beogradu, Golubović progovara o svom filmu i mitskom putovanju glavnog junaka.

Otac-poster.jpg


Vaš film „Otac“ imaće kroz nekoliko dana svetsku premijeru na filmskom festivalu u Berlinu, a ubrzo potom će otvoriti ovogodišnji FEST. Pred kojom publikom imate veću tremu?

Uvek imam veću tremu pred domaćom publikom. Premijera u Beogradu je uvek najveće uzbuđenje jer su tu ljudi s kojima sam odrastao, ljudi koji taj društveni kontekst kojim se ja bavim najbolje poznaju. To je ona publika koju nikako ne možeš da prevariš. Ima jedna divna rečenica čuvenog košarkaša Dragana Kićanovića koji je govorio da svaku zlatnu medalju sa svetskih, evropskih prvenstava moraš overiti na basketu u Čačku. Ja u to verujem. Svaki međunarodni uspeh je veliki i značajan; za film je značajnija berlinska premijera, ali za mene beogradska.


Očekujete li drugačije reakcije tih dveju publika?

Ne verujem da postoje publike koje drugačije čitaju film. Iz mog iskustva, ljudi uvek reaguju na iste stvari, na istim mestima plaču, smeju se, iste ih stvari pogađaju. Jezik filma, kao i muzike, je univerzalan. Ne očekujem drugačije reakcije, očekujem samo strožiju kritiku ovde.
 
Film-Otac_foto-Maja-Medic_5.jpg


Ovo nije prvi put da u ovoj konstelaciji prikazujete svoje filmove – Vaši filmovi „Klopka“ i „Krugovi“, prikazani su ujedno na FEST-u i Berlinalu. Šta je ono što ta tri filma, izuzev reditelja, imaju zajedničko?

Sve filmove koje sam do sada radio, radio sam sa skoro istom ekipom. Praktično od fakulteta radim sa istim ljudima. Film je timski posao, reditelj je onaj koji je najistureniji i jedini koji u svakom trenutku zna celinu onoga što stvara, ali bez glumaca to ne postoji, kao ni bez direktora fotografije, scenografa, kostimografa, ali i ključnog saradnika reditelja – scenariste, koji pomaže u kreiranju priče. U mojim filmovima ima dosta toga sličnog, mada se ja trudim da svaki od njih bude drugačiji. Mislim da je ovaj drugačiji od prethodnih po rediteljskom pristupu. Ovoga puta sam se trudio da budem hrabriji, beskompromisniji, da idem do kraja pa makar i glavom kroz zid, te da i ovaj film bude najsiroviji, najogoljeniji, najtvrđi i bliži istini.

film.jpg


Spomenuli ste scenariste i priču. Ovaj film je okvirno baziran na istinitoj priči. Kako ste došli do nje?

Poslednja dva filma, „Krugovi“ i „Otac“, zasnovani su na istinitim pričama. Pročitao sam na nekom portalu priču o Đorđu Joksimoviću, kojem je Centar za socijalni rad oduzeo decu i koji je, kada se suočio sa tim lancem birokratije i korupcije, rešio da peške ode za Beograd. Pročitavši to, odmah sam se setio filma „Pariz, Teksas“ i filmičnosti koju to putovanje peške ima u sebi. Đorđe je već u tom trenutku bio ispred Ministarstva za rad i ja sam otišao da razgovaram sa njim. Družili smo se nekoliko dana, pružio sam mu podršku i odlučio da o tome želim da snimim film. On nije krenuo na to putovanje da bi pokazao bunt; on zapravo ni sam nije siguran zašto, ali vođen nekim impulsom on je samo krenuo. Bilo mi je interesantno da pravim film o čoveku, koji, boreći se sa nepravdom, ne racionalno, već duboko intuitivno, kreće na neko, gotovo mitsko putovanje.
 
1.jpg


S obzirom da je lik „Oca“ zasnovan na Đorđu Joksimoviću, hoće li on biti na premijeri i kakvu njegovu reakciju očekujete?

Đorđe će svakako biti premijeri. Ovaj film je zasnovan na nekim događajima iz njegovog života, ali mi smo u samom scenariju od toga dosta odmakli. Rađenje filmova po istinitom događaju su radili Gordan Mihić i reditelj Ljubiša Kozomora, pripadnici crnog talasa, jer su uzimali priče iz novinskih članaka i to ima svoju autentičnost i životnost; ali s druge strane, život je uvek zanimljiviji od filma, umetnosti uopšte, te ako ostane samo na tim događajima postane isuviše ilustrativno. Moja teorija je da, ako se film radi po istinitom događaju, on mora da postane film o nečemu drugom. Tako dobija poetsku snagu i istinu; neku koja nije ona životna istina.

2.jpg


Glumac Goran Bogdan koji tumači Oca, tokom spremanja uloge je za dva meseca izgubio dvadeset kilograma. Pored fizičkih priprema, kako je izgledala vaša saradnja na građenju tog lika?

Dosta dugo smo radili na tome. Tokom ta dva meseca, on je svakodnevno imao treninge koji su trajali po nekoliko sati i bio je na veoma striktnom režimu ishrane, a pre i posle treninga smo imali probe, sveukupno između pet i šest sati dnevno. Prolazili smo kroz scenario, govorili o ideji, o liku, analizirali; ozbiljno smo radili na tome jer je to takav zadatak. Bilo je potrebno da uđemo u svet jednog čoveka, svet kojem mi ne pripadamo, svet izuetnog siromaštva, a ni Goran ni ja nismo iz tog miljea. Glavni zadatak je bio da on glumi kao naturščik i da sve bude gotovo dokumentaristički, a da promena koja stiže na kraju bude ogromna, ali potpuno neprimetna. Ima jedna rečenica Abasa Kiarostamija, koja je za mene jako važna – pitali su ga šta je za njega dobar film, a on je odgovorio: Pa onaj kojem verujemo. Dakle cilj je bio da verujemo tom čoveku, da verujemo njegovim problemima i svemu onome što mu se događa.
 
3.jpg


A kada su u pitanju naturščici, po kom principu ste izabrali decu koja glume u Vašem filmu?

Bilo je organizovano veliko probno snimanje. Probali smo rad sa gotovo svom decom iz opština Prijepolje, Priboj, Sjenica, Tutin, Nova Varoš, jer je moj kasting direktor imao ideju da deca moraju biti iz tog kraja gde snimamo film i bio je u pravu. Dečaka, Muharema Hamzića, brzo smo našli. Čim se predstavio meni je bilo jasno da će on igrati tu ulogu. On nam je dao ključ kako Goran treba da igra. To je ta isitinitost i ta jednostavnost i ta ogoljenost koju taj dečak sam sa sobom nosi. To mi je bilo jako važno. Takođe, to su deca koja ne idu ni u kakve dramske grupe, ne znaju ništa o filmu i pozorištu i došli su u sve to potpuno čisti i bez ikakvog predznanja, što je za ovakve stvari jako dobro.

S obzirom da Vaš film otvara ovogodišnji FEST, da li i sami planirate da pogledate neke filmove na festivalu?

Uvek na FEST-u gledam što više filmova mogu, uvek mu se radujem i uvek je za mene bio najvažniji događaj, još od tinejdžerskih dana, kada sam odlučio da se bavim filmom. Gotovo sve najvažnije filmove u životu, u tom periodu, video sam na FEST-u. U Sava centru smo se krili ispod klupa kako ne bi plaćali karte. Ima dosta filmova koje bih želeo ove godine da pogledam.

4.jpg


Koji filmovi ili filmski autori Vam prvo padnu na pamet kad pomislite na FEST?

Osamdesetih sam počeo da gledam filmove. Film koji sam gledao na FEST-u, „Idi i gledaj“, Elema Klimova, me je potpuno rasturio. Pamtim takođe i film „Mišima“ Pola Šredera. To su ostvarenja koja su na mene puno uticala.

Izvor: Press Cebef
Foto: Maja Medić

https://www.fcs.rs/37437/
 
Na otvaranju Festa domaća premijera "Oca"

Večeras na otvaranju Festa u Sava centru Miri Banjac biće uručen Beogradski pobednik, a manifestacija počinje novim filmom Srdana Golubovića.


Na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom 48. Festa, potvrđeno je da film "Otac" Srdana Golubovića otvara festival i da će na otvaranju Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, odnosno za životno delo biti uručen našoj velikoj glumici Miri Banjac.

Izvanredan film "Otac" sa odličnim Goranom Bogdanom u naslovnoj ulozi, nedavno je imao svetsku premijeru na Berlinalu povodom čega je reditelj Golubović juče, između ostalog, rekao:


- Film je izuzetno dobro primljen, rasprodate su sve četiri projekcije, do sada objavljene kritike su veoma pozitivne. Svetska premijera je uvek veoma važna, pogotovo kad je na ovakvom festivalu, ali imati domaću premijeru na Festu, otvoriti Fest, za mene je nešto zaista posebno. Fest je mesto gde sam sretao reditelje, odnosno njihove filmove, koji su najviše uticali na mene - kazao je Golubović.

Nadahnuto su govorili o svojim ulogama Goran Bogdan, Nada Šargin i drugi, a pomenimo da je laureat Beogradskog pobednika i Džon Malkovič kome će priznanje biti uručeno na zatvaranju, 8. marta.


Ovogodišnji Fest, između ostalog, u Beograd dovodi velikana - Kostu Gavrasa kome će takođe biti dodeljen Beogradski pobednik.

Ukratko, nakon više od pedeset godina karijere, ovaj kultni reditelj je prvi put snimio film u rodnoj Grčkoj, na maternjem jeziku. Film "Adults in the room", premijerno prikazan u Veneciji, Gavras će predstaviti ovdašnjoj publici na 48. Festu zajedno sa glavnim glumcem Kristosom Lulisom.

Film je zasnovan na knjizi bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa i prikazuje dešavanja u vezi sa velikom finansijskom krizom koja je potresla Grčku 2015. Reč je o uzbudljivom političkom trileru.


- Napustio sam svoju zemlju jer je tada mladim ljudima mog socijalnog statusa mogla da ponudi samo život podređen teokratskoj - demokratiji. Kao imigrantu, Francuska mi je omogućila da ostvarim svoje najluđe snove. Pre deset godina, grčka kriza gurnula je zemlju u istu situaciju koja me je naterala da odem. To me je nateralo da izrazim svoj bunt još jednom, kroz ovaj film - izjavio je za medije slavni osamdesetšestogodišnji reditelj.


U ranoj mladosti, Gavras je napustio Grčku i školovao se u Francuskoj, gde je i snimio većinu svojih filmova. Slavu je stekao filmom "Z", trilerom koji se bavi istragom ubistva levičarskog političara u Grčkoj, koji mu je doneo Oskara za najbolji strani film, i gran pri žirija u Kanu. Za film "Nestali", o nestalima za vreme krvavog puča u Čileu, dobio je Oskara za najbolji adaptirani scenario, BAFTA za najbolji scenario i Zlatnu palmu na Kanskom festivalu. Film "Muzička kutija" doneo mu je Zlatnog medveda u Berlinu... Predstojeći Fest (28. februar - 8. mart) pod sloganom "Skupljači emocija" obuhvata više od 100 filmova u sedam programskih celina, odnosno više od 300 projekcija u devet bioskopskih sala.

https://www.blic.rs/kultura/vesti/v...-otvaranju-festa-domaca-premijera-oca/r0p1wxw

Dakle veceras na otvaranju FEST-a konacno pred domacom publikom film Otac Srdana Golubovica... Beogradski pobednici za Miru Banjac, Dzona Malkovica i Kostu Gavrasa.. Imate li u planu da pogledate neki od filmova?
 
 
Ovako:

Istina - lepa i emotivna priča o filmskoj divi čija je karijera na zalasku. Katrin Denev i Žulijet Binoš fantastične.

Karte na sto - nije loša priča ali nije ni ništa specijalno. Najveći utisak na mene je ostavila fotografija.

Obojena ptica - odličan i brutalan, glumci fantastični. Malo se govori, sve je na izrazu lica sa koga može ne emocija da se pročita, nego i šta misle. Fotografija vrhunska.
 

https://www.imdb.com/title/tt5827916/

Podseti me jedna tema na ovaj film, koji ucestvuje na festu kao " Great akt ", sto bi rekao nas bogomdani direktor kinoteke i direktor festa, cuveni novinar Jugoslav Pantelic, muceni.
Ukradeni zivot ( prevedeno vrlo sumnjivo) jer se film zove ( zivot izvan pogleda po jednoj recenici iz filma) i zato sto nije ukraden, nego vrlo aktivan u svojoj pasivnoj borbi protiv " nekih sistema" .
Dakle film je odlicno uradjena drama iz zivota mnogih ljudi koji se bore protiv zla, trajanje od tri sata je opravdano nabijanje emocija do samog, vec na polovini vidjenog tragicnog zavrsetka.
Medjutim, nije me potakla odlicna drama da pisem o ovom filmu, nego beskrupulozni marketing koji zveci iz pozadine drame pojedinaca koji ne pristaju na licemerje okruzenja, ali ni na svoje ucesce u zlocinu protiv covecnosti.
Naime, producent i reziser ovog filma, je odlican marketinski strucnjak koji zaradjuje na serviranju laznih istina duboko u psihu neukosti, po uvezbanom scenariju otvori coveka kroz emocije i ubaci mu svoju istinu.

Dakle , film je blam kvazielite Srbije. Cela jedna grupa "umetnika" i to filmskih, propusta da primeti ili to svesno prihvati, da se fasizam, da se ratni zlocini, da se mucenje i torture Nacista pripisu slovenskim narodima. Propusti rehabilitaciju nacizma kroz vrlo mali broj hrabrih ljudi koji su stali protiv tih zlocina. Da sve te ljude unize prihvatajuci da su nacisti rasireni po svetu u sadasnjim anti nacistickim narodima. Bruka srpske kinematografske elite, koju realno predstavlja jedan novinarcic u liku Jugoslava Pantelica....
 
Vec na samom pocetku filma, kroz retrospektivu nacizma u zaletu, tece srpska crkvena muzika, a ne nacisticka slavljena muzika, dok katolicki kardinal brani naciste tece srpska muzika, pa i dalje, kroz film u pozadini se javljaju nacisticki simboli, ali kao nesto sto je izmisljeno, dok ujedno SS oficiri predstavljaju nesto sadasnje.sto ugrozava glavnog junaka, austrijskog seljaka....

Inace film je radjen u maniru dokumentarca sa sporadicnim dijalozima.....iako je igrani film.
Film zaista treba pogledati, a zanima me reakcija kritike....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top